Opsada Krfa

Deo sukoba u ratu Druge koalicije
Slika Krfa 1800.
Vreme 4. novembar 1798 — 3. mart 1799. Mesto Krf Ishod Pobeda Ruskog i Osmanskog carstva
Sukobljene strane
Ruska Imperija Osmansko carstvo	Francuska
Komandanti i vođe
Fjodor Ušakov Kadir Bej	Luj Fransoa Žan Šabo
Uključene jedinice
6150 vojnika 12 brodova	3000 vojnika 2 broda
Žrtve i gubici
298 ubijenih i ranjenih	600 ubijenih i ranjenih 2900 zatočenika

Opsada Krfa (novembar 1798 – mart 1799) je bila vojna operacija zajedničke ruske i turske flote protiv francuskih trupa koje su zauzele ostrvo Krf.

Istorija

Kampoformijskim mirom i raspadom Venecijanske Republike, Jonska ostrva su predata Francuskoj Republici, koja je zauzela Krf. Godine 1798, admiral Fjodor Ušakov je poslat na Mediteran da komanduje zajedničkom rusko-turskom eskadrilom da podrži predstojeću italijansku i švajcarsku ekspediciju generala Aleksandra Suvorova (1799–1800). Jedan od glavnih zadataka Ušakova bio je da od Francuza uzme strateški važna Jonska ostrva. U oktobru 1798. godine francuski garnizoni su proterani iz Kitere, Zakintosa, Kefalonije i Lefkade. Ostalo je da se zauzme najveće i najbolje utvrđeno ostrvo arhipelaga Krf.

Grad Krf se nalazi na istočnoj obali u centralnom delu ostrva između dve tvrđave: Srednjovekovna Stara tvrđava, na istočnom delu grada, odsečena od grada veštačkim jarkom; Modernija Nova tvrđava, ogroman kompleks utvrđenja koji dominira severoistočnim delom grada. Od nove do stare tvrđave uz obalu je išao visoki zid. Sa mora, grad je štitilo dobro utvrđeno ostrvo Vido, a manje ostrvo Lazareto, dve milje uz obalu, takođe su ojačali Francuzi. Venecijanci nisu dobro održavali tvrđave pa su u to vreme bile u lošem stanju. Od 500 artiljerijskih oruđa u utvrđenjima, samo oko 150 je bilo sposobno za upotrebu. Francuzi su takođe nedostajale namirnice, koje su morale biti hitno rekvirirane od lokalnog stanovništva. Pored toga, francuske trupe du Levant, kojom je komandovao general Luj Šabo, bile su kao garnizoni rasute po ostrvima i kopnenim eksklavama, ostavljajući samo oko 1.500 ljudi za odbranu Krfa. To su bile šarolike snage: polubrigade (pukovi), saperi, mornari i artiljerci, kao i nekoliko lokalnih dobrovoljaca i žandarma. U Italiju su poslate hitne poruke u kojima se tražilo pojačanje od 3.000 ljudi, zalihe i municija a 22. oktobra stanovništvo (čija je lojalnost bila sumnjiva) je razoružano.

Dana 4. novembra 1798. Ušakovljeva rusko-turska eskadrila, sastavljena od tri linijska broda, tri fregate i nekoliko malih brodova, započela je opsadu Krfa. Ubrzo su im se pridružile turska eskadrila i još jedna ruska eskadrila pod komandom kapetana Dmitrija Senjavina. S obzirom na jaka utvrđenja ostrva i nedostatak snage za desant, u početku je odlučeno da se sačeka tursko pojačanje. Međutim, već prvog dana Francuzi su napustili svoja utvrđenja na ostrvu Lazareto, koje su Rusi odmah zauzeli. Dana 13. novembra, male snage Rusa iskrcale su se bez otpora i zauzele malu luku Guvija oko pet milja duž obale. Od tada su Rusi počeli da grade baterije i da granatiraju utvrde koje su držali Francuzi. U decembru je još jedna ruska eskadrila, ova pod komandom kontraadmirala Pavla Pustoškina, pojačala opsadne snage. Kombinovana flota se sada sastojala od 12 linijskih brodova, 11 fregata i mnogo manjih plovila. U noći 26. januara francuski brod je otplovio u Ankonu.

U februaru je stiglo oko 4.000 otomanskih vojnika i odlučeno je da se iskrcaju na ostrvo Vido – ključ za odbranu Krfa – koristeći pomorsku artiljeriju protiv njegovih obalskih baterija.

Napad na Vido počeo je rano ujutru 28. februara 1799. Posle četvoročasovnog bombardovanja od strane nekoliko brodova, svih pet obalskih baterija na ostrvu je ugušeno. Dve francuske divizije su pokušale da intervenišu, ali su oštećene i primorane da se povuku u zaštitu baterija Krfa. Saveznička flota je tada iskrcala preko 2000 ljudi na Vido i posle dvočasovne bitke ostrvo je zauzeto. Od 800 ljudi koji su branili ostrvo, 200 je ubijeno, a 400 zarobljeno, uključujući komandanta ostrva, brigadnog generala Pivrona. Oko 150 muškaraca je uspelo da dopliva do Krfa. Ruski gubici su 31 poginuli i 100 ranjeni. Osmanlije su imale 180 ubijenih i ranjenih.

Posle pada Vida, ključ Krfa je bio u rukama Ušakova. Prvog marta zarobljene baterije na ostrvu otvorile su vatru na gradska utvrđenja, uz podršku ruskih obalskih baterija i nekih ruskih i turskih ratnih brodova. Savezničke snage su jurišale i zauzele okolna utvrđenja San Roko, San Salvatore i San Abraham. Ušakov je 2. marta planirao da napadne glavne tvrđave, ali su ujutru Francuzi poslali izaslanike da traže četrdesetosmočasovno primirje, a oni su se 3. marta predali.

Posledice

Kapitulacija dogovorena između Francuza i Rusa bila je poštena, uključujući i odredbu da francuske trupe budu prebačene u Tulon. Preostale francuske brodove u luci zauzeli su saveznici, uključujući diviziju koja je zarobljena od Kraljevske mornarice 18. avgusta 1798; Rusi su je vratili Britancima.

Admirala Ušakova je car Rusije odlikovao zvezdom Ordena Svetog Aleksandra Nevskog, a osmanski sultan čelengkom, koji se retko dodeljuje nemuslimanima.

Zauzimanjem Krfa završeno je rusko-tursko preuzimanje Jonskih ostrva, koje je imalo veliki vojni i politički značaj. Ostrva su postala Republika Sedam ostrva, privremeni protektorat Rusije i Turske, a Krf je nekoliko godina služio kao baza za rusku mediteransku flotu. Ušakovljeva flota je nastavila da podržava saveznički napad na Napulj.

Literatura

• Baeyens, Jacques (1973). Les Français à Corfou, 1797-1799 et 1807-1814 [The French in Corfu, 1797-1799 and 1807-1814] (na jeziku: French). Athens: Institut français d'Athènes. OCLC 2763024. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Henry Jervis-White-Jervis, History of the island of Corfú and of the Republic of the Ionian islands, Colburn, London, 1852
• William James , The Naval History of Great Britain during the French Revolutionary Wars and Napoleonic Wars, volume 2, 1797–1799, first published 1822–24, reprinted by Conway Maritime Press, London, 2002