Pseudokarp

Pseudokarp (lažni plod, plod sa dodacima) je plod u čijoj građi pored plodnika, učestvuju i drugi delovi cveta. Pseudokarp kod nekih taksona nastaje iz jednog cveta, a kod drugih fuzijom cvasti (skupni pseudokarp). Učešće okolnih struktura može da bude različito, od preostalih delova tučka (žiga i/ili stubića) do cvetnog omotača (čašice, krunice), cvetne lože i hipantijuma.

Primeri

• 
  Pavit sa plodovima na kojima je dugi končasti stubić.
• 
  Gornji deo čaure maka je nastao od žiga tučka
• 
  Cipsele kadife sa belim papusom
• 
  Poprečni presek pseudokarpa japanske dunje sa plodovima i semenom u centru.
• 
  Ahenije sa crnim stubićima jagode na razrasloj cvetnoj loži.
• 
  Šipak (hipantijum) sa plodovima i plodovi (ahenije) desno.
• 
  Smokvice fikusa (Ficus microcarpa).

Stubić ne opada već ostaje na plodovima paviti, a žig je deo čaure maka. Sasušena čašica ulazi u građu ploda cipsele (Tagetes npr.), dok razrasla cvetna loža gradi jabučaste plodove rodova koji su svrstani u pleme Maleae (Malus, Pyrus, Chaenomeles, Sorbus, Aronia, Cydonia, Cotoneaster....). Ovde je plod, koji je nastao od plodnika, samo centralni deo (pergamentaste komorice u kojima je seme) dok je sve ostalo dodatak. ovaj pseudokarp naziva se pomum. Plod jagode su ahenije dok je mesnati deo razrasla cvetna loža; slično je i kod ruža gde je šipak nastao iz hipantijuma, a ahenije, koje su u šipku, su pravi plod sa dodatkom – dlakavim končastim stubićem. Primeri skupnog pseudokarpa su dudinja, maklura, fikusi...

Literatura

• Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.