Јагода

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Јагода (име).
Јагода
FraiseFruitPhoto.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Rosaceae
потпородица: Rosoideae
род: Fragaria
L.
Екологија таксона

Јагода (Fragaria) је род скривеносеменица из породице ружа (Rosaceae) с десетак врста, од које су готово све распрострањене у северном умереном појасу, а само једна у Чилеу. Доњи листови биљака су сложени, састављени од 3 лиске. Цветови поседују беле круничне листиће. Плод је збирни (јагода) - у „меснатој“ и разраслој цветној ложи налазе се бројне орашице.

Шумска јагода

Садржај

Врсте[уреди]

Сорте[уреди]

Светска помолошка наука је досад регистровала око 20.000 сорти јагоде,различитих привредно-биолошких особина. Отуда је и сортимент јагоде у свету , па и код нас, врло динамичан,тако да се брже мења него у других воћних врста. Ова брза промена,углавном,долази због њеног кратког века и сталног стбарања нобих сорти,које поседују неку бољу особину.
Од око педесетак сорти јагоде,које се сада гаје у нашој земљи,на основу њиховог проучавања,препоручујемо за гајење као најбоље следеће,сврстане по времену сазревања

Врло ране сорте[уреди]

Зенга прекоса(Senga Precosa)-Произведена је 1960. год. у Хамбургу (Немачка),укрштањем сорти 1265 x Regina.Представља за сад најранију јагоду у свету,која почиње да зри у првој половини маја(5-8 мај)и зрење јој се протеже до почетка јуна,на око три и по недеље.
Плод је просечне масе 8 грама,облика округласто-срцастог,а боје ватреноцрвене.Месо плода је получврсто,сочно и врло фино,слатког укуса и веома ароматично.
Бокор је средње бујан и прилично разгранат. Цвета рано и прилично је отпоран према мразу.Осредње родности.У другој години даје приносе 9 000-10 000кг по хектару.
Чачанска рана -Произведена је у Институту за воћарство у Чачку 1968.год. укрштањем сорти Surprise des Halles x45/7.Селекционери су проф. др Арсен Станчевић и др Петар Мишић.Плод је крупан,просечне масе 12,5 грама,Чији је облик коничан,а боја ватреноцрвена и наоко веома лепа. Месо је чврсто и без шупљине,боје црвене,укуса слатко-накиселог и веома ароматично.

Ране сорте[уреди]

Чачанска крупна -И ова сорта је створена у Институту за воћарство у Чачку исте године и од истих родитељских сорти као и чачанска рана. Селекционари су проф. др Арсен Станчић и др Петар Мишић. Сазрева 3-4 дана после чачанске ране.
Плод је крупан(преко 15 грама)униформно заступастог облика и боје интензивно црвене.
Покаонтас(Pocahontas) -Пореклом из Америке.Произведена 1955.год. Сазрева дан-два после чачанске крупне.
Плод је средње крупан,просечне масе 10гр,чији је облик округласто-коничан,а боје изразито црвене. Месо је прилично чврсто,сочно и слатко-накисело,без неке нарочите ароме.

Средње ране сорте[уреди]

Зенга гигана(Senga Gigana) -Немачка сорта произведена 1955. фодине у Хамбургу,одакле је после раширена у све европске земље. Почиње да зри дан-два после покаонтаса и зрење јој се протеже до средине јуна.
Плод је крупан,просечне масе 25гр,облика издуженокупастог,а боје светлоцрвене и врло атрактивне. Чашични листићи су врло велики,карактеристични за ову сорту.Месо је чврсто,сочно и фино,боје црвенкасте.Добро подноси транспорт.
Горела -Пореклом из Холандије. Почиње да зри 2-3 дана после зенге гигане.Плод је крупан,масе просечне 14гр,чији је облик затупастоконичан,боје рубинцрвене и подједнако обојен по целој површини.Транспорт добро подноси,а такође и дубоко замезавање.
Хуми гранде (Hummi Grande) -Пореклом из Немачке,изузетне крупноће,по чему је и најбише позната.Плод је врло крупан,просечне масе 36гр,а поједини плодови достижу тежину и до 65гр.Облика је торбастог,слично плоду мадам мутоа.Боје је са сунчане стране светлоцрвене,док је с доње стране ружичасте до бледоцрвене,што јој делом смањује привлачност.Плодови јој прилично труле.
Белруби(Belruby) -Америчка сорта и у последње време се много шири. Сазрева скоро истовременао са хуми грандеом.
Плод је крупан до врло крупан,масе просечне 15гр,облика издужено-купастог,а боје тамноцрвене.Семенке су равне са површином плода.
Бокор је средње бујан и довољно разгранат.Отпоран је на сушу.Рађа обилно,до 15 000кг по хектару.

