Osamu Dazaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Осаму Дазаи)
Osamu Dazaj
Osamu Dazaj
Lični podaci
Datum rođenja(1909-06-19)19. jun 1909. godine
Mesto rođenjaKanagi, Aomori, Japan
Datum smrti13. jun 1948.(1948-06-13) (38 god.) godine
Mesto smrtiTokio, Japan
Zanimanjepripovedač

Osamu Dazaj (jap. 太宰 治; Kanagi, 19. jun 1909 — Tokio, 13. jun 1948), bio je japanski književnik. Opisivan je kao jedan od najznačajnijih japanskih pripovedača i romansijera dvadesetog veka.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Osamu Dazaj, rođen kao Šuđi Cušima (jap. 津島修治) u gradu Kanagi 1909. godine, bio je deseto dete ugledne porodice Cušima.[1] Iako porodica Cušima nije bila aristokratskog porekla, svoj ugled i bogatstvo stiču nakon Meiđi restauracije (1868) otvaranjem trgovinske kompanije.[2] Kako mu je majka bila bolesna, odrasta bez njene brige, što će kasnije imati veliki uticaj na prirodu njegovog stvaralaštva. Nakon smrti oca 1923. godine, brigu o Dazaju preuzima njegov stariji brat Bunđi koji ga izdržava tokom studija na Univerzitetu u Hirosakiju.

U decembru 1929. godine, Dazaj vrši prvi pokušaj samoubistva, ali uspeva da preživi. Naredne godine završava studije na Univerzitetu u Hirosakiju i upisuje se na tadašnji Tokijski carski univerzitet na katedru za francuski jezik i književnost. Međutim, ubrzo odustaje od studija i beži sa gejšom po imenu Hacujo, zbog čega dolazi u sukob sa porodicom koja prestaje da ga finansijski izdržava.[1] Iste godine biva izbačen sa univerziteta, nakon čega po drugi put pokušava da izvrši samoubistvo, ali ovoga puta sa devojkom po imenu Šimeko Tanabe, koja umire. On preživljava i obnavlja odnos sa porodicom na neko vreme, odlazeći na lečenje.

Sledeći pokušaj samoubistva bio je 1937. godine, opet udvoje, ali sada sa Hacujo, koja ga je izneverila dok je bio na lečenju.[1] Oboje preživljavaju i odlučuju da se rastanu, nakon čega sledi mirniji period njegovog života. Ipak, ovi događaji će uticati kako na njegovo rano stvaralaštvo, tako i na ono poznog doba.

Mićiko Išihara

U narednom periodu dolazi do velikih preokreta u njegovom životu. Osniva porodicu sa mladom profesorkom Mićiko i dobija prvo ćerku Sonoko, a potom i sina Harukija.[1] Premda se ovaj period njegovog života vremenski poklapa sa periodom Drugog svetskog rata, on je bio daleko mirniji od narednog.

Nakon rata se odaje alkoholizmu i vraća se svom nekadašnjem stilu pisanja i motivima prolaznosti, odbačenosti i beznađa. Ubrzo nakon što dobija ćerku Satoko (1947. godine), napušta porodicu i odlazi sa Tomie Jamazaki, udovicom čiji je muž preminuo nakon svega deset dana braka.[2] U ovom periodu nastaju njegova najpoznatija dela Sunce na zalasku (jap. 斜陽, Šajo) i Diskvalifikovan čovek (jap. 人間失格, Ningen Šikaku). Ubrzo nakon završetka poslednjeg romana, u ponoć 13. juna 1948. godine, teško bolestan od tuberkuloze, izvršava samoubistvo sa Tomie bacivši se u reku. Njihova tela su pronađena nekoliko dana kasnije, na piščev 39. rođendan.[1]

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Stvaralaštvo Osamu Dazaja se može podeliti u tri razvojne faze:

  • Prva razvojna faza (1932-1937) koja pokriva period studija i početak problema sa porodicom
  • Druga razvojna faza (1938-1945) tokom koje stvara porodicu sa Mićiko i
  • Treća razvojna faza (1945-1948) koja traje od kraja Drugog svetskog rata do njegovog samoubistva.[1]

Prva razvojna faza stvaralaštva (1932-1937)[uredi | uredi izvor]

Prva razvojna faza njegovog stvaralaštva bila je u duhu raspadanja levičarskog pokreta tadašnjeg Japana. Kao član ugledne i imućne porodice, Dazaj je odrastao kao pripadnik aristokratske klase koja u ovom periodu počinje da nestaje.[1] Podstaknut promenama u društvu, počinje da razmišlja o samouništenju kao o potencijalnom rešenju. U ovom periodu nastaju njegova prva dela, koja su bila autobiografskog karaktera.

