Prepiska Gvida Tartalje i Miloša Crnjanskog
Prepiska Gvida Tartalje i Miloša Crnjanskog uključuje dvadeset dva pisma, napisana u periodu od 24. marta 1958. do 29. aprila 1960. godine, koja se odnose na pregovore i dogovore vezane za objavljivanje knjige Miloša Crnjanskog „Itaka i komentari” („Prosveta”, 1959), čiji je urednik bio Gvido Tartalja. Pisma se nalaze u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu, a poklon su Ive Tartalje i deo porodične zbirke porodice Tartalja.
Celokupna prepiska štampana je u okviru knjige „Prepiska sa Crnjanskim; Autobiografske beleške: iz zbirke porodice Tartalja" (2018) u izdanju Udruženja „Adligat”.
Kontekst prepiske[uredi | uredi izvor]
U periodu kada su pisma napisana, Miloš Crnjanski je, kao protivnik komunističke ideologije, već neko vreme živeo u emigraciji u Londonu.[1] Gvido Tartalja bio je urednik izdavačkog preduzeća „Prosveta” u Beogradu, koje je u ediciji „Brazde” trebalo da objavi rukopis „Itaka i komentari”. U prepisci su, osim Crnjanskog i Tartalje, u manjem obimu, učestvovali i Živan Dimitrijević, tadašnji direktor „Prosvete”, kao i Milorad Panić-Surep, član Izdavačkog saveta „Prosvete” i sekretar za prosvetu i kulturu NR Srbije. Svi rukopisi štampani u to vreme morali su da budu odobreni od strane Izdavačkog saveta, i, mada Tartalja o tome govori kao o „formalnosti", Crnjanski ipak pitanju prilazi obazrivo.[2]
Od dvadeset dva pisma, trinaest je napisao Crnjanski, od toga je dvanaest upućeno Tartalji, a jedno Živanu Dimitrijeviću. Gvido Tartalja Crnjanskom je uputio devet pisama, uključujući i jednu kopiju predloga o izmenama Milorada Panića-Surepa („referat”, kako to naziva Crnjanski[3]). Sva pisma koja je Crnjanski poslao iz Londona sačuvana su u originalnim kovertama i sva su potpisana i datirana. Pisma Tartalje su kopije poslate Crnjanskom, odnosno prepisi koje je Gvido sam pravio za svoju ličnu arhivu.
Pisma su uopšteno poslovnog karaktera, ali početni službeni ton vremenom prerasta u prijateljski, o čemu svedoči i međusobni način obraćanja: „Najpre su se oslovljavali sa „gospodine", a zatim samo imenom".[4]
Crnjanski se u Jugoslaviju vratio 1965. godine[5], a po povratku jednom prilikom susreo se i sa Tartaljom, što je Tartalja opisao u svojim beleškama.
Sadržaj pisama[uredi | uredi izvor]
Prvo od dvadeset dva pisma uputio je Gvido Tartalja Crnjanskom (24. marta 1958). U njemu ga obaveštava da je „Prosveta” prihvatila predlog Crnjanskog da objavi knjigu „Itaka i komentari” i, između ostalog, da će Tartalja biti urednik knjige.[2] Ovim započinje njihova prepiska, a kroz naredna pisma oni će pretresati lektorska i redaktorska pitanja vezana za samo izdanje. U pismima govore o honoraru, periodu kada će knjiga izaći iz štampe, ispravkama koje predlaže Izdavački savet, odnosno Milorad Panić-Surep u jednom od pisama, uslovima izdanja i ugovorima, reviziji i drugim pitanjima. Povremeno se nagoveštava nepoverenje koje je Crnjanski imao prema novoformiranoj državi, ali i neprijatna iskustva kroz koja je prolazio sa prethodnim izdavačima i urednicima. Crnjanski je čak odbijao da pošalje svoj rukopis „Itake i komentara” pre potpisivanja ugovora, izvinjavajući se Tartalji i navodeći da je imao toliko negativnih iskustava, da je sada prinuđen da bude obazriv.[2][6] Postoji i strah od mogućih cenzura, a na više mesta Tartalja upozorava da mu ne stižu sva pisma.
U jednom pismu, kao odgovor na Tartaljin predlog da se vrati u Jugoslaviju, Crnjanski je napisao: „Prema tonu Vaših pisama, mislim da Vi nemate pojma o tome kako ja živim. I bolje. The rest is silence“. O ovome je Gvido kasnije u svojim beleškama zapisao: „Ni onda, ni docnije, nikada nisam, s obzirom na ono što je posle usledilo, objasnio sebi pravi smisao tih njegovih reči.“ [7]
Poslednje od dvadeset dva pisma uputio je Crnjanski Tartalji (29. aprila 1960) i u njemu pisao o isplati honorara koja se već neko vreme odlagala, ali i o negativnoj kritici njegovih dela u časopisu „Vidici", koja ga je pogodila, te je od Tartalje tražio da ga „Prosveta" od takvih napada odbrani.[8][6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Život bez računa („Večernje novosti“, 17. oktobar 2008)
- ^ a b v Tartalja, Gvido, 1899-1984. Prepiska sa Crnjanskim ; Autobiografske beleške : iz zbirke porodice Tartalja. Mrđenović, Dušan,, Tartalja, Gvido, 1899-1984. Beograd. str. 15—16, str. 25. ISBN 978-86-81380-00-0. OCLC 1127085805.
- ^ Tartalja, Gvido, 1899-1984. Prepiska sa Crnjanskim ; Autobiografske beleške : iz zbirke porodice Tartalja. Mrđenović, Dušan,, Tartalja, Gvido, 1899-1984. Beograd. str. 25. ISBN 978-86-81380-00-0. OCLC 1127085805.
- ^ „Otkrivena prepiska Crnjanskog i Tartalje: Ne znate kako živim”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-17.
- ^ „Ekskluzivno – Nepoznato pismo Crnjanskog”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-17.
- ^ a b Blic. „"Mislim da nemate pojma kako živim. I bolje" Dvanaest nepoznatih pisama Crnjanskog dostupno javnosti”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-08-17.
- ^ Tartalja, Gvido, 1899-1984. Prepiska sa Crnjanskim ; Autobiografske beleške : iz zbirke porodice Tartalja. Mrđenović, Dušan,, Tartalja, Gvido, 1899-1984. Beograd. str. 115. ISBN 978-86-81380-00-0. OCLC 1127085805.
- ^ Tartalja, Gvido, 1899-1984. Prepiska sa Crnjanskim ; Autobiografske beleške : iz zbirke porodice Tartalja. Mrđenović, Dušan,, Tartalja, Gvido, 1899-1984. Beograd. str. 41. ISBN 978-86-81380-00-0. OCLC 1127085805.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Otkrivena prepiska Crnjanskog i Tartalje: Ne znate kako živim (Novosti, 7. decembar 2017)