Последњи проблем

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Poslednji problem
Ilustracija iz 1893.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Final Problem
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1893.
Hronologija
PrethodnikPomorski sporazum
NaslednikPrazna kuća

„Poslednji problem” (engl. The Final Problem) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i dvanaesta je i poslednja priča u Memoarima Šerloka Holmsa. Objavljena je u britanskom časopisu The Strand Magazine i američkom časopisu McClure's u decembru 1893. godine.

Ova priča, smeštena u 1891. godinu, predstavila je Holmsovog najvećeg neprijatelja, kriminalnog genija profesora Morijartija. Trebalo je da to bude poslednja priča o Holmsu, koja se završava smrću ovog lika, ali je Dojl kasnije, nakon mnogo ubeđivanja, odlučio da oživi Holmsa za dodatne priče i romane.

Dojl je ovu priču smesio na četvrto mesto svoje liste dvanaest najboljih priča o Holmsu.[1]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Holms dolazi jedne večeri u rezidenciju dr Džona Votsona u pomalo uznemirenom stanju i sa iskrvavljenim zglobovima. Na veliko Votsonovo iznenađenje i užas, Holms je očigledno izbegao tri odvojena pokušaja ubistva tog dana nakon posete profesora Morijartija, koji je upozorio Holmsa da se povuče iz svoje potrage za pravdom protiv njega kako bi izbegao bilo kakav ishod za žaljenje. Prvo, baš kada je Holms skretao iza ulice, kočija je iznenada pojurila prema njemu, ali on je uspeo da skoči sa puta na vreme. Drugo, dok je Holms šetao ulicom, cigla je pala sa krova kuće, promašivši detektiva. Potom je pozvao policiju da pretraži čitavo područje, ali nije mogao da dokaže da je u pitanju bilo šta drugo osim nesreća. Konačno, na putu do Votsonove kuće, Holmsa je napao nasilnik naoružan batinom. Holms je uspeo da savlada svog napadača i predao ga policiji, ali je priznao da praktično nema nade da se dokaže da je čovek radio za kriminalnog genija.

Holms već mesecima prati Morijartija i njegove ljude i na ivici je da ih sve uhvati u zamku i pošalje na optuženičku klupu. Morijarti je kriminalni genije koji stoji iza organizovane i izuzetno tajne kriminalne sile i Holms će smatrati krunom svoje karijere ako uspe da pobedi Morijartija. Morijarti želi da osujeti Holmsove planove i sposoban je za to, jer je, kako Holms priznaje, intelektualno ravan velikom detektivu.

Holms traži od Votsona da pođe u Evropu sa njim, dajući mu neobična uputstva osmišljena da sakrije njegove tragove do voza na stanici Viktorija. Holms nije sasvim siguran gde će ići, što Votsonu deluje prilično čudno. Holms, siguran da su ga pratili do kuće njegovog prijatelja, zatim odlazi penjući se preko zadnjeg zida u bašti. Sledećeg dana Votson sledi Holmsove instrukcije u pismu i čeka svog prijatelja u rezervisanom prvoklasnom vagonu, ali tamo je samo stariji italijanski sveštenik. Sveštenik ubrzo daje do znanja da je on, u stvari, prerušeni Holms.

Holms i Morijarti, ilustracija iz 1893. godine

Dok voz napušta Viktoriju, Holms primećuje Morijartija na peronu, kako pravi gestove u neuspešnom pokušaju da zaustavi voz. Holms je primoran da preduzme akciju pošto je Morijarti očigledno pratio Votsona, uprkos strogim merama predostrožnosti. Holms i Votson izlaze u Kenterberiju, menjajući svoju planiranu rutu. Dok čekaju drugi voz za Njuhejven, specijalni voz sa jednim vagonom projuri Kenterberijem, kao što je Holms i slutio. U njemu se nalazi profesor, koji je unajmio voz u pokušaju da pretekne Holmsa. Holms i Votson su primorani da se sakriju iza prtljaga.

