Ботулизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Ботулизам
Botulism1and2.JPG
Четрнаестогодишњи дечак са ботулизмом, карактерисан слабошћу очних мишића и опуштеним капцима приказан на левој слици, и проширених и непомичних зеница приказаних на десној слици. Ова дечак је био потпуно свестан.
СпецијалностиИнфективна болест, гастроентерологија
СимптомиСлабост, проблеми са видом, осећај умора, проблеми са говором[1]
КомпликацијеРеспираторна инсуфицијенција[2]
Време појаве12 до 72 сата[2]
ТрајањеПроменљиво[2]
УзроциClostridium botulinum[1]
Дијагностички методПроналажење бактерија или њиховог токсина[1]
Слична обољењаМиастенија гравис, Гилен-Бареов синдром, амиотрофична латерална склероза, Ламберт–Итонов мијастенични синдром[3]
ПревенцијаПравилна припрема хране, не коришћење меда за децу млађу од једне године[1]
ЛечењеАнтитоксин, антибиотици, механичка вентилација[1]
Прогноза~7,5% ризик од смрти[1]

Ботулизам (лат. botulismus од лат. botulus - кобасица) је тровање изазвано ботулинским токсином (енгл. Botulinum toxin), који производи ботулинусов бацил (лат. Clostridium botulinum),[1] који се развија без присуства кисеоника у кобасицама, конзервама и сувомеснатим производима. Открио га је крајем XIX века у Генту Белгијанац Е. П. ван Ермангем. Болест започиње слабошћу, замућеним видом, осећајем умора и проблемима у говору.[1] То може бити праћено слабошћу руку, мишића грудног коша и ногу.[1] Такође се могу јавити повраћање, отицање стомака и дијареја.[1] Болест обично не утиче на свест нити изазива грозницу.[1]

Ботулизам се може ширити на више начина.[1] Споре бактерија које га узрокују честе су и у земљи и у води.[1] Оне производе ботулински токсин када су изложене ниским нивоима кисеоника и на одређеним температурама.[1] Ботулизам који се преноси храном дешава се када се једе храна која садржи токсин.[1] Ботулизам дојенчади се дешава када се бактерија развије у цревима и ослободи токсин.[1] То се обично јавља само код деце млађе од шест месеци, пошто се заштитни механизми развијају након тог времена.[1] Ботулизам рана се најчешће среће међу онима који убризгавају уличне дроге.[1] У овој ситуацији, споре улазе у рану, и у одсуству кисеоника ослобађају токсин.[1] Ботулизам се не преноси директно између људи.[1] Дијагноза се потврђује проналаском токсина или бактерија код дотичне особе.[1]

Превенција је првенствено правилном припремом хране.[1] Токсин, иако није организам, уништава се загревањем на више од 85 °C (185 °F) дуже од 5 минута.[1] Мед може да садржати организам, па се из тог разлога медом не смеју хранити деца млађа од 12 месеци.[1] Лечење се врши антитоксином.[1] Код оних који изгубе способност самосталног дисања, механичка вентилација може бити потребна месецима.[1] Антибиотици се могу користити за ботулизам ране.[1] Смрт се дешава код 5 до 10% људи.[1] Ботулизам погађа и многе друге животиње.[1] Назив је изведен из латинског botulus, што значи кобасица.[4] Рани описи ботулизма датирају из далеке 1793. године у Немачкој.[5]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Мишићна слабост ботулизма карактеристично започиње у мишићима које снабдевају кранијални нерви - група од дванаест живаца који контролишу покрете очију, мишиће лица и мишиће који контролишу жвакање и гутање. Због тога се могу јавити двоструки вид, спуштање оба капка, губитак израза лица и проблеми са гутањем. Поред тога што утиче на вољне мишиће, такође може да изазове поремећаје у раду аутономног нервног система. Ово се доживљава као сувост уста и грла (због смањеног стварања пљувачке), постурална хипотензија (смањени крвни притисак при стајању, са резултујућом вртоглавицом и ризиком од губитка свести) и на крају затвор (због смањеног померања цревног садржаја).[6] Неки од токсина (Б и Е) такође изазивају мучнину, повраћање[6] и потешкоће у говору. Слабост се затим шири на руке (почевши од рамена и настављајући према подлактицама) и ноге (опет од бутина до стопала).[6]

