Премијер Совјетског Савеза

Премијер Совјетског Савеза (рус. Глава Правительства СССР) био је шеф владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Дванаест особа је обављало функцију. Међу најпознатијима су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин.

Назив

Функција је током свог постојања имала четири различита имена: председник Већа народних комесара (1923–1946), председник Савета министара (1946–1991), премијер (јануар – август 1991) и председник Комитета за Оперативни менаџмент совјетске привреде (август–децембар 1991). Много пре 1991. године, већина несовјетских извора је ову функцију називала „премијер“ или „премијер“.

Историја

Лењинову прву владу формирао је 6. јула 1923. Централни извршни комитет, на челу са Лењином као првим председавајућим. Влада је била овлашћена да иницира уредбе и законе који су били обавезујући у целом СССР-у. После свргавања Хрушчова 1964. Косигин је постављен за шефа владе. Међутим, Косигинов престиж је ослабљен када је предложио економску реформу 1965. По доласку Валентина Павлова на премијерску функцију, Савет министара је укинут и замењен Кабинетом министара. Након августовског пуча 1991. године, већина чланова кабинета је подржала пуч, што је довело до распуштања кабинета министара и његовог замена Комитетом за оперативно управљање совјетском привредом 1991. године. Влада Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике почела је да преузима совјетска министарства након државног удара, а до децембра 1991. совјетска влада је потпуно изгубила контролу над собом и потпуно је угашена.

Према совјетском уставу из 1977. године, шеф владе је био лидер највишег извршног и административног органа државе. Шефа владе је именовао и одговоран је Врховном совјету (и његовом президијуму). Шеф владе је имао задатак да реши све државне административне дужности из надлежности СССР-а у мери која није била у надлежности Врховног совјета или његовог председништва. Шеф владе је руководио националном привредом, формулисао петогодишње планове и обезбеђивао друштвено-културни развој. Функционисала је као најутицајнија канцеларија владе све до оснивања Канцеларије председника Совјетског Савеза 1990. године.

Владимир Лењин и Јосиф Стаљин умрли су природном смрћу, а тројица премијера су поднело оставке — Алексеј Косигин, Николај Тихонов и Иван Силајев. Још тројица су истовремено били партијски лидер и шефови владе (Лењин, Стаљин и Никита Хрушчов). На функцији је најкраће био Иван Силајев са 119 дана. Косигин је најдуже провео на власти — 16 година.

Списак

No.	Портрет	Име (Birth–death)	Мандат			Electorate	Кавинет	Ref.
			Took office	Left office	Duration
1		Владимир Лењин (1870—1924)	6 July 1923	21 January 1924 †	228 дана	–	Лењинов први и други кабинет
2		Alexei Rykov (1881—1938)	2 February 1924	19 December 1930	6 година, 320 дана	1924 1925 1927 1929	Rykov I–II–III–IV–V
3		Vyacheslav Molotov (1890—1986)	19 December 1930	6 May 1941	10 година, 138 дана	1931 1935 1936 1937	Molotov I–II–III–IV
4		Joseph Stalin (1878—1953)	6 May 1941	5 March 1953 †	11 година, 303 дана	1946 1950	Stalin I–II–III
5		Georgy Malenkov (1902—1988)	6 March 1953	8 February 1955	1 година, 339 дана	1954	Malenkov I–II
6		Nikolai Bulganin (1895—1975)	8 February 1955	27 March 1958	3 године, 47 дана	1958	Bulganin
7		Nikita Khrushchev (1894—1971)	27 March 1958	15 October 1964	6 година, 202 дана	1962	Khrushchev I–II
8		Alexei Kosygin (1904—1980)	15 October 1964	23 October 1980	16 година, 8 дана	1966 1970 1974 1979	Kosygin I–II–III–IV–V
9		Nikolai Tikhonov (1905—1997)	23 October 1980	27 September 1985	4 године, 339 дана	1984	Tikhonov I–II
10		Nikolai Ryzhkov (born 1929)	27 September 1985	14 January 1991	5 година, 109 дана	1989	Ryzhkov I–II
11		Valentin Pavlov (1937—2003)	14 January 1991	28 August 1991	226 дана	–	Pavlov
12		Ivan Silayev (1930—2023)	28 August 1991	25 December 1991	119 дана	–	Silayev

Види још

• Председник Совјетског Савеза
• Генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза

Литература

• Brown, Archie (2009). The Rise & Fall of Communism. Bodley Head. ISBN 978-0061138799. 
• Bonnell, Victoria; Cooper, Ann (1994). Russia at the Barricades: Eyewitness Accounts of the August 1991 coup. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563242717. 
• Coppa, Frank (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. ISBN 978-0820450100. 
• Cull, Nicholas; Culbert, David; Welch, David (2003). Propaganda and Mass Persuasion: A Historical Encyclopedia, 1500 to the Present. ABC-CLIO. ISBN 978-1576078204. 
• Duiker, William; Spielvogel, Jackson (2006). The Essential World History. Cengage Learning. ISBN 978-0495902270. 
• Dyker, David (1992). Restructuring the Soviet economy (1st изд.). Routledge. ISBN 978-0415067614. 
• Fainsod, Merle; Hough, Jerry F. (1979). How the Soviet Union is Governed. Harvard University Press. ISBN 978-0674410305. 
• Ferdinand, Maria Feldbrugge Joseph (1993). Russian Law: The End of the Soviet System and the Role of Law (1st изд.). Springer Publishing. ISBN 978-0792323587. 
• Garcelon, Marc (2005). Revolutionary Passage: From Soviet to Post-Soviet Russia, 1985–2000. Temple University Press. ISBN 978-1592133628. 
• Harris, Jonathan (2005). Subverting the System: Gorbachev's Reform of the Party's Apparat, 1986–1991. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0742526792. 
• Kotz, David Michael; Weir, Fred (2007). Russia's Path from Gorbachev to Putin: The Demise of the Soviet System and the New Russia (2nd изд.). Taylor & Francis. ISBN 978-0415701471. 
• Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. ISBN 978-0-435-32719-4. 
• Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. ISBN 978-0786444861. 
• Rappaport, Helen (1999). Joseph Stalin: A Biographical Companion. ABC-CLIO. ISBN 978-1576070840. 
• Sebag-Montefiore, Simon (2005). Stalin: The Court of the Red Tsar. Vintage Books. ISBN 978-1400042302. 
• Service, Robert (2000). Lenin: A Biography. Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0674008281. 
• Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0674034938. 
• Service, Robert (2005). Stalin: A Biography. Harvard University Press. ISBN 978-0674016972. 
• Totten, Samuel; Bartrop, Paul (2008). Dictionary of Genocide: A–L. 1. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0313346422. 
• Trahair, Richard; Miller, Robert (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-1929631759. 
• Young, Gregory; Braden, Nate (2005). The Last Sentry: The True Story That Inspired the Hunt for Red October. Naval Institute Press. ISBN 978-1591149927. 
• Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko, the Last Bolshevik: The Soviet Union on the eve of Perestroika. Transaction Publishers. ISBN 978-0887382604.