Nakon što su stigli u Strazbur preko Brisela, sledećeg ponedeljka Holms dobija poruku da je većina Morijartijeve bande uhapšena u Engleskoj i preporučuje Votsonu da se vrati tamo, jer će se detektiv verovatno pokazati kao veoma opasan saputnik. Votson, međutim, odlučuje da ostane sa svojim prijateljom. Sam Morijarti je izmakao iz ruku engleske policije i očigledno je sa njima na kontinentu.

Holmsovo i Votsonovo putovanje ih vodi u Švajcarsku gde borave u Majringenu. Odatle sudbonosno odlučuju da odu u šetnju koja će uključiti posetu vodopadima Rajhenbah, lokalnom čudu prirode. Nakon što su stigli tamo, pojavljuje se dečak i daje Votsonu poruku u kojoj piše da je u hotelu bolesna Engleskinja koja želi engleskog doktora. Holms odmah shvata da je to prevara iako to ne kaže. Votson odlazi da vidi pacijentkinju, ostavljajući Holmsa samog.

Po povratku u hotel, Votson otkriva da gostioničar ne zna ni o kakvoj bolesnoj Engleskinji. Konačno shvatajući da je prevaren, juri nazad do vodopada Rajhenbah, ali tamo ne nalazi nikoga, iako vidi dva niza otisaka stopala kako izlaze na blatnjavi ćorsokak, ali nijedan se ne vraća. Tamo nalazi Holmsovu belešku, u kojoj je objašnjeno da je on znao da je poruka koju je Votson dobio prevara i da se sprema da se bori sa Morijartijem, koji mu je ljubazno dao dovoljno vremena da napiše ovo poslednje pismo. Votson vidi da na kraju staze postoje znaci da je došlo do nasilne borbe i da nema povratnih otisaka stopala. Previše je jasno da su Holms i Morijarti pali u smrt niz klisuru dok su se borili. Tužan, Votson se vraća u Englesku. Sve Morijartijeve bande su osuđene na osnovu dokaza koje je obezbedio Holms. Votson završava svoju priču rekavši da je Šerlok Holms bio najbolji i najmudriji čovek koga je ikada poznavao.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Vodopad Rajhenbah, u blizini Majringena, Švajcarska

„Poslednji problem” je trebalo da bude upravo ono što mu ime kaže. Konan Dojl je nameravao da prestane da piše o svom čuvenom detektivu posle ove pripovetke; osećao je da ga priče o Šerloku Holmsu odvlače od ozbiljnijih književnih napora i da je „ubijanje” Holmsa jedini način da vrati svoju karijeru na pravi put. „Moram da sačuvam svoj um za bolje stvari”, napisao je svojoj majci, „čak i ako to znači da moram da sahranim svoju džepnu knjižicu sa njim.”

Konan Dojl je pokušao da zasladi priču tako što je pustio Holmsa da ode u sjaju, nateravši ga da oslobodi svet zločinca koji je toliko moćan i opasan da bi svaki dalji zadatak bio trivijalan u poređenju; zaista, Holms to govori u priči.

Godine 1893. Konan Dojl i njegova supruga su obišli Švajcarsku[2] i otkrili selo Majringen u Bernskim Alpima.[2] Ovo iskustvo je pokrenulo maštu Konana Dojla.

„Godine 1893. napisao je u svom dnevniku, koji još uvek postoji, da je želeo da ubije Šerloka Holmsa na vodopadima Rajhenbah”, izjavio je Jirg Musfeld, direktor hotela gde se veruje da je Konan Dojl boravio tokom posete selu.[2]

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Priča je objavljena u Velikoj Britaniji u časopisu The Strand Magazine u decembru 1893. godine, a u SAD u časopisu McClure's istog meseca. Takođe je objavljena u američkom izdanju časopisa The Strand Magazine u januaru 1894. godine.[3] Objavljena je sa devet ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine,[4] kao i sa jedanaest ilustracija Harija Edvardsa u časopisu McClure's.[5][6] Uvrštena je u Memoare Šerloka Holmsa,[4] koji su objavljeni u decembru 1893. u Velikoj Britaniji i u februaru 1894. u SAD.[7]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

