Predškolsko vaspitanje
Predškolsko vaspitanje je formativni proces kojim se na uzrastima od rođenja deteta do polaska u školu bude i aktualizuju njegovi psihofizički potencijali, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije koje se ispoljavaju tokom razvoja, zadovoljavaju dečje potrebe i stvaraju uslovi za što bolje izražavanje, da bi se oformila i razvija sva pozitivna svojstva njegove ličnosti.[1]
Razvoj ideja o vaspitanju predškolske dece[uredi | uredi izvor]
Jan Amos Komenski je veliki slovenski filozof, filozof i književnik. Njegovo učenje o „ materinskoj školi" predstavlja prvi pokušaj stvaranja teorije i metodike predškolskog vaspitanja, određenja njegovih ciljeva, sadržaja, osnovnih sredstava i metoda, predlaganja brižljivo smišljenog i odmereno organizovanog sistema rada s malom decom u skladu s njihovim uzrasnim mogućnostima. Ideje i preporuke Komenskog u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem predškolske dece čine ga utemeljivačem savremene predškolske pedagogije i njenog najvažnijeg stava da je predškolski stupanj prvi stepen, sastavni i ravnopravni deo sistema vaspitanja i obrazovanja koji ima fundimentalni značaj u formiraju ljudske ličnosti. Mnoge od ovih ideja nisu izgubile svoj teorijski značaj i praktičnu vrednost ni danas, nalazeći potvrdu u naučnim istraživanjima u oblasti predškolske pedagogije i drugih razvojnih nauka i disciplina. [2]
Fridrih Frebel je 1816. godine osnovao Univerzalni nemački vaspitni institut za predškolsku decu u kome je organizovao fizičke vežbe i učio ih seoskim poslovima. Osim toga, bavio se pisanjem, tako da se 1826. godine pojavilo njegovo glavno delo „ Vaspitanje Čoveka". U njemu je izložio svoja pedagoška shvatanja koja je kasnije praktično ostvario. Kod Frebela se mogu naći mnogobrojna poređenja deteta i mlade biljke, što ga je i dovelo do ideje za paradigmatski naziv predškolske ustanove usvojen u skoro čitavom svetu - „dečji vrtić". Njegova je trajna zasluga što je skrenuo pažnju na neiskorišćene potencijale i značaj vaspitanja u ranom detinjstvu, a svoj sistem razradio celovito, metodički osmišljeno i obrazloženo, uz sredstva, aktivne metode i sadržaje prilagođene specifičnostima predškolske dece i uslovima njihovog vaspitanja i obrazovanja. Njegov uticaj se oseća i danas, u radu svih vrsta ustanova i pokreta za predškolsko vaspitanje u svetu. Na taj način on je postavio temelje i za kasnije konstituisanje predškolske pedagogije kao samostalne pedagoške discipline. [3]
Marija Montesori delovala je u vreme konstituisanja psihologije kao nauke i prvih pokušaja da se naučna dostignuća primene u vaspitanju dece. Godine 1912. objavila je svoje glavno delo pod nazivom „ Dom deteta„ čiji je podnaslov bio „ Metoda naučne pedagogije”. Njene ustanove otvarale su se po celoj Evropi.[4] Uvodi naziv Casa del Bambini (dečja kuća). Zajedno sa Fridrihom Frebelom preko naziva kojima imenuju mesto vaspitanja i obrazovanja dece ranog uzrasta, ukazuju na to da dete prikazuju iz sasvim druge perspektive. U središtu vaspitno obrazovnog postupka je dete a cilj je ostvarivanje svih njegovih potencijala kao nezavisne i odgovorne osobe. Ona je smatrala da bi deca sa posebnim potrebama na specijalnim časovima dobila posebnu individualnu pažnju koja im je neophodna i na taj način bi mogli neometano da napreduju ne prateći velike grupe i njihov ritam rada i učenja. [5]
Značaj predškolskog vaspitanja u razvoju i vaspitavanju dece[uredi | uredi izvor]
U razvoju i vaspitanju čoveka, predškolsko vaspitanje ima veliki značaj, upravo zbog činjenice što se u periodu od rođenja do polaska u školu pokreću i aktiviraju fizičke i psihičke osnove i dispozicije donete nasleđem. Poznato je da je u predškolskom periodu najburniji i najintenzivniji razvoj deteta. Predškolsko vaspitanje ima svoju društvenu i pedagošku funkciju i nijednu od ovih uloga ne treba zanemarivati. Danas, kada je sve veći fond ljudskih znanja i kada kod dece treba razviti mnogobrojne sposobnosti za život u savremenim uslovima, predškolsko vaspitanje predstavlja i pitanje „ ravnopravnosti u startu", to jest osnovne pripremljenosti dece za dalji razvoj u životu.[6]
Funkcije predškolskog vaspitanja[7][uredi | uredi izvor]
- Predškolskim vaspitanjem treba da se obezbedi zadovoljavanje dečjih i društvenih potreba, i ostvarivanje njihovih prava.
- Obezbeđuje se aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece.
- Pripremne funkcije predškolskog vaspitanja za školu.
- Oslobađanje roditelja tokom dana od brige o deci.
- Pružanje pomoći porodici u vaspitanju dece.
- Kompenzatorske funkcije vanporodičnog predškolskog vaspitanja.
- Povećana društvena pomoć i zaštita.
- Kroz posebne oblike i sadržaje omogućava obdarenoj deci da u najvećoj meri iskoriste svoje razvojne potencijale.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd, Obilićev venac 5: Zavod za udžbenike i javna sredstva. str. 137. ISBN 978-86-17-13564-3.
- ^ Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd, Obilićev venac 5: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 91,92. ISBN 978-86-17-13564-3.
- ^ Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd, Obilićev venac 5: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 93,99. ISBN 978-86-17-13564-3.
- ^ Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd, Obilićev venac 5: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 99,100. ISBN 978-86-17-13564-3.
- ^ Gutek, Gerald Lee (2004). The Montessori Method: The Origins of an Educational Innovation: Including an Abridged and Annotated Edition of Maria Montessori's The Montessori Method (na jeziku: engleski). Rowman & Littlefield Publishers. ISBN 9781417503490.
- ^ Trnavac, Đorđević, Nedeljko, Jovan (2005). Opšta pedagogija. Beograd, Gračanička 16: IP,, Naučna kuća komerc. str. 78. ISBN 978-86-7504-012-5.
- ^ Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd, Obilićev venac 5: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. 137,138,139. ISBN 978-86-17-13564-3.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Kamenov, Emil (2006). Vaspitanje predškolske dece. Beograd. ISBN 978-86-17-13564-3.