Јагода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Јагода (име).
Јагода
FraiseFruitPhoto.jpg
Јагода
103 Fragaria vesca L.jpg
Fragaria vesca илустрација из Atlas des plantes de France 1891.
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Породица: Rosaceae
Потпородица: Rosoideae
Племе: Potentilleae
Потплеме: Fragariinae[1]
Род: Fragaria
L.

Јагода (Fragaria) је род скривеносеменица из породице ружа (Rosaceae) с десетак врста, од које су готово све распрострањене у северном умереном појасу, а само једна у Чилеу. Доњи листови биљака су сложени, састављени од 3 лиске. Цветови поседују беле круничне листиће. Плод је збирни (јагода) - у „меснатој“ и разраслој цветној ложи налазе се бројне орашице.

Шумска јагода

Садржај

Врсте[уреди]

Сорте[уреди]

Светска помолошка наука је досад регистровала око 20.000 сорти јагоде, различитих привредно-биолошких особина. Отуда је и сортимент јагоде у свету , па и код нас, врло динамичан, тако да се брже мења него у других воћних врста. Ова брза промена, углавном, долази због њеног кратког века и сталног стбарања нобих сорти, које поседују неку бољу особину.

Од око педесетак сорти јагоде, које се сада гаје у нашој земљи, на основу њиховог проучавања, препоручујемо за гајење као најбоље следеће, сврстане по времену сазревања

Врло ране сорте[уреди]

Зенга прекоса(Senga Precosa)-Произведена је 1960. год. у Хамбургу (Немачка), укрштањем сорти 1265 x Regina. Представља за сад најранију јагоду у свету, која почиње да зри у првој половини маја(5-8. мај)и зрење јој се протеже до почетка јуна, на око три и по недеље.

Плод је просечне масе 8 грама, облика округласто-срцастог, а боје ватреноцрвене. Месо плода је получврсто, сочно и врло фино, слатког укуса и веома ароматично.

Бокор је средње бујан и прилично разгранат. Цвета рано и прилично је отпоран према мразу. Осредње родности. У другој години даје приносе 9 000-10 000кг по хектару.

Чачанска рана - Произведена је у Институту за воћарство у Чачку 1968. год. укрштањем сорти Surprise des Halles x45/7. Селекционери су проф. др Арсен Станчевић и др Петар Мишић. Плод је крупан, просечне масе 12,5 грама, Чији је облик коничан, а боја ватреноцрвена и наоко веома лепа. Месо је чврсто и без шупљине, боје црвене, укуса слатко-накиселог и веома ароматично.

Ране сорте[уреди]

Чачанска крупна - Oва сорта је створена у Институту за воћарство у Чачку исте године и од истих родитељских сорти као и чачанска рана. Селекционари су проф. др Арсен Станчић и др Петар Мишић. Сазрева 3-4 дана после чачанске ране.

Плод је крупан(преко 15 грама)униформно заступастог облика и боје интензивно црвене.

Покаонтас (Pocahontas) - Пореклом из Америке. Произведена 1955. год. Сазрева дан-два после чачанске крупне.

Плод је средње крупан, просечне масе 10 g, чији је облик округласто-коничан, а боје изразито црвене. Месо је прилично чврсто, сочно и слатко-накисело, без неке нарочите ароме.

Средње ране сорте[уреди]

Зенга гигана (Senga Gigana) - Немачка сорта произведена 1955. фодине у Хамбургу, одакле је после раширена у све европске земље. Почиње да зри дан-два после покаонтаса и зрење јој се протеже до средине јуна.

Плод је крупан, просечне масе 25гр, облика издуженокупастог, а боје светлоцрвене и врло атрактивне. Чашични листићи су врло велики, карактеристични за ову сорту. Месо је чврсто, сочно и фино, боје црвенкасте. Добро подноси транспорт.

Горела - Пореклом из Холандије. Почиње да зри 2-3 дана после зенге гигане. Плод је крупан, масе просечне 14гр, чији је облик затупастоконичан, боје рубинцрвене и подједнако обојен по целој површини. Транспорт добро подноси, а такође и дубоко замезавање.

