Pars (sasanidska provincija)

Pars (sasanidska provincija) Pars
224.—651.
Karta Parsa i njegove okoline
Glavni grad	Gor
Regija	Bliski istok,
Zemlja	Sasanidsko carstvo, Iran
Događaji
Status	Bivša pokrajina
Istorija
• Uspostavljeno	224.
• Ukinuto	651.

Pars (srednjopersijski: 𐭯𐭠𐭫𐭮𐭩 Pars, izgovara se [ˈpaːrs]) je bila sasanidska provincija u kasnoj antici, što je skoro u potpunosti odgovaralo današnjoj provinciji Fars. Pokrajina se graničila sa Huzestanom na zapadu, Kirmanom na istoku, Spahanom na severu i Mazunom na jugu.

Administrativne podele

Ardašir Hvara (srednjopersijski: Arđakšer Ksvara, što znači "slava Ardašira") osnovao je prvi sasanidski kralj Ardašir I (vladao 224-242), koji je načinio Gor (takođe osnovao istog vremena) svojim glavnim gradom. To je bilo sedište driiošan jadag gov ud dadvar (advokat), movbed-a (glavni sveštenik) i andarzbad-a (odbornik) iz Parsa.

Formirana je jugozapadnu administrativnu podelu Parsa, a sastojao se od brdovitog sela na obroncima južnih planina Zagros a veći deo teritorije bio je naseljen kasnije plemenom Kaškai; sa njegovim planinskim terenom i ekstremnim temperaturama, geografi su to smatrali za „sardsir“ (hladna zona). Planine Zagros i priobalnu ravnicu, uz Persijski zaliv, geografi su međutim smatrali garmsirom (vruća zona). U središtu kružnog grada Gor-a nalazila se građevina slična budističkoj stupi, nalik na toranj, nazvana Terbal. Pored toga, postojao je i hram vatre koji je navodno posetio arapski istoričar iz 10. veka El Masudi.

Istahr

Istahr (srednjopersijski: Staksr) služio je kao administrativni i verski centar u okviru Sasanidskog carstva, što je činio još od Ahemenidskih vremena. Hram vatre Anahid bio je „ideološko srce carstva“. Bio je to i rodni grad Sasanida.

Darabgerd

Darabgerd (srednjopersijski: Daravkirt, što znači „Darab je to učinio“) bio je grad osnovan tokom Partske ere, a u administrativni deo ga je pretvorio u Ardašir I nakon što ga je osvojio.

Šapur Havar

Šapur Hvara (srednjopersijski: Šapur Ksvara, što znači "slava Šapura") osnovao je drugi sasanidski kralj Šapur I (vladao 240-270).

Aradžan (Veh az Amid-Kavad)

Aradžan (srednjopersijski: Argan), takođe poznat kao Veh az Amid Kavad, bio je deo kasne administrativne podele koji je početkom 6. veka osnovao Kavad I (vladao 498–531), a koji je priložio mali deo Huzestana i pri čemu su vlasti nastanile u tom mestu ratne zarobljenike iz Amida i Martiropolisa.

Istorija

Uspostavljanje

Ghal'eh Dohtar (ili "Devojački dvor") dvorac koji je sagradio Ardašir I u Goru, glavnom gradu Parsa.

Osvajanje Parsa Ardašira I počelo je od ranih 200-ih i završilo otprilike 223.g.n.e; pokrajina je prvobitno podeljena između nekoliko lokalnih vladara, koji su bili vazali Partskog carstva. Ardaširovo osvajanje počelo je kad je nasledio Tirija kao argbed (zapovednika tvrđave) dvorca Darabgerd. Odatle je krenuo do obližnjeg mesta Gobanan, gde je ubio njenog kralja, Pasina. Nakon toga je marširao do mesta po imenu Konus i ubio njegova kralja Manučira. Zatim je napao Lurvir i ubio njegovog kralja, Dara. U periodu 205/6.g.n.e, Ardašir je pozvao svog oca Papaka da se pobuni i ubije Gočira, moćnog vladara Istahra; Papak je to uspeo, ali je imenovao svog drugog sina Šapura za naslednika, što je razljutilo Ardašira i nateralo ga da se utvrdi na drugom mestu u Parsu, gde je kasnije osnovao Gor.

Papak je umro nekoliko godina kasnije, što je Ardaširu dalo priliku da se pobuni protiv Šapura, koji je umro 211/2. godine nakon nesreće. Ostatak narednih godina Ardašir je proveo boreći se sa drugim lokalnim vladarima Parsa i okoline, poput partske dinastije Mihrak, koja je vladala Abarsasom i Džahrom. Ardašir je do 223. godine bio neprikosnoveni kralj Parsa, a sledeće godine je pobedio i ubio poslednjeg partskog kralja, Artabana V.

