Poljoprivredna istraživačka stanica Avondejl

Poljoprivredna istraživačka stanica Avondejl ili Avondejl Diskaveri Farm je jedna od trinaest istraživačkih farmi i stanica kojima upravlja Odeljenje za poljoprivredu i hranu Zapadne Australije. Pored svojih istraživanja, Avondejl ima istorijske zgrade, muzej poljoprivredne opreme i deluje kao centar za obrazovanje u poljoprivredi specijalizovan za upoznavanje dece osnovnih škola sa poljoprivredom i podučavanje njegove istorije u zapadnoj Australiji.

Avondejl se nalazi na kopnu gde se reka Dejl spaja sa rekom Avon 10 km severozapadno od Beverlija. Nalazi se na zemljištu prvobitno dodeljenom prvom guverneru Zapadne Australije, kapetanu (kasnije admiralu ser) Džejmsu Stirlingu i kapetanu Marku Kariju RN 1836. Ovi grantovi su kombinovani 1849. godine i sa dodatnom kupovinom zemljišta postali su poznati kao Avondale Estate, proširivši se na više od 53 km².

Dana 4. aprila 1924. preostalih 7 km² od Avondejla prosleđeni su Odeljenju za poljoprivredu i hranu. U početku je Avondejl nastavio da učestvuje u šemi grupnog poravnanja, a istraživačke aktivnosti su započele tek 1926. godine. Tokom 1930-ih to je trebalo da bude laboratorija za uspešna istraživanja dr Harolda Benetsa Bacillus ovitokicus. Kao deo proslave šestogodišnjice Zapadne Australije 1979. godine izgrađen je muzej mašina, a ostale zgrade su vraćene u prvobitno stanje.

Danas Avondejlom upravlja Nacionalni fond Zapadne Australije i otvoren je za javnost u različito vreme tokom godine.

Rane godine farme

Originalna granica između imovine dodeljene Kuriju i Stirlingu; zid je podignut 1978. godine

U novembru 1835. godine, ekspedicija koju je predvodio guverner Džejms Stirling pridružila se drugoj grupi koju je predvodio generalni geodet Džon Septimus Ro u King Džordž Saundu. Ro je dogovorio da se obe strane vrate u koloniju Svon River alternativnim putem. Trasa je trebalo da se spoji sa naseljima King Džordž Saund, Jork i kolonijom Svon River zajedno sa novoosnovanim naseljem Vilijams. Ova ekspedicija je prošla kroz oblast Avondejla videći reku Dejl i granitno brdo koje je Ro nazvao Ćelavo brdo 27. decembra. Bold Hil je trebalo da postane primarna referentna tačka za ispitivanje regiona.

Godine 1836, geodet Tomas Votson se vratio u oblast i koristio Bold Hil kao glavnu trigonometrijsku referencu. Votson je trebalo da iscrta niz parcela u oblasti, uključujući zapadnu granicu za lokaciju grada Beverlija. Dve od ispitanih parcela bile su Avon lokacija 14 sa 20 km² i Avon lokacija K sa 16 km² ; lokacija 14 je data kapetanu Marku Kariju, kapetanu luke Fremantlu, dok je lokacija K data Stirlingu. Stirlingu kao guverneru i Kariju kao lučkom kapetanu kolonija nije isplaćivala plate, već im je dodeljena zemlja kao kompenzacija za njihove usluge. Godine 1978, geodeti koji su koristili trenutnu opremu bili su angažovani da odrede tačnu lokaciju ovih prvobitnih imanja, i komentarisali su izuzetnu tačnost Votsonovog istraživanja pre 142 godine.

Unutar štale u Avondejlu

Kari je u septembru 1838. prodao svoju zemlju nekom Nikolasu Keriju za 330 funti. Keri je u decembru sklopio ugovor o zakupu sa guvernerom Stirlingom za njegov grant, koji je uključivao da je Keri kupio imovinu na kraju zakupa za 750 funti 1846. godine. Keri je takođe kupio 12 km² zapadno od lokacije 14 takođe je dobio dodatnu dozvolu za zemljište 1849. godine. Sa svom zemljom u vee koju su formirale reke Avon i reke Dale, imovina je sada iznosila skoro 54 km² veličine i nazvana je Avondejl imanje. Tokom kasnih 1840-ih Keri se preselio na Gernzi ostavljajući Avondejl da ga vodi nepoznati čuvar.