Хуми гранде (Hummi Grande) - Пореклом из Немачке, изузетне крупноће, по чему је и најбише позната. Плод је врло крупан, просечне масе 36гр, а поједини плодови достижу тежину и до 65гр. Облика је торбастог, слично плоду мадам мутоа. Боје је са сунчане стране светлоцрвене, док је с доње стране ружичасте до бледоцрвене, што јој делом смањује привлачност. Плодови јој прилично труле.

Белруби (Belruby) - Америчка сорта и у последње време се много шири. Сазрева скоро истовременао са хуми грандеом.

Плод је крупан до врло крупан, масе просечне 15 g, облика издужено-купастог, а боје тамноцрвене. Семенке су равне са површином плода.

Бокор је средње бујан и довољно разгранат. Отпоран је на сушу. Рађа обилно, до 15 000 kg по хектару.

Средње позне сорте[уреди]

Зенга тигајга - Новија је сорта, немачког порекла, чије се гајење у последње време нагло шири. Сазрева 2-3 дана после гореле. Плод је крупан, просечне масе 14гр, облика коничног, а боје интензивно црвене. Месо је чврсто, сочно и фино и пријатне ароме. Бокор је средње бујан и разгранат. Прилично је отпоран према болести пегавости лишћа. Рађа обилно, од 14.000 кг по хектару.

Ред гаунтлет (Red Gauntlet) Пореклом је из Енглеске, а произведена је 1946. год. одакле је раширена у многе воћарске земље. Сазрева скоро истовремено са зенгом тигајгом. Плод је средње крупан до крупан, просечне масе 13гр, округласто-коничног облика и боје изразито црвене. Бокор је средње бујан, разгранат и прилично отпоран на мраз, сушу и према болести пегавости лишћа. Врло је родна јагода. Даје приносе од 15.000 kg по џектару.

Јако касне сорте[уреди]
Адриа (Adria)[2]

Веденсвил 8 (Wädenswill 8) - Пореклом је из Швајцарске. Почиње да зри 2-3 дана после зенге зенгане.

Плод је крупан до врло крупан, просечне масе 15гр и боје јасноцрвене и уједначене по целој површини. Одлична је стона сорта јагоде. Погодна и за дубоко замрзавање.

Тардива ди ромања (Tardiva di Romagnia) - Новија је италијанска сорта, чије се гајење у последње време нагло шири. Плод је крупан, просечне масе 14гр, облика коничног, а боје интензивно црвене. Бокор је средње разгранат и довољно отпоран на сушу, мраз и болести пегавости. Врло је родна јагода.

Веспер - Америчка је сорта. Сазрева скоро истовремено са тардивом ди ромањом, или два-три дана после ње. Због тамне боје и ова сорта се користи као бојадисер за друге сорте јагоде.

Индустријске сорте[уреди]
Сyриа (Suria)[2]

Сталнорађајуће (ремонтантн) сорте[уреди]

Сађење јагоде[уреди]

живићи јагоде за сађење:1-добар,2-лош

Од времена и начина сађења, као и од припреме живица за сађење у великој мери зависи пријем, а касније и рентабилност гајења јагоде. Зато овим мерама треба посветити пуну пажњу, како би успех у гајењу ове воћне врсте био што бољи.

Време сађења јагоде[уреди]

У нашим условима јагода се може садити у сва четри годишња доба, почев од друге половине лета (у јулу и августу), па затим у јесен, преко зиме(када временске прилике дозволе) и рано с пролећа.

Летње сађење[уреди]

Обавља се тамо где је омогућено наводњавање и уколико се за тај период обезбеђени живићи.Јагоде засађене средином јула даће следеће године висок принос - 9 000-12 000 кг по хектару, у зависности од сорте и начина гајења.

У августу ће, у поређењу са јулском садњом, принос бити мањи за 5000-6000 kg по хектару.

