PO Lanser Bumbar
| Bumbar | |
|---|---|
 Bumbar | |
| Vrsta | protivtenkovski projektil |
| Poreklo |  Srbija |
| Proizvodnja | |
| Proizvođač | Krušik |
| Specifikacije | |
| Masa | 19.8 kg |
| Dužina | 1.164 mm |
| Dužina cevi | 900 mm |
| Kalibar | 136 mm |
| Način dejstva | lansiranje |
| Brzina zrna | 245 m/s |
| Maks. ef. domet | 60-600 m, u razvoju do 1.000 m |
PO Lanser Bumbar je lako prenosivo protivoklopno sredstvo pešadije za napad i odbrambena dejstva na daljinama do 600 metara. Može da se koristi u svim borbenim uslovima, danju i noću, a pogodan je i za gradsku borbu. Ima mali demaskirajući efekat na vatrenom položaju i njime može da se gađa i iz zatvorene prostorije.
Sistem se sastoji od rakete u transportno-lansirnoj cevi, uređaja za vođenje i lansiranje i postolja. Bumbara opsulužuje posada od dva člana. Jedan nosi lanser i raketu, a drugi razervne rakete i postolje.
Raketa je tandem-kumulativna i ima sposobnost uništavanja čeličnog oklopa debljine do 900 mm. Raketa sa ovakvim karakteristikama je dovoljna da uništi bilo koje savremeno oklopno vozilo ili tenk. Raketa je navođena poluautomatski, a komande se prenose mikrokablom. Verovatnoća pogotka cilja se kreće između 90% i 95%, a sistem za navođenje je veoma dobro zaštićen od ometeanja.
Sistem Bumbar može da se korisiti na dva načina: može biti postavljen na postolje (tada je domet 600 m), ili se lansirati sa ramena (domet 300 m). Lanser je opremljen i noćnim nišanom. Ovaj sistem je predviđen da u inventaru Vojske Srbije zameni bestrzajni top M60A kalibra 80 mm.
Trenutno se radi na poboljšanjima sistema, i to na povećanju dometa na 1.000 m i navođenju projektila po laserskom snopu.
Poređenja[uredi | uredi izvor]
U svetu je poslednjih desetak godina razvijeno (ili je u razvoju) više sistema POVR, u klasi u kojoj je bumbar. To su ERYX (Francuska)), BILL (Švedska), Predator (SAD) i SPIKE SR (Izrael).
Odgovor na savremene zahteve[uredi | uredi izvor]
Moderni sistemi te vrste moraju da zadovolje savremene taktičko-tehničke zahteve, koji se prvenstveno odnose na protivoklopnu borbu u urbanim sredinama, na mogućnost uništavanja savremenih tenkova i tenkova sa eksplozivno-reaktivinim oklopom (ERO), na zaštitu uređaja za vođenje i lansiranje (UVL) od ometanja i mogućnost noćnog dejstva. Za protivoklopnu borbu u urbanim sredinama POVR bi trebalo da imaju mogućnost lansiranja iz što manjeg zatvorenog prostora, da strelac može da lansira raketu sa ramena ili oslonca, da ima mali demaskirajući efekat na vatrenom položaju i u toku leta, te što kraći minimalni domet na kome vođenjem raketa može da pogodi i uništi cilj. Potrebne su i dobre manevarske sposobnosti projektila u letu (da podnosi ubrzanja do 3g), kako bi mogli da budu pogođeni brzi ciljevi na kratkom dometu do 200 m. Za uništavanje savremenih tenkova direktnim pogotkom, osnovna bojeva glava rakete treba da ima probojnost od minimalno 900 mm RHA, a za uništavanje tenkova sa ERO neophodna je tandem-kumulativna bojna glava – TKBG. Mogućnost protivoklopne borbe u noćnim uslovima ostvaruje se primenom uprošćenih, a samim tim i jeftinijih, termovizijskih nišana u području infracrvene svetlosti (talasnih dužina od 3 do 5 µm), koji su integrisani sa nišanskim durbinom (ND).
A šta od toga ima bumbar? Protivoklopni raketni sistem bumbar je savremeno rešenje ručnog bacača raketa. Mogućnost lansiranja iz zatvorenog prostora daje mu atribut pravog odbrambenog oružja. Ima domet do 600 m i odlično je prilagođen zoni neposredne protivoklopne odbrane pešadije. Oružjem rukuje jedan vojnik iz dvočlane protivoklopne grupe, a drugi nosi jednu ili dve rezervne rakete u lansirnoj cevi.
Bumbar ima poluautomatski komandni sistem vođenja – SACLOS, koji se po svojim kvalitetima nalazi u samom svetskom tehnoloskom vrhu. Bumbar spada u red sistema druge generacije, ali ima dve osobine protivoklopnih sistema treće generacije – “mek” način lansiranja rakete malom početnom brzinom, što omogućava dejstvo iz zatvorene prostorije, i mali demaskirajući efekat na vatrenom položaju – kaže dr Miodrag Kobilarev, rukovodilac tog projekta.
