Портал:Istorija/Izabrani 13 2011
Konkistadori (šp. conquistador - osvajač) je naziv za španske vojnike, istraživače i avanturiste, koji su osvojili veliki deo Amerike i stavili pod špansku kolonijalnu vlast tokom XVI veka, što dovodi do stvaranja vicekraljevstava i kapetanija. Taj period u istoriji američkog kontinenta, koji je poznat pod imenom konkista (šp. conquista osvajanje), nije trajao ni ceo vek. Konkista je zvanično ukinuta 1573. godine i termin zamenjen rečju pacifikacija.
Prvo špansko osvajanje je bilo osvajanje ostrva Hispanjole (Haiti i Dominikanska Republika ). Odatle je Huan Ponse de Leon osvojio Portoriko, a Dijego Velaskez de Kueljar Kubu. Prvo naselje se zvalo Darijen i osnovao ga je Vasko Nunjez de Balboa u Panami, 1512. Pošto na Karibima nisu našli zlato ni začine, konkistadori su krenuli u dalja istraživanja.
Između 1520. i 1521. Ernan Kortes je uz pomoć domorodačkih saveznika osvojio carstvo Asteka. Meksiko je postalo španska kolonija Nova Španija. Podjednako značajno je bilo osvajanje Carstva Inka, koje je izveo Fransisko Pizaro.
Priče o zlatnim gradovima ("Eldorado") bile su inpsiracija za mnoge pohode. Ogromna količina zlata koju je car Inka Ataualpa platio Fransisku Pizaru prebačena je u Španiju i pomogla je da se finansiraju mnoge konkistadorske ekspedicije, kao i drugi ratovi koje su vodili španski kraljevi, kao na primer u Flandriji. Španski Habzburzi su dobijali kraljevski udeo u svakom osvajanju, a to je bila jedna petina blaga. Nakon otvaranja rudnika srebra u Potosiju španska kruna je imala stalni dotok ogromne količine srebra i zlata. Ekonomija same Španije se zapuštala, a dolazak srebra i zlata izaziva inflaciju u Španiji, što je unazadilo domaću ekonomiju i bilo uzrok početka opadanja španske imperije.