Pređi na sadržaj

Празна кућа

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prazna kuća
Ilustracija iz 1903.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Empty House
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1903.
Hronologija
PrethodnikPoslednji problem
NaslednikNorvudski graditelj

„Prazna kuća” (engl. The Adventure of the Empty House) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i prva je priča u zbirki kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa. Objavljena je u američkom časopisu Collier's 26. septembra 1903, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru iste godine.[1]

Pritisak javnosti primorao je Konana Dojla da vrati slavnog detektiva u život i objasni kako je preživeo smrtonosnu borbu sa profesorom Morijartijem u „Poslednjem problemu”. Ovo je prva priča o Holmsu smeštena nakon njegove navodne smrti na vodopadima Rajhenbah, kako je opisano u prethodnoj pripoveci. Nakon „Poslednjeg problema” Dojl je napisao roman Baskervilski pas koji je smešten pre ovih pripovedaka, ali on je samo podstakao apetite čitalaca.

Dojl je „Praznu kuću” svrstao na šesto mesto na svojoj listi dvanaest omiljenih priča o Holmsu.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Radnja se odvija 1894. godine,[2] tri godine nakon navodne smrti Šerloka Holmsa. U noći 30. marta, u Londonu se javlja nerešivo ubistvo: ubijen je časni Ronald Ader, sina grofa od Mejnuta, kolonijalnog guvernera Australije. Ader je bio u svojoj sobi i radio na nekakvim računima, na šta ukazuju i papiri i novac koje je pronašla policija. Voleo je da igra vist i to redovno u nekoliko klubova, ali nikada za velike sume novca. Međutim, ispostavlja se da je osvojio čak 420 funti u partnerstvu sa pukovnikom Sebastijanom Moranom. Motiv se ne čini kao pljačka jer ništa nije ukradeno, a čini se da Ader nije imao neprijatelja. Čini se čudnim i da su Aderova vrata zaključana iznutra. Jedini drugi izlaz bio je otvoren prozor, a ispod njega se nalazio pad od 6 metara na cveće, koje ne pokazuje da je oštećeno. Ader je upucan iz revolvera u glavu. U tom trenutku niko u okolini nije čuo pucanj.

Holms se ponovo sreće sa Votsonom, ilustracija iz 1903. godine
Sebastijan Moran je uhapšen, ilustracija iz 1903. godine

U aprilu, doktor Votson (sada udovac), pošto je zadržao interesovanje za zločine iz svojih prethodnih avantura sa Holmsom, posećuje mesto ubistva u Park Lejnu 427. Tamo vidi detektiva u civilu sa policijom, a takođe naleće na starijeg deformisanog kolekcionara knjiga, srušivši nekoliko njegovih knjiga na zemlju. Susret se završava tako što čovek zareži od besa i ode. Međutim, to nije poslednji put da ga Votson vidi, za kratko vreme, isti čovek dolazi u Votsonovu radnu sobu u Kensingtonu da se izvini za svoje ranije ponašanje. Kada uspe da odvuče Votsonovu pažnju na nekoliko sekundi, on se „pretvara” u Šerloka Holmsa, toliko začudivši Votsona da se ovaj onesvesti „prvi i poslednji put u životu”.

