Одсјаји у златном оку (roman)
| Odsjaji u zlatnom oku | |
|---|---|
 Korice prvog američkog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Reflections in a Golden Eye |
| Autor | Karson Mekalers |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski jezik |
| Izdavanje | |
| Datum | 1941. |
„Odsjaji u zlatnom oku“ (engl. Reflections in a Golden Eye) je drugi po redu roman američke književnice Karson Mekalers. Prvi put je objavljen periodično u oktobarskim i novembarskim brojevima časopisa Harpers Bazar 1940, a kao knjiga je štampan 1941. Smešten u vojnoj bazi na američkom jugu, roman prikazuje brak prikrivenog homoseksualca vojnog generala Veldona Pendertona i njegove promiskuitetne žene Leonore, kao i živote groteskno oblikovanih likova iz njihove okoline. Osim homoseksualnosti, delo tematizuje sadizam, voajerizam i fetišizam, istražujući granice erotskog, položaj izopštenika i nepouzdanost normalnog.[1] Roman je posvećen švajcarskoj književnici Anamariji Švarcenbah sa kojom je Karson u vreme objavljivanja imala ljubavnu aferu.[2]
Kada su izašli, „Odsjaji u zlatnom oku“ su naišli na negativnu recepciju književne kritike. Sama Mekalers se branila od optužbi da piše o perverzijama rečima: „Toliko sam obuzeta svojim likovima da njihovi motivi postaju moji. Kada pišem o lopovu, ja postajem jedan; Kada pišem o generalu Pendertonu, postajem homoseksualni muškarac. Postajem lik o kojem pišem i blagosloven bio rimski pesnik Terencije koji je rekao: Ništa ljudsko nije mi strano“.[3] Autorka je kasnije tvrdila da je njen otac zgrožen bacio magazin u kojem se priča pojavila na drugi kraj sobe, pitajući se kako je njegovo dete moglo da napiše takvu priču.[4] Pripadnici Kju-kluks-klana su joj pretili preko telefona nazivajući autorkom „nastranom“ i „ljubiteljkom crnja“.[5]
Kada je 1950. ponovo štampan, Tenesi Vilijams je u predgovoru napisao da su oštre negativne reakcije uobičajne kada neko, nakon velikog uspeha prvog, objavi drugi roman. Smatrao je da su „Odsjaji u zlatnom oku“ napredak u odnosu na njen književni prvenac, i da je u njemu uspešno obuzdala svoju „subjektivnu nežnost“ i „mladalačku poeziju“ postizanjem „apsolutnog vladanja formom“.[6] Po romanu je snimljen istoimeni film 1967, u režiji Džona Hjustona sa Marlonom Brandom, Elizabet Tejlor i Džuli Haris u glavnim ulogama. Roman nije preveden na srpski jezik, ali je u domaćim bibliotekama moguće naći hrvatski prevod Zlatka Gorjana pod imenom „Dama i njen vojnik“ iz 1961.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carr, Virginia Spencer (1975). The Lonely Hunter: A Biography of Carson McCullers. University of Georgia Press. ISBN 978-0-8203-2522-4.
- Hacht, Anne Marie (2009). Gale Contextual Encyclopedia of American Literature. Gale. ISBN 978-1-4144-3130-7.
- McCullers, Carson (2005). The Mortgaged Heart: Selected Writings. Gale. ISBN 978-0-547-34683-0.
- Bronski, Michael (2003). Pulp Friction: Uncovering the Golden Age of Gay Male Pulps (1st izd.). New York, NY: St. Martin's Griffin. ISBN 978-0-312-25267-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- O romanu na sajtu posvećenom Karson Mekalers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. avgust 2015)