Rana istorija

Tokom detinjstva Šapura II (vladao 309–379), arapski nomadi izvršili su nekoliko upada u Pars, gde su izvršili pljačku u Goru i okolni.

Novčić sa likom Peroza I iskovanim u Parsu.

Kasanija istorija

Početkom 5. veka u Goru je sagradio most sasanidski ministar (vuzurg framadar) Mihr Narseh, koji je rođen i poreklom bio iz Abruvana, jednog od područja iz sastava Ardašir Hvara. Na mostu je bio uklesan i natpis, koji kaže; "Ovaj most je izgrađen po nalogu Mihr Narseha, vuzurg framadara, radi njegove duše i o njegovom trošku ... Ko god dođe na taj put, neka daje blagoslov Mihr Narsehu i njegovim sinovima zbog toga što je premostio ovaj prelaz. " Takođe je osnovao i četiri sela sa hramom vatre u svakom od njih. Imena hramova vatre bila su; Faraz mara avar kvadaja, Zurvandadan, Kardadan i Mahgušnaspan. U Abruvanu je izgrađen peti hram vatre, koji je možda bio Barin vatreni hram koji je posetio persijski geograf iz 10. veka Estahri, koji je izjavio da je u hramu vatre bio natpis koji kaže da je za njegovu izgradnju utrošeno 30.000 dirhama. Nešto prije 540. godine u Goru je osnovana eparhija.

Muslimansko osvajanje

Prva muslimanska invazija i uspešan sasanidski kontranapad

Napad muslimana na Pars najpre je počeo 638/9. godine, kada je rašidunski guverner Bahreina, El Ala ibn el Hadrami, koji je nakon poraza od nekih pobunjenih arapskih plemena, zauzeo ostrvo u Persijskom zalivu. Iako je El Ali i ostalim Arapima naređeno da ne napadaju Pars ili okolnu ostrva, on i njegovi ljudi su nastavili upade u provinciju. El Al je brzo pripremio vojsku koja je podeljena u tri grupe, jedna pod El Džarud ibn Mualom, druga pod El Savar ibn Hamamom i treća pod Hulaid ibn el Mundir ibn Savom. Kada je prva grupa ušla u Pars, brzo je poražen a El Džarud je ubijen.

Ista stvar se ubrzo dogodila i drugoj grupi. Međutim, pokazalo se da više sreće bilo sa trećom grupom; Hulajd je uspeo da ih zadrži u zalivu, ali nije mogao da se povuč natrag u Bahrein zbog Sasanida koji su mu blokirali put do mora. Omar , saznavši za El Alaovu invaziju na Pars, zamenio ga je Sad ibn Abi Vakasom kao guvernerom Bahreina. Omar je tada naredio Utba ibn Gazvanu da pošalje pojačanja Hulaidu. Kada su stigla pojačanja, Hulaid i neki od njegovih ljudi uspeli su da se povuku nazad u Bahrein, dok su se ostali povukli u Basru.

Druga i poslednja muslimanska invazija

Godine 643, Osman ibn Abi el As je zauzeo Bišapur i sklopio mirovni ugovor sa stanovnicima grada. Godine 19/644, El Ala 'je ponovo napao Pars iz Bahreina, stigavši do Istahra, sve dok ga guverner (marzban) Parsa, Šahrag nije odbio. Nešto kasnije, Osman ibn Abi el As uspeo je da osnuje vojnu bazu u Tavadžu i ubrzo je porazio i ubio Šahraga u blizini Rev-šhera (međutim drugi izvori navode da je to učinio njegov brat). Persijski preobraćenikog u islam, Hormoz ibn Hajan el Abdia, Osman ibn Abi El As je ubrzo poslao da napadne tvrđavu poznatu kao Senez na obali Parsa. Nakon pristupanja Osmana ibn Afana kao novog halifa Rašidunskog kalifata 11. novembra, stanovnici Bišapura su pod vođstvom Šahragovog brata proglasili nezavisnost, ali su poraženi. Međutim, datum ovog pobune je osporavan, jer persijski istoričar El Baladuri tvrdi da se on dogodio 646. godine.