Suprotno onome što je Votson verovao, Holms je pobedio profesora Morijartija na vodopadima Rajhenbah, bacivši ga niz vodopad uz pomoć baricua, japanske tehnike rvanja, a zatim se popeo uz liticu pored puta kako bi izgledalo kao da je i on pao u smrt. Ovo je bio plan koji je Holms u tom trenutku smislio za odbranu od Morijartijevih saveznika. Međutim, barem jedan od njih je znao da je još živ i pokušao je da ga ubije bacajući kamenje na izbočinu gde se sklonio. Užurbano se spuštajući niz liticu — i padajući na poslednjoj kratkoj udaljenosti do staze — Holms je pobegao da bi se spasao i sledeće nedelje je već bio u Firenci. Holms se izvinjava Votsonu za prevaru koja je bila potrebna da bi se nadmudrili njegovi neprijatelji, i opisuje svoje trogodišnje podvige, objašnjavajući da je narednih nekoliko godina proveo putujući u razne delove sveta. Prvo je otišao na Tibet i lutao dve godine, čak je stigao i u Lasu i upoznao „glavnog lamu”. Nakon toga, Holms je putovao inkognito kao norveški istraživač po imenu Sigerson. Zatim je otišao u Persiju, pa u Meku, a zatim se kratko zaustavio kod Halife u Kartumu. Konačno, pre povratka, Holms je proveo vreme radeći na hemijskim istraživanjima derivata katrana uglja u Monpeljeu u Francuskoj. Međutim, Holmsa su vesti o Aderovom ubistvu konačno vratile u London. Za sve ovo vreme, jedini ljudi koji su znali da je Holms živ bili su Morijartijevi poslušnici i Holmsov brat Majkroft, koji mu je obezbeđivao novac koji mu je bio potreban.

Holms govori Votsonu da će te večeri obaviti neki opasan posao, i nakon kružnog putovanja kroz grad ulaze u praznu kuću, napuštenu zgradu čija prednja soba gleda − na Votsonovo veliko iznenađenje − na Ulicu Bejker 221b. Holmsova soba se može videti preko puta, a što je još više iznenađujuće, Holms se može videti kao silueta naspram roletne: to je zapravo voštana bista, koju gospođa Hadson redovno pomera odozdo da bi izgledala živo. Holms upošljava bistu jer ga je video jedan od Morijartijevih ljudi, pa očekuje atentat na sopstveni život te noći. Holms i Votson čekaju dva sata — do otprilike ponoći — u napuštenoj kući. Snajperista, koji je zagrizao mamac, ispaljuje hitac iz specijalne vazdušne puške na njihov stan. Iznenađujuće, on bira praznu kuću kao svoju perspektivnu tačku.

Jednom kada atentator puca iz svoje vazdušne puške, pogađajući Holmesovu bistu preko puta ulice, Holms i Votson ga napadaju, a on ubrzo biva razoružan i obuzdan. Dok Votson ruši neprijatelja, Holms poziva policiju zviždukom. Policiju predvodi ih inspektor Lestrad, koji hapsi napadača. To je niko drugi do pukovnik Moran, Aderov partner u vistu, i isti čovek koji je bacio kamenje na liticu gde je Holms stajao kod vodopada Rajhenbah. Holms ne želi da policija podnese optužbe za pokušaj ubistva u vezi sa onim što je Moran upravo uradio. Umesto toga, on kaže Lestradu da ga optuži za stvarno ubistvo, jer je Moran čovek koji je ubio Adera. Ispostavilo se da je vazdušna puška specijalno dizajnirana da ispaljuje revolverske metke, a brza forenzička provera onog metka koji je „ubio” njegovu bistu pokazuje, kako je Holms očekivao, da se poklapa sa metkom kojim je ubio Adera.

Ilustracija iz 1903. godine

Holms i Votson zatim odlaze u svoj stari stan u Ulici Bejker, gde pronalaze Holmsove sobe onakvim kakve ih je ostavio zahvaljujući Majkroftovom nadzoru. Moranov motiv za ubistvo Adera je stvar spekulacija čak i za Holmsa. Ipak, njegova teorija je da je Ader uhvatio Morana kako vara na kartama i zapretio da će razotkriti njegovo nečasno ponašanje. Moran se stoga otarasio jedinog čoveka koji mu je mogao oduzeti sredstva za život, jer je nepošteno zarađivao za život kartajući se i nije mogao da priušti da mu se zabrani pristup svim klubovima.

