Plućni krvni podliv

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Plućni krvni podliv
SinonimiPlućni hematom
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Plućni krvni podliv ili plućni hematom je nakupljanje krvi unutar alveolarnog i intersticijalnog prostora pluća.[1] Obično se povezuje sa okolnim intraparenhimskim krvarenjem, koje 24-48 sati nakon traume, formira krvni podliv u vidu diskretne mase sa izrazitim ivicama.[2]

Obično se sanira u roku od dve do četiri nedelje, izuzev ako nastane sekundarna infekcija koja mmože napredovati u apsces koji zahteva hitnu drenažu.[3]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Povredom izazvan krvni podliv[uredi | uredi izvor]

Opšte je poznato da je nepenetrirajuća povreda grudnog koša nastaju:[2]

  • direktnom tupom traumom
  • povrede od eksplozije ili indirektne sile balističkog projektila.

Povrede kod dece, kao i one draslih su obično udružene sa drugim povredama imaju ukupnu stopu mortaliteta od 22-30%.[4]

Spontani krvni podliv[uredi | uredi izvor]

Ima podataka u literaturi o spontanom plućnom krvnom podlivu, kao posledica:

  • komplikacija izazvanih antikoagulantneom terapijom
  • retkih jatrogenih komplikacija, npr. nakon kateterizacije podključne vene.[5][6]
  • difuzne plućne osifikacijom, čiji odnos između njih je nejasan, s obzirom na mogućnost pojave novih lezija/ponovnih pojava.[7]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Najčešći klinički znak je hemoptizija. Mogu biti prisutni bol u grudima i simptomi kompresije.[2]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Kod svakog pacijenta sa većom povredom zida grudnog koša treba posumnjati na plućni krvni podliv. Dijagnoza se može potvrditi:[8][2]

  • klasičnom radiološkom procenom,
  • kompjuterizovanom tomografija (CT), koja može biti od pomoći u razlikovanju kontuzije i krvnog podliva. To je osetljivije i tačnija metoda za dijagnostiku plućnog krvnog podliva.
  • magnetnom rezonancom (MRI) koja omogućava dokumentovanje plućnog krvnog podliva i isključivanje zlokobnijih lezija.[2] Pored toga, MRI je koristan za razlikovanje krvnog podliva od drugih patologija kao što su inflamatorna kolekcija ili apsces.[9]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Terapija se sastoji od:[9]

  • agresivnog upravljanja koagulacijom,
  • lečenja antibioticima širokog spektra
  • održavanjem plućne higijene.

Ako gore navedene mere ne bi uspele da kontrolišu krvarenje ili sekundarnu infekciju, tada bi bila opravdana hitna operacija. Indikacije za operaciju ili drenažu bile bi uporna sepsa i kliničko pogoršanje uprkos antibiotskoj terapiji. Ako se razvije septički tok, početni tretman treba da bude vođen kulturom sputuma i sličan je onom kod nekomplikovanog netraumatskog apscesa pluća.[10]

Torakotomija je jedna od opcija lečenja

Ranu torakotomija treba razmotriti kod pacijenata sa produženom temperaturom i pogoršanjem stanja pluća (ako su prisutni znaci sepse nakon 72 časovne terapije antibioticima), i tada treba razmotriti CT vođenu perkutanu drenažu.[11]

U slučaju uporne hemoptize potrebno je zatvaranje bronhijalne veze. Opcije lečenja uključuju video-potpomognutu torakalnu hirurgiju ili otvorenu hirurgiju.[12]