Godine 648. Abd Alah ibn el Ašari prisilio je guvernera Istahra, Mahak, da preda grad. Međutim, ovo nije bilo konačno osvajanje Istahra, jer će se stanovnici grada kasnije pobuniti 649/50. godine, dok je njegov novoimenovani guverner, Abd Alah ibn Amir pokušavao da zauzme Gor. Vojni guverner provincije, Ubaid Alah ibn Mamar, poražen je i ubijen. Godine 650/1, sasanidski car Jezdigerd III otišao je u Istahr i pokušao da isplanira organizovani otpor protiv Arapa, a nakon nekog vremena otišao je u Gor, ali Istahr nije uspeo da pruži snažniji otpor, a ubrzo zatim su ga Arapi opustošili , pri pemu je pobijeno 40.000 branilaca. Arapi su zatim brzo zauzeli Gor, Kazerun i Siraf, dok je Jezdigerd III pobegao u Kirman. Tako je okončano muslimansko osvajanje Parsa, međutim, stanovnici provincije su se kasnije nekoliko puta pobunili protiv Arapa.

Religija

Persijsko-rimski podni mozaik iz palate Šapura I u Bišapuru.

Većina stanovnika Persa bili su Zaratustrijanci, što potvrđuju jezički i istorijski dokazi koji se nalaze u regionu, kao što su prakse sahrane pronađene u regionu i „da je Avesta kanonizovana na osnovu tradicije Parsa“. U Parsu je živela i velika hrišćanska zajednica zbog velike deportacije stanovnika iz Rimskog carstva koje je Šapur I smestio u provinciju.

Vidi još

• Pokrajina Fars (Pokrajina Pars)
• Persis

Literatura

• Bosworth, C. E. (1986). „ARDAŠĪR-ḴORRA”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 4. str. 384—385. 
• Daryaee, Touraj (2012). „MEHR-NARSEH”. Encyclopaedia Iranica. 
• Huff, Dietrich (1999). „FĪRŪZĀBĀD”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IX, Fasc. 6. str. 633—636. 
• Miri, Negin (2009). Historical Geography of Fars during the Sasanian Period (PDF). Sasanika. University of Sydney. str. 1—65. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 4. 2016. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
• Morony, M. (1986). „ʿARAB ii. Arab conquest of Iran”. Encyclopaedia Iranica, Vol. II, Fasc. 2. str. 203—210. 
• Perikhanian, A. (1983). „Iranian Society and Law”. The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods (2). Cambridge: Cambridge University Press. str. 627—681. ISBN 978-0-521-24693-4. 
• Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3. 
• Zarrinkub, Abd al-Husain (1975). „The Arab conquest of Iran and its aftermath”. The Cambridge History of Iran, Volume 4: From the Arab Invasion to the Saljuqs. Cambridge: Cambridge University Press. str. 1—57. ISBN 978-0-521-20093-6. 
• A. K. S., Lambton (1999). „FĀRS iii. History in the Islamic Period”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IX, Fasc. 4. str. 337—341. 
• Daryaee, Touraj. Collapse of Sasanian Power in Fars. Fullerton, California: California State University. str. 3—18. 
• Bivar, A. D. H.; Boyce, Mary (1998). „EṢṬAḴR”. Encyclopaedia Iranica, Vol. VIII, Fasc. 6. str. 643—646. 
• Fisher, William Bayne; Yarshater, Ehsan (1983). The Cambridge History of Iran: The Seleucid, Parthian and Sasanian periods. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24693-4. 
• Daryaee, Touraj (2009). Sasanian Persia: The Rise and Fall of an Empire. I.B.Tauris. str. 1—240. ISBN 0857716662. 
• Shapur Shahbazi, A. (2005). „SASANIAN DYNASTY”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 30. 3. 2014. 
• Tafazzoli, Ahmad (1989). „BOZORGĀN”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 4. Ahmad Tafazzoli. str. 427. 
• Daryaee, Touraj (2009). „SHAPUR II”. Encyclopaedia Iranica. 
• Shahbazi, A. Shapur (2004). „HORMOZD (2)”. Encyclopaedia Iranica, Vol. XII, Fasc. 5. str. 461—462. 
• Tafazzoli, Ahmad (1983). „ĀDUR NARSEH”. Encyclopaedia Iranica, Vol. I, Fasc. 5. str. 477. 
• Potts, Daniel T. (2012). „ARABIA ii. The Sasanians and Arabia”. Encyclopaedia Iranica. 
• Al-Tabari, Abu Ja'far Muhammad ibn Jarir (1991). Yar-Shater, Ehsan, ur. The History of al-Ṭabarī, Volume V: The Sasanids, the Byzantines, the Lakhmids, and Yemen. Trans. Clifford Edmund Bosworth. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-0493-5.