Хемоптизија

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили Масивно искашљавање крви (плућна хеморагија), погледајте чланак Хемоптоја.
Хемоптизија
СинонимиHaemoptysis, coughing up of blood
Kрвави испљувак
Изговор
Специјалностипулмологија
Симптомипљување малих количина крви у виду црвених кончића или грудвица
Компликацијеаспирација у плућа, гушење
Узроцибронхитис, рак плућа, одређене инфекције
Слична обољењакрварење из носа (у комбинацији са пост-назалним сливањем крви)

Хемоптизија, искашљавање крви, крвави испљувак (од латинске речи hemoptysis — крварење и грчке речи ptusis — пљување) је искашљавање малих количина крви у виду црвених кончића или грудвица. Хемоптизија се може појавити у слузавом или гнојавом испљувку. Постоји много узрока и поремећаја који могу да изазову хемоптизију, почев од срчаних обољења преко повреда до инфекција плућа и малигних болести. Искашљавање великих количина крви се назива хемоптоја.[1][2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Широм света, туберкулоза је најчешћи узрок хемоптизије. У индустријализованим земљама света, најчешћи узроци хемоптизије су бронхитис, бронхиектазије упале плућа и  карцином бронха. У ок 7% болесника са хемоптизијом иницијално се дијагностикује бронхогени карцином. Око 20% болесника са бронхогеним карциномом показује знаке хемоптизије. Крварење код карцинома су послеседица некрозе (изумирања) туморског ткива која доводи до руптура малих крвних судова бронха, или због инвазије тумора у један од крвних судова плућа. Тада је крварење масивније и јавља се у облику хемоптоје.

Фактори ризика[уреди | уреди извор]

Доле лево: упала бронхуса може изазвати крваву слуз.

Фактори ризика за појаву хемоптизије могу бити; [3]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Хемоптизија настаје као последица прелеска црвених крвних зрнаца (еритроцита) кроз зид алвеоло-капиларне мембране у алвеолу, одакле се помешани са испњувком искашљавају из дисајних путева. Најчешћи узрок хемоптизије су разна стања и болести изаазване пре свега повећаном пропустљивошћу алвеоло-капиларне мембране, механичким оштећењем (пуцањем) крвних судова и некрозом (изумирањем) околног ткива која захвата и крвне судове.

Плућна хеморагија (крварење) може бити дифузна или фокална. Дифузна алвеоларни хеморагија се најчешће јавља као изоловано стање, али може бити удружена са обољењима и поремећајима функције других органских система или бити поледица тих обољења. Крварење може бити субклиничко и хронично, презентовано само преко хипохромне анемије, може бити епизодично и симптоматско или присутно као масивни, по живот опасни губитак крви. Фокална плућна хеморагија је најчешћа у спроводним дисајним путевима али се може јавити и у плућном паренхиму. Најчешћи узрочник хемоптизија у дечјем узрасту је цистична фиброза.[4]

Оштећења крвних судова у дисајним путевима могу бити на било ком нивоу; нос, ждрело, трахеја, бронхиално стабло, плућни паренхим. Искашљавање само крви, најчешће потиче из горњих дисајних путева и бронхијалног стабла.

УЗРОЦИ ХЕМОПТИЗИЈЕ
Локализација Могући узроци
Плућа Бактеријске инфекције плућа (упала плућа, апсцес плућа, туберкулоза) • Остале инфекције (амебијаза, гљивичне инфекције) • Хемијске повреде-удисање агресивних респираторних отрова (бојни отрови и други лао испарљиви отрови у обликуи гаса, паре и аеросола) • Механичке повреде плућа (баротраума) • Емболија плућа (септичка) • Аденом бронха *
Бронхијалног стабло Акутни и хронични бронхитис Повреде крвних судова у току јачег напрезања за време кашља • Бронхиектазије • Тумори бронха • Оштећења бронха страним телом • Корозивним средствима изазвана оштећења (тровања) • Анеуризма грудне аорте.
Срце и крвни судови, Инфаркт срца • Митрална стеноза • Хронична инсуфицијенција срца • Артерио-венска фистула • Урођене аномалије плућне артерије • Артеријска хипертензија. Емболија плућа • „Eisenmenger“ синдром •
Крв и крвотворни органи Тромбоцитопенијска пурпура • Хемофилија • Леукемија
Остало Уремија • Идиопатска плућна хемосидероза • Акутни висински едем плућа • Декомпресиона болест • Ендометриоза • Хормонски поремећаји • Напоран физички рад • Излагање прекомерној топлоти и хладноћи. Употреба лекова (ацетилсалицилне киселине и лекови сличног дејства)• „Goodpasture“ синдом,

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Шематизован приказ дијагностичких процедура у хемоптизији