Јесење сађење[уреди]

Обавља се од септембра па све до новембра. Уколико се раније обави утолико ће јагоде у наредној години дати већи принос и обрнуто.

Пролећно сађење[уреди]

Ово сађење се обавља само кад се оно није могло извршити у јесен. Треба настојати да се оно обави с пролећа што раније, по могућству још крајем фебруара или почетком марта, јер раније посађени живићи мање болују, брже се примају, боље развијају и раније почињу да образују живице.

Припрема живића за сађење[уреди]

Живићи јагоде се најбоље примају ако се по вађењу одмах засаде на стално место. Уколико је временски размак између времена вађења и сађења већи, утолико је и пријем живића слабији.

Ако су живићи у транспорту дуже време провели, онда их по приспећу, треба одмах распаковати, жиле им потопити у воду да стоје бар 2-3 сата, па их тек онда засадити.

За сађење треба користити само аутентичне сорте и гарантовано здраве живице, с добро развијеним кореновим системом, с најмање 3-5 развијених листова.

Начини сађења јагоде[уреди]

Сађење јагоде на стално место се може обављати на три начина:

  • у редове
  • у дворедне пантљике
  • у леје

Сађење у редове[уреди]

Сађење у редове ја најпогоднији начин, нарочито за велике површине,јер најбоље омогућује механизовану обраду земљишта и заштиту јагоде од болести и штеточина. Размак између редова се креће од 60 до 80cm, а у реду од 15 до 40cm.

Сађење у дворедне пантљике[уреди]

Сађење у дворедне пантљике се врши удвајањем редова, чиме се добијају пантљике. Растојање између редова је мало, а између пантљика знатно веће. Размак између редова се обично креће између 40-60cm, а између пантљика 80 до 100 cm.

Сађење у леје[уреди]

Сађење у леје се примењује само у двориштима и баштама, где се не располаже већом површином земљишта. За ту сврху се праве леје широке 120-150cm, а дужине према потреби.

Техника сађења јагоде[уреди]

техника сађења јагода

Јагода се може садити ручно и помоћу машине. Ручно сађење се више примењује у пракси и даје боље резултате, али је зато скупље. Машинско сађење се обавља само кад се подижу јагодњаци на већој површини, ради уштеде у радној снази, а примењује се само на равном земљишту.

Нега јагода[уреди]

Нега јагода после засађивања[уреди]

Нега јагода почиње одмах по њеном засађивању. Наиме, чим се обави сађење и земља мало просуши од заливања или кише, земљиште око јагода плитко окопати, да би се угажена земља растресла.

Нега јагоде у роду[уреди]

Нега јагоде у току рађања почиње рано с пролећа и траје све док су оне продуктивне, односно 3-4, или чак 5 година. У том периоду у јагодњаку треба примењивати следеће агромере:прашење замљишта, допунско ђубрење, закидање лозица(столона), наводњавање и, евентуално, заштиту јагоде у свету од позних пролећних мразева као и заштиту биљних болести и штеточина.

Заштита јагоде од болести и штеточина[уреди]

Јагоду напада велики број болести и штеточина које, уколико се благовремено и систематски не сузбијају, могу да причине осетне штете овој култури, како у смањењу приноса, тако и у погоршању квалитета плодова.

Да би се сузбиле најчешће и најопасније болести и штеточине јагоде, треба обављати следећа прскања:

  • Прскање пред цветање
  • Прскање у доба цветања
  • Прскање пре почетка зрења плодова јагоде
  • Прскање по завршетку свих берби плодова

Гајење јагоде на црној фолији[уреди]

Гајење јагоде на црној фолији у односу на класични начин има више преимућстава, које се огледају у следећим:црна фолика повољније утиче на температурни и водни режим земљишта,јер му повећава топлоту и влажност и смањује колебања;спречава растење корова,јер не пропушта светлост, повећава принос јагоде 20-30%;спречава трулење плодова,јер не леже на земљи;омогућава бербу јагоду сат-два после кише или заливања и на крају, убрзава зрење плодова за 3 до 4 дана.

