Pino Arlaki

Pino Arlaki
Puno ime	Đuzepe Arlaki
Datum rođenja	(1951-02-21)21. februar 1951.
Mesto rođenja	Đoja Tauro, Italija
Veb-sajt	www.pinoarlacchi.it

Đuzepe „Pino“ Arlaki (ital. Giuseppe Arlacchi; Đoja Tauro, 21. februar 1951) italijanski je sociolog, i smatra se jednim od vodećih svetskih autoriteta na temu ljudske bezbednosti u Evropskom parlamentu. Između 2006. i 2008. bio je član međunarodne komisije sastavljene od tri stručnjaka, koja je bila u skladu sa Narodnom Republikom Kinom na temu bezbednosti Olimpijskih igara 2008. godine. U 2004. kao član Evropske komisije pripremio je projekat protiv pranja novca na Kosovu. Bio je predsedik Svetske asocijacije za proučavanje organizovanog kriminala. Prijatelj sudije Falkonea i Borselina, bio je počasni predsednik Fondacije Falkone i jedan od članova grupe koja se borila protiv italijanske mafije u devedesetim godinama XX veka. Kao savetnik ministrar unutrašnjih poslova, pripremio je detaljan plan za istragu protiv mafije. Bio je poslanik Demokratske partije levice u dva mandata a od 1997-2002 postao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija i direktor UNDCCP-a. 2009 godine izabran je u Evropski parlament. 19. novembra 2010. godine pristupio je Demokratskoj stranci i napustio parlamentarnu grupu ALDE i prešao u Savez Socijalista i Demokrata.

Biografija

Pino Arlaki je vanredni profesor primenjene sociologije na Univerzitetu u Kalabriji i na Cezare Alferi u Firenci, a gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku. Kasnije je postao profesor u Sasariju, gde je aktuelni profesor sociologije na fakultetu političkih nauka. Pino Arlaki je bio potpredsednik dvodomne komisije o mafiji, ali je zatim 1997. podneo ostavku u Senatu na poziv generalnog sekretara Un-a Kofi Anana, da popuni mesto generalnog sekretara izvršnog UNDCP-a za borbu protiv droge Ujedinjenih nacija sa sedištem u Beču. Tokom Arlakijevog mandata UN-a od 1997—2002. godine, proizvodnja opijuma heroina u Avganistanu-koji je najveći proizvođač na svetu-skoro je dostigao nulu. U istom periodu proizvodnja kokaina u Boliviji smanjila se drastično. Pino Arlaki je takođe uspostavio sistem satelitskog građenja ilegalnih useva koji su sprečili gajenje droge u 10 zemalja. Kao izvrsni direktor UNDCP-a Arlaki je predložio 1998. godine Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija strategiju kako bi se smanjila potražnja i proizvodnja droge, pod nazivom "svet slobodan od droge". Rezultati ove strategije su provereni u martu 2009 godine od strane zemalja članica UN-a za drogu. Politička deklaracija usvojena je jednoglasno i na kraju rada je priznala napredak koji je ovaj pristup i strategija realizovala i odlučila da je ponovi u narednih deset godina do 2019. Od 2008. godine bio je šef odeljenja za međunarodnu bezbednost italijanskih vrednosti, međutim 2010 kritikuje izbore Antonija Di Pietra i sam sebe suspenduje iz Partije i prelazi u Demokratsku stranku i Grupu Socijalista i Demokrata Evrope.

Kritike

Pino Arlaki tokom godina primio je mnogobrojne pretnje zbog njegove borbe protiv kriminala i malverzacija. On je bio zaštićen od strane telohranitelja punih 13 godina , u maju 1994 godine mu je u javnosti pretio Toto Rina, šef Koza Nostre. Tokom jednog suđenja Toto je izjavio da je progonjen politički i dao imena tri svoja glavna neprijatelja među kojima je bio i Pino Arlaki, za koje je rekao "to je onaj što piše knjige". Prevedeno na rečnik mafije to je značilo pretnja smrtnom kaznom. Tri puta Pino je bio predmet neprijateljstva od italijanskih službi bezbednosti. Na sednici Senata 12. jula 1994 godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni otkrio je postojanje SISDE- Službe unutrašnje bezbednosti države, koji su sadržali 21 fajl namenjen ponaosob svakom političaru, među kojima je bio i Pino Arlaki. Četiri godine kasnije, 1996 zaplenjen je faks iz 1993 godine od strane italijanskih obaveštajnih službi i upućen u SAD sa namerom da onemoguće imenovanje Pina Arlakija kao nadzornika Službe bezbednosti za vreme mandata Ćampia. Posle imenovanja Arlakija i OUN 1997, on je bio žrtva nasilne medijske kampanje zbog svoje inicijative u Avganistanu što je kulminiralo 2001 godine, iste godine u kojoj je Pio Pompa pomoćnik šefa SISMI, stavio Pina Arlakija na listu osoba koje treba „udariti sa traumatičnim udarcima“ Neke od kritika su mu bile upućene zbog njegovog upravljanja Visokim Koemserijatom UN za borbu protiv droge, posebno od strane predstavnika italijanskih radikala Mauricio Turko i Marko Kapato, obojica pristalice legalizacije na tržištu droge. Pino Arlaki odgovorio je na kritike u više navrata kao i na svojoj internet stranici, preduzeo je takođe i pravne akcije protiv optužitelja. Pino Arlaki je potvrdio da su izbori u Azarbejdžanu od 9. oktobra 2013 godine bili slobodni, fer i transparentni u suprotnosti sa tvrdnjama OCSE, Hjuman Rajts i Fridom Hauz - koja je podigla puno sumnje oko njegove procene. Arlaki je nazvao ove kritike nepristojne i partizanske i rekao je da njegova procena o predsedničkim izborima u Azerbejdžanu nije bila lična, nego se bazirala na mišljenju 65 poslanika iz tri različite delegacije i više od hiljadu posmatrača iz 46 delegacije iz celog sveta.

Dela

• Territorio e Società. Calabria 1750-1950, Lerici, Roma, 1978.
• Mafia, contadini e latifondo nella Calabria tradizionale. Le strutture elementari del sottosviluppo, Il Mulino, Bologna,1980.
• La mafia imprenditrice. L'etica mafiosa e lo spirito del capitalismo. Il Mulino, 1983.
• La palude e la città. Si può sconfiggere la mafia (con Nando dalla Chiesa). Mondadori, 1987.
• Droga e grande criminalità in Italia e nel mondo, Sciascia, Caltanissetta-Roma, 1988.
• Imprenditorialità illecita e droga. Il mercato dell'eroina a Verona (con Roger Lewis). Il Mulino, 1990.
• Gli uomini del disonore. La mafia siciliana nella vita di un grande pentito Antonino Calderone, Mondadori, Milano, 1992.
• Addio Cosa Nostra. La vita di Tommaso Buscetta. Rizzoli, 1994.
• Il processo. Giulio Andreotti sotto accusa a Palermo. Rizzoli, 1995:
• Schiavi. Il nuovo traffico di esseri umani. Rizzoli, Milano, 1999.
• La mafia imprenditrice. Dalla Calabria al centro dell'inferno. Il Saggiatore, 2007
• Perché non c'è la Mafia in Sardegna. Le radici di una anarchia ordinata. AM&D Edizioni, Cagliari, 2007.
• L'inganno e la paura. Il mito del grande caos. Il Saggiatore, Milano, 2009.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Lična lista na Evropskom Parlamentu (Italijanski jezik) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. novembar 2009)