Pesma o starom mornaru

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mornar na jarbolu u oluji, gravura u drvetu, ilustracija Gistava Dorea

Pesma o starom mornaru je najduža od glavnih pesama engleskog pesnika Semjuela Tejlora Kolridža. Napisana je 1797—1798. godine i objavljena je 1798. godine u prvom izdanju Lirskih balada. Neka moderna izdanja koriste revidiranu verziju, štampanu 1817. godine, koja je sadržavala objašnjenja. Pored drugih pesama iz Lirskih balada, Pesma o starom mornaru često se smatra prekretnicom moderne poezije i začetnicom književnosti britanskog romantizma.

Pesma o starom mornaru kazuje iskustva jednog mornara koji se vratio sa dugog pomorskog putovanja. Mornar zaustavlja jednog čoveka koji je pošao na venčanje i počinje da mu priča priču. Reakcija svadbenog gosta prelazi od začuđenosti do nestrpljenja, preko straha pa do fascinacije kako se priča mornara razvija, što se može videti u jezičkom stilu. Kolridž koristi narativne tehnike kao što su personifikacija i ponavljanje da bi se stvorio osećaj opasnosti, natprirodnog ili pak spokojstva, u zavisnosti od raspoloženja u različitim delovima pesme.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Mornareva priča započinje opisom broda koji kreće na putovanje. Uprkos početnoj dobroj sreći, oluja odnosi brod na jug i on dospeva u vode Antarktika. Pojavljuje se albatros i vodi brod iz naslaga leda u kojima je bio zaglavljen. Iako albatrosa brodska posada hvali i slavi, mornar ga je upucao:

Ja iz ovog luka svog

tu pticu ubih tad!

Posada je ljuta na mornara jer veruje da je albatros doneo južni vetar koji ih je odveo s Antarktika. Međutim, mornari menjaju mišljenje kada je vreme postalo toplije i kad je nestala magla:

Svak reče: „Nek! ti skrati vek njoj koja nosi mrak!

I doda tad: „jer to je gad što nosi maglu, mrak.“

Oni uskoro otkrivaju da su napravili kobnu grešku podržavanjem ovog zločina jer je izazvan gnev duhova koji zatim prate brod od „zemlje magle i snega“; južni vetar koji ih je prvobitno odvezao iz zemlje leda sada šalje brod u nepoznate vode u blizini ekvatora gde on ostaje nepomičan.

Za danom dan, za danom dan,

a vetra niti trun;

ko ukopan nam stoji brod –

ko posred slike čun.

A voda svud, a voda svud,

al’ suša traje vek;

a voda svud, a voda svud,

al’ pitke ni za lek.

I poče trnut morsko dno!

O, bože, morem tad

svud stade gmizat, sve ukrug,

baš neki ljigav gad.

Pomorci ponovo menjaju mišljenje i okrivljuju starog mornara za svoju muku i žeđ. U besu, posada ga primorava da nosi mrtvog albatrosa oko vrata, što možda ilustruje teret koji on nosi zbog ubistva ptice, ili možda predstavlja znak žalosti:

I mrko me je gledao svak:

mlad mornar i s njim star:

na vrat mi mrtvu pticu, vaj,

tad staviše ko dar.

