Papa Formoz
| Papa Formoz | |
|---|---|
 Papa Formoz | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | oko 816. |
| Mesto rođenja | Ostija, Papska država |
| Datum smrti | 4. april 896. |
| Mesto smrti | Rim, Papska država |
| Mesto ukopa | Bazilika Svetog Petra |
| Papa | |
| Pontifikat | 6. oktobar 891—4. april 896. |
| Prethodnik | Papa Stefan V |
| Naslednik | Papa Bonifacije VI |
Papa Formoz (lat. Formosus; oko 816 - 4. april 896) je bio 111. papa od 6. oktobra 891. godine do svoje smrti.
Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]
Rođen je oko 816. godine u Ostiji koja je tada bila deo Papske države[1]. Godine 866. je u diplomatskoj misiji u Bugarskoj, a 869. i 872. godine u Francuskoj[1]. Ubedio je francuskog kralja Karla Ćelavog da bude krunisan od strane pape 875. godine. Postao je kandidat za papu nakon smrti Hadrijana II, ali je poražen od strane pape Jovana VIII. Pao je u njegovu nemilost te je morao da napusti zemlju nakon što je ekskomuniciran.[2]. Jovanov naslednik Marin rehabilitovao je Formoza i vratio ga na čelo Portusa[3]</ref>. Nakon Marina, Hadrijana III (884—5) i Stefana V (885—891), Formoz je izabran za papu 6. oktobra 891. godine[4] Izabran je jednoglasno[5]
Pontifikat[uredi | uredi izvor]
Odmah po stupanju na papsku stolicu, Formoz je intervenisao u Carigradu gde je patrijarh Fotije zbačen, a na njegovo mesto je postavljen Stefan I, sin cara Vasilija I. Umešao se i u spor između Oda, grofa Pariza i Karla Prostog za francusku krunu. Podržao je Karla i naložio je Odu da abdicira u Karlovu korist. Odo se nije obazirao na papina naređenja. Formoz je gajio duboko nepoverenje prema Gaju III od Spoleta, svetorimskog cara, te je pokušavao da pronađe podršku za borbu protiv njega.[3] Gaj je, pod pritiskom Formoza, primoran da svoga sina Lamberta kruniše za savladara aprila 892. godine. Naredne godine je Formoz uspeo da ubedi Arnulfa Karantinskog da preduzme napad na Rim kako bi Apeninsko poluostrvo oslobodio vladavine Spoleta.
Arnulf se odazvao papinom pozivu i 894. godine okupirao je sve zemlje severno od reke Po. Gaj je umro decembra iste godine ostavljajući svoga sina Lamberta kao naslednika.[6] Na jesen sledeće godine, Arnulf je ponovo napao. U grad je ušao februara 896. godine. Krunisan je za cara od strane pape Formoza u Bazilici Svetog Petra. Međutim, na putu se razboleo te nije mogao nastaviti kampanju. Vratio se u Nemačku gde je proveo ostatak života.
Formoz se tokom pontifikata borio i sa Saracenima koji su napadali Lacio[7]. Umro je 4. aprila 896. godine. Nasledio ga je papa Bonifacije VI.
Posmrtno suđenje[uredi | uredi izvor]
Pod uticajem Lamberta i njegove majke, Gajeve udovice Agiltrude, papa Stefan VI, naslednik Bonifacija VI, iskopao je Formozov leš i odenuo ga u papsku odeću. Potom ga je postavio na presto i suočio sa optužbama pape Jovana VIII. Presudom je Formoz proglašen nedostojnim pontifikata. Usledio je Damnatio memoriae, običaj koji potiče još iz antičkog Rima. Sva Formozova naređenja su poništena. Papska odežda otrgnuta je sa njegovog tela, odsečena su mu tri prsta, a leš mu je bačen u Tibar. Ovaj događaj smatra se za jedan od najbizarnijih u istoriji papstva i za jedan od najbizarnijih sudskih postupaka. Sudski postupak izazvao je negativne reakcije u rimskoj javnosti. Ubrzo su se pojavile glasine da je Formozovo truplo isplutalo te da je počelo činiti čuda. Stefan VI svrgnut je u narodnom ustanku iz 897. godine. Sledeći papa, Teodor II, poništio je odluke suda. Formozovo telo koga su iz Tibra izvadili monasi je sahranjeno u Bazilici Svetog Petra. Teodorov naslednik, Jovan IX, sazvao je i poseban sabor na kome su poništene odluke sabora iz 896. godine. Ubuduće je zabranjeno da se vode sudski postupci protiv pokojnika.
Međutim, papa Sergije III poništio je odluke Teodora i Jovana te je potvrdio presudu pape Stefana. Papino telo je, međutim, ostalo u Bazilici Svetog Petra.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Jean-Marie Sansterre, Formoso in Enciclopedia dei Papi, Treccani, 2000. URL consultato il 2/1/2015.
- ^ C. Rendina, I Papi. p. 291.
- ^ a b Mann & Hollnsteiner 1906.
- ^ a b Gaetano Moroni, Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica, XXV, Venezia, Tipografia Emiliana. (1844). p. 324.
- ^ CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Pope Formosus
- ^ Tommaso Di Carpegna Falconieri, Guido di Spoleto in Dizionario Biografico degli Italiani, vol. 61, Treccani, 2004. URL consultato il 2/1/2015.
- ^ Wickham 2014, str. 22.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Wickham, Chris (2014). Medieval Rome: Stability and Crisis of a City, 900-1150. Oxford University Press. str. 22. ISBN 9780191030901.
- Mann, Horace Kinder; Hollnsteiner, Johannes (1906). The Lives of the Popes in the Early Middle Ages. III. K. Paul, Trench, Trübner.
- Friedrich Wilhelm Bautz . "Formosus, Papst". In Bautz, Friedrich Wilhelm. Biographisch-Bibliographisches Kirchenlexikon (BBKL) (in German) 2. Hamm: Bautz. 1990. ISBN 978-3-88309-032-0. str. 70–71.
- * Enciclopedia dei Papi. Vol. 2, Roma, Istituto dell'Enciclopedia italiana, 2000
- Claudio Rendina, I Papi. Storia e segreti, Newton&Compton Editori, Ariccia 2005
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- "Pope Formosus" in the 1913 Catholic Encyclopedia
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
