Pozivanje na sramotu
Pozivanje na sramotu (lat. Argumentum ad verecundiam) je logička greška koja nastaje kada se neka tvrdnja odbacuje samo zato što je iznosi neko ko nije autoritet ili školovan u oblasti koju zastupa, čak i ukoliko ima dokaze za svoju tvrdnju. Problem kod ove logičke greške je to što autoritet nije bitan za validnost neke tvrdnje, već dokazi koji se iznose. Šta više, pozivanje na autoritet je samo po sebi logička greška.
Primeri[uredi | uredi izvor]
- Možda ti misliš da se dešava globalno zagrevanje, ali ti nisi meteorolog pa da se uvaži tvoje pitanje.
Ovakva konstatacija se često susreće kod ljudi koji negiraju globalno zagrevanje, ali nije potrebno da neko studira meteorologiju, fiziku ili bilo koju nauku da bi znao da se dešava globalno zagrevanje. O tome se uči još u osnovnoj školi.
- Aleksandar je arheolog, a ne biolog i zato ne može govoriti u debati o evoluciji.
Ovakve konstatacije se mogu čuti od kreacionista koji vole da debatuju sa evolucionistima, iako i oni sami nisu biolozi. No, ovde je napravljena još jedna greška, a to je mišljenje da dokaze za evoluciju daje samo biologija. Dokaze daje arheologija (bioarheologija postoji kao disciplina), geologija, genetika...
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 36—37. ISBN 978-86-86059-45-1.
