Pelene

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Povijanje bebe u pelenu

Pelene su specifičan tip donjeg rublja koje ima poseban sloj koji upija urin. Do 90-ih godina 20. veka pelene su korišćene za negu novorođenčadi i dece uzrasta do dve godine. Na lekarskoj konferenciji održanoj 1990. godine jedan američki lekar je svojim kolegama predstavio model pelena za odrasle. Proizvod je veoma brzo zaživeo i ušao u široku upotrebu. Pelene za odrasle koriste ljudi koji iz bilo kog razloga imaju problem sa kontrolom fizioloških potreba, nepokretni ili oni čija profesija to zahteva (kosmonauti, ronioci, penjači, instalateri).[1]

Postoje pelene za jednokratnu i višekratnu upotrebu. O kojoj god vrsti da je reč, veoma je važno da se redovno menjaju, peru, čiste kako bi se izbegao nastanak potencijalne infekcije ili kožne reakcije kod osoba koje ih upotrebljavaju.[2]

Pelene ne nose samo ljudi, već postoje i one koje se koriste za životinje.

Vrste pelena[uredi | uredi izvor]

Pelene, bilo da se radi o deci ili odraslima, mogu biti jednokratne ili višekratne.

Pelene za višekratnu upotrebu[uredi | uredi izvor]

Uputstvo za postavljanje pelena iz 1911. godine
Tradicionalne pamučne pelene

Pelene za višekratnu upotrebu su napravljene od pamučnog materijala, tetra platna,[3] ili flanela. Najčešće su kvadratnog ili pravougaonog oblika, a pošto se postave oko bebe pričvršćuju se sigurnosnom iglom[4] ili se preko njih postavlja švedska pelena (kod dece).[5] Njihova prednost je ta što se mogu oprati i ponovno koristiti, što predstavlja pre svega finansijsku olakšicu, a osim toga nije neophodno posedovati veću količinu pelena u svakom trenutku.

U novije vreme proizvode se platnene pelene za decu koje predstavljaju spoj modernog i tradicionalnog povijanja. Oblikom podsećaju na jednokratne pelene jer su gumirane oko struka i nogu, pa nema bojazni od curenja sadržaja. Pričvršćuju se drikerima, tako da može da se koriguje njihova širina i veličina. Za razliku od jednokratnih, moderne platnene pelene su ekološke jer su perive i za ceo period korišćenja je dovoljno 15-20 komada. Takođe, ove pelene mogu se koristite i za naredno dete, što može predstavljati dvostruku uštedu. Moderne platnene pelene ne sadrže hemikalije i prozračne su kao i one klasične od tetra platna, ali za razliku od njih ne treba ih iskuvavati, kao ni peglati jer su oblikovane. Materijali od kojih su izrađene su mnogo kvalitetniji i prilagođeni potrebama beba. Fleke se mnogo lakše uklanjaju nego kod klasičnih, moć upijanja je bolja, a mekoća neuporediva i posle više pranja.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Obmotavanje sasvim male dece koja još nisu naučila da kontrolišu svoje fiziološke potrebe staro je koliko i ljudska istorija. Tradicionalne platnene pelene, kvadratne ili pravougaone tkanine izrađene od pamučnog tetra platna ili flanela, u Evropi i Severnoj Americi ušle su u širu upotrebu u poslednjih decenija 19. veka. Proizvodnja pelena u Americi se omasovila 1887. godine. Ove pelene su se obmotavale oko deteta i pričvršćivale zihernadlom.[7] Početkom 20. veka svest o bakterijama kao uzročnicima mnogih bolesti proširila se među populacijom, pa je iskuvavanje pelena postala uobičajena higijenska mera.[4]

Pelene za jednokratnu upotrebu[uredi | uredi izvor]

Pelene kao odeća

Pelene za jednokratnu upotrebu su izrađene od plastike, posebne vrste toaletnog papira[8] ili vlakna koja sadrže hemikalije za bolje upijanje, a nakon korišćenja se bacaju u smeće i ne mogu se iznova koristiti. Ova vrsta pelena se najčešće koristi kod male dece, a u slučaju odraslih kod kućnih bolesnika ili bolničkih pacijenata koji su privremeno onesposobljeni da se kreću i obavljaju redovne fiziološke potrebe. Najčešće se proizvode pelene na preklop, ali postoj i one koje imaju oblik donjeg veša.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Savremene pelene za jednokratnu upotrebu
Beba u peleni za jednokratnu upotrebu

