Polistiren

Из Википедије, слободне енциклопедије
Polistiren
Repeating unit of PS polymer chain
Nazivi
IUPAC naziv
Poli(1-feniletan-1,2-diil)
Drugi nazivi
Termokol
Identifikacija
Abrevijacija PS
ECHA InfoCard 100.105.519
Svojstva
(C8H8)n
Gustina 0,96-1.04 g/cm³
Tačka topljenja ~240 °C[1] (decomposes at lower T)
Toplotna provodljivost 0,033 W/(m·K) (pena, ρ 0,05 g/cm3)[2]
Indeks refrakcije (nD) 1,6; dielektrična konstanta 2,6 (1 KHz – 1 GHz)[3]
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Stiren (monomer)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije
Polistirenska ambalaža
Polistirenski kontejner za jogurt

Polistiren je sintetički aromatski polimer izgrađen od stirena, tečne petrohemijske supstance.

Polistiren može da bude čvrst ili u obliku pene. Polistiren za uobičajenu upotrebu je transparentan, trd i krt. Ovaj polimer ima nisku cenu po jedinici težine. Veoma je propustljiv za kiseonik i vodenu paru i ima relativno nisku temperaturu topljenja. Polistiren je jedan od najviše korišćenih plastičnih materijala. Obim proizvodnje iznosi nekoliko milijardi kilograma godišnje. Priodno je bezbojan, ali se može obojiti. Upotreba obuhvata zaštitnu ambalažu (CD ili DVD kutije), boce, poklopci i probor za jelo za jednokratnu uportebu.

Reference[уреди]

  1. J.R. Wunsch (2000). Polystyrene – Synthesis, Production and Applications. iSmithers Rapra Publishing. стр. 15. ISBN 978-1-85957-191-0. Приступљено 25. 7. 2012. 
  2. Haynes. стр. 12-214.
  3. Haynes. стр. 13-17.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]