Kako, većina pacijenata sa politraumom ima druge značajne povrede zbog značajnih sila smicanja, s obzirom na težinu traume, ponekad je teško odlučiti se za operaciju.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Većina malih traumatskih plućnih krvnih podliva se spontano povlači slično plućnoj pseudocisti.[11] Ponekad se kod traumatskih plućnih pseudocista primećuju sekundarne infekcije koje često dovode do ozbiljnih komplikacija koje mogu biti smrtonosne.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Trinkle JK, Richardson JD, Franz JL, Grover FL, Arom KV, Holmstrom FM. Management of flail chest without mechanical ventilation. Ann Thorac Surg. 1975;19:355–363.
  2. ^ a b v g d Sameh Sersar, Ibrahim. „Rapidly accumulating spontaneous pulmonary hematoma complicating a small parenchymal aneurysm”. academic.oup.com. Pristupljeno 2023-02-14. 
  3. ^ Mathai M, Byrd RP, Jr, Roy TM. The posttraumatic pulmonary mass. J Tenn Med Assoc. 1996;89:41–42.
  4. ^ Mathai M,,  Byrd RP Jr, Roy TM. The posttraumatic pulmonary mass, J Tenn Med Assoc, 1996, vol. 89 pg. 41
  5. ^ Chakraborty AK, Dreisin RB. Pulmonary hematoma secondary to anticoagulant therapy. Ann Intern Med. 1982;96:67–69.
  6. ^ Kaira K, Takei Y, Matsuura M, Saito R. Pulmonary hematoma resulting from anticoagulant therapy. AJR Am J Roentgenol. 2003;180:1740.
  7. ^ Takumi Sonokawa,1 Takuma Matsui,1 Kyoshiro Takegahara,1 Tatsuya Inoue,1 Takeru Kashiwada,2 Yasuhiro Terasaki,3 and Jitsuo Usuda1 Spontaneous pulmonary hematoma with diffuse pulmonary ossification requiring emergency treatment: a case report, Surg Case Rep. 2019 Dec; 5: 27.
  8. ^ K. Kaira, T. Ishizuka, N. Yanagitani, N. Sunaga, T. Hisada, M. Mori Pulmonary traumatic pneumatocele and hematoma Jpn. J. Radiol., 27 (2) (2009), pp. 100-102,
  9. ^ a b Son, Shin-Ah; Lee, Sang Cjeol; Cho, Joon Yong (2021-04-01). „Successful management of traumatic giant pulmonary hematoma in poly-trauma patient”. Trauma Case Reports (na jeziku: engleski). 32: 100433. ISSN 2352-6440. doi:10.1016/j.tcr.2021.100433. 
  10. ^ Y. Gincherman, J.D. Luketich, L.R. Kaiser Successful nonoperative management of secondarily infected pulmonary pseudocyst: case report J. Trauma Acute Care Surg., 38 (6) (1995), pp. 960-963,
  11. ^ a b G. Melloni, G. Cremona, P. Ciriaco, M. Pansera, A. Carretta, G. Negri, et al. Diagnosis and treatment of traumatic pulmonary pseudocysts J. Trauma Acute Care Surg., 54 (4) (2003), pp. 737-743
  12. ^ K. Athanassiadi, M. Gerazounis, N. Kalantzi, P. Kazakidis, A. Fakou, D. Kourousis Primary traumatic pulmonary pseudocysts: a rare entity Eur. J. Cardiothorac. Surg., 23 (1) (2003), pp. 43-45,

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • White C, Stern EJ (1999). Chest Radiology Companion. Hagerstown, MD: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 80, 176.
  • Gavelli G, Canini R, Bertaccini P, Battista G, Bnà C, Fattori R (June 2002). "Traumatic injuries: imaging of thoracic injuries". European Radiology. 12 (6): 1273–1294.
  • Livingston DH, Hauser CJ (2003). "Trauma to the chest wall and lung". In Moore EE, Feliciano DV, Mattox KL (eds.). Trauma. Fifth Edition. McGraw-Hill Professional. pp. 525–528.
  • Miller DL, Mansour KA (2007). "Blunt traumatic lung injuries". Thoracic Surgery Clinics. 17 (1): 57–61.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Плућни_крвни_подлив&oldid=27442587”