Pronalazak pelena za jednokratnu upotrebu pripisuje se američkoj izumiteljki Marion Donovan (Marion O’Brien Donovan, 1917-1998). Inspiraciju za ovaj pronalazak pronašla je u svakodnevnoj frustraciji neprestanim menjanjem pelena i mokre posteljine kada joj se 1946. godine rodilo prvo dete. Prvi njen pronalazak bile su nepromočive pelene, koje je patentirala 1951. godine, a patent prodala za milion dolara.[9] Dodavanjem posebnog upijajućeg papira usavršila je pronalazak i napravila prve pelene za jednokratnu upotrebu.[10] Sa masovnom proizvodnjom ovih pelena započeo je 1961. godine američki inženjer Viktor Mils za preduzeće Proktor end gembl pod nazivom „Pampers”.[11]

Od prilike u isto vreme sličan proizvod izumela je i Škotlanđanka Valeri Hanter Gordon, majka šestoro dece. Nakon što je 1947. godine rodila svoje treće dete shvatila je da ne želi da svoj život provede u pranju, sušenju i peglanju pamučnih pelena. Prve pelene za jednokratnu upotrebu Valeri je izrađivala od starih padobrana, pamuka i vate i napravila je stotine komada sedeći za šivećom mašinom za kuhinjskim stolom. Pošto je proizvod pokazala prijateljicama, one su se oduševile i Valeri je počela da izrađuje pelene i za njih, stalno usavršavajući dizajn i izdržljivost. Njen suprug, major Pat Hanter Gordon takođe se uključio u proizvodlju, snabdevajući je iskorišćenim padobranima. Par je registrovao svoj patent 1948. i uskoro su stigle ponude od nekih velikih kompanija i prve jednokratne pelene, pod nazivom „Padi”, našle su se u prodavnica 1949. godine.

U prvo vreme ove pelene su izazvale kontroverze. Dok su majke bile oduševljene, pojedini lekari su upozoravali da bi one mogle oštetiti bebinu kožu. Još jedan problem bio je više društvene nego medicinske prirode – ljudi posle rata nisu bili voljni da bilo šta bacaju, pa čak ni prljave pelene. Ipak, nakon što je jedan vojni lekar napisao tekst o tome da koristi „Padi” u odgoju svoje bebe, javno mnjenje se predomislilo i potražnja za ovim pelenama je višestruko porasla. Proizvod je učestovovao na dve svetske izložbe i uskoro počeo da se distribuira širom sveta. Samo do kraja 1949. godine prodato je više od 750.000 pakovanja. Kompanija je 60-ih godina ugašena jer ju je potisnuo američki brend „Pampers”.[12]

Pelene za decu[uredi | uredi izvor]

Povijanje beba u pelene staro je koliko i čovečanstvo. Danas se za to koriste višekratne i jednokratne pelene. Smatra se da su pamučne pelene zdravije i prijatnije za nošenje. U potpunosti su izrađene od prirodnog materijala, pamuka koji je mek, veoma dobro upija tečnost, a koži bebe omogućava da nesmetano diše. Kod platnenih pelena gotovo je nemoguće doći do pojave pelenskog osipa, sem ako se ne presvlače redovno. Urin zdrave bebe je sterilan i sam po sebi ne može da izazove iritaciju kože. Osip mogu da izazovu nepravilno održavane pelene, alergija, rast zubića, korišćenje vlažnih maramica i drugi razlozi, ali ne i sama mokra pelena.[13] Jednokratne pelene upijaju veliku količinu tečnosti, pa su bebe dugo u istoj peleni što je nezdravo zbog brojnih hemikalija koje usled dužeg stajanja iritiraju kožu bebe. Napravljene su da upijaju tečnost, pa beba i ne oseća kada je mokra, dok kod pamučnih pelena beba na neki način pokušava da krene pažnju da je vreme za promenu. Na taj način dete ranije postaje svesno svojih fizioloških funkcija, što doprinosi i ranijem odvikavanju od pelena. Savremene pamučne pelene na sebi mogu da imaju čičak traku ili drikere radi lakšeg pričvršćivanja, a mogu se koristiti od samog rođenja pa sve do kraja nošenja pelena. Za sve to vreme potrebno je oko 25 pelena i uz njih 2-4 komada zaštitnih gaćica. S druge strane, jednokratne pelene se prave u više veličina, prema težini bebe i danju se menjaju na svaka dva sata. Lakše ih je skidati i stavljati i manje cure od platnenih, a posle upotrebe se bacaju.[14]

