Planine u Butanu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mapa Butana koja prikazuje njegove okruge.

Planine Butana predstavljaju neke od najznačajnijih prirodnih geografskih odlika kraljevstva. Kako se nalazi u južnom delu Himalaja, Butan ima jedan od najvećih planinskih terena na svetu, čija visina ide od 160 pa sve do više od 7.000 metara nadmorske visine, u nekim slučajevima na udaljenosti manjoj od 100 kilometara. Najviši vrh Butana je Kula Kangri, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 7.754 metara, u blizini granice sa Kinom. Druga najviša planina je Džomolari, sa vrhom na 7.314 metara, koji gleda na dolinu Čumbi. Pored ova dva, još devetnaest drugih vrhova prelazi visinu od 7.000 metara.[1] Vreme na planinama je ekstremno: visoki vrhovi su pod večnim snegom i ledom, dok su niže planine pod uticajem stalnih vetrova, tako da su one leti neplodne i gole, a zimi zamrznuta pustoš.

Planine u Butanu podeljene su u tri glavne geografske zone: veliki Himalaji, donji ili unutrašnji Himalaji i sub-himalajska zona.[2][3] Veliki Himalaji, pokriveni snegom i ledom, prostiru se duž granice sa Kinom i njihova visina kreće se od 5.000 do preko 7.500 metara. Severni region sastoji se od luka glacijalnih vrhova sa polarnom klimom na najvišim vrhovima. Reke nastale topljenjem leda u dolinama u ovoj zoni obezbeđuju pašnjake za stoku koju ovde čuvaju malobrojni migratorni pastiri.[1] Planinski venci unutrašnjih Himalaja, visine između 1.500 i 5.500 metara, imaju pravac severozapad-jugoistok u zapadnom Butanu, a u južnom severoistok-jugozapad.[4] Ove planine, zajedno sa svojim dolinama, čine ekonomski i kulturni centar kraljevstva, uključujući i većinu njegovih okruga. Ova planinska područja su u suštoj suprotnosti sub-himalajskom zonom, čija visina ide do 1.500 metara, sa nižim područjima dolina.[2] Mnoge niže planine sastoje se od grubog granitnog peščara, dok se stene na najvišim visinama sastoje od gnajsa sa međuslojevima škriljaca.[4]

Doline u Butanu uklesale su reke u Himalajima, koje se hrane vodom topljenjem snega i leda, ali i od monsunskih kiša. Veći deo populacije Butana skoncentrisan je u dolinama i ravnicama, odvojen brdovitim granicama unutrašnjih Himalaja na jugu.[1][5][6][7][8] Uprkos modernizaciji i razvoju saobraćaja u Butanu, uključujući nacionalni sistem autoputeva, putovanje od jedne doline do druge je i dalje otežan.[9] Zapadne doline su na istoku ograničene Crnim planinama u centralnom Butanu, koje čine prekretnicu između dva velika rečna sistema, Mo Ču i Drangme Ču. Centralne doline odvojene su od istočnih okrugom Donga.[1][10][11] Nekoliko izolovanih, planinskih dolina kriju nekoliko malih, posebnih kulturnih i jezičkih grupa.[12]

Butan kontroliše nekoliko strateških himalajskih prevoja, uključujući puteve između Tibeta i Asama. Ovi putevi, koji su jedini put do kraljevstva, zajedno sa vekovnom politikom izolacije, doveli su do toga da Butan dobije nadimak Planinska tvrđava bogova. Iako su Britanci uspostavili protektorat nad Butanom i zauzeli njegove doline, nikada nisu izvršili uspešnu invaziju na planinsku unutrašnjost.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Worden, Robert L. "The Land". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  2. ^ a b Sinha, Awadhesh Coomar (2001). Himalayan Kingdom Bhutan: Tradition, Transition, and Transformation. Indus. str. 19—22. ISBN 978-81-7387-119-1. Pristupljeno 2011-10-15. 
  3. ^ Singh, Pratap; Haritashya, Umesh Kumar (2011). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Springer. str. 518. ISBN 978-90-481-2641-5. Pristupljeno 2011-12-06. 
  4. ^ a b Hunter, William Wilson (1908). James Sutherland Cotton, Sir Richard Burn, Sir William Stevenson Meyer, ur. Gazetteers of British India, 1833–1962. Imperial Gazetteer of India. 8. Clarendon Press. str. 154. Pristupljeno 2011-12-05. 
  5. ^ Worden, Robert L. "Population – Size, Structure, and Settlement Patterns". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  6. ^ White, John Claude (1909). Sikhim & Bhutan: Twenty-One Years on the North-East Frontier, 1887-1908. E. Arnold. str. 3—6. Pristupljeno 2011-10-15. 
  7. ^ Rennie, Frank; Mason, Robin (2008). Bhutan: Ways of Knowing. IAP. str. 58. ISBN 978-1-59311-734-4. Pristupljeno 2011-08-10. 
  8. ^ Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan (3 izd.). Lonely Planet. str. 62, 105, 108,113. ISBN 978-1-74059-529-2. Pristupljeno 2011-11-25. 
  9. ^ Worden, Robert L. "Transportation and Communications – Roads". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  10. ^ Worden, Robert L. "River Systems". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  11. ^ Kumar, Bachchan (2004). Encyclopaedia of Women in South Asia: Bhutan. Encyclopaedia of Women in South Asia. 7. Gyan. str. 20. ISBN 978-81-7835-194-0. Pristupljeno 2011-10-15. 
  12. ^ Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan (PDF). Country Guides (3 izd.). Lonely Planet. str. 182—183. ISBN 978-1-74059-529-2. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 06. 2011. g. Pristupljeno 2011-10-15. 
  13. ^ Chandra Bisht, Ramesh (2008). International Encyclopaedia of Himalayas. Mittal Publications. str. 28. ISBN 978-81-8324-265-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Планине_у_Бутану&oldid=26975119”