Тешки ботулизам доводи до смањеног кретања мишића дисања, а самим тим и до проблема са разменом гасова. Ово се може доживети као диспнеја (отежано дисање), али када озбиљна болест може довести до респираторне инсуфицијенције, због накупљања неиздахнутог угљен-диоксида и резултујућег депресивног ефекта на мозак. То може довести до респираторног компромиса и смрти ако се не лечи.[6]

Клиничари често размишљају о симптомима ботулизма у смислу класичне тријаде: булбарна парализа и опадајућа парализа, недостатак грознице, јасна чула и ментални статус („бистри сензор”).[7]

Ботулизам дојенчади[уреди | уреди извор]

Дојенче са ботулизмомː упркос томе што не спава, нити је под дејством седатива, не може да отвори очи или да се помери; он такође има слабо чујан плач.

Дојенчадски ботулизам (такође се назива и синдром флопи бебе) први пут је препознат 1976. године и најчешћи је облик ботулизма у Сједињеним Државама. Дојенчад је осетљива на инфантни ботулизам у првој години живота, при чему се више од 90% случајева јавља код новорођенчади млађе од шест месеци.[8] Ботулизам дојенчади настаје услед гутања спора C. botulinum и накнадне колонизације танког црева. Црева дојенчади могу бити колонизована када композиција цревне микрофлоре (нормалне флоре) није довољна да конкурентно инхибира раст бактерије C. botulinum, а нивои жучних киселина (који нормално инхибирају клостридијални раст) су нижи него касније у животу.[9]

Раст спора ослобађа ботулинум токсин, који се затим апсорбује у крвоток и разноси кроз тело, узрокујући парализу блокирањем ослобађања ацетилхолина на нервно-мишићном споју. Типични симптоми ботулизма новорођенчади укључују затвор, летаргију, слабост, отежано храњење и измењени плач, који често напредују до потпуне силазне флацидне парализе. Иако је затвор обично први симптом ботулизма код новорођенчади, он се често занемарује.[10]

Мед је познати прехрамбени резервоар спора C. botulinum и повезан је са ботулизмом дојенчади. Из тог разлога мед се не препоручује за дојенчад млађу од једне године.[9] Међутим, сматра се да је већина случајева ботулизма код новорођенчади узрокована прикупљањем спора из природног окружења. Clostridium botulinum је свеприсутна бактерија која живи у тлу. Показано је да многи пацијенти са ботулизмом новорођенчади живе у близини градилишта или подручја с поремећајем тла.[11]

Дојенчадски ботулизам забележен је у 49 од 50 америчких држава (све осим за Роуд Ајланда),[8] и случајеви су препознати у 26 земаља на пет континената.[12]

Компликације[уреди | уреди извор]

Ботулизам дојенчади нема дуготрајне нежељене ефекте, али може бити компликован болничким инфекцијама.

Ботулизам може резултирати смрћу због респираторне инсуфицијенције. Међутим, у последњих 50 година, проценат пацијената са ботулизмом који умиру опао је са око 50% на 7% због побољшане подржавајуће неге. Пацијенту са тешким ботулизмом може бити потребна механичка вентилација (подршка дисању кроз вентилатор), као и интензивна медицинска и сестринска нега, понекад и током неколико месеци. Особа може захтевати рехабилитациону терапију након напуштања болнице.[13]

Узроци[уреди | уреди извор]

Фотомикрографија бактерија Clostridium botulinum.

Clostridium botulinum је анаеробни, Грам позитивни, штапић који формира споре. Ботулински токсин је један од најмоћнијих познатих токсина: око једног микрограма је смртоносно за људе када се удахне.[14] Токсин делује блокирајући функцију нерва (нервно-мишићна блокада) инхибицијом ослобађања ексцитаторног неуротрансмитера ацетилхолина из пресинаптичке мембране нервно-мишићних спојева у соматском нервном систему. Ово узрокује парализу. Напредни ботулизам може да узрокује респираторну инсуфицијенцију парализујући мишиће грудног коша; ово затим може да напредује до застоја дисања.[15] Даље, блокирано је ослобађање ацетилхолина из пресинаптичких мембрана синапси мускаринских нерва. То може довести до различитих аутономних знакова и симптома.