Švedske pelene[uredi | uredi izvor]

Švedska pelena ili švedski povez se koristi za široko povijanje bebe i da bi se platnene pelene fiksirale, čime se izbegava upotreba zihernadle. Pogodne su i za takozvano široko povijanje koje se koristi radi pravilnog razvoja bebinih kukova. Na rođenju kukovi nisu potpuno formirani, a njihovo sazrevanje i formiranje traje prvih šest meseci života. Sve dok traje sazrevanje kukova dobro je bebu široko povijati. Neki pedijatri smatraju da papirne pelene za jednokratnu upotrebu sasvim zadovoljavaju potrebu za širokim povijanjem i da nije potrebno stavljati švedski povoj preko pelena za jednokratnu upotrebu.[5]

Pelenski osip[uredi | uredi izvor]

Kod dece se češće, kao posledica nošenja pelena, javlja pelenski osip, za koji postoji više uzroka, od gljivične infekcije, običnog pelenskog dermatitisa (ojeda)[15] do promene na koži uzrokovane mikroorganizmima.[16] Kožna infekcija je posledica razmnožavanja različitih bakterija (najčešće Staphylococcus aureus) i gljivica (najčešće Candida albicans).

Promene ne koži pelenske regije mogu varirati od laganog crvenila, preko tačkastog osipa, do zadebljale kože i gnojnih ranica. Sve te promene se mogu svesti pod pelenski osip. Pelenski osip može se pojaviti bilo kad, ali postoje određeni periodi u kojima su bebe znatno osetljivije, kakvi su: period prelaska sa dojenja na ishranu na flašicu, nicanje prvih zubića, uvođenje nemlečne hrane, prvi obroci kravljeg mleka ili terapija antibioticima. Ostali uzroci pojave pelenskog osipa mogu biti retko menjanje pelena, nedovoljno čišćenje kože od ostataka mokraće i stolice, hemijski sastojci jednokratnih pelena, hemijski sastojci deterdženata i omekšivača kod upotrebe platnenih pelena, vlažno i toplo okruženje tokom leta i slični.[17]

Da do pelenskog osipa ne bi došlo potrebno je:

  • Menjati pelene kad god se beba pomokri, čak i kad se koriste jednokratne pelene s velikom moći upijanja (barem svaka dva sata).
  • Menjajte pelene odmah nakon obavljene velike nužde.
  • Kod upotrebe jednokratnih pelena isprobati različite vrste, kako bi se ustanovilo koje najviše odgovaraju bebinoj koži.
  • Višekratne platnene pelene iskuvavati i posle svakog pranja peglati.
  • Za čišćenje pelenske regije koristiti nemirisne maramice ili običnu vodu.
  • Što češće ostavljati pelensku regiju otkrivenu.
  • Kod osetljive kože koristiti kremu za pelensku regiju.[17]

Pelene za odrasle[uredi | uredi izvor]

Pelene za odrasle slične dečjim
Pelene za odrasle u obliku donjeg rublja

U nekim situacijama i odraslima je potreban zaštitni donji veš, kakav predstavljaju pelene. Najčešći korisnici nakon dece su ljudi starije životne dobi, ali postoje i pelene za odrasle osobe sa zdravstvenim problemima, kao i za određene profesije.

U dubokoj starosti ljudi ponekad ne mogu kontrolisati fiziološke potrebe. Neprijatnosti koje im se u tom smislu mogu dogoditi prilikom putovanja, šetnje ili bilo kojeg izlaska iz komfora svog doma mogu se rešiti upotrebom pelena za odrasle ili sličnim proizvodima.

Kod nekih povreda upotreba pelena olakšava stanje pacijenta i poboljšava kvalitet života. Takođe se pelene koriste i kod bolesnika koji se oporavljaju od srčanog ili moždanog udara, bolesti urinarnog trakta i rektuma, hronične dijareje ili u postoperativnom periodu. Demencija je takođe jedno od stanja u kome su pelene za odrasle neophodne. Usled demencije bolesnici ne mogu prepoznati kada imaju potrebu za pražnjenjem ih moraju nositi iz higijenskih razloga.