Istorija objavljivanja[uredi | uredi izvor]

Pripovetka je objavljena u američkom časopisu Collier's u 26. septembra 1903, kao i u britanskom časopisu The Strand Magazine u oktobru iste godine.[1] Priča je objavljena sa sedam ilustracija Frederika Dora Stila u časopisu Collier's i sa sedam ilustracija Sidneja Padžeta u časopisu The Strand Magazine.[3] Uvrštena je u zbirku kratkih priča Povratak Šerloka Holmsa, koja je objavljena u SAD u februaru 1905. i u Velikoj Britaniji u martu iste godine.[3]

Adaptacije[uredi | uredi izvor]

Film i televizija[uredi | uredi izvor]

Ova priča je adaptirana kao kratki film objavljen 1921. godine, kao deo filmskog serijala sa Eje Norvudom u ulozi Holmsa.[4]

Film Uspavani kardinal iz 1931. (poznat i kao Fatalni čas Šerloka Holmsa) je labavo zasnovan na ovoj pripoveci, kao i na „Poslednjem problemu”.

Mnogi elementi ove pripovetke korišćeni su u filmskom serijalu o Šerloku Holmsu iz 1939–1946. u kojem su glumili Bejzil Ratbon i Najdžel Brus. U filmu Šerlok Holms i tajno oružje (1943), Holms se prerušava u nemačkog knjižara u Švajcarskoj. Žena u zelenom (1945) koristi scenu u kojoj snajperista pokušava da upuca Holmsa sa druge strane ulice, ali umesto toga puca u voštanu bistu, a Holms i Votson ga hvataju. Pukovnik Sebastijan Moran pojavljuje se kao negativac u filmu Noćni užas (1946) kao poslednji član Morijartijeve bande.

Priča je adaptirana kao epizoda serije Šerlok Holms 1951. godine, sa Alanom Vitlijem kao Holmsom, Rejmondom Frensisom kao dr Votsonom i Bilom Ovenom kao inspektorom Lestradom.[5] Epizoda je sada izgubljena.[5]

Priča je adaptirana 1980. kao epizoda sovjetske TV serije Avanture Šerloka Holmsa i dr Votsona sa Vasilijem Livanovim u glavnoj ulozi.[6] Epizoda ima nekoliko manjih odstupanja: Moran pokušava da upuca Holmsa tokom njegove borbe sa Morijartijem (on se zapravo pojavljuje u priči pre Morijartija, a Holms i Votson su od početka svesni njegovog motiva da ubije Adera), a Holms se pretvara da je pogođen kako bi lažirao svoju smrt; Ader je još uvek živ na početku epizode, Votson neuspešno pokušava da ga zaštiti po Holmsovim instrukcijama, a Votson nakratko postaje glavni osumnjičeni za Aderovo ubistvo.[7]

Priča je adaptirana 1986. kao epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi.[8] Epizoda je prilično verna Dojlovoj priči, osim što Moran pokušava da upuca Holmsa u Švajcarskoj umesto da baca kamene gromade na njega, a Votson – a ne Holms – zaključuje razlog koji je Moran imao za ubistvo Ronalda Adera. Ovo je bila prva epizoda u kojoj se pojavio Edvard Hardvik kao dr Votson, zamenivši Dejvida Berka koji je igrao ulogu u prethodnim epizodama (Hardvik je ponovo odigrao scenu iz „Poslednjeg problema” u flešbeku, koji se sastoji od Votsona kod vodopada koji traži Holmsa i čita njegovo pismo).[8]

Pripovetka je adaptirana kao epizoda animirane televizijske serije Šerlok Holms u 22. veku. Epizoda, takođe pod nazivom „Prazna kuća”, prvi put je emitovana 1999. godine.[9]

U epizodi „Praznan mrtvački kovčeg”, prvoj epizodi treće sezone serije Šerlok sa Benediktom Kamberbačem u glavnoj ulozi, koja je emitovana 1. januara 2014, Holms se vraća u London dve godine (umesto tri) nakon što je lažirao sopstvenu smrt. Iako je Votson iznenađen što je Šerlok živ, on je besan što ga Šerlok nije kontaktirao u poslednje dve godine. Nevoljno se udružuje sa Šerlokom kako bi istražio podzemnu terorističku mrežu.

