Premijer Sovjetskog Saveza

Premijer Sovjetskog Saveza (rus. Глава Правительства СССР) bio je šef vlade Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Dvanaest osoba je obavljalo funkciju. Među najpoznatijima su Vladimir Lenjin i Josif Staljin.

Naziv

Funkcija je tokom svog postojanja imala četiri različita imena: predsednik Veća narodnih komesara (1923–1946), predsednik Saveta ministara (1946–1991), premijer (januar – avgust 1991) i predsednik Komiteta za Operativni menadžment sovjetske privrede (avgust–decembar 1991). Mnogo pre 1991. godine, većina nesovjetskih izvora je ovu funkciju nazivala „premijer“ ili „premijer“.

Istorija

Zgrada Palate Senata u Kremlju, u kojoj je bio sekretarijat šefa vlade SSSR-a

Lenjinovu prvu vladu formirao je 6. jula 1923. Centralni izvršni komitet, na čelu sa Lenjinom kao prvim predsedavajućim. Vlada je bila ovlašćena da inicira uredbe i zakone koji su bili obavezujući u celom SSSR-u. Posle svrgavanja Hruščova 1964. Kosigin je postavljen za šefa vlade. Međutim, Kosiginov prestiž je oslabljen kada je predložio ekonomsku reformu 1965. Po dolasku Valentina Pavlova na premijersku funkciju, Savet ministara je ukinut i zamenjen Kabinetom ministara. Nakon avgustovskog puča 1991. godine, većina članova kabineta je podržala puč, što je dovelo do raspuštanja kabineta ministara i njegovog zamena Komitetom za operativno upravljanje sovjetskom privredom 1991. godine. Vlada Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike počela je da preuzima sovjetska ministarstva nakon državnog udara, a do decembra 1991. sovjetska vlada je potpuno izgubila kontrolu nad sobom i potpuno je ugašena.

Prema sovjetskom ustavu iz 1977. godine, šef vlade je bio lider najvišeg izvršnog i administrativnog organa države. Šefa vlade je imenovao i odgovoran je Vrhovnom sovjetu (i njegovom prezidijumu). Šef vlade je imao zadatak da reši sve državne administrativne dužnosti iz nadležnosti SSSR-a u meri koja nije bila u nadležnosti Vrhovnog sovjeta ili njegovog predsedništva. Šef vlade je rukovodio nacionalnom privredom, formulisao petogodišnje planove i obezbeđivao društveno-kulturni razvoj. Funkcionisala je kao najuticajnija kancelarija vlade sve do osnivanja Kancelarije predsednika Sovjetskog Saveza 1990. godine.

Vladimir Lenjin i Josif Staljin umrli su prirodnom smrću, a trojica premijera su podneli ostavke — Aleksej Kosigin, Nikolaj Tihonov i Ivan Silajev. Još trojica su istovremeno bili partijski lider i šefovi vlade (Lenjin, Staljin i Nikita Hruščov). Na funkciji je najkraće bio Ivan Silajev, koji je proveo 119 dana na funkciji. Kosigin je najduže bio na vlasti, čak 16 godina.