Фолије за застирање земљишта[уреди]

Постоје неколико дебљина црне фолије којом се земљиште застире за гајење јагода. Дебљина се креће од 0,03 па до 0,2 милиметара.

Припрема земљишта за застирање фолијом[уреди]

Земљиште за гајење јагоде на црној фолији треба да је равно или мало нагнуто-највише до 3%, затим да је довољно дубоко и растресито и да је без шљунка и коровских биљака, да се не би касније цепала фолија.

Пошто јагода на фолији треба да остане најмање три године, земљисте ваља претходно добро пођубрити, по могућству 20 000-30 000 кг/ха добро згорелим стајњаком и са 600-800кг/ха комплексним минералним ђубривом НПК.

По обављеном ђубрењу приступа се орању, односно риљању земљишта и то на дубини од 30 до 40 cm.

Простирање фолије[уреди]

Само застирање фолије се врши на следећи начин:прво се измери ширина леје која треба да буде 30-40cm ужа од ширине фолија. Наиме, ако је фолија широка 120cm, леја треба да буде широка 90-120cm. Да би се фолија причврстила за земљу, да је ветар не би померао, треба јој са сваке стране, и по дужини и по ширини, рубове по 10cm затрпати земљом.

На већим парцелама постављање фолије се врши специјалном једноставном направом, која се може прикључити на трактор.

Сађење и гајење јагоде на фолији[уреди]

Сађење јагоде на фолији се обавља од средине јула па све до краја септембра, у зависности од обезбеђености живићима и могућности припреме земљишта.

Сађење се врши садиљкама у претходно избушене рупе на фолији у које се стављају живићи, после чега се земља садиљком сабије у живић, тако да се при лаком вучењу са два прста живић не може ишчупати.

Нега јагоде на црној фолији састоји се у прихрањивању преко лишћа(фолијарно ђубрење), у заштити болести и штеточина, у закидању лозица ради спречавања развића живића, као и у заливању.

Берба, паковање и транспорт јагоде[уреди]

Берба јагоде[уреди]

Јагоде сазревају постепено, због чега се берба обавља у више наврата и протеже на две, три па чак и четри недеље. За брзу потрошњу(за потребе домаћинства и изношење на ближе пијаце) јагоде се беру потпуно зреле. Исто тако јагоде намењене преради треба брати потпуно зреле, али не и презреле. Ако ће се, пак, слати на удаљена тржишта, беру се дан два пре потпуне зрелости, како би на тржиште доспеле у добром стању.

Паковање јагоде[уреди]

Јагода се класира и пакује још приликом бербе. Берба, односно паковање јагода се врши у посебну амбалажу, која треба да је мале запремине и тежине и да је уз то јефтина и погодна за руковање и транспорт.

Превоз јагоде[уреди]

Јагоде се могу превозити разним превозним средствима. Која ће се користити зависи пре свега од количине плодова и удаљености места опредељења, а затим и од средства којима се располаже.

Квалитетни степени плодова јагоде[уреди]

Све сорте јагоде разврставају се по квалитету плодова у четири групе: екстра квалитет,I квалитет,II квалитет и III квалитет .

Референце[уреди]

  1. „Fragaria”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 03. 03. 2008. Приступљено 17. 02. 2009. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 „Технологија производње јагоде” (PDF) (на језику: ср). Програм подршке развоју приватног сектора у области воћарства и бобичастог воћа у јужној Србији. 2012. Приступљено 2. 3. 2012. 

Литература[уреди]

  • Др Станиша А. Пауновић, др Петар Д. Мишић и др Асен С. Станчевић:Јагодасто воће, НОЛИТ - Београд, 1974.
  • Мала пољопривредна библиотека-јагода и малина. проф. др Арсен Станчевић. 
  • Hogan, Sean (chief consultant), Flora (subtitle) A Gardener’s Encyclopedia, (Portland, Oregon USA) Timber Press, 2003. ISBN 0-88192-538-1.

Спољашње везе[уреди]