У продромалном (почетном) периоду хемоптизија се манифестује обично у виду голицање у грлу или надражаја на кашаљ, који касније прелази карактеристични облик клиничке слике, искашљавање крви-хемоптизију, у испљувку или искашљаном ваздуху. Ако се ради о хемоптоји искашљавање је праћено великим количинама крви, (>200 мл/ на час) а код тежих или дуготрајних крварења и знацима искрвављености. Светла, понекад пенушаво крв указује на свеже крвављење, док је крв која је неко време била у плућима тамна и делимично коагулисана. Розикаст пенушав испљувак, праћен гушењем, указује на едем плућа.[5]

Поред искашљавања крви независно од тога шта је узрок крвавог испљувка, у клиничкој слици болесника могу се јавити и следећи симптоми; [3]

Нивои хемоптизије[уреди | уреди извор]

На основу количине искашљане крви постоје три степена хемоптизије;

  • Први степен; (блажи облик хемоптизије), ако је количина искашљане крви до 100 мл/24 часа.
  • Други степен; (умерени облик хемоптизије), ако је количина искашљане крви од 100 до 500 мл/24 часа.
  • Трећи степен; (тежак облик хемоптизије), ако је количина искашљане крви већа од 500 мл/24 часа.
  • Хемоптоја; је посебан, најтежи, облик искашљавања крви који се назива и »ексангуинантна хемоптизија«, коју карактерише крварење у количини већој од 150 мл/час.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Свако искашљавање крви захтева детаљно испитивање болесника. Дијагноза основног обољења се поставља на основу;

  • Анамнезе.
  • Објективног прегледа.
  • Лабораторијске анализе, испљувка и крви (тромбоцита, фактора коагулација, крвне слике, крвне групе АБО + РХ фактора итд)
  • Бактериолошке анализе испљувка, на бацил туберкулозе и друге инфективне болести.
  • Радиографија грудног коша;
  • Бронхоскопија;
  • ЦТ грудног коша (компјутеризована томографија).
  • Спирометрија (исипитивања плућне функције).
  • Сцинтиграфија плућа.
  • Осталих тестова, у зависности од сумње на могући узрок хемоптизије и након добијених резултата почетног испитивања.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Пацијенти често нису сигурни да ли је крв из респираторног или дигестивног тракта. Зато у постоји велика разлика, у диференцијалој дијагнози (али и у коначаном исходу опоравака) и лечења, између хемоптизије и хематемезе (повраћања крви).

Диференцијално-дијагностичке разлике између хемоптизије и хеметемезе [3][6]

Хемоптизија Хематемеза
  • У анамнези постоје респираторни симптом, (кашаљ, пенушав воден испљувак итд)
  • Искашљана крв је светлоцрвене боје
  • Крв је у течном стању или усирена, (слична угрушцима или кончићима)

Терапија[уреди | уреди извор]

Етиолошка терапија[уреди | уреди извор]

Ова врста терапије, која се заснива на лечењу узрока хемоптизије, примењује се обавезно у свим случајевима хемоптизије, и када се хемаоптизија испољава у благом или умерено тешком облику уз стални надзор болесника.[7]

Лечење масивне хемоптизије (хемоптоје)[уреди | уреди извор]

Како се код овог облика (хемоптоје) ради о обилном крварењу (најчешће преко 200 мл крви) она има основни циљ да што пре заустави крварење и да одржава виталне функције (посебно дисања) све до престанка даљег искашљавања крви и обухвата следеће мере;

  • Примену кисеоника, чији проток терба подесити тако да се у крви одржава артеријска сатурација кисеоником већа од 90%
  • Примена инфузија макромолекуларних раствора и пуне крви (види трансфузија крви) у случају масивних искрвављења и претећег хиповолемијског шока.
  • Интубација трахеје и механичка вентилација ако је болесник у коми
  • Инфузија вазоконстрикторних лекова, најчешће зауставља крварења. У случају неуспеха, приступа се интервентној емболизацији (спаљивању) артерија одговорних за појаву крварења.
  • Оперативни захват, примењује се као последње средство, у случају неуспеха осталих начина терапије. Болесници са масивним крврењем из дисајних путева (хемоптојом) представљају један од најтежих проблема у грудној хирургији.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  2. ^ Cahill, B.C., Ingbar, D.H. (1994) Massive hemoptysis. Assessment and management. Clin Chest Med, 15(1): 147-67
  3. ^ а б в Hemoptysis, Signs and Symptoms Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2009), Приступљено 17. 2. 2010.
  4. ^ Radić, S.et al. "Plućna hemoragija i hemoptizije u dece." Dečja pulmologija 10.1-2 (2002): 21-26., Приступљено 17. 2. 2010. ср
  5. ^ Brown CA, Raja AS. Hemoptysis. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2014: 24.
  6. ^ Glogovac Mileta: ZNAČAJ HEMOPTIZIJA I HEMOPTOJA U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI TUBERKULOZE PLUĆA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 2, 1983; 111-116
  7. ^ Dedić Svetislav, Obrenović M., Anđelković D.: SAVREMENA TERAPIJA TUBERKULOZE RESPIRATORNIH ORGANA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 4, 1983; 312-324

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси

Медији везани за чланак Хемоптизија на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хемоптизија&oldid=25914765”