Nakon Kerijeve smrti u martu 1889. godine, Avondejla je nasledio njegov 16-godišnji veliki nećak Vilijam Herbert de Lisl. De Lisl je stigao i tamo se nastanio 1893. godine, a preuzeo je vlasništvo nad zemljom 1894. Avondejl je bio pastoralno imanje sve do De Lislovog dolaska, u narednih deset godina delovi imanja su prodati da bi se finansirao njegov razvoj. Tokom ovog perioda, kuća je proširena i izgrađena štala, koja je obuhvatala 20 konja sa šupljim zidovima i potkrovljem. Šuplji zidovi omogućavaju da hrana iz potkrovlja gravitira direktno ka posudama za hranu u svakoj tezgi.

Preostalih 21,2 km² prodati su Vilijamu Džejmsu Bačeru i Čarlsu Džonu Hantu Bačeru 1904. Braća su kupila susedna imanja dodajući 17,8 km² čime je Avondejl povećan na tačno 39 km². Godine 1908. ponudili su da prodaju Avondejl vladi zapadne Australije za 5/10 funti po hektaru. Vlada je uzvratila ponudom od £5/5/- po hektaru, koja je prihvaćena. Avondejl je kupljen u martu 1910. u skladu sa Zakonom o kupovini poljoprivrednog zemljišta za ukupno £51,494/12/6, što je ekvivalentno približno 5,500,000 A$ u 2006.

1910. do 1924. godine

Postavka u muzeju

Iako su poljoprivredne aktivnosti braće Bučer nastavljene do januara 1911, vlada je započela pripreme za podelu. Džon Hol je poslat u Avondejl u aprilu 1910. da locira sva poboljšanja i nacrta linije podele prateći postojeće ograde gde je to moguće. Njegov dolazak izazvao je značajne kontroverze, jer ne samo da je postavio kamp na golf terenu, već je i golf klub zakupio 160,000 kvadratnih metara od Avondejla koji se spajao na ivicu grada. Istraga je utvrdila da je zakup raskinut kada je zemljište prodato.

Hol je podelio Avondejl na devet velikih farmi čije su granice od tada ostale nepromenjene, 160.000 kvadartnih metara koje je zauzimao teren za golf pretvoren je u male parcele koje su od tada dalje podeljene. Računovođe odeljenja za zemljište su izračunale da bi se prodajom parcela vratilo 8,768 funti/3/3 nakon troškova, a imanje je objavljeno i zemljište je stavljeno na raspolaganje 21. decembra 1910. Od devet značajnih parcela, samo četiri su zauzete jer naseljenici nisu mogli da plate cenu od 6 funti po hektaru. Partiju 1 preuzeo je Džordž Henkok, otac rudarskog magnata Langa Hankoka, a Džordžov brat Ričard je preuzeo Lot 2. Lot 13 je preuzeo GV Isbister, a partiju 4 je preuzeo bivši premijer Sir Nevton Moore, koji je potom otišao u London sa planovima. Pošto je generalni agent Njutn trebalo da ponudi potencijalnim naseljenicima parcele u Avondejlu, iako su poslani brojni telegrami da bi se utvrdila dostupnost parcela u Avondejlu, nema podataka o dodeli parcela u Londonu.

Nasleđe sa liste vage oko 1936 u prvom planu sa popisom baštine oko 1927 silos iza

Pošto nijedna od preostalih 5 značajnih parcela nije zauzeta do novembra 1911. godine, predloženo je da se 4 od preostalih koriste za Poljoprivrednu školu sa Odeljenjem za zemljište odgovornim za nastavak obrade preostalih parcela. Ovo je ostavilo na raspolaganju jednu parcelu poznatu kao Dramklajer, 1914. farmer Doverin je pokušao da iznajmi Dramklajer nakon što je izgubio svoju imovinu tamo od suše, ali nije mogao da pregovara o prihvatljivoj stopi. U decembru, braća Henkok su napustila parcele 1 i 2, Isbister je takođe napustio parcelu 13, iako se ne zna tačno kada, ostavljajući samo 3,2 km² Partije 4 u privatnim rukama. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata i planovi Poljoprivredne škole su napušteni.

Krajem 1916. godine, zajednica Beverlija je zatražila da se Avondejl podeli na 20 parcela za vojnike povratnike. Takođe je predloženo da Avondejl bude rasadnik u kojem se vojnicima daju male parcele, a onima koji uspeju onda se daju veće donacije u drugim delovima države. U julu 1918. odlučeno je da Avondejl ima na raspolaganju 6 parcela za vojnike iz oblasti Beverlija i da 7 km² koji je obuhvatao prostor oko imanja trebalo je da ostane pod kontrolom Zemljišnog odeljenja.

