Портал:Fizika/Članak meseca decembar
Aerodinamika (od grč. ἀηρ, aēr, aéros — vazduh, i δύναμις, dynamis — sila) je nauka koja se bavi kretanjem vazduha, u odnosu na čvrsta tela. Fizikalnost je potpuno identična, u suprotnom slučaju, pri kretanju čvrstih tela kroz vazduh. Prema tome primenjenom principu relativnog kretanja, analiza fenomena se izvodi kao za slučaj da telo miruje u strujnom polju vazduha. Ova zamena referentnog stanja je usvojena u teorijskoj aerodinamici, ali je ona ujedno i osnova većine eksperimentalnih metoda, naročito aerotunelskih ispitivanja.
Teorija strujanja i fizikalnost kretanja čvrstih tela, izučavaju međusobno destvo vazduha i tela. To dejstvo se određuje u obliku potencijala polja opstrujavanja, raspodele pritiska, sila i njihovih momenata.
Zemljina atmosfera predstavlja vazdušni omotač oko zemljine kugle. Na osnovu usvojenih definicija, taj vazdušni omotač se deli na četiri sloja. Počev od zemljine površine pa naviše, slojevi su: troposfera, stratosfera, jonosfera i eksosfera (koja predstavlja granicu s međuplanetarnim prostorom). Atmosferu karakterišu promene fizičkih veličina pritiska, temperature, vlažnosti, gustine itd. s visinom, godišnjim dobom i geografskom širinom i dužinom. Usvojene statističke srednje vrednosti fizičkih veličina su standardizovane, međunarodnim normama, u standard atmosferu. Izmerene karakteristike kretanja tela kroz vazduh, pri konkretnim atmosferskim uslovima, se prevode na uslove standard atmosfere i tako postaju referentno uporedive.
Šire gledano, kretanje tela kroz gasove i tečnost se izučava u mehanici fluida.
Podela aerodinamike, kao specifične grane nauke, se vrši na više načina, s nekoliko osnova. Pojedini aerodinamički problemi se istovremeno rešavaju u više njenih grana. Primer je određivanje i korišćenje otpora vazduha. Pripada svima delovima, dobijenim pri podeli aerodinamike. Otpor se određuje analitički i eksperimentalno u svim oblastima brzina, visina i uslova leta i prisutan je u svim razmatranjima.
Način podele aerodinamike može da varira, zavisno od iskustva i stavova autora, znači nije strogo standardizovan. Opseg variranja, u prilazima, je veoma sužen.