Pređi na sadržaj

Parenhim

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Parenhim jeste najveći deo funkcionalne supstance u životinjskom organu ili strukturama kao što je npr. rak. U zoologiji je to naziv za tkivo koje ispunjava unutrašnjost pljosnatih crva.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Termin parenhim je novolatinski naziv od starogrčke reči παρέγχυμα – parenhima = što znači „visceralno meso”, i od reči παρεγχεῖν – parenkhein = što znači „uliti se” i παρα- para– =„pored” + ἐν – en- = „u” + χεῖν – khein = „presiromašno”) .[1]

Prvobitno, Erazistrat i drugi anatomi ovaj izraz su koristili za označavanje određenih ljudskih tkiva.[2] Kasnije ga je Nehemiah Grew primenio i na biljna tkiva.[3]

Struktura[uredi | uredi izvor]

Parenhim je funkcionalni deo organa ili strukture kao što je rak (tumor) u telu. Ovo je u suprotnosti sa stromom, koja se odnosi na strukturno tkivo organa ili strukturu, kao što je vezivno tkivo.

Mozak[uredi | uredi izvor]

Parenhim mozga se odnosi na funkcionalno tkivo u mozgu koje se sastoji od dva tipa moždanih ćelija, neurona i glijalnih ćelija.[4] Neuroni ispunjavaju tri glavne funkcije: aferentni neuroni se koriste za prenos poruka od čulnih organa do mozga i centralnog nervnog sistema (CNS), dok eferentni neuroni šalju informacije i komande iz CNS do mišića i žlezda. Treći tip su interneuroni, koji služe za komunikaciju između druga dva tipa. Takođe je poznato da parenhim mozgasadrži i proteine kolagena.[5]

Oštećenje ili trauma moždanog parenhima često dovodi do gubitka kognitivnih sposobnosti ili čak smrti. Krvarenje u parenhimu je poznato kao intraparenhimsko krvarenje.

Pluća[uredi | uredi izvor]

Plućni parenhim sa znacima oštećenje izazvanog velikim subpleuralnim bulama.

Plućni parenhim je supstanca pluća koja je uključena u razmenu gasova i uključuje plućne alveole.[6] Plućni parenhim se sastoji od velikog broja alveola tankih zidova, koji formiraju ogromnu površinu, koja služi za održavanje pravilne razmene gasova. Alveole se drže otvorene transpulmonalnim pritiskom, ili prednaprezanjem, koje je uravnoteženo silama tkiva i silama alveolarnog površinskog filma. Efikasnost razmene gasova je stoga neraskidivo povezana sa tri osnovne karakteristike pluća: parenhimskom arhitekturom, prednaprezanjem i mehaničkim svojstvima parenhima. Prednaprezanje je ključna determinanta deformabilnosti pluća koja utiče na mnoge fenomene uključujući lokalnu ventilaciju, regionalni protok krvi, krutost tkiva, kontraktilnost glatkih mišića i stabilnost alveola. Glavni put za prenos stresa je preko ekstracelularnog matriksa. Dakle, mehanička svojstva matriksa parenhimskog tkiva igraju ključnu ulogu kako u funkciji pluća tako i u biologiji.[6]

Jetra[uredi | uredi izvor]

Parenhim jetre je funkcionalno tkivo organa koje se sastoji od oko 80% zapremine jetre u obliku hepatocita. Drugi glavni tip ćelija jetre su neparenhimske. Neparenhimske ćelije čine 40% ukupnog broja ćelija jetre, ali samo 6,5% njene zapremine.[7]

Bubrezi[uredi | uredi izvor]

Bubrežni parenhim je podeljen na dve glavne strukture: spoljašnju bubrežnu koru i unutrašnju bubrežnu medulu. Uglavnom, ove strukture poprimaju oblik od 7 do 18[8] režnja bubrega u obliku konusa, od kojih svaki sadrži korteks bubrega koji okružuje deo medule koji se naziva bubrežna piramida.[9]

Rak[uredi | uredi izvor]

Parenhim raka ili solidnog tumora, jedan je od dva različita odeljka u solidnom tumoru. Parenhim raka se sastoji od neoplastičnih ćelija. Drugi odeljak je stroma nastala od neoplastičnih ćelija, koje su potrebne kao hranljiva podrška i za uklanjanje otpada. Kod mnogih tipova raka (tumora), klasteri parenhimskih ćelija su odvojeni bazalnom laminom koja ponekad može biti nepotpuna.[10]