U članku koji je objavio BBC, Dženifer Kejšin Armstrong je primetila da „reakcija javnosti na Holmsovu smrt nije nalik bilo čemu što je ranije viđeno za izmišljene događaje”. The Strand Magazine je „jedva preživeo” nalet otkazivanja pretplate koja je usledila.[8] Postojale su neke priče da su „mladići širom Londona nosili crne žalobne palačinke na šeširima ili oko ruku za mesec Holmsove smrti” iako su ovo možda bila preterivanja koja je izneo Dojlov sin.[8] Armstrongova nastavlja: ​​„Čitaoci su obično prihvatali ono što se dešavalo u njihovim omiljenim knjigama, a onda su krenuli dalje. Sada su počeli da shvataju svoju popularnu kulturu lično i da očekuju da njihova omiljena dela budu u skladu sa određenim očekivanjima.”[8]

Pritisak obožavalaca je na kraju ubedio Dojla da vrati Holmsa, napisavši roman Baskervilski pas (smešten pre „Poslednjeg problema”) i oživevši ga u pripoveci „Prazna kuća”. Bilo je dovoljno rupa u iskazima očevidaca da bi se Dojlu omogućilo da uverljivo vaskrsne Holmsa; samo nekoliko slobodnih preživelih članova Morijartijeve organizacije i Holmsov brat Majkroft (koji se nakratko pojavljuje u ovoj priči) znaju da je Šerlok Holms još uvek živ, pošto je pobedio u borbi na vodopadima Rajhenbah i poslao Morijartija u propast — iako se uskoro susreo sa svojom u rukama jednog od Morijartijevih ljudi.[9]

Uticaj i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Statua Šerloka Holmsa ispred engleske crkve, Majringen

Stanovnici Majringena su i dan danas zahvalni Dojlu i Holmsu što su obezbedili trajnu svetsku slavu i značajno promovisali turizam u ovom gradu.

Muzej posvećen Šerloku Holmsu smešten je u podrumu engleske crkve, koja se nalazi na mestu koje se sada zove Mesto Konana Dojla.[2]

Znak ispred Muzeja Šerloka Holmsa

Na stanici uspinjača kod vodopada nalazi se spomen ploča „najpoznatijem detektivu na svetu”.[2]

Prava izbočina sa koje je Morijarti pao nalazi se na drugoj strani vodopada. Do njega se može doći penjanjem po stazi do vrha vodopada, prelaskom mosta i praćenjem staze niz brdo. Ova izbočina je obeležena pločom ispisanom na engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Engleski natpis glasi: „Na ovom strašnom mestu, Šerlok Holms je pobedio profesora Morijartija, 4. maja 1891. godine.” Takođe je obeležena velikim krstom tako da se vidi sa vidikovca.

Obožavaoci koji sebe nazivaju „hodočasnicima”[10] putuju u Majringen obučeni kao likovi, i glavni i sporedni, iz priča o Holmsu.[10] Tamo učestvuju u rekonstrukciji događaja iz „Poslednjeg problema” koju organizuje londonsko društvo „Šerlok Holms”.[10]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

„Poslednji problem” je adaptiran kao kratki nemi film 1923. godine kao deo filmskog serijala u kome je Eje Norvud glumio Holmsa. Pored njega su se pojavili i Hjubert Vilis kao Votson i Persi Stending kao Morijarti.[11]

Film Uspavani kardinal iz 1931. godine, prvi film u seriji filmova iz 1931–1937, sa Arturom Vontnerom u ulozi Holmsa, delimično je zasnovan na pripovetkama „Prazna kuća” i „Poslednji problem”. Scena iz „Poslednjeg problema” u kojoj se Morijarti suočava sa Holmsom u Ulici Bejker i pokušava da ubedi Holmsa da prekine istragu korišćena je u Trijumfu Šerloka Holmsa (1935), još jednom filmu u serijalu.

U filmskoj seriji iz 1939–1946. u kojoj su glumili Bejzil Ratbon kao Holms i Najdžel Brus kao Votson, brojni filmovi pozajmljuju elemente iz „Poslednjeg problema”. Najprimetniji od ovih elemenata su metodi ubijanja Morijartija; u filmovima Avanture Šerloka Holmsa (1939), Šerlok Holms i tajno oružje (1942) i Žena u zelenom (1945), Morijarti se u sva tri vidi kako pada sa velike visine u smrt. Žena u zelenom sadrži varijaciju razgovora između Holmsa i Morijartija u Ulici Bejker, kao i ideju da je Morijarti izmanipulisao Votsona tako što ga je prevario da povređenoj Engleskinji treba njegova pomoć.

