Otpad od ambalaže

Ambalažni otpad, prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, podrazumeva pakovanje i ambalažu za koje se pretpostavlja da će biti odbačeni iste godine kada su kupljeni proizvodi koje se u njima nalaze. Većinu čvrstog otpada čine ambalažni proizvodi, procenjujući da je u 2015. godini proizvedeno oko 77,9 miliona tona (29,7 procenata ukupne proizvodnje). Ambalaža može biti u svim oblicima, od kutija za pošiljke do limenki od soka i koristi se za skladištenje, transport, čuvanje i zaštitu robe kako bi se zadržalo zadovoljstvo kupaca. Vrsta materijala za pakovanje podrazumeva staklo, aluminijum, čelik, papir, karton, plastiku, drvo i drugu raznu ambalažu. Otpad ambalaže dominira u današnjem svetu i odgovoran je za polovinu otpada u svetu.

Stopa reciklaže u 2015. godini za pakovanje i ambalažu bila je 53 procenta. Dalje, proces sagorevanja pakovanja i ambalaže iznosio je 7,2 miliona tona (21,4 procenta ukupnog sagorevanja sa povratom energije). Zatim slede deponije koje su u istoj godini primile 29,4 miliona tona (21,4 procenta ukupnog deponovanja zemljišta).

Kako otpad od ambalaže zagađuje Zemlju, sav život na Zemlji oseća negativne posledice koje su uticale na njihov stil života. Morske i kopnene životinje se guše zbog zagađenja ambalažnim otpadom. Ovo je glavno pitanje za zemlje sa niskim prihodima koje nemaju efikasan sistem upravljanja otpadom za čišćenje svog okruženja i koji su glavni izvori za globalno zagađenje okeana. Međutim, „leglo smeća“, pojedi recikliraju i umesto toga ostave svoj otpad gde god žnci kojima nedostele, takođe su glavni doprinosioci, posebno u zemljama sa visokim prihodima gde su takvi objekti dostupni. Trenutna lokaaje motivacija dacija sa najvećom količinom čvrstog otpada koja uključuje većinu proizvoda od ambalaže je Veliki pacifički tepih od smeća koji se nalazi na zapadnoj obali Severne Amerike do Japana. Većina ambalažnog otpada koji na kraju odlazi u okean često dolazi sa mesta kao što su jezera, potoci i kanalizacija.

Moguća rešenja za smanjenje ambalažnog otpada su vrlo jednostavna i laka i mogu započeti minimiziranjem ambalažnog materijala u rasponu do strategije nultog otpada (proizvodi bez pakovanja). Problem je uglavnom u nedostatku motivacije da se krene u promenu. Međutim, primeri efikasnih načina za smanjenje zagađenja ambalaže uključuju zabranu upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, veću društvenu svest i obrazovanje, promociju ekološki prihvatljivih alternativa, javni pritisak, dobrovoljno čišćenje i usvajanje biorazgradivih kesa za višekratnu upotrebu.

Tipovi ambalažnog otpada

Staklene posude

Flaše za piće i tegle za čuvanje hrane i sokova su neki od primera staklenih posuda. Procenjuje se da je tokom 2015. godine prikupljeno preko 9,1 miliona tona staklenih posuda, ili 3,5 procenta čvrstog otpada. Oko 70% upotrebljenog stakla se koristi u svrhe pakovanja. Barem 13,2% proizvodnje stakla se spaljuje uz povrat energije. Količina staklenih posuda koje završavaju na deponijama je oko 53 posto.

Aluminijumske posude i ambalaža

Otpad od aluminijumskih posuda i ambalaže obično dolazi iz limenki bilo koje vrste pića, ali folija takođe može da doprinese tome. Procenjuje se da se oko 25 procenata aluminijuma koristi za pakovanje. Koristeći podatke Udruženja aluminijuma, izračunato je da je najmanje 1,8 miliona tona aluminijumske ambalaže proizvedeno u 2015. godini ili 0,8 odsto proizvedenog komunalnog otpada. Od proizvedenih reciklirano je samo oko 670.000 tona aluminijumskih kontejnera i ambalaže, oko 54,9 procenta. A one koje završe u deponiji su 50,6 procenata.

Čelično pakovanje i ambalaža

Proizvodnja čeličnih posuda i ambalaže uglavnom se ogleda u limenkama i drugim stvarima poput čeličnih buradi. Samo oko 5 procenata čelika koristi se za pakovanje od ukupne svetske potrošnje čelika, što ga čini najmanje izgubljenim i najviše recikliranim. Ukupno je 2,2 miliona tona ili 0,9 procenta komunalnog otpada proizvedeno u 2015. godini. Iako je prema Institutu za reciklažu čelika reciklirano 1,6 miliona tona (73 procenta) čelične ambalaže. Uz to, čelična ambalaža koja je sagorevala sa povratom energije iznosila je oko 5,4 odsto, a 21,6 odsto je završilo na deponiji.

Pakovanje i ambalaža od papira i kartona

Najveći deo proizvedenog, a u okviru komunalnog otpada 2015. godine, proizvedene su valovite kutije sa najmanje 31,3 miliona tona (ukupno 11,3 procenta). Međutim, ujedno je i najviše reciklirano sa 28,9 miliona tona (92,3 procenta) kutija koje su reciklirane 2015. godine.

Kasnije se oni sagorevaju, što čini 0,5 miliona tona, a na deponije odlazi 1,9 miliona tona. Osim valovitih kutija, postoje pakovanja od kartona, vreća, kesa, ambalažnog papira i drugih kutija za cipele ili kozmetiku,. Ukupna količina otpadnog otpada od pakovanja i ambalaže od papira i kartona iznosila je 39,9 miliona tona ili 15,1 odsto u 2015. godini. Iako je stopa recikliranja oko 78,2 procenta, a 4,3 procenta malih proporcija sagorevalo je sa povratom energije i 17,6 procenata završilo je na deponiji.

Plastična pakovanja i ambalaža

Plastične posude i ambalaža mogu se naći u plastičnim bocama, vrećama za supermarkete, flašama za sokove, mleko i vodu i još mnogo toga. EPA je koristila podatke Američkog saveta za hemiju da bi procenila da je 2015. godine stvoreno 14,7 miliona tona (5,5 procenata proizvodnje komunalnog otpada) plastičnih pakovanja i ambalaže. Ukupna količina koja se reciklira je oko 2,2 miliona tona (14,6 procenata). Pored toga, 16,8 procenata je sagorelo sa povratom energije, a 68,6 procenata je otišlo pravo na deponiju. Većina plastike izrađena je od polietilentereftalata (PET), polietilena velike gustine (HDPE), polietilena male gustine (LDPE), polivinilhlorida (PVC), polistirena (PS), polipropilena (PP) i drugih smola. Uz to, stopa reciklaže PET boca i tegli bila je 29,9 procenata (890 000 tona), a reciklaža HDPE boca za vodu i mleko 30,3 procenta (230 000 tona).