Средње позне сорте[уреди]

Зенга тигајга Новија је сорта,немачког порекла,чије се гајење у последње време нагло шири.Сазрева 2-3 дана после гореле.Плод је крупан,просечне масе 14гр,облика коничног,а боје интензивно црвене.Месо је чврсто,сочно и фино и пријатне ароме.Бокор је средње бујан и разгранат.Прилично је отпоран према болести пегавости лишћа. Рађа обилно,од 14.000 кг по хектару.
Ред гаунтлет(Red Gauntlet) Пореклом је из Енглеске ,а произведена је 1946. год. одакле је раширена у многе воћарске земље.Сазрева скоро истовремено са зенгом тигајгом. Плод је средње крупан до крупан,просечне масе 13гр,округласто-коничног облика и боје изразито црвене.Бокор је средње бујан,разгранат и прилично отпоран на мраз,сушу и према болести пегавости лишћа. Врло је родна јагода.Даје приносе од 15.000 кг по џектару.

Јако касне сорте[уреди]
  • Адриа (Adria)[1]

Веденсвил 8 (Wädenswill 8) -Пореклом је из Швајцарске.Почиње да зри 2-3 дана после зенге зенгане.
Плод је крупан до врло крупан,просечне масе 15гр и боје јасноцрвене и уједначене по целој површини.Одлична је стона сорта јагоде.Погодна и за дубоко замрзавање.
Тардива ди ромања(Tardiva di Romagnia) -Новија је италијанска сорта,чије се гајење у последње време нагло шири.Плод је крупан,просечне масе 14гр,облика коничног,а боје интензивно црвене.Бокор је средње разгранат и довољно отпоран на сушу,мраз и болести пегавости. Врло је родна јагода.
Веспер - Америчка је сорта. Сазрева скоро истовремено са тардивом ди ромањом,или два-три дана после ње.Због тамне боје и ова сорта се користи као бојадисер за друге сорте јагоде.

Индустријске сорте[уреди]
  • Сyриа (Suria)[1]

Сталнорађајуће (ремонтантн) сорте[уреди]

  • Гем (Gem)[1]
  • Албион (Albion)[1]
  • Диаманте (Diamante)[1]
  • Ирма (Irma)[1]
  • Мара де боис (Mara de Bois)[1]
  • Сискејп (Seescape)[1]
  • Селва (Selva)[1]
  • Ред рик (Red Rick)[1]
  • Санс ривал (Sans Rivale of Charpon)[1]
  • Хуми Генто (Hummi Gento)[1]

Сађење јагоде[уреди]

живићи јагоде за сађење:1-добар,2-лош

Од времена и начина сађења,као и од припреме живица за сађење у великој мери зависи пријем,а касније и рентабилност гајења јагоде.Зато овим мерама треба посветити пуну пажњу,како би успех у гајењу ове воћне врсте био што бољи.

Време сађења јагоде[уреди]

У нашим условима јагода се може садити у сва четри годишња доба,почев од друге половине лета(у јулу и августу),па затим у јесен,преко зиме(када временске прилике дозволе) и рано с пролећа.

Летње сађење[уреди]

Обавља се тамо где је омогућено наводњавање и уколико се за тај период обезбеђени живићи.Јагоде засађене средином јула даће следеће године висок принос - 9 000-12 000 кг по хектару,у зависности од сорте и начина гајења.
У августу ће,у поређењу са јулском садњом,принос бити мањи за 5000-6000 кг по хектару.

Јесење сађење[уреди]

Обавља се од септембра па све до новембра.Уколико се раније обави утолико ће јагоде у наредној години дати већи принос и обрнуто.

Пролећно сађење[уреди]

Ово сађење се обавља само кад се оно није могло извршити у јесен.Треба настојати да се оно обави с пролећа што раније,по могућству још крајем фебруара или почетком марта,јер раније посађени живићи манје болују,брже се примају,боље развијају и раније почињу да образују живице.