Na kraju, brod se susreće s duhovima. Na brodu su Smrt (skelet) i „Noćna mora Život-u-Smrti“, žena bleda poput smrti, koja se kocka za dušu posade. Kada su kocke bačene, Smrt osvaja živote članova posade, a Život-u-Smrti dobija život starog mornara, nagradu koju ona smatra mnogo vrednijom. Njeno ime predstavlja sudbinu starog mornara: on će morati da izdrži sudbinu goru od smrti kao kaznu za ubistvo albatrosa. Svi članovi posade umiru jedan po jedan, ali stari mornar i dalje živi i prisiljen je da sedam dana i noći gleda kako ga oči na leševima posade proklinju — na njihovim licima su ostali poslednji izrazi. Na kraju, ova faza mornarevog prokletstva se završava jer on počinje da ceni morska stvorenja koja plivaju u vodi. Uprkos tome što ih je ranije u pesmi vređao, nazivajući ih „ljigavim gadovima“, on odjednom vidi njihovu istinsku lepotu i blagosilja ih. („O, srećne zmije! nikad još ne videh takav plam; od radosti pohitah tad da blagoslov im dam; i s neba milost dođe mi da blagoslov im dam“ ) — iznenada, kako uspeva da se pomoli, albatros pada s njegovog vrata i njegova krivica je delimično oproštena. Tela posade, koja su zaposeli dobri duhovi, ponovo ustaju i pomažu u kormilarenju brodom. U transu, mornar čuje dva duha koja govore o njegovom putovanju i pokori te saznaje da brodom upravlja neka natprirodna sila:

Al’ zašto tako brz je brod,

a vetra ni za trun?

Stari mornar uočava napokon svoju domovinu na vidiku, ali u početku nije siguran da li halucinira ili ne.

O, divnog sna! Je l’ stvarno to

naš svetionik sad?

Je l’ to naš breg i crkve krov?

Je l’ to moj rodni grad?

Uz jecaj počeh molit se

kad dostignemo rt:

da probudim se, bože, daj,

il’ da prespavam smrt.

Truli ostaci broda tonu u viru ostavljajući za sobom samo mornara. Jedan isposnik s kopna ugleda brod koji se približava i čamcem kreće ka njemu sa lađarem i njegovim sinom kako bi ga presreo. Mornara izvlače iz vode i misle da je mrtav, ali kada ovaj otvori usta, lađar se strašno začudi. Isposnik se moli, a mornar počinje da vesla. Lađarev sin je bio van sebe i počeo je da se ludački smeje misleći da je mornar sam Đavo, i vikao je: „Đavo ume da vesla“. Kao pokoru za ubistvo albatrosa, mornar kojeg grize savest biva prinuđen da luta zemljom i pripoveda svoju priču svaki put iznova i prenosi pouku onima koje susreće:

I sad, na kraju, svate znaj

da duši nađe spas

tek stvor što voli bića sva

što žive oko nas!

Posle kazivanja priče, mornar odlazi, a svadbeni gost se vraća kući i budi se sledećeg jutra kao „tužniji i mudriji čovek“.

Pesma je naišla na različite recenzije, a izdavač je jednom prilikom rekao Kolridžu da su većina kupaca bili mornari koji su mislili da je to pesmarica o moru. Kolridž je u budućnosti napravio nekoliko modifikacija u pesmi. U drugom izdanju Lirskih balada, objavljenom 1800. godine, zamenio je mnoge arhaične reči novima.

Inspiracija za pesmu[uredi | uredi izvor]

Pesma je možda bila inspirisana Kukovim drugim po redu istraživačkim putovanjem (1772—1775. godine) po Južnim morima i Tihom okeanu — Kolridžev tutor, Vilijam Vejls, bio je astronom na Kukovom brodu i bio je vrlo blizak sa Džejmsom Kukom. Na ovom drugom putovanju Kuk je tri puta zašao u Antarktički krug kako bi utvrdio da li je postoji veliki južni kontinent.[1] Kritičari su takođe sugerisali da je pesmu možda inspirisalo putovanje Tomasa Džejmsa na Arktik.[2]

Sudeći po Vilijamu Vordsvortu, inspiracija je nadošla dok su Kolridž, Vordsvort i Vordsvortova sestra Doroti šetali kroz Kvantok Hils u Samersetu.[3] Razgovor se vodio o knjizi koju je Vordsvort čitao „A Voyage Round The World by Way of the Great South Sea“  [Put oko sveta preko Velikog Južnog mora] (1726. godine) koju je napisao kapetan Džordž Šelvok. U knjizi, melanholični mornar, Sajmon Hetli, puca u crnog albatrosa.

