Osana

Ulazak Gospodnji u Jerusalim (ruska ikona)

Osana (aram. ܐܘܫܥܢܐ; srp. спаси) je svečani molitveni uzvik (kratka molitva) u Bibliji.

Stari zavet

Grčki prevod izraza Osana nalazi se u 117. psalmu: „ω κυριε, σωσον δη” („Gospode, spasi!”).

Jevreji to uzvikuju tokom molitvene zahvalnosti. Na kraju jesenjeg praznika Sukota, po redosledu ovih dana, molitva za kišu u zemlji Izraelovoj – „Hošana raba” (Velika molitva), koja se uključuje u Sidur i izgovara se sedmog dana praznika Sukota.

Novi zavet

U Novom zavetu se izraz Osana nalazi kada se opisuje ulazak Gospodnji u Jerusalim.

Izraz Osana uključen je u Pesmu Sanktus, koja je deo evharistijske molitve skoro svih drevnih liturgija, kako zapadnih tako i istočnih naročito u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u pevanju „Milost sveta”, koje se peva u horu na liturgiji vernih: Osana vo višnji.

Izraz vo višnji seže do hebrejskog izraza „beromim”, prevedeno kao „u najviše” ili „u visinama”) koji se nalazi u Starom zavetu. Ovaj izraz, prema istraživaču i tumaču Biblije A. P. Lopuhin, znači da je uskličnik upućen Bogu koji živi najviše – za razliku od samog uzvika Osana, koji je bio nešto kao pozdrav. Dakle, Osana vo višnji je zahtev za spasenje upućen Gospodu.

Vidi još

• Cveti
• Aliluja