Воз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Воз
BNSF интермодални теретни воз пролази кроз Висконсин, Сједињене Државе

Воз је облик железничког саобраћаја који се састоји од композиције повезаних шинских вагона које вуче или гура једна или више локомотива. Служи за превоз путника или терета.

Иако је кроз историју, пара била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи дизел или електрична струја за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.

Пруге по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.[1]

Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.

Путнички воз је воз који садржи вагоне за путнике са седиштима или лежајима, а често може бити веома дуг и брз. С обзиром да возови прелазе све веће дистанце, брзина возова је веома важан фактор. Да би се постигла што већа брзина, иновативна технологија МАГЛЕВ возова се усавршавала годинама. Данас су достигли брзине преко 500 km/h. Неке од земаља које су чувене по великој брзини, али и тачности и прецизности у распореду возова јесу првенствено Јапан, потом Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Шпанија, али и Италија, САД и Швајцарска.

Теретни воз користи теретне вагоне за превоз робе или материјала, и као такав не превози путнике.

Сама реч воз је настала од глагола возити, а пре појаве данашње железнице је коришћена за поворку од неколико кола која су повезана, а вуку их волови.

Увођењем железнице у Србију, већина нових појмова је преведена употребом постојећих српских речи, тако што им је значење проширено на нови појам, осим вагона и локомотиве.

Подела према начину погона[уреди]

V43, мађарска електрична локомотива која се често користи за путнички саобраћај.

Први возови су били вучени конопцима, користили су силу гравитације или су их вукли коњи, али су их почетком 19. века замениле парне локомотиве.

Од 1920-их њих су почеле да замењују дизел и електричне локомотиве, које су захтевале мање напора за управљање и биле су чистије, али и сложеније и скупље.

Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.

Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.[2] Локомотиве горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква возила горивних ћелија.

Путнички возови[уреди]

Унутрашњост путничких кола у возу на велике удаљености у Финској
Путници у салонским колима Амтрак воза у Калифорнији, 2014

Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или железничка кола, или комбинација са једном или више локомотива и једном или више приколица без погона познатих као путничка кола. Путнички возови путују између станица или депоа, на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева, путнички возови раде на фиксном реду вожње и имају супериорна права коришћења колосека у односу на теретне возове.

За разлику од теретних возова, путнички возови морају да снабдевају свака кола са струјом ниског напона ради осветљења и грејања, између осталог. Ова струја може да долази директно од локомотиве која је главни покретач (из генератора модификованог за ту сврху), или из засебног дизел генератора у локомотиви. За услуге путничког саобраћаја на даљинским рутама, где локомотива са одговарајућом опремом није увек доступна, може се користити засебни генератор.[3][4]

Надзор путничког воза је у надлежности кондуктера. Њима обично помажу други чланови посаде, као што су сервисери или портери. Током периода путне вожње Северно Америчком железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог кондуктера воза и Пулмановог кондуктера,[5] који је био задужен за особље спаваћих кола.[6][7]

Многи путнички возови који пружају престижне траспортне услуге су добили специфична имена, нека од којих су постала позната у литератури и фикцији.[8] У протеклим годинама, жељезари су често помињали путничке возове као „лак“, алудирајући на прохујале дане дрветом опремљених кола са њиховим сјајном спољашњом обрадом и луксузном декорацијом. „Блокирање лака“ (енгл. Blocking the varnish) значило је да спори теретни воз спречава пролаз брзог путничког воза, узрокујући кашњење.

Неки путнички возови, на дугим и кратким релацијама, користе кола на два дека да би могли да превезу више путника по возу.[9][10] Дизајн кола и њихова општа безбедност за путнике су драстично еволуирали током времена, што чини превоз возом релативно безбедним.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Magnetic Levitation Trains”. Los Alamos National Laboratory. Los Alamos National Laboratory. Приступљено 17. 9. 2014. »The electrodynamic suspension (EDS) levitates the train by repulsive forces from the induced currents in the conductive guideways.« 
  2. Hydro Kevin Kantola. „I Hear the Hydrogen Train a Comin', It's Rolling Round the Bend – Hydrogen Cars Now”. Hydrogen Cars Now. 
  3. Johnson, Bob (1. 5. 2006). „Head-end power”. ABCs of Railroading. Приступљено 20. 7. 2015. 
  4. „HEP Trainline Configurations in North America”. Northwest Rail. Приступљено 20. 7. 2015. 
  5. User, Super. „South Shore Journal - Marktown: Clayton Mark’s Planned Worker Community in Northwest Indiana”. 
  6. Bedingfield, Robert E. (23. 11. 1968). „Rails Taking Over Sleeping Car Runs; Pullmans Moving Into Rails' Hands”. New York Times. стр. 71,77. Приступљено 2015-02-24. 
  7. Drury, George H. (5. 6. 2006), „Who built the streamliners: Historical profiles of North American passenger-car builders”, TRAINS magazine, Приступљено 24. 11. 2010 
  8. „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-14. Приступљено 2008-01-21.  Houston Railroad Museum, restoration photos of cars lettered for the Texas Special
  9. „How green are our trains? We don't know, AMT says”. The Montreal Gazette. 10. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 14. 1. 2011. Приступљено 11. 1. 2011. 
  10. „Via Rail begins experiment with Amtrak bi-level train”. The Phoenix. 21. 9. 1984. Приступљено 11. 1. 2011. 

Литература[уреди]

  • Glancey, Jonathan (2005). „The Train”. Carlton Publishing Group. ISBN 978-1-84442-345-3. , 256 pp.

Спољашње везе[уреди]