Pesma je takođe mogla biti inspirisana legendama o Lutajućem Jevrejinu, koji je bio prinuđen da luta zemljom do Sudnjeg dana zbog strašnog zločina, koje su takođe uticale na „Melmota Lutalicu“ Čarlsa Maturina, „Monaha“ Metjua Gregorija Luisa (roman o kojem je Kolridž pisao članak,) kao i na priče o „Letećem Holanđaninu“.[4][5]

Rane kritike[uredi | uredi izvor]

Čim je objavljena Pesma o starom mornaru je naišla na kritike zbog svoje nerazumljivosti. Korišćenje arhaičnih reči odstupalo je od Vordsvortovih tvrdnji da se pesnik treba služiti samo jezikom svakodnevice. Kritike su se ponovo rasplamsale 1815. i 1816. godine kada je Kolridž dodao beleške svome delu, takođe  na arhaičnom jeziku. Ove beleške ili glose smeštene su pored teksta balade i imaju sličnu ulogu kao beleške koje se pojavljuju u Bibliji. Mišljenja o Kolridžovom dodavanju komentara su podeljena. Čarls Lem, koji je izrazio duboko divljenje prema prvoj verziji zbog toga što je verno dočarala ljudska osećanja, smatrao je da glose udaljavaju čitaoce od priče i umanjuju dejstvo pesme. Potpuna verzija je objavljena prvo u zbirci pesama Lirske balade. Još jedna verzija objavljena je u zbirci pod imenom Sibilsko lišće 1817. godine.

Interpretacije[uredi | uredi izvor]

Ako se fokusiramo na površinski sloj, pesma istražuje narušavanje zakona prirode i ogromne psihološke uticaje na mornara i na sve one koji čuju njegov glas. Po mišljenju Džeroma Mekgana, pesma je nalik na priču o spasenju. Struktura pesme je višeslojna i bazira se na Kolridžovom interesovanju za istorijsku kritiku, koja istružuje poreklo drevnih tekstova kako bi došla do boljeg razumevanja vantekstualnog sveta. Džerom MekGan navodi da Pesma o starom mornaru nije delo od univerzalnog značaja, već transistorijskog, poput Ilijade, Izgubljenog raja Džona Miltona, ili bilo kojeg velikog istorijskog proizvoda. To znači da za različite čitaoce iz različitih razdoblja ova pesma uvek ima drugačije značenje.

Džordž Voli u eseju „Mornar i albatros” iz 1946. – 1947. godine, iznosi pretpostavku da je Stari mornar autobiografski portret samog Kolridža. Voli poredi mornarevu usamljenost sa Kolridžovim osećajem usamljenosti, koji je iskazan u njegovim pismima i dnevnicima.

U knjizi The Romantic Imagination [Romantička imaginacija] ova pesma predstavlja nejneobičnije i najromantičnije delo od svih koja su nastala u periodu romantizma u Engleskoj, a koja se bave tematikom natprirodnog. U stvaranju ovog dela Vordsvort je imao veliku ulogu. On je osmislio ceo deo sa albatrosom, kao i deo sa mrtvim ljudima koji upravljaju brodom. Kolridž je imao zadatak da stvori poeziju sa elementima natprirodnog, koja je iziskivala da bude što bliža čoveku i jednako uverljiva kao Vordsvortova poezija jednostavnih, svakodnevnih stvari.

Vrhunac ove pesme se ostvaruje kroz niz neverovatnih događaja iskazanih na takav način da nisu samo zanimljivi i ubedljivi, već se na neki način mogu smatrati i kritikom života. Kolridž je bio hrabriji od Vordsvorta, u smislu da je opisivao scene koje nikada nije video, kao što su glečeri kojima je brod bio okružen. Kolridžova zamisao bila je da se osloni na nešto što dotiče srca i maštu običnih ljudi, a u toj nameri je uspeo uvođenjem nekih osobina snova. Snovi su u ovom smislu važni jer su živopisniji od jave. Kritička svest ne deluje u procesu sanjanja, pa je zbog toga  dejstvo sna jače, snovi se teže zaboravljaju.

