Okazionalizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Okazionalizam (lat. occāsiō‘ prilika, zgodno vreme’, akuzativ) je leksička jedinica - reč ili izraz, koju karakteriše individualna, okazionalna upotreba i neuobičajena struktura ili nerasprostranjenost, što su obeležja po kojima se razlikuje od uzualne leksike, od jedinica osnovnog leksičkog fonda[1].

Okazionalizam — je reč (leksema) ili bilo koji niz glasova ili slova, stvorena za jednu priliku ili izgovor, ali nije drugačije shvaćena ili prepoznata kao reč u određenom jeziku[2]. Jednokratne reči imaju različite funkcije i najčešće se koriste za humor, poeziju, literaturu za decu, lingvističke eksperimente, psihološke studije i medicinske dijagnoze, ili nastaju slučajno.

Neke jednokratne reči imaju značenje na svom početku ili postepeno dobijaju fiksno značenje koje se zaključuje iz konteksta i upotrebe, ali ako na kraju postanu ustaljeni deo jezika (neologizmi), prestaju da budu jednokratne reči[3]. Druge jednokratne reči mogu biti u suštini besmislene i jednokratne, ali su korisne upravo iz tog razloga — reči vug i blicket, na primer, izmislili su istraživači da bi se koristili u testiranju jezika dece[4]. Besmislene reči često dele ortografsku i fonetsku sličnost sa značenim rečima[5], kao što je slučaj sa pseudorečima, koje nemaju smisla, ali se ipak mogu izgovoriti u skladu sa fonotaktičkim pravilima jezika[6]. Ovakve izmišljene reči koriste istraživači i edukatori psihologije i lingvistike kao alate za procenu sposobnosti fonetskog dekodiranja učenika, a sposobnost da se zaključi hipotetičko značenje besmislene reči iz konteksta se koristi za testiranje oštećenja mozga[7]. Vlastita imena stvarnih ili izmišljenih entiteta ponekad potiču kao nepostojeće reči.

Termin se koristi zato što je takva reč stvorena „za jedanput“. Neki analitičari smatraju da jednokratne reči uglavnom potpadaju pod neologizme, koji se obično definišu kao reči koje su relativno nedavno prihvaćene u rečniku jezika[8].

Vrste jednokratnih reči[uredi | uredi izvor]

Različiti specifični koncepti koje koriste naučnici spadaju pod okrilje jednokratnih reči, čije je preklapanje ponekad moguće:

  • besmislena reč: jednokratna reč koja je besmislena
  • nonvord: besmislena reč koja nije ni izgovorljiva na određenom jeziku
  • pseudoreč: besmislena reč koja još uvek prati fonotaktiku određenog jezika i stoga je izgovoriva, koja se izvornim govornicima oseća kao moguća reč. Pseudoreči prate fonetska pravila jezika, ali nemaju značenje[9]
  • duh-reč: neobična reč autoritativno opisana u referentnom delu za koju se ispostavilo da potiče od greške u kucanju ili druge jednostavne greške
  • protologizam: jednokratna reč koja je ponovo upotrebljena, u maloj grupi, ali ne dalje od toga
  • kaskaderska reč: jednokratna reč namerno skovana da demonstrira kreatorovu nameru ili izazove emotivnu reakciju, kao što je divljenje ili smeh[10]

Slični ili srodni koncepti[uredi | uredi izvor]

Mnoge vrste drugih reči takođe mogu biti značajne jednokratne reči, kao što je slučaj sa većinom snigleta (reči, često kaskaderske reči, eksplicitno skovana u odsustvu bilo koje relevantne reči iz rečnika). Druge vrste pogrešnih tumačenja ili humorističkih preformulisanja takođe mogu biti reči koje se ne ponavljaju, kao što se mogu javiti u igri reči, kao što su određeni primeri kalambura, sponizama, malapropizama, itd. Štaviše, besmislene jednokratne reči mogu se pojaviti nenamerno ili spontano, na primer kroz greške (tipografski ili na neki drugi način) ili putem razbijanja ključeva.