Pelene za odrasle koriste i osobe koji imaju problem kontrolisanja fizioloških potreba. To su uglavnom osobe koje pate od urinarne odnosno fekalne inkontinencije (nekontrolisano izbacivanje urina odnosno stolice).[2]

Postoje profesije u kojima ne postoji mogućnost da se prirodna potreba reši na drugi način. Među takvima su kosmonauti,[18] ronioci, penjači i drugi.[1]

Ponekad i odrasle osobe koje nemaju fizičkih problema takođe nose pelene. Neki to rade radi zabave, što je obično oblik seksualnog užitka, ili se radi o emocionalnim problemima. Takve osobe se nazivaju Adult Baby-Diaper Lovers (ABDL). Istraživanja su pokazala da razlozi ovakvog ponašanja mogu biti anksioznost ili psihološki problemi usled odbacivanja od strane roditelja roditelja tokom detinjstva.[19]

Problemi nošenja pelena kod odraslih[uredi | uredi izvor]

Problemi sa kojim se suočavaju gotovo sve osobe koje stalno ili povremeno koriste pelene su prvenstveno estetske prirode. Zbog svog obima i struktureve ove pelene se najčešće vide ispod odeće. Većina ljudi, zbog osećaja stida, tabua, ili zbog dostojanstva izbegava da ih nosi čak i kada je to najsigurnije rešenje za njihove probleme. Zato najčešće izbegavaju provedu duži vremenski period ili prenoće bilo gde, čak i da uopšte izlaze iz kuće, ili u strahu da će im se desiti neka neprijatnost usled problema koji ih prati.[2]

Pelene za životinje[uredi | uredi izvor]

Pas sa pelenom

Osim pelena za ljude, poslednjih godina sve češće se koriste i pelene za životinje. Najčešće se koriste kod pasa.

Specijalne pelene za pse u velikoj meri mogu da olakšaju brigu o psu, ali i samu dresuru psa. U novije vreme postaju sve popularnije i ljudi ih sve više kupuju, kako bi sebi olakšali, a svom ljubimcu pružili apsolutnu negu i udobnost. Postoje dve osnovne vrste pelena za pse, u zavisnosti od toga da li su u pitanju štenci ili odrasli psi.

  • Pelene za štence koriste se u toku prva tri, a u nekim slučajevima i do šest meseci života, u periodu kada štene nije sposobno da kontroliše obavljanje svojih fizioloških potreba. Imaju za cilj da odviknu psa od obavljanja nužde na različitim mestima u stanu. One se ne stavljaju na psa, već predstavljaju prostirku za obavljanje nužde.[20] Sadrže sodu-ikarbonu i osnovna svrha im je da upiju tečnost i eliminišu neprijatan miris. Na ove pelene se nanosi preparat koji ima za cilj da svojim mirisom privuče štene.
  • Pelene za odrasle pse stavljaju se direktno na psa. Koriste se ukoliko pas ne može najbolje da kontroliše vršenje nužde ili ga vlasnici vode na duže putovanje, kao i za ženke u procesu teranja. Ove pelene su jednokratne. Lako se postavljaju jer imaju samolepljive trake i lako ih je fiksirati. Izrađuju se u različitim veličinama. Kod upotrebe ovih pelena može se pojaviti jedan problem, a to je da psi ne žele da ih nose na sebi. Ipak, uz upornost i strpljenje vlasnika mogu se privići.[21]

Slična oprema upotrebljava se i kod konja, ali i magaraca[22] koji se koriste u urbanim zonama, bilo za nošenje tereta ili za vuču, kako ne bi prljali ulice.[23][24][25]

Pelene se čak prave i za kokoške, kako bi se sprečilo da svoj izmet ostavljaju po celom prostoru u kom se čuvaju ili u kom se predstavljaju na različitim izložbama živine.[26]

Ekološki aspekt[uredi | uredi izvor]