Odeljenje za poljoprivredu

Prvobitni seoski blok bio je pred neizvesnom budućnošću dugi niz godina, sve dok nije dat Odeljenju za poljoprivredu 1924. godine. Prvobitno namenjen za proizvodnju čiste semenske pšenice i ovsa, nekoliko godina se proizvodilo vrlo malo. Avondejl je korišćen kao ostava za mlečnu stoku, pre nego što je poslata grupama naseljenika na jugozapadu države. U tom periodu izgrađen je silos kapaciteta 100 tona; silos je sada na listi baštine.

Lokalna poljoprivredna zajednica izrazila je zabrinutost zbog toga što je stoka neprikladna za ovu oblast, dok zabrinutosti nisu odmah rešene. Avondejl se okrenuo proizvodnji semena i istraživanju. Prvo istraživanje počelo je 1926. godine; ovo je bilo u primeni superfosfata njegovih alternativa i vremenu primene. Prvi rezultati objavljeni su u časopisu Journal of Agriculture 1927.

Istraživanja

Laboratorija za listu baštine izgrađena za istraživanje dr Benetsa

Bolest slična Braksiju nastala je u regionu Beverli- Jork 1915. godine. Tokom narednih 15 godina proširio se na većinu poljoprivrednih okruga u državi. Gubici jata su generalno iznosili oko 5% iako je bilo prijavljenih slučajeva gubitka od 30%. Godine 1918. profesor Dakin sa Univerziteta Zapadne Australije identifikovao je bolest kao toksemiju bakterijskog porekla, ali nije uspeo da utvrdi izvor.

Dr Harold Benets je imenovan za prvog veterinarskog patologa u državi u maju 1925. Benets je započeo hitnu istragu o bolesti, koristeći uličice i otvoren prostor oko gradskih kancelarija odeljenja za smeštaj ovaca potrebnih za istraživanje. Godine 1930. izgrađena je terenska laboratorija u Avondejlu; kupljeno je stado od 1000 ovaca kako bi se omogućili eksperimenti sa ishranom. Godine 1931. Benets je identifikovao Bacillus ovitokicus kao uzrok bolesti. Sa ovim saznanjem uspeo je da razvije vakcinu protiv infektivne enterotoksemije ; za svoje napore Benets je dobio CBE.

Populacije ovaca koje su bile potrebne Benetsu u Avondejlu takođe su pružile dodatne mogućnosti istraživanja. Od 1931. nekoliko godina vođeni su eksperimenti sa ciljem da se utvrdi kako najbolje proizvesti jagnjad za prvoklasnu izvoz. Ovo je istraživalo različite rase i ukrštane rase koje su utvrdile da su ukrštene ovce bile znatno produktivnije od čistokrvnih Merinosa.

Godine 1934, Benets se udružio sa državnim botaničarom Čarlsom Gardnerom da bi proučavao toksični efekat domaćih biljnih vrsta na ovce. Gardner bi sakupljao biljke i isporučivao ih svežim Benetsu koji bi ih potom hranio ovcama. Oni su potvrdili da su 24 vrste biljaka otrovne, od kojih je većina iz autohtonih rodova graška Gastrolobium i Okilobium. Na osnovu ovog i kasnijih istraživanja, Gardner i Benets su 1956. objavili The Toxic Plants of Western Australia . Tokom 1935, istraživanja efekata kastriranja muških jagnjadi bilo mehaničkim kleštima u poređenju sa upotrebom noža, obe ove metode su od tada zamenjene gumenim elastratorskim prstenovima. Eksperimentom na 499 ovaca je zaključeno da nisu uočene značajne razlike u pogledu mortaliteta, stepena zrelosti i kvaliteta mesa.

Akvakultura kao dodatak prihodu, ovaj prikaz se nalazi unutar šupe za mašine

Dr Erik Andervud je započeo svoje istraživanje u Avondejlu sredinom 1930-ih, takođe koristeći stada ovaca. Andervudovo početno istraživanje je bilo u efektima sumpora na rast vune, on je pratio to istraživanje istraživanjem botulizma kod ovaca tokom 1935. godine. Ovi eksperimenti su bili prvi od mnogih Andervudovih eksperimenata u narednih 30 godina. Tokom 1940-ih proučavao je nutritivnu vrednost sena i pašnjaka za ovce, a rezultati ovih studija o proizvodnji sena žitarica u Zapadnoj Australiji objavljeni su u časopisu Journal of Agriculture.