U studijama razvoja deteta[uredi | uredi izvor]

Jednokratne reči se ponekad koriste za proučavanje razvoja jezika kod dece, jer omogućavaju istraživačima da testiraju kako se deca ponašaju prema rečima o kojima nemaju prethodno znanje. Ovo omogućava zaključke o podrazumevanim pretpostavkama koje deca donose o novim značenjima reči, sintaksičkoj strukturi itd.

Okazionalizam u slavistici[uredi | uredi izvor]

U slavističkoj literaturi postoji neusaglašenost odnosno ukrštanje opsega termina okazionalizam, individualizam, hapaks, kao i terminološko mešanje na relaciji okazionalizam – neologizam. U odnosu na individualizme, okazionalizmi se obično tretiraju kao subordinirana kategorija leksema, karakterističnih po manje uobičajenim modelima. Kada je posredi razgraničenje okazionalizama od neologizama, postoji nekoliko mišljenja i kriterujuma po kojima se neka reč svrstava u jednu od ovih dveju kategorija.

O vezi između pojmova okazionalizam i neologizam svedoče i sintagmatska terminološka rešenja tipa okazionalni neologizam, kontekstni neologizam, neuzualni neologizam, individualni neologizam, gde se zavisnim pridevskim članom sugerišu svojstva okazionalizama kao podvrste neologizama.

Za okazionalizme je karakterističan daleko veći stepen ekspresivnosti u odnosu na neologizme. Takođe, okazionalizmima se uglavnom smatraju stilski neologizmi – lekseme kreirane od strane jednog pisca, za potrebe književnog dela i upotreba im je najčešće ograničena. Okazionalizmi, dakle, nastaju kao proizvod težnje određenog pisca za originalnim književnoumetničkim izrazom, odnosno iz piščeve potrebe da kreira posebnu, ekspresivnu leksiku, te da postigne slikovitost i izražajnost kao obeležje svog stila. Otuda okazionalizmi najčešće ostaju nerasprostranjeni i izvan standardnog leksikona, premda je moguće i da uđu u opštu upotrebu.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „okazionalizam – Rečnik lingvističkih termina” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-04-19. 
  2. ^ Stamper, Kory (2020-09-24), How a Word Gets into an English Dictionary, Cambridge University Press, str. 7—17, ISBN 978-1-108-55378-0, Pristupljeno 2024-04-19 
  3. ^ Rice, Keren (1997). „John Goldsmith (ed.) (1995). The handbook of phonological theory. Cambridge, Mass. & Oxford: Blackwell Publishers Ltd. Pp. xiv+986.”. Phonology. 14 (1): 146—157. ISSN 0952-6757. doi:10.1017/s0952675797003345. 
  4. ^ „Twenty-Third Annual Computer Security Applications Conference - TOC”. Twenty-Third Annual Computer Security Applications Conference (ACSAC 2007). IEEE. 2007. doi:10.1109/acsac.2007.6. 
  5. ^ Klein, Raymond M.; McMullen, Patricia A. (2001). Converging methods for understanding reading and dyslexia. Language, speech, and communication. Cambridge (Mass.): MIT press. ISBN 978-0-262-11247-5. 
  6. ^ Rathvon, Natalie (2004), Academic Interventions, Elsevier, str. 9—19, Pristupljeno 2024-04-19 
  7. ^ Lezak, Muriel Deutsch; Hannay, H. Julia; Howieson, Diane B.; Loring, David W. (2004). Neuropsychological assessment (4. ed izd.). Oxford: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-511121-7. 
  8. ^ Malmkjaer, Kirsten, ur. (2009-12-04). The Routledge Linguistics Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-1-134-10371-3. 
  9. ^ Cummings, Kelli D.; O'Neil, Maya E.; Latimer, Rachael J.; Kaminski, Ruth A.; Good, Roland H. (2009). „Analysis of Item-Level Data for DIBELS Word Use Fluency”. PsycEXTRA Dataset. Pristupljeno 2024-04-19. 
  10. ^ „Concise Oxford Companion to the English Language”. 1998-01-01. doi:10.1093/acref/9780192800619.001.0001. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оказионализам&oldid=27722292”