Spisak

Br.	Portret	Ime i prezime (Rođenje-smrt)	Mandat			Izbor	Kabinet	Ref.
			Početak mandata	Kraj mandata	Trajanje
1		Vladimir Lenjin (1870—1924)	6. jul 1912.	21. januar 1924. †	228 dana	–	Prva vlada Vladimira Lenjina–Druga vlada Vladimira Lenjina
2		Aleksej Rikov (1881—1938)	2. februar 1924.	19. decembar 1930.	6 godina, 320 dana	1924. 1925. 1927. 1929.	Prva vlada Alekseja Rikova–Druga vlada Alekseja Rikova–Trećav lada Alekseja Rikova–Četvrta vlada Alekseja Rikova–Peta vlada Alekseja Rikova
3		Vjačeslav Molotov (1890—1986)	19. decembar 1930.	6. maj 1941.	10 godina, 138 dana	1931. 1935. 1936. 1937.	Prva vlada Vjačeslava Molotova–Druga vlada Vjačeslava Molotova–Treća vlada Vjačeslava Molotova–Četvrta vlada Vjačeslava Molotova
4		Josif Staljin (1878—1953)	6. maj 1941.	5. mart 1953.	11 godina, 303 dana	1940. 1950.	Prva vlada Josifa Staljina–Druga vlada Josifa Staljina–Treća vlada Josifa Staljina
5		Georgij Maljenkov (1902—1988)	6. mart 1953.	8. feburuar 1955.	1 godina, 339 dana	1964.	Prva vlada Georgija Maljenkova–Druga vlada Georgija Maljenkova
6		Nikolaj Bulganjin (1895—1975)	8. februar 1955.	27. mart 1958.	3 godine, 47 dana	1958.	Vlada Nikolaja Vulganjina
7		Nikita Hruščov (1894—1971)	27. mart 1958.	15. oktobar 1964.	6 godina, 202 dana	1962.	Prva vlada Nikite Hruščova–Druga vlada Nikite Hruščova
8		Aleksej Kosigin (1904—1980)	15. oktobar 1964.	23. oktobar 1980.	16 godina, 8 dana	1966. 1970. 1974. 1979.	Prva vlada Alekseja Kosigina–Druga vlada Alekseja Kosigina–Treća vlada Alekseja Kosigina–Četvrta vlada Alekseja Kosigina–Peta vlada Alekseja Kosigina
9		Nikolaj Tihonov (1905—1997)	23. oktobar 1980.	27. septembar 1985.	4 godine, 339 dana	1984.	Prva vlada Nikolaja Tihovaa–Druga vlada Nikolaja Tihova
10		Nikolaj Riškov (born 1929)	27. septembar 1985.	14. januar 1991.	5 godina, 109 dana	1989	Prva vlada Nikolaja Riškova–Druga vlada Nikolaja Riškova
11		Valentin Pavlov (1937.—2003.)	14. januar 1991.	28. avgust 1991.	226 dana	–	Vlada Valentina Pavlova
12		Ivan Silajev (1930.—2023.)	28. avgust 1991.	24. decemgar 1991.	119 dana	–	Vlada Ivana Silajeva

Vidi još

• Predsednik Sovjetskog Saveza
• Generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza

Literatura

• Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. Bodley Head. ISBN 978-0061138799. 
• Bonnell, Victoria; Cooper, Ann (1994). Russia at the Barricades: Eyewitness Accounts of the August 1991 coup. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563242717. 
• Coppa, Frank (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. ISBN 978-0820450100. 
• Cull, Nicholas; Culbert, David; Welch, David (2003). Propaganda and Mass Persuasion: A Historical Encyclopedia, 1500 to the Present. ABC-CLIO. ISBN 978-1576078204. 
• Duiker, William; Spielvogel, Jackson (2006). The Essential World History. Cengage Learning. ISBN 978-0495902270. 
• Dyker, David (1992). Restructuring the Soviet economy (1st izd.). Routledge. ISBN 978-0415067614. 
• Fainsod, Merle; Hough, Jerry F. (1979). How the Soviet Union is Governed. Harvard University Press. ISBN 978-0674410305. 
• Ferdinand, Maria Feldbrugge Joseph (1993). Russian Law: The End of the Soviet System and the Role of Law (1st izd.). Springer Publishing. ISBN 978-0792323587. 
• Garcelon, Marc (2005). Revolutionary Passage: From Soviet to Post-Soviet Russia, 1985–2000. Temple University Press. ISBN 978-1592133628. 
• Harris, Jonathan (2005). Subverting the System: Gorbachev's Reform of the Party's Apparat, 1986–1991. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742526792. 
• Kotz, David Michael; Weir, Fred (2007). Russia's Path from Gorbachev to Putin: The Demise of the Soviet System and the New Russia (2nd izd.). Taylor & Francis. ISBN 978-0415701471. 
• Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. ISBN 978-0-435-32719-4. 
• Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. ISBN 978-0786444861. 
• Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. ISBN 978-1576070840. 
• Sebag-Montefiore, Simon (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. Vintage Books. ISBN 978-1400042302. 
• Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0674008281. 
• Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0674034938. 
• Service, Robert (2005). Stalin: A Biography. Harvard University Press. ISBN 978-0674016972. 
• Totten, Samuel; Bartrop, Paul (2008). Dictionary of Genocide: A–L. 1. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313346422. 
• Trahair, Richard; Miller, Robert (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1929631759. 
• Young, Gregory; Braden, Nate (2005). The Last Sentry: The True Story That Inspired the Hunt for Red October. Naval Institute Press. ISBN 978-1591149927. 
• Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko, the Last Bolshevik: The Soviet Union on the eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0887382604.