Film iz 2011. Šerlok Holms: Igra senki je delimično zasnovan na ovoj pripoveci.[12] Kao i priča, film se završava tako što Holms i Morijarti padaju u vodopad, a Votson je prikazan kako piše poslednje rečenice „Poslednjeg problema” na svojoj pisaćoj mašini. Međutim, u filmu, likovi prisustvuju evropskoj mirovnoj konferenciji održanoj u blizini vodopada koju Morijarti želi da sabotira, a njih dvojica padaju sa balkona koji gleda na vodopad, a ne sa ivice kao u originalnoj priči. Holms je takođe prikazan kako pada preko ivice sa Morijartijem umesto da se jednostavno pretpostavlja da je pao, previše povređen da bi pobedio Morijartija u direktnoj borbi, ali znajući da će Morijarti krenuti na Votsona ako preživi. Dok se pokazuje da je Holms preživeo, pošto je koristio bratov inhalator kiseonika da preživi na dnu vodopada, Morijartijeva sudbina je manje izvesna.

Televizija[uredi | uredi izvor]

Sovjetska televizijska serija filmova Avanture Šerloka Holmsa i dr Votsona (1979–1986) adaptirala je „Poslednji problem” kao „Smrtonosnu borbu” (i „Praznu kući“ kao „Lov na tigra”).

U televizijskoj seriji Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, epizoda iz 1985. zasnovana na ovoj priči počinje krađom Mona Lize, koju je Morijarti osmislio da bi prodao pripremljene falsifikate kolekcionarima. Holms vraća originalnu sliku neposredno pre nego što je Morijarti proda „gospodinu Morganu”. Holmsovo mešanje u njegove planove ubeđuje Morijartija da detektiv mora da bude eliminisan, a potom se pretpostavlja da je Holms poginuo u padu niz vodopad Rajhenbah. Ovo je bila poslednja epizoda sa Dejvidom Berkom u ulozi dr Votsona. Berka je zamenio Edvard Hardvik do kraja serije, počevši od adaptacije „Prazne kuće” koja je bila prva epizoda sezone Povratak Šerloka Holmsa.

Epizoda serije BrejvStar, „Šerlok Holms u 23. veku”, počinje revidiranom verzijom vrhunca „Poslednjeg problema”, u kojoj se samo Holms spušta niz vodopad Rajhenbah, ali umesto da padne u propast, on upada u prirodno vremensko iskrivljenje što ga prenosi u 2249. godinu.

Prva epizoda animirane televizijske serije Šerlok Holms u 22. veku počinje vrhuncem „Poslednjeg problema”.

Dvodelno finale šeste sezone Manka, „Gospodin Mank je u bekstvu” (2008), je labavo inspirisano i „Poslednjim problemom” i „Praznom kućom”. Ejdrijan Mank je navodno upucan iznad mola nakon što je optužen za ubistvo, samo da bi se otkrilo da je živ u drugom delu. Otkriva se da je orkestrator bio Dejl „Kit” Biderbek, opisan kao „Džingis-kan svetskih finansija”, slično kao što je Morijarti nazvan „Napoleonom zločina”.

Varijacija na scenu u kojoj se Morijarti suočava sa Holmsom u Ulici Bejker iskorišćena je u „Velikoj igri” (2010), trećoj epizodi televizijske serije Šerlok.[13] Priča je takođe osnova „Pada Rajhenbaha”, treće epizode ​​druge sezone, koja je premijerno emitovana 15. januara 2012. i prikazuje Holmsa kako pada sa krova bolnice Svetog Bartolomeja u Londonu, što je navodno dovelo do njegove smrti.[14][15] Tokom sukoba između Šerloka i Džima Morijartija u Ulici Bejker, Morijarti iznova izgovara frazu „poslednji problem”. Specijalna epizoda iste serije, „Odvratna nevesta”, koja je emitovana 1. januara 2016, sadržala je rekonstrukciju obračuna između Šerloka i Morijartija smeštenu u viktorijansko doba, kako je prikazano u knjizi. Finale serije iz 2017. nazvano je po ovoj priči, ali nema mnogo sličnosti sa samom pričom.

