Opsada tvrđave Kasagi
| Opsada tvrđave Kasagi | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Genko rata | |||||||||||
 Car Go-Daigo (1318—1339). | |||||||||||
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
| Carski lojalisti | Kamakura šogunat | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
|
car Go-Daigo |
Sasaki Tokinobu | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
|
500+[1] 3.000[2] | 800+ na početku−75.000 na kraju opsade[1][2] | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| teški[1] | znatni[a][1] | ||||||||||
Opsada tvrđave Kasagi (1331), prva bitka Genko rata (1331-1333), između snaga šogunata Kamakura i pristalica cara Go-Daigoa, koji se pobunio protiv vojne diktature klana Hodžo u Japanu.[1][3]
Bitka[uredi | uredi izvor]
Careva pobuna[uredi | uredi izvor]
Tokom osmog meseca 1331. godine, Go-Daigo je pobegao iz glavnog grada i „ponovo uspostavio svoje carsko prebivalište“ u hramu Kasagi, na granici između Jamata i Jamašira. Tamo je na brzinu podigao utvrđenja i počeo da šalje pozive na oružje. Kao odgovor, šogunat je poslao Sasaki Tokinobua, koji je komandovao trupama iz Omija i pojačan sa 800 konjanika pod porodicama Kuge i Nakazava iz provincije Tamba, da ga zarobe. Prvog dana devetog meseca, kada se 300 izviđača iz ove vojske, pod Takahaši Mataširoom, približilo podnožju planine Kasagi, upali su u zasedu i bili razbijeni od posade zamka.[1]
Opsada[uredi | uredi izvor]
„Zamak Kasagi ” zapravo je bio hram podignut na strmom brdu, utvrđen palisadom.[4] Po Taiheikiju, snage branilaca iznosile su oko 3.000 konjanika, što je najverovatnije preteran broj.[2]
Zabrinut da ako bi se „proširile glasine o tome kako su [ljudi šogunata] izgubili ovu prvu bitku i kako je zamak pobedio, ratnici iz raznih provincija će galopirati da se okupe tamo“, šogunat Kamakura je odmah poslao ogromnu vojsku– prema Taiheikiju skoro 75.000 ljudi – da opsednu zamak.[1]
U zoru, trećeg dana devetog meseca, ova sila je napala Kasagi „sa svih strana“. Ali branioci zamka su žestoko uzvratili, obasipajući trupe u napadu kamenjem i strelama tako da:
Ljudi i konji padali su jedni na druge sa istočnih i zapadnih padina oko zamka, ispunjavajući duboke doline i gušeći puteve leševima. Reka Kozu je tekla krvlju, kao da njene vode odražavaju grimiz jesenjeg lišća. Nakon ovoga, iako su se opsadne snage rojile kao oblaci i magla, niko se nije usuđivao da napadne zamak.[1]
Nakon što je opšti napad od 3. septembra odbijen sa znatnim gubicima, vojska šogunata Kamakura odustala je od daljih napada i ograničila se na opsadu i gađanje strelama.
Širenje pobune[uredi | uredi izvor]
Dok su vođe šogunata stajale zadržane ispred zamka Kasagi, „koji se držao snažno i nije pao čak ni kada su ga danonoćno napadale velike snage iz mnogih provincija“, u pozadini su im drugi carski lojalisti „podizali veliki broj pobunjenika, a glasnici su svakodnevno žurili u štab šoguna”:
Jedanaestog dana tog meseca, iz Kavačija je poslat kurir koji je izveštavao: „Od kada je onaj po imenu Kusunoki Hjoe Masašige podigao svoj barjak u službi cara, oni sa ambicijama su mu se pridružili, dok su oni bez ambicija pobegli na istok i zapad. Kusunoki je impresionirao podanike svoje provincije i sagradio je tvrđavu na planini Akasaki iznad svog doma, koju je opskrbio sa onoliko namirnica koliko je mogao da preveze i sa posadom od više od 500 konjanika. Ako naš odgovor kasni, ovo bi zaista trebalo da postane problematično. Moramo odmah usmeriti svoje snage ka njemu!“ ...
U međuvremenu, trinaestog dana tog meseca iz Binga je poslat kurir sa porukom da: „Sveštenik Sakurajama Širo i njegovi rođaci podigli su carske zastave i utvrdili [Kibicu] svetilište ove provincije. Otkako su se u njemu smestili, pobunjenici iz obližnjih provincija galopiraju da im se pridruže. Njihov broj je sada više od 700 konjanika. . . . Ako ih ne udarimo brzo, pre nego što noć ustupi mesto danu, ovo će postati ogroman problem.” [1]
Pad tvrđave[uredi | uredi izvor]
Tvrđava je pala poslednjeg dana devetog meseca, kada su dvojica samuraja željnih slave, Sujama Jošitaka i Komijama Džiro, tokom noći uspela da se uvuku u tvrđavu preko slabo čuvane severne strane, koja je bila veoma strma. Nakon što su obišli tvrđavu iznutra i prevarili budne branioce pretvarajući se da su oficiri koji obilaze stražu, podmetnuli su požar na više mesta. U haosu koji je nastao, glavnina armije šogunata ponovo je napala i zamak je pao. Car Go-Daigo uspeo je da pobegne, ali je zarobljen nekoliko dana kasnije (sa samo dvojicom pratilaca) kada je pokušao da se pridruži svojim pristalicama koje su držale tvrđavu Akasaka.[4] Ukupno je zarobljeno 60 carevih pristalica, od dvorana do gardista i monaha iz Nare i Kjota, uključujući i dvojicu carevih sinova.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Car Go-Daigo je pod stražom sproveden u Rokuharu (štab šogunata u Kjotu) gde je 9. septembra predao krunske dragulje (ogledalo, dragi kamen i mač) novom caru Kogonu (vladao 1331-1333), posle čega je proteran na ostrvo Oki u Japanskom moru. Međutim, pobuna protiv šogunata u njegovo ime nije se ugasila, pošto su princ Morinaga i Kusunoki Masašige nastavili da se bore. Tvrđava Akasaka održala se još tri nedelje, a Morinaga i Kusunoki uspeli su da pobegnu i nastave gerilske napade po provincijama Jamato i Kavači sve do carevog povratka 1333.[3]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Japanske hronike onog vremena navode gubitke samo znatnijih ratnika, dok se gubici prostih pešadinaca i ne pominju.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z Friday, Karl F. (2004). Samurai, warfare & the state in early medieval Japan (1st ed izd.). New York, NY: Routledge. str. 126—128. ISBN 0-203-39216-7. OCLC 56560070.
- ^ a b v g The Taiheiki : a chronicle of medieval Japan. Kojima Hōshi, Helen Craig McCullough. New York: Columbia University Press. 1959. str. 70—82. ISBN 0-8048-1322-1. OCLC 298105331.
- ^ a b Morris, Ivan (2014). The Nobility of Failure : Tragic Heroes in the History of Japan. Cork: BookBaby. str. 175—230. ISBN 978-4-902075-68-7. OCLC 896799260.
- ^ a b Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. str. 84—85. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647.