Пепељуга (drama)
| Pepeljuga | |
|---|---|
 Naslovna strana lektirskog izdanja izdavačke kuće Klet (1. izd. 2021) | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Pepeljuga |
| Autor | Aleksandar Popović |
| Zemlja | SFR Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Žanr / vrsta dela | bajka/drama |
| Izdavanje | |
| Datum | 1966. |
Pepeljuga je drama za decu srpskog pisca Aleksandra Popovića. Reč je o savremenoj adaptaciji poznate dečje bajke. Tematsko-motivski sloj srodan je istoimenim bajkama Šarla Peroa, Braće Grim i Vuka Karadžića, ali je radnja smeštena u savremen kontekst, uz neizbežno parodiranje. [1] Drama Pepeljuga je jedno od kapitalnih dela srpske i jugoslovenske književnosti za decu. Uvrštena je u lektiru za učenike četvrtog razreda osnovne škole.[2]
Drama je premijerno izvedena u pozorištu „Boško Buha” 14. novembra 1966. godine,[3] a bila je i na repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu.[4] Prvi put je objavljena 1986. godine u zbirci dramskih tekstova za decu Aleksandra Popovića Tri svetlice s pozornice.[5]
O drami[uredi | uredi izvor]
Drama Pepeljuga Aleksandra Popovića je jedno od kapitalnih dela srpske i jugoslovenske književnosti za decu. U srži dramske radnje je sukob između izveštačenosti i autentičnosti, između pravog osećanja ljubavi prema drugom ljudskom biću i narcisodne, a duboko lažne, ljubavi prema sebi koja se na drugog samo projektuje, kao odraz u ogledalu. Ove teme čine Popovićevu adaptaciju aktuelnom. U savremenom svetu se insistira na gotovo estradnom odnosu prema sopstvenom izgledu i sveukupnom utisku koji se ostavlja na druge i tim sadržajima i iskrivljenim principima deca su svakodnevno izložena.
Moć bajke leži u tome što može da „ispravi to iskrivljeno ogledalo“ i da se na šaljiv, razigran, ali ipak vrlo dubok i edukativan način deci pokaže šta su prave vrednosti. U Petrovićevoj adaptaciji Pepeljuge poruke su veoma duboke i daleko prevazilaze dirljivu poučnost autentične bajke. Čitaoca, odnosno gledaoca, one uvode u svet modernog narcizma koji iskrivljuje čovekovu sliku i o samome sebi i o onome što bi relacije sa drugima trebalo da budu. S druge strane, smešna, vrcava i na momente nežna poetika pokazuje zavojiti put izlaska izvan tog sveta laži i lažnih predubeđenja. Najvažnije poruke ove drame su:
- da je izafektiranost najčešće maska za prazninu,
- da se prava ljubav ne može dobiti na silu, već se nalazi u autentičnom međusobnom prepoznavanju dva bića,
- da je davanje drugima u isto vreme davanje i sebi, jer kad smo okruženi ljudima koji su zbilja dobri za nas više se i ne zna ko je kome više dao, a nije ni bitno, prava ljubav je nesebičnost upravo zato što u njoj ne postoje strah i mogućnost da budemo iskorišćeni.
Kako bi ispratila Popovićev krajnje razigran, na momente namerno preteran, sočan i poetičan jezik, radnja ove drame je smeštena u epohu baroka, epohu preterivanja i vrlo često trijumfa forme nad sadržinom, ali takođe i epohu čudesne lepote. Naspram komplikovanosti, formalnosti i dvorske etikecije ove epohe stoji jednostavnost i čistota Pepeljugine i prinčeve ljubavi.[4]
Radnja drame[uredi | uredi izvor]
U bajci Šarla Peroa Pepeljuga je prikazana kao siroče koje trpi oholost i zlu ćud maćehe i njenih kćerki. U bajci braće Grim maćeha i njene kćerke su zlobne, a Pepeljuga mora da radi teško fizičke poslove i u potpunosti je odbačena od porodice. Slična radnja javlja se i u istoimenoj bajci kod Vuka Karadžića.
Radnja u drami Aleksandra Popovića oslanja se na temu i motiv ove klasične bajke, ali je on parodirao likove maćehe i kćerki, pa su one osim što su zle, predstavljene i kao potpune neznalice i kaćiperke. Pepeljuga, osim toga što, kao u klasičnoj bajci, obavlja sve kućne poslove, radi i domaće zadatke maćehinim kćerkama. U njegovoj adaptaciji Pepeljuga poseduje znanje, a kroz dramu pisac ističe i njeno dobro vaspitanje, informisanost i poznavanje opšte kulture.[6] Pepeljugine patnje nisu male, njena poniženost nije zanemarljiva, svet je pun zaboravljene, zapostavljene i obespravljene dece. Ispod slojeva smeha krije se jedan krik za pravdom, vapaj da se pravim vrednostima dozvoli da zasene obilje privida i laži kojima je zatrpan um savremenog čoveka pa i savremenog deteta. Taj krik u Popovićevoj drami ispušten je suptilno, šaljivo, razigrano ali je ipak krik, poziv da se dozovemo sebi i oslobodimo se izveštačenosti.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Pepeljuga - Aleksandar Popović”. BIGZ školstvo. Pristupljeno 2. 6. 2023.
- ^ „Pepeljuga, lektira za četvrti razred osnovne škole”. Delfi knjižare. Pristupljeno 2. 6. 2023.
- ^ Popović 2001, str. 118
- ^ a b v Bodroža, Stevan. „Pepeljuga”. Hoću (u) pozorište. Pristupljeno 2. 6. 2023.
- ^ Popović 1986
- ^ „Pepeljuga”. Školska Biblioteka. Pristupljeno 2. 6. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Popović, Aleksandar (2001). Pepeljuga : bajka za igranje u tri čina. Beograd: Pozorište "Boško Buha". Pristupljeno 2. 6. 2023.
- Popović, Aleksandar (1986). Tri svetlice s pozornice. Beograd: "Vuk Karadžić". Pristupljeno 2. 6. 2023.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Srpski jezik, četvrti razred, 76. čas: Aleksandar Popović - Pepeljuga (obrada)”. Moja škola. RTS planeta. Pristupljeno 2. 6. 2023.