U finalu američke medicinske drame Doktor Haus iz 2012. godine – koja je inspirisana pričama o Šerloku Holmsu – vidi se da dr Gregori Haus lažira sopstvenu smrt, u odi „Poslednjem problemu”.[16]

Ruska televizijska serija Šerlok Holms iz 2013. adaptirala je „Poslednji problem” kao „Holmsov poslednji slučaj”.

Japanska serija Gospođica Šerlok iz 2018. labavo prilagođava ovu priču za finale serije „Dok”. U ovoj verziji, čuvena scena na vodopadima Rajhenbah zamenjena je analognom scenom smeštenim u izmišljenoj „Rajhenbah zgradi” u Tokiju.

Pretposlednja epizoda serije Elementarno, nazvana je „Vodopadi Rajhenbah” i predstavlja Šerlokov trik da sruši moćnog milijardera serijskog ubicu Odina Rajhenbaha.

Radio[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je labavo adaptirana za više epizoda američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom, uključujući epizode ​​pod nazivom „Ubistvo u voštanim fabrikama” (mart 1932),[17] „Avantura pikovog asa” (maj 1932),[18] i „Ubistvo preko punomoćnika” (januar 1933).[19]

Priču je kasnije za radio adaptirao Džon Kir Kros; emitovana je na BBC Light programu u decembru 1954. i glumili su Džon Gilgud kao Holms i Ralf Ričardson kao dr Votson, sa Orsonom Velsom kao profesorom Morijartijem.[20] Produkcija je takođe emitovana na radiju NBC 17. aprila 1955. godine.[21]

Feliks Felton je adaptirao priču kao radio-adaptaciju koja je emitovana na stanici BBC Home Service u martu 1955. kao deo radio-serije iz 1952–1969. u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson, sa Ralfom Trumanom kao Morijartijem.[22] Još jedna dramatizacija priče koju je adaptirao Felton emitovana je na istoj stanici u novembru 1957. godine, sa Hobsom i Šelijem u glavnim ulogama, dok je Felton igrao Morijartija.[23] Hobs i Šeli su takođe glumili Holmsa i Votsona u adaptaciji priče BBC Light programa iz 1967. koju je adaptirao Majkl Hardvik.[24]

„Poslednji problem” je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1992. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio-serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Majkl Penington kao profesor Morijarti, Frederik Trevs kao pukovnik Moran, Šon Arnold kao inspektor Paterson, Terens Edmond kao Stajler, Ričard Pirs kao Dženkinson i Norman Džons kao ser Džordž.[25]

Epizoda Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, kombinovala je „Poslednji problem” sa događajima iz „Prazne kuće”. Epizoda pod nazivom „Povratak Šerloka Holmsa” emitovana je 2009. godine, a glumili su Džon Patrik Louri kao Holms i Lorens Albert kao Votson.[26]

Ostali mediji[uredi | uredi izvor]

Predstava Šerlok Holms Vilijama Gileta iz 1899. zasnovana je na nekoliko priča, među kojima je i „Poslednji problem”. Filmovi objavljeni 1916. (sa Giletom kao Holmsom) i 1922. (sa Džonom Berimorom), oba pod nazivom Šerlok Holms, zasnovani su na predstavi, kao i radio-adaptacija serije The Mercury Theatre on the Air iz 1938. pod nazivom Besmrtni Šerlok Holms, sa Orsonom Velsom u glavnoj ulozi, iako ni u jednoj od ovih verzija Holms ne umire (i u dve filmske verzije se ženi).[27]

Godine 1975. DC Comics je objavio strip Šerlok Holms #1, koji je adaptirao i „Poslednji problem” i „Praznu kuću”.[28] Bilo je predviđeno da to bude serija stripova, ali buduća izdanja su otkazana zbog slabe prodaje.