Tokom Drugog svetskog rata, farma Avondejl je pružala istraživanja o uzgoju lanenog semena i lana u Zapadnoj Australiji, iako ni to nije bila najpogodnija lokacija za uzgoj. Probane su tri vrste lanenog semena: Riga Kroun, sorta ranog sazrevanja, italijanska takođe rano sazrela i Valš, sorta srednjeg sazrevanja. Otkriveno je da su svi bili podložni glistama sa većom štetom koja je nastala kasnije u sezoni; Rečeno je da rani tragovi insekticida DDT pokazuju obećavajuće rezultate u borbi protiv ovoga.

Drugi napori

Klajdsdejl poznat kao Jacko koji se povukao na farmu u blizini Northama u decembru 2005

Godine 1942. došlo je do nekih pionira u razvoju i korišćenju konturnih bankina, oprema je zahtevala zapregu od 4 konja ili dva klajdsdejla, zaprežnik i dva radnika. Tokom 1950-ih Avondejl je pratio svoja stada ovaca kao deo istraživanja Dvalganup soja deteline kao hrane za stoku i njenog uticaja na plodnost ovaca. Tokom 1960-ih i 1970-ih Avondejl je bio uključen u uzgoj i ispitivanje različitih useva žitarica za upotrebu u Zapadnoj Australiji. Od ranih 1980-ih Avondejl se fokusirao na ekološku i održivu poljoprivredu zajedno sa dodatnim alternativama za prihod na farmi kao što je uzgoj marrona.

Avondejl, kao i većina farmi u zapadnoj Australiji, koristili su konje i klajdsdejli posebno za vuču poljoprivredne opreme. Ekonomija farme iz 1930-ih značila je da Klajdsdejli nisu bili penzionisani da bi uživali u vladinim travnatim površinama. Godine 1937. u pismu ministru poljoprivrede detaljno je opisano odlaganje konja koji više nisu bili korisni;

With regard to the two horses at the station which are old and incapable of any further work. I request approval for these animals, instead of being destroyed at the station, to be made available to the Zoo authorities for lions food...

— Farm manager, 1937 correspondence

U pismu se navodi kako je zoološki vrt u Pertu odgovoran za teret i da je ministar odobrio transakciju. Mnogi klajdsdejli je trebalo da prate prve dve bele kobile sa opisom tovarnog lista "za hranu za lavove, vozarina plaća primalac". Ova praksa se nastavila sve do pedesetih godina 20. veka sve dok traktori nisu zamenili upotrebu konja u poljoprivredi. Od otvaranja muzeja 1978. godine, Avondejl je ponovo koristio klajdsdejle za demonstraciju stare opreme, ovi konji se prodaju kao kućni ljubimci kada postanu nesposobni za rad.

1976. do danas

Signalizacija opisa padoka; ovaj se trenutno koristi za istraživanje različitih vrsta Atriplek (salana) za upotrebu kao stočna hrana

Godine 1976, kao deo priprema za proslavu šestogodišnjice Zapadne Australije 1979. godine, Ministarstvo poljoprivrede je odlučilo da vrati istorijsku farmu Avondejl u prvobitno stanje kako bi prikazala dostignuća farmera Zapadne Australije. Kao odgovor na najavu, poljoprivrednici iz cele države velikodušno su odgovorili donacijama stare mehanizacije i opreme. Veći deo ove mehanizacije je remontovao Departman za poljoprivrednu mehaniku. Godine 1978. Princu Čarlsu je upućen poziv da poseti i otvore poljoprivredne izložbe Avondejla, što je prihvaćeno i 16. marta 1979. Avondejl je zvanično otvoren komemorativnim sadnjom drveća u blizini ulaza u farmu.

Farma nastavlja svoja istraživanja u cilju poboljšanja poljoprivrede i poljoprivrednih praksi u uslovima Zapadne Australije. Izlozi Avondejl-a su otvoreni za javnost sa dostupnim objektima za piknik, uključujući originalnu farmu, štale zajedno sa klajdsdejlom i šupu za mašine. Oko farme je takođe održavan put sa informativnim tablama na svakom padoku koji objašnjavaju njegovu trenutnu upotrebu.

Spoljašnje veze

• Veb sajt Avondale Discovery Farm – Turistički biro Beverlija
• Sajt Odeljenja za poljoprivredu i hranu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2016)
• Heritage Council of Western Australia – Register of Heritage Places Assessment Documentation