Radio[uredi | uredi izvor]

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 5. oktobra 1932, sa Ričardom Gordonom kao Šerlok Holms i Lijem Lovel kao dr Votson.[10] Rimejk scenarija emitovan je 15. oktobra 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[11]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa, sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom, koja je emitovana 29. septembra 1940. godine.[12] Još jedna epizoda u istoj seriji, koja je takođe adaptirana iz ove priče, emitovana je 11. aprila 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holms i Alfredom Širlijem kao Votsonom).[13]

Džon Gilgud je glumio Holmsa sa Ralfom Ričardsonom kao Votsonom u radio-adaptaciji priče koja je emitovana na NBC radiju 24. aprila 1955. godine.[14]

Majkl Hardvik je adaptirao priču kao radio produkciju koja je emitovana na BBC Light programu 1961. godine, kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su se našli Karlton Hobs u glavnoj ulozi Holmsa i Norman Šeli kao Votson, sa Noelom Džonsonom kao pukovnikom Moranom.[15]

„Praznu kuću” je 1993. godine za BBC Radio 4 dramatizovao Bert Kuls kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson. Pored njih su se pojavili Majkl Penington kao profesor Morijarti, Frederik Trevs kao pukovnik Moran, Donald Dži kao inspektor Lestrad i Piter Penri Džouns kao ser Džon.[16]

„Prazna kuća” je kombinovana sa „Poslednjim problemom” za epizodu Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serijal u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, u kojoj su glumili Džon Patrik Louri kao Holmes i Lorens Albert kao Votson. Epizoda pod nazivom „Povratak Šerloka Holmsa” prvi put je emitovana 2009. godine.[17]

Ostali mediji[uredi | uredi izvor]

Ova pripovetka, zajedno sa pričama „Nestanak ledi Frensis Karfaks”, „Čarls Ogastus Milverton” i „Savez riđokosih”, činila je izvorni materijal za predstavu Povratak Šerloka Holmsa iz 1923. godine.

Godine 1975. DC Comics je objavio strip Šerlok Holms #1, koji je adaptirao i „Poslednji problem” i „Praznu kuću”.[18] Bilo je predviđeno da ovo bude serija stripova, ali buduća izdanja su otkazana zbog slabe prodaje.

U poslednjoj kratkoj priči u knjizi Flešmen i tigar (1999) Džordža Makdonalda Frejzera, antiheroj Hari Flešman kreće da ubije Morana, koji ucenjuje Flešmanovu unuku. Prati Morana do prazne kuće, ali umesto toga svedoči kako ga Holms hvata.[19]

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene
  1. ^ a b Smith 2014, str. 117
  2. ^ John Christopher (15. 7. 2012). The London of Sherlock Holmes. Amberley Publishing Limited. str. 51. ISBN 978-1-4456-1568-4. 
  3. ^ a b Cawthorne 2011, str. 110
  4. ^ Eyles, Alan (1986). Sherlock Holmes: A Centenary CelebrationNeophodna slobodna registracija. Harper & Row. str. 131. ISBN 0-06-015620-1. 
  5. ^ a b Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 296. ISBN 9780857687760. 
  6. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 140. ISBN 9780857687760. 
  7. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 142. ISBN 9780857687760. 
  8. ^ a b Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 154—155. ISBN 9780857687760. 
  9. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 225. ISBN 9780857687760. 
  10. ^ Dickerson 2019, str. 47
  11. ^ Dickerson 2019, str. 76
  12. ^ Dickerson 2019, str. 95
  13. ^ Dickerson 2019, str. 251
  14. ^ Dickerson 2019, str. 287
  15. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock HolmesNeophodna slobodna registracija. Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597. 
  16. ^ Bert Coules. „The Return of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  17. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 16. 6. 2020. 
  18. ^ "A Study in Sherlock" DC Comics: Sherlock Holmes #1
  19. ^ Kingston, A. (2007). Oscar Wilde as a Character in Victorian Fiction. Springer. str. 269. ISBN 9780230609358. 
Izvori

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Prazna kuća na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Празна_кућа&oldid=27428038”