Портал:Crna Gora/Biografija 10
Nikola Škerović (25. april 1884, Korito Petrovića, Danilovgrad— 27. decembar 1972, Beograd) je bio srpski istoričar, novinar i publicista.
Nižu gimnaziju završio je u Crnoj Gori i Srbiji a višu u Rusiji. Na Karlovom univerzitetu u Pragu studirao je slavistiku a jedan semestar proveo je u Lajpcigu. U Pragu je doktorirao 1910. sa disertacijom Đuro Križanić, njegov život, rad i ideje. U toku studija počeo je da se bavi publicističkim radom. Tokom takozvanog Veleizdajničkog procesa 1909. protiv Srba u Hrvatskoj izveštavao je o ovom događaju za tri ruska lista. Profesor Cetinjske gimnazije postao je 1911. godine. Bavio se i novinarstvom pišući za veći broj srpskih listova. Pokrenuo je i časopis za nauku i književnost Dan koji je izlazio sve do Prvog balkanskog rata. Učestvovao je u Drugom balkanskom ratu a nakon rata postaje direktor Podgoričke gimnazije. Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu a deo rata proveo je u zarobljeničkim logorima u Austrougarskoj. Posle rata sve do 1935. bio je direktor podgoričke gimnazije. Bio je i politički aktivan kao član Demokratske stranke. Zalagao se za proširivanje i poštovanje građanskih sloboda. U Beograd se preselio 1940. i tu je ostao do kraja života. Od 1946. do 1952. bio je direktor Arhiva Srbije nakon čega je penzionisan.
Rano se zainteresovao za istoriju ali se u početku bavio samo publicističkim radom. Objavljivao je u mnogim časopisima veliki broj priloga uglavnom posvećenih onovremenim političkim i privrednim dešavanjima. Najznačajnija njegova istoriografska dela napisao je u poznim godinama nakon penzionisanja. U njima se uglavnom bavi novijom crnogorskom istorijom. Značajna je njegova knjiga o Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu i Crnoj Gori u prvim godinama 20. veka. Bavio se i objavljivanjem dokumenata iz Arhiva Srbije.