Poluautomatsko vođenje rakete[uredi | uredi izvor]
Maksimalni domet rakete bumbar je dvostruko ili čak trostruko veći od dometa ručnih bacača raketa (600 m u odnosu na 200 – 300 m) i pokriva minimalni domet protivoklopnog raketnog sistema (PORS) za velike daljine (maljutka i maljutka– II).
Raketa bumbar ima tandem-kumulativnu bojevu glavu – TKBG. Rastojanje od četiri kalibra između bojevih glava postignuto je postavljanjem osnovne bojeve glave TKBG iza marševskog raketnog motora. Minimalna daljina gađanja od 60 m određena je zonom bezbednosti strelca. Uvođenje rakete u tunel vođenja na rastojanju od 60 m ostvareno je snažnim sistemom za upravljanje vektorom potiska (UVP), smeštenim u blizini težišta rakete. Novo rešenje za taj sistem omogućava raketi da “oštro” manevriše i pri malim brzinama (u odnosu na poznate rakete druge generacije poluprečnik krivine putanje je manji četiri puta u prvih 100 m). Marševski motor se pali na oko tri metra od lansera. Raketa se na ciljeve do 300 m lansira sa ramena (u stojećem ili klečećem položaju), a preko toga sa tronošca ili oslonca. Kada strelac želi da gađa cilj, postavlja uređaj za vođenje i lansiranje – UVL na raketu u lansirnoj cevi. Pošto je oruđe pravilno usmerio postavljanjem cilja u centar končanice nišanskog durbina, pritiska okidač držeći cilj sve vreme u centru končanice, dok ga raketa ne pogodi. Pri udaru u cilj kontaktna kapa rakete se kratko spoji i aktivira upaljač najpre pomoćne, a zatim i osnovne bojeve glave. Pomoćna bojeva glava treba da neutrališe jednu od kutija sa eksplozivnim punjenjem, koje čine ERO tenka, i time omogući uspešno dejstvo kumulativnog mlaza osnovne bojeve glave rakete. Nakon navođenja rakete na cilj, srelac skida UVL sa lansirne cevi i postavlja ga na novu raketu.
Glavne odlike[uredi | uredi izvor]
Sistem Bumbar ima komandno vođenu raketu druge generacije, sa mikrokablom za prenos komandi, kalibra 136 mm. Maksimalni domet je 600 m, a minimalni 60 m. Vreme leta projektila do cilja na 600 m je 4,3 sekunde, a verovatnoća pogađanja nepokretnih i pokretnih ciljeva je 95%. Masa oruđa na vatrenom položaju je 18 kg. Dužina oruđa u marševskom položaju je 1.164 mm, a broj poslužioca 1. Sistem ima mali demaskirajući efekat na vatrenom položaju, mogućnost gađanja iz zatvorene prostorije i mogućnost gađanja noću. Masa rakete u lansirnoj cevi je 14 kg i ima tandem-kumulativnu bojevu glavu. Kalibar osnovne bojeve glave je 136 mm, a pomoćne 55 mm. Maksimalna brzina rakete je 250 m/s, a početna brzina 18 m/s. Masa postolja je 4 kg, a tolika je i masa UVL. Masa lansirne cevi je 1,5 kg, a ugao nadvišenja ose lansera cevi je 10 stepeni.
Novine[uredi | uredi izvor]
Značajna tehnološka dostignuća u razvoju PORS su: tandem-kumulativna bojeva glava sa upaljačem za uništavanje savremenih tenkova sa ERO, optoelektronski digitalni TV koordinator rakete, zaštita koordinatora od ometanja od strane IC mamaca primenom robustnih algoritama za frekventnu, amplitudsku, položajnu i diferencijalnu diskriminaciju smetnji, koji rade u sinhronizaciji sa IC traserom rakete. Savremena su i rešenja bloka elektronike rakete – primenom mikroprocesora. Novo je rešenje nišanskog durbina sa CCD kamerom i LCD, i visokoefikasan je sistem za upravljanje vektorom potiska rakete. Pogonska grupa rakete otporna je na temperaturnu varijaciju od -30°C do +50°C. Nova su rešenja slobodnog žiroskopa, mikrokabla i lansirne cevi, ujedno kontejnera rakete.
Kooperanti[uredi | uredi izvor]
U razvoj Bumbara su kao kooperanti bili uključeni: “Krušik”, “Sloboda”, “FKS – Elmos”, Jagodina, “Teleoptik”, “Petar Drapšin” – kovnica Mladenovac, HI “Milan Blagojević”, Lučani, EI IRIN Nis, “Krušik – Plastika” iz Osečine, “Mile Dragić”, Poliester – Priboj, FIMA – Mionica i Institut MTT INFIZ.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Džejn`s - Bumbar Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. avgust 2012) (jezik: engleski)
- Bumbar (Bumble-bee) short range anti-tank missile weapon
- dnevnik.rs - „Bumbar” stasao za stroj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. maj 2012)
- Vojno tehnički institut - protivoklopni raketni sistem Bumbar