Serija stripova iz 1999. godine, Liga izuzetnih džentlmena, Prvi tom, Alana Mura i Kevina O'Nila, ukratko adaptira „Poslednji problem” u 5. broju i prikazuje Holmsa kako trijumfuje nad Morijartijem i penje se na liticu, iako Morijarti takođe preživljava. Filmska adaptacija referencira ove događaje, ali ih ne prikazuje; novelizacija gotovo doslovno prepisuje događaj iz grafičkog romana.

Deo japanske manga serije Morijarti patriota, u kojoj se mladi Morijarti pojavljuje kao kriminalni konsultant, nazvan je po japanskom prevodu naslova ove priče. Dve poslednje epizode, „Poslednji problem čin 1&2”, sadrže scenu u kojoj su Šerlok i Vilijam (Morijarti) pali sa Tauer Bridža u reku Temzu, iako je otkriveno da su i Šerlok i Vilijam živi i da su u Švajcarskoj.[29]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ Doyle, Arthur Conan; Giddings, Robert (2009), Favourite Sherlock Holmes storiesNeophodna slobodna registracija, Atlantic, ISBN 978-1-84354-910-9 
  2. ^ a b v g d „Sherlock Holmes success no mystery”. swissinfo.ch. 19. 5. 2006. Arhivirano iz originala 27. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 11. 2012. 
  3. ^ Smith 2014, str. 100
  4. ^ a b Cawthorne 2011, str. 94
  5. ^ „McClure's Magazine v.2 1893-1894 Dec-May.”. HathiTrust Digital Library. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  6. ^ Klinger, Leslie (ed.). The New Annotated Sherlock Holmes, Volume I (New York: W. W. Norton, 2005). pp. 716, 745. ISBN 0-393-05916-2
  7. ^ Cawthorne 2011, str. 75
  8. ^ a b v Keishin Armstrong, Jennifer. „How Sherlock Holmes Changed the World”. BBC. Pristupljeno 21. 11. 2019. 
  9. ^ Baring-Gould, William S., The Annotated Sherlock Holmes. New York: Clarkson N. Potter, Inc., 1967, pp. 320-328.
  10. ^ a b v „The curious case of the Sherlock Holmes pilgrims”. Prospect. 31. 10. 2012. Pristupljeno 5. 11. 2012. 
  11. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 132. ISBN 0-06-015620-1. 
  12. ^ Tilly, Chris (2011-02-22). „Sherlock Holmes: A Game of Shadows Preview”. IGN. Pristupljeno 2020-06-06. 
  13. ^ Mark Gatiss, Benedict Cumberbatch and Martin Freeman. DVD audio commentary for Sherlock: "The Great Game".
  14. ^ Singer, Leigh (10. 4. 2011). „Kapow! 11: Ideal Holmes”. IGN. Pristupljeno 2020-06-06. 
  15. ^ „BBC One's BAFTA-nominated Sherlock begins filming second series”. BBC Press Office. 2011-05-16. Pristupljeno 2011-05-16. 
  16. ^ Sepinwall, Alan (22. 5. 2012). „Series Finale Review: 'House' - "Everybody Dies' Keep Me in Your Heart for a While”. HitFix.com. Pristupljeno 31. 12. 2014. 
  17. ^ Dickerson 2019, str. 41
  18. ^ Dickerson 2019, str. 42
  19. ^ Dickerson 2019, str. 50
  20. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 384. ISBN 0-517-217597. 
  21. ^ Dickerson 2019, str. 287
  22. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 385. ISBN 0-517-217597. 
  23. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 386. ISBN 0-517-217597. 
  24. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 392. ISBN 0-517-217597. 
  25. ^ Bert Coules. „The Memoirs of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  26. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 18. 6. 2020. 
  27. ^ „The Mercury Theatre on the Air”. Mercurytheatre.info. Pristupljeno 2012-03-28. 
  28. ^ „DC Comics: Sherlock Holmes #1”. A Study in Sherlock. 2006-05-28. Arhivirano iz originala 30. 4. 2013. g. Pristupljeno 2012-03-28. 
  29. ^ Mateo, Alex (3. 11. 2020). „Moriarty the Patriot Manga's 'The Final Problem' Arc Reaches Climax in 14th Volume”. Anime News Network. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Последњи_проблем&oldid=27423524”