Припрема живића за сађење[уреди]

Живићи јагоде се најбоље примају ако се по вађењу одмах засаде на стално место.Уколико је временски размак између времена вађења и сађења већи,утолико је и пријем живића слабији.
Ако су живићи у транспорту дуже време провели,онда их по приспећу,треба одмах распаковати,жиле им потопити у воду да стоје бар 2-3 сата,па их тек онда засадити.
За сађење треба користити само аутентичне сорте и гарантовано здраве живице,с добро развијеним кореновим системом,с најмање 3-5 развијених листова.

Начини сађења јагоде[уреди]

Сађење јагоде на стално место се може обављати на три начина:

  • у редове
  • у дворедне пантљике
  • у леје

Сађење у редове[уреди]

Сађење у редове ја најпогоднији начин,нарочито за велике површине,јер најбоље омогућује механизовану обраду земљишта и заштиту јагоде од болести и штеточина. Размак између редова се креће од 60 до 80cm,а у реду од 15 до 40cm.

Сађење у дворедне пантљике[уреди]

Сађење у дворедне пантљике се врши удвајањем редова,чиме се добијају пантљике.Растојање између редова је мало,а између пантљика знатно веће. Размак између редова се обично креће између 40-60cm,а између пантљика 80 до 100 cm.

Сађење у леје[уреди]

Сађење у леје се примењује само у двориштима и баштама,где се не располаже већом површином земљишта.За ту сврху се праве леје широке 120-150cm,а дужине према потреби.

Техника сађења јагоде[уреди]

техника сађења јагода

Јагода се може садити ручно и помоћу машине.Ручно сађење се више примењује у пракси и даје боље резултате,али је зато скупље.Машинско сађење се обавља само кад се подижу јагодњаци на већој површини,ради уштеде у радној снази,а примењује се само на равном земљишту.

Нега јагода[уреди]

Нега јагода после засађивања[уреди]

Нега јагода почиње одмах по њеном засађивању.Наиме,чим се обави сађење и земља мало просуши од заливања или кише,земљиште око јагода плитко окопати,да би се угажена земља растресла.

Нега јагоде у роду[уреди]

Нега јагоде у току рађања почиње рано с пролећа и траје све док су оне продуктивне,односно 3-4,или чак 5 година.У том периоду у јагодњаку треба примењивати следеће агромере:прашење замљишта,допунско ђубрење,закидање лозица(столона),наводњавање и,евентуално,заштиту јагоде у свету од позних пролећних мразева као и заштиту биљних болести и штеточина.

Заштита јагоде од болести и штеточина[уреди]

Јагоду напада велики број болести и штеточина које,уколико се благовремено и систематски не сузбијају,могу да причине осетне штете овој култури,како у смањењу приноса,тако и у погоршању квалитета плодова.
Да би се сузбиле најчешће и најопасније болести и штеточине јагоде,треба обављати следећа прскања:

  • Прскање пред цветање
  • Прскање у доба светања
  • Прскање пре почетка зрења плодова јагоде
  • Прскање по завршетку свих берби плодова

Гајење јагоде на црној фолији[уреди]

Гајење јагоде на црној фолији у односу на класични начин има више преимућстава,које се огледају у следећим:црна фолика повољније утиче на температурни и водни режим земљишта,јер му повећава топлоту и влажност и смањује колебања;спречава растење корова,јер не пропушта светлост,повећава принос јагоде 20-30%;спречава трулење плодова,јер не леже на земљи;омогућава бербу јагоду сат-два после кише или заливања и на крају,убрзава зрење плодова за 3 до 4 дана.

Фолије за застирање земљишта[уреди]

Постоје неколико дебљина црне фолије којом се земљиште застире за гајење јагода.Дебљина се креће од 0,03 па до 0,2 милиметара.

Припрема земљишта за застирање фолијом[уреди]

Земљиште за гајење јагоде на црној фолији треба да је равно или мало нагнуто-највише до 3%,затим да је довољно дубоко и растресито и да је без шљунка и коровских биљака,да се не би касније цепала фолија.
Пошто јагода на фолији треба да остане најмање три године,земљисте ваља претходно добро пођубрити,по могућству 20 000-30 000 кг/ха добро згорелим стајњаком и са 600-800кг/ха комплексним минералним ђубривом НПК.