У свим случајевима болест је узрокована ботулинским токсином који производи бактерија C. botulinum у анаеробним условима, а не сама бактерија. Образац оштећења настаје зато што токсин прво утиче на живце који испаљују (деполаризују се) већом фреквенцијом.[16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ „Fact sheets - Botulism”. World Health Organization. 10. 1. 2018. Приступљено 23. 3. 2019. 
  2. ^ а б в „Consumers - Foodborne Illnesses: What You Need to Know”. FDA (на језику: енглески). Приступљено 11. 5. 2018. 
  3. ^ Caterino, Jeffrey M.; Kahan, Scott (2003). In a Page: Emergency medicine. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 122. ISBN 9781405103572. 
  4. ^ Lewis, Charlton T.; Short, Charles. „bŏtŭlus”. A Latin Dictionary. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-14. Приступљено 2014-06-09. 
  5. ^ Truong, Daniel; Dressler, Dirk; Hallett, Mark; Zachary, Christopher (2014). Manual of Botulinum Toxin Therapy (на језику: енглески) (2 изд.). Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 9781107654334. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-10. 
  6. ^ а б в г Sobel J (октобар 2005). „Botulism”. Clinical Infectious Diseases. 41 (8): 1167—73. PMID 16163636. doi:10.1086/444507. 
  7. ^ „Botulism”. OutbreakID.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2012. 
  8. ^ а б Arnon SS (2004). „Infant Botulism” (PDF). Ур.: Feigin RD, Cherry JD, Demmler GJ, Kaplan SL. Textbook of Pediatric Infectious Diseases (5th изд.). Philadelphia: WB Saunders. стр. 1758—66. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 2011-07-26. 
  9. ^ а б Caya JG, Agni R, Miller JE (јун 2004). „Clostridium botulinum and the clinical laboratorian: a detailed review of botulism, including biological warfare ramifications of botulinum toxin”. Archives of Pathology & Laboratory Medicine. 128 (6): 653—62. PMID 15163234. 
  10. ^ „Infant Botulism”. kidshealth.org. Архивирано из оригинала на датум 2016-10-07. Приступљено 2016-09-28. 
  11. ^ Domingo RM, Haller JS, Gruenthal M (новембар 2008). „Infant botulism: two recent cases and literature review”. Journal of Child Neurology. 23 (11): 1336—46. PMID 18984848. S2CID 37908365. doi:10.1177/0883073808318200. 
  12. ^ Koepke R, Sobel J, Arnon SS (јул 2008). „Global occurrence of infant botulism, 1976-2006”. Pediatrics. 122 (1): e73—82. PMID 18595978. S2CID 207160701. doi:10.1542/peds.2007-1827. 
  13. ^ Clostridium perfringens”. U.S. Centers for Disease Control and Prevention. Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2016. Приступљено 14. 6. 2016. 
  14. ^ Emmeluth, Donald (2010). Botulism. Infobase Publishing. стр. 38. ISBN 978-1-60413-235-9. Архивирано из оригинала на датум 2017-01-01. 
  15. ^ Arnon SS, Schechter R, Inglesby TV, Henderson DA, Bartlett JG, Ascher MS, et al. (фебруар 2001). „Botulinum toxin as a biological weapon: medical and public health management”. JAMA. 285 (8): 1059—70. PMID 11209178. doi:10.1001/jama.285.8.1059. 
  16. ^ Oxford Textbook of Medicine, 4th Ed., Section 7.55

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војна енциклопедија, Београд 1959, Главни уредник — генерал-потпуковник: Бошко Шиљеговић
  • (језик: енглески)Jankovic J, Schwartz K, Donovan DT. Botu-linum toxin treatment of cranial-cervical dystonia, spasmodic dysphonia, other focal dystonias and hemifacial spasm. J Neurol, Neurosurg and Psychiatr, 1990; 53(8): 633-639.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).