Potsdamski sporazum (1911)

Potsdamski sporazum (Potsdamska konvencija) je naziv sporazuma između Rusije i Nemačke koji su potpisali u Sankt Peterburgu 6/19. avgusta 1911, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije A. A. Neratof i nemačkog ambasador u Rusiji grofa Fridriha fon Purtalesa. Potsdamskim sporazum su završeni pregovori u Potsdamu između Nikolaja II i Vilhelma II u 1910. godini, otuda i ime tog sporazuma.

Povod za sklapanje sporazuma

Bagdadska železnica je krajem 19. i početkom 20. veka bila od veoma velike važnosti zbog toga što je povezivala Evropu sa Malom Azijom i Srednjim istokom. Pruga je spajala Istanbul i Basru u Iraku i u startu njene izgradnje finansirana je nemačkim kapitalom. Deonica kroz Anadoliju je završena 1896. godine i tada je trebalo da se produži do Bagdada. Tada su Francuska, Rusija i naročito Velika Britanija (jer je smatrala izgradnju ove pruge direktnom pretnjom njenoj koloniji Indiji) uputile protest Osmanskom carstvu povodom izgradnje ove pruge koja je smesta obustavljena na više godina.

Suština sporazuma

Po Potsdamskom sporazumu, Rusija se obavezala da ne ometa izgradnju pruge Berlin - Bagdad, a takođe se obavezala da će dobiti od Irana koncesiju za železničku prugu Teheran — Hanekin (iranska granica — granica Osmanskog carstva).

Nemačka je priznala postojanje „specijalnih interesa“ Rusije u severnom Iranu, i obavezala se da ne traži ustupke tamo, ali je takođe dala garancije da neće graditi ogranak bagdadske železnice na sever od Hanekina.

Posle potpisivanja ovog sporazuma izgradnja pruge je 1911. obnovljena.

Spoljašnje veze

• Internet sajt Answers.com o Potsdamskom sporazumu