Планине у Бутану

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Планине Бутана представљају неке од најзначајнијих природних географских одлика краљевства. Како се налази у јужном делу Хималаја, Бутан има један од највећих планинских терена на свету, чија висина иде од 160 па све до више од 7.000 метара надморске висине, у неким случајевима на удаљености мањој од 100 километара. Највиши врх Бутана је Кула Кангри, који се налази на надморској висини од 7.754 метара, у близини границе са Кином. Друга највиша планина је Џомолари, са врхом на 7.314 метара, који гледа на долину Чумби. Поред ова два, још деветнаест других врхова прелази висину од 7.000 метара.[1] Време на планинама је екстремно: високи врхови су под вечним снегом и ледом, док су ниже планине под утицајем сталних ветрова, тако да су оне лети неплодне и голе, а зими замрзнута пустош.

Планине у Бутану подељене су у три главне географске зоне: велики Хималаји, доњи или унутрашњи Хималаји и суб-хималајска зона.[2][3] Велики Хималаји, покривени снегом и ледом, простиру се дуж границе са Кином и њихова висина креће се од 5.000 до преко 7.500 метара. Северни регион састоји се од лука глацијалних врхова са поларном климом на највишим врховима. Реке настале топљењем леда у долинама у овој зони обезбеђују пашњаке за стоку коју овде чувају малобројни миграторни пастири.[1] Планински венци унутрашњих Хималаја, висине између 1.500 и 5.500 метара, имају правац северозапад-југоисток у западном Бутану, а у јужном североисток-југозапад.[4] Ове планине, заједно са својим долинама, чине економски и културни центар краљевства, укључујући и већину његових округа. Ова планинска подручја су у суштој супротности суб-хималајском зоном, чија висина иде до 1.500 метара, са нижим подручјима долина.[2] Многе ниже планине састоје се од грубог гранитног пешчара, док се стене на највишим висинама састоје од гнајса са међуслојевима шкриљаца.[4]

Долине у Бутану уклесале су реке у Хималајима, које се хране водом топљењем снега и леда, али и од монсунских киша. Већи део популације Бутана сконцентрисан је у долинама и равницама, одвојен брдовитим границама унутрашњих Хималаја на југу.[1][5][6][7][8] Упркос модернизацији и развоју саобраћаја у Бутану, укључујући национални систем аутопутева, путовање од једне долине до друге је и даље отежан.[9] Западне долине су на истоку ограничене Црним планинама у централном Бутану, које чине прекретницу између два велика речна система, Мо Чу и Дрангме Чу. Централне долине одвојене су од источних округом Донга.[1][10][11] Неколико изолованих, планинских долина крију неколико малих, посебних културних и језичких група.[12]

Бутан контролише неколико стратешких хималајских превоја, укључујући путеве између Тибета и Асама. Ови путеви, који су једини пут до краљевства, заједно са вековном политиком изолације, довели су до тога да Бутан добије надимак Планинска тврђава богова. Иако су Британци успоставили протекторат над Бутаном и заузели његове долине, никада нису извршили успешну инвазију на планинску унутрашњост.[13]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Worden, Robert L. "The Land". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  2. 2,0 2,1 Sinha, Awadhesh Coomar (2001). Himalayan Kingdom Bhutan: Tradition, Transition, and Transformation. Indus. стр. 19—22. ISBN 978-81-7387-119-1. Приступљено 2011-10-15. 
  3. ^ Singh, Pratap; Haritashya, Umesh Kumar (2011). Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers. Springer. стр. 518. ISBN 978-90-481-2641-5. Приступљено 2011-12-06. 
  4. 4,0 4,1 Hunter, William Wilson (1908). James Sutherland Cotton, Sir Richard Burn, Sir William Stevenson Meyer, ур. Gazetteers of British India, 1833–1962. Imperial Gazetteer of India. 8. Clarendon Press. стр. 154. Приступљено 2011-12-05. 
  5. ^ Worden, Robert L. "Population – Size, Structure, and Settlement Patterns". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  6. ^ White, John Claude (1909). Sikhim & Bhutan: Twenty-One Years on the North-East Frontier, 1887-1908. E. Arnold. стр. 3—6. Приступљено 2011-10-15. 
  7. ^ Rennie, Frank; Mason, Robin (2008). Bhutan: Ways of Knowing. IAP. стр. 58. ISBN 978-1-59311-734-4. Приступљено 2011-08-10. 
  8. ^ Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan (3 изд.). Lonely Planet. стр. 62, 105, 108,113. ISBN 978-1-74059-529-2. Приступљено 2011-11-25. 
  9. ^ Worden, Robert L. "Transportation and Communications – Roads". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  10. ^ Worden, Robert L. "River Systems". Bhutan: A country study (Savada, Andrea Matles, ed.). Library of Congress Federal Research Division.  This article incorporates text from this source, which is in the public domain.
  11. ^ Kumar, Bachchan (2004). Encyclopaedia of Women in South Asia: Bhutan. Encyclopaedia of Women in South Asia. 7. Gyan. стр. 20. ISBN 978-81-7835-194-0. Приступљено 2011-10-15. 
  12. ^ Brown, Lindsay; Armington, Stan (2007). Bhutan (PDF). Country Guides (3 изд.). Lonely Planet. стр. 182—183. ISBN 978-1-74059-529-2. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 07. 06. 2011. Приступљено 2011-10-15. 
  13. ^ Chandra Bisht, Ramesh (2008). International Encyclopaedia of Himalayas. Mittal Publications. стр. 28. ISBN 978-81-8324-265-3.