Divlja deponija, zatrpana upotrebljenim jednokratnim pelenama

Jednokratne pelene predstavljaju veliki ekološki problem. Posle upotrebe se bacaju i na taj način stvara se ogromna količina otpada. Jedna beba tokom perioda od oko 2,5 godine, koliko je u proseku potrebno koristiti ih, potroši oko 6.000 komada. Vreme razgradnje pelena na deponijama se procenjuje na 500 godina. Na deponijama one zauzimaju veliki prostor, tokom razgradnje ispuštaju štetne materije, a ne postoji mogućnost reciklaže. Jedino rešenje je spaljivanje, ali za taj proces potre specijalni insineratori (peći za spaljivanje otpada) sa posebnom kontrolom izduvnih gasova. Postoji i opasnost od širenja bolesti tokom njihove razgradnje, jer se u tlo ispuštaju razne hemikalije, među kojima je i dioksin koji je poznat kao kancerogen. Takođe sam sadržaj pelena, mokraća i stolica, često sadrže žive ćelije bolesti iz vakcina koje bebci dobijaju. Kontaminacija tla ovakvim supstancama može biti opasna ukoliko prodru u sisteme podzemnih voda. Prema svetskim podacima po količini otpada jednokratne pelene nalaze se na samom vrhu na komunalnim deponijama, čak na trećem mestu.

Za razliku od jednokratnih, višekratne platnene pelene ne zagađuju okolinu, jer se koriste više puta, a i kada se bace lako se raspadaju jer su pravljene od prirodnih materijala (pamuka). Takođe ih je moguće i reciklirati. Osim toga ove pelene mogu se koristiti i za drugo dete, što predstavlja i značajnu uštedu u finansijskom smislu.[6]

Napomene[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Pampers for seni adults - review types characteristics”. kibrisdoktor.com. Pristupljeno 31. 1. 2021. [mrtva veza]
  2. ^ a b v g „Pelene za odrasle”. Mobilna sestra. 30. 6. 2017. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  3. ^ „tkanine”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  4. ^ a b „ISTORIJAT I VRSTE PLATNENIH PELENA”. Beba & Mama. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  5. ^ a b „Šta treba da znam o povijanju bebe”. Bebac. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  6. ^ a b „PLATNENE PELENE”. babystar.co.rs. Arhivirano iz originala 04. 03. 2021. g. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  7. ^ „SUVA GUZA, ZADOVOLJNA BEBA”. Progressive. 93. februar 2012. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  8. ^ „papir”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  9. ^ Cesarec, Ivana (15. 10. 1917). „Marion Donovan – Izumiteljica jednokratnih pelena”. voxfeminae.net. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  10. ^ „Kako su nastale savremene pelene”. Mondo. 16. 4. 2010. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  11. ^ „Inventor Biography: Marion Donovan”. essortment.com. Arhivirano iz originala 21. 10. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  12. ^ „ZAVEŠTANJE ZABORAVLJENE, GENIJALNE MAME: Njen izum promenio je živote MILIONA RODITELJA širom sveta”. Istorijski zabavnik. 2. 3. 2020. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  13. ^ „MITOVI O PLATNENIM PELENAMA: Činjenice o mokrim pelenama”. mamazna.rs. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  14. ^ „Izbor bebinih pelena”. halobeba.rs. Pristupljeno 5. 2. 2021. 
  15. ^ „Ojed - pelenski dermatitis”. Bebac. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  16. ^ „Šta je pelenski osip?”. Bambo nature. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  17. ^ a b „Šta je pelenski osip i kako ga sprečiti?”. Bebac. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  18. ^ „Sverdliti členom kriptonіt kosmonavti vіdpovіli na pitannя pro erekcії, seks і pohodah v tualet”. Legal Technique. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  19. ^ Lasala, Antonietta; Paparo, Francesco; Senese, Vincenzo Paolo; Perrella, Raffaella. „An Exploratory Study of Adult Baby-Diaper Lovers' Characteristics in an Italian Online Sample”. National Center for Biotechnology Information. Pristupljeno 3. 2. 2021. 
  20. ^ „Kapi za pelene za pse”. Animal nature. Arhivirano iz originala 19. 09. 2021. g. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  21. ^ „Pelene za pse – vrste, upotreba, saveti i cena”. Ljubimci. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  22. ^ Kaloki, Michael (17. 7. 2007). „Anger at Kenya donkey nappy plan”. BBC News. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  23. ^ „Blackpool horses to get nappies”. BBC News. 17. 10. 2006. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  24. ^ „Nappy plan for Blackpool horses”. BBC News. 13. 11. 2007. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  25. ^ „Horse nappy plan given go-ahead”. BBC News. 22. 11. 2007. Pristupljeno 4. 2. 2021. 
  26. ^ Waters, Michael (2. 8. 2018). „The booming business of luxury chicken diapers”. theoutline.com. Pristupljeno 4. 2. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pelene na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пелене&oldid=26972135”