Njegovo stvaralaštvo počinje 1933. godine, kada piše kratku priču Voz (jap. 列車, Reša), gde prvi put koristi pseudonim Osamu Dazaj. Ovo je bio njegov prvi pokušaj pisanja u prvom licu autobiografskog stila, što će kasnije postati njegov prepoznatljiv stil pisanja.[3] Iste godine nastaje i pripovetka Sećanje (jap. 思い出, Omoide). Ova pripovetka je uvrštena u zbirku pod nazivom Pozne godine (jap. 晩年, Banen) 1936. godine, koja je ubrzo nominovana za prestižnu nagradu Akutagave.[1]

Nakon četiri pokušaja samoubistva, osećaj krivice postaje jedna od glavnih tema njegovih dela. Godine 1937. piše pripovetku Nosilac zastave dvadesetog veka (jap. 二十世紀旗手, Niđuseiki kišu) u kojoj se nalazi njegova poznata rečenica Izvinjavam se što sam se rodio.[1]

Druga razvojna faza stvaralaštva (1938-1945)[uredi | uredi izvor]

Drugu razvojnu fazu njegovog stvaralaštva odlikuje kako promena u stilu pisanja, tako i u tematici. U ovom periodu piše pripovetke koje uključuju elemente iz japanskih i evropskih klasičnih i savremenih dela. Prisutna je intertekstualnost, a sama dela imaju humanistički i optimističan karakter. Posebno se ističu kratki romani Novi Hamlet (jap. 新ハムレット, Šin Hamureto, 1941), Trči, Melos! (jap. 走れメロス, Hašire, Merosu! 1940) i Kraj Cugaru (jap. 津軽, Cugaru, 1944) koji spajaju različita vremena i prostore.[1]

Treća razvojna faza stvaralaštva (1945-1948)[uredi | uredi izvor]

Šizuko Ota

Treća razvojna faza stvaralaštva Dazaj Osamua predstavlja povratak ranijem autobiografskom stilu i temama otuđenosti. U ovom periodu nastaju dva najznačajnija dela njegovog opusa, Sunce na zalasku (jap. 斜陽, Šajo) i Diskvalifikovan čovek (jap. 人間失格, Ningen Šikaku).

Sunce na zalasku za temu ima propadanje aristokratskog sloja. Napisano je iz perspektive ženskog lika, a nastalo je na osnovu dnevnika mlade književnice Šizuko, sa kojom je pisac imao vanbračno dete. U ovo delo je preneo kako stvarne događaje i okolnosti koje se pominju u njenom dnevniku, tako i sam govor aristokratije, koji je specifičan u japanskom jeziku.[1] Delo se bavi životima nekoliko aristokrata koji gube svoje mesto u društvu u periodu kada se tradicija sukobljava sa modernim načinom života. Delo je privuklo veliku pažnju tokom samog objavljivanja u nastavcima u književnom časopisu Nove struje (jap. 新潮, Šinćo). Nakon izlaženja monografskog izdanja, stiče status bestselera.[4]

Diskvalifikovan čovek je poslednji roman koji je Dazaj završio i ujedno njegovo najpoznatije delo. Ono je posvećeno temi agonije otuđenog čoveka[1] i predstavlja sve njegove ideje, razočaranost u promenu društva i otuđenost od ostatka sveta, sumirane u jednog lika, koji za sebe veruje da više ne zaslužuje da se smatra čovekom.[2]

Dela dostupna u bibliotekama u Srbiji[uredi | uredi izvor]

  1. Anthologie de nouvelles japonaises contemporaines. T. 1, Jeunesse (2007) COBISS.SR 238001152
  2. Blue bamboo : tales of fantasy and romance (1993) COBISS.SR 512648340
  3. Hanyatló nap : regény (1987) COBISS.SR 516006742
  4. Listovi trešnje i tajanstvena frula (2007) COBISS.SR 229688839
  5. No Longer Human (1988) COBISS.SR 466956
  6. Self portraits : tales from the life of Japan's great decadent romantic (1991) COBISS.SR 512428436
  7. Sunce na zalasku (2005) COBISS.SR 125339404
  8. Sunce na zalasku. Sunce na zalasku ili Rađanje novog bića (2011) COBISS.SR 177914892
  9. Sunce na zalasku. Sv. 1 [Brajevo pismo] (2006) COBISS.SR 128684812
  10. Sunce na zalasku. Sv. 2 [Brajevo pismo] (2006) COBISS.SR 128685068
  11. The setting sun (1992) COBISS.SR 512144788
  12. The Setting Sun (2002) COBISS.SR 109254156
  13. Večerno sonce (1964) COBISS.SR 3646209

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Osamu Dazaj, fotografisao Tadahiko Hajaši 1946. godine
    Osamu Dazaj, fotografisao Tadahiko Hajaši 1946. godine
  • Osamu Dazaj
    Osamu Dazaj
  • Osamu Dazaj 1924. godine
    Osamu Dazaj 1924. godine
  • Kuća Osamu Dazaja u Aomori prefekturi
    Kuća Osamu Dazaja u Aomori prefekturi
  • Grobno mesto Osamu Dazaja
    Grobno mesto Osamu Dazaja
  • Hacujo
    Hacujo
  • Šimeko Tanabe
    Šimeko Tanabe
  • Tomie Jamazaki
    Tomie Jamazaki

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Dazaj, Osamu; Musulin, Ilja (2011). „Sunce na zalasku ili Rađanje novog bića”. Ur.: Jamasaki, Kajoko; Jamasaki-Vukelić, Hiroši. Sunce na zalasku. Beograd: Tanesi. str. 137—143. 
  2. ^ a b v Keene, Donald (1984). „Dazai Osamu and the Burai-ha”. Dawn to the West. New York: Henry Holt and Company, Inc. str. 1022—1112. 
  3. ^ Lyons, Phyllis I; Dazai, Osamu (1985). The saga of Dazai Osamu: a critical study with translations. Stanford: Stanford University Press. str. 34. ISBN 0804711976. 
  4. ^ Kličković, Dalibor (2012). „Zlatna prašina na dnu reke”. Letopis Matice srpske. 490(1/2): 219. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Осаму_Дазај&oldid=26965845”