Pljosnate gliste[uredi | uredi izvor]

Parenhim pljosnatih glista (lat. acoelomata), jeste tkivo sastavljeno od ćelija i međućelijskih prostora koje ispunjava unutrašnjost tela pljosnate gliste, koji je akolomat. Ovo je spužvasto tkivo poznato i kao mezenhimsko tkivo, u kome je nekoliko tipova ćelija smešteno u njihovim ekstracelularnim matriksima. Parenhimske ćelije uključuju miocite i mnoge vrste specijalizovanih ćelija. Ćelije su često pričvršćene jedna za drugu, a takođe i za njihove obližnje epitelne ćelije, uglavnom preko razmaka i hemidesmozoma. Postoji mnogo varijacija u tipovima ćelija u parenhima prema vrsti i anatomskim regionima. Njegove moguće funkcije mogu uključivati podršku skeleta, skladištenje hranljivih materija, kretanje i mnoge druge.[11]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ LeMone, Priscilla; Burke, Karen; Dwyer, Trudy; Levett-Jones, Tracy; Moxham, Lorna; Reid-Searl, Kerry; Berry, Kamaree; Carville, Keryln; Hales, Majella; Knox, Nicole; Luxford, Yoni; Raymond, Debra (2013). „Parenchyma”. Medical-Surgical Nursing. Pearson Australia. str. G–18. ISBN 978-1-4860-1440-8. Arhivirano iz originala 2015-11-30. g. Pristupljeno 2015-05-21. 
  2. ^ Virchow, R.L.K. (1863). Cellular pathology as based upon physiological and pathological histology [...] by Rudolf Virchow. Translated from the 2nd ed. of the original by Frank Chance. With notes and numerous emendations, principally from MS. notes of the author. 1–562. [Cf. p. 339.] link Arhivirano 2021-04-27 na sajtu Wayback Machine.
  3. ^ Gager, C. S. 1915. The ballot for names for the exterior of the laboratory building, Brooklyn Botanic Garden. Rec. Brooklyn Bot. Gard. IV, pp. 105–123. link Arhivirano 2017-11-10 na sajtu Wayback Machine.
  4. ^ „What is the Brain Parenchyma? (With pictures)”. Arhivirano iz originala 2016-01-05. g. Pristupljeno 2015-12-28. 
  5. ^ Arachchige, Arosh S Perera Molligoda (2021-03-16). „Collagen proteins are found also within the neural parenchyma in the healthy CNS”. AIMS Neuroscience. 8 (3): 355—356. ISSN 2373-8006. doi:10.3934/Neuroscience.2021019. 
  6. ^ a b Suki, B (jul 2011). „Lung parenchymal mechanics.”. Comprehensive Physiology. 1 (3): 1317—1351. ISBN 9780470650714. PMC 3929318 Slobodan pristup. PMID 23733644. doi:10.1002/cphy.c100033. 
  7. ^ Kmieć Z (2001). „Introduction — Morphology of the Liver Lobule”. Cooperation of Liver Cells in Health and Disease. Advances in Anatomy Embryology and Cell Biology. 161. str. iii—xiii, 1—151. ISBN 978-3-540-41887-0. PMID 11729749. doi:10.1007/978-3-642-56553-3_1. 
  8. ^ Ashton, Leah; Gullekson, Russ; Hurley, Mary; Olivieri, Marion (1. 4. 2017). „Correlation of Kidney Size to Number of Renal Pyramids in the Goat Kidney”. The FASEB Journal. 31 (1_supplement): 899.5. S2CID 208553793. doi:10.1096/fasebj.31.1_supplement.899.5 — preko fasebj.org (Atypon). 
  9. ^ Walter F. Boron (2004). Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach. Elsevier/Saunders. ISBN 978-1-4160-2328-9. 
  10. ^ Connolly, James L.; Schnitt, Stuart J.; Wang, Helen H.; Longtine, Janina A.; Dvorak, Ann; Dvorak, Harold F. (2003). „Tumor Structure and Tumor Stroma Generation”. Holland-Frei Cancer Medicine. 6th edition (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2020-12-19. g. Pristupljeno 2019-10-01. 
  11. ^ Conn, D (1993). „The Biology of Flatworms (Platyhelminthes): Parenchyma Cells and Extracellular Matrices.”. Transactions of the American Microscopical Society. 112 (4): 241—261. JSTOR 3226561. doi:10.2307/3226561. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Паренхим&oldid=27440884”