Koliko god da su događaji u pesmi čudni, oni su satkani od prirodnih elemenata ispripovedani kroz svima blisku perspektivu sna pa iz tog razloga mi verujemo u njih. Mornar i posada nisu razrađeni kao individualni likovi, ali ono što nas povezuje sa njima jeste saosećanje sa njihovim patnjama. Njihova agonija je prvenstveno ljudska. Imamo osećaj da ta njihova patnja može zadesiti bilo koga na ovom svetu i reagujemo na muku i nevolju koja ih je snašla. Kolridž postiže ovaj efekat naglašavanjem mornareve usamljenosti i bespomoćnosti.

Značaj pesme[uredi | uredi izvor]

Kolridž se u ovoj baladi bavi univerzalnim pitanjima dobra i zla, zločina i kazne. Ali, koliko god uživali u pesmi, ona je uznemirujuća. To je sigurno efekat koji je pesnik hteo da izazove u čitaocu. Magija ove pesme leži u mešavini mračnih, ozbiljnih problema i kreativne igre pune zadovoljstva. Kolridž nije gledao na život analitički, već kreativno. Isto kao i Blejk, Kolridž je video jake sile koje su izvan vidljivog sveta, za koje je smatrao da pokreću čoveka. Istovremeno je bio opčinjen i uplašen svetom koji nije poznavao, ali mu je to davalo i neku čudnu dozu uzbuđenja.

U popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Zbog velike popularnosti pesme, izraz „albatros oko nečijeg vrata” je ušao u engleski jezik kao idiom (albatross around one’s neck) koji se odnosi na snažan osećaj krivice koji predstavlja prepreku uspehu.

Reference na pesmu našle su se u scenariju za film Avanture Šerloka Holmsa iz 1939.

„Balada o starom mornaru” grupe Ajron Mejden, sa njihovog petog albuma „Powerslave”, inspirisana je ovim Kolridževim delom.

Čuvena rečenica „A voda svud, a voda svud, al’ pitke ni za lek.”  [Water, water, everywhere, but not a drop to drink]  našla je svoje mesto u filmu „Ledeno doba 4” kao i u „Piratima sa Kariba” gde  junaci, iako okruženi ogromnom količinom vode, nemaju ni kapi za piće. U filmu "Pirati sa Kariba" pojavljuju se sluzava, ljigava stvorenja koja se mogu povezati sa morskim zmijama kod Kolridža.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Andrew C. F. David, ‘Cook, James (1728–1779)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, 2004; online edn, Jan 2008:'On 26 January 1774 he crossed into the Antarctic Circle for the third time (having done so a second time the previous month) and four days later, at 71°10' S, 106°54' W, achieved his farthest south.'
  2. ^ Cooke, Alan (2000). "Thomas James". Dictionary of Canadian Biography Online. Retrieved 5 March 2007.
  3. ^ Keach, William (ed.): "The Complete Poems / Samuel Taylor Coleridge", pages 498–99. Penguin, 1997.
  4. ^ Fulmer, O. Bryan (oktobar 1969). „The Ancient Mariner and the Wandering Jew”. Studies in Philology. 66 (5): 797—815. JSTOR 4173656. 
  5. ^ John Clute and John Grant, eds. (1999). The encyclopedia of fantasy. Macmillan. p. 210. ISBN 978-0-312-19869-5. Excerpt available at Google Books.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Pesma o starom mornaru.
Vikicitat ima citate vezane za članak Pesma o starom mornaru.
Pesma o starom mornaru na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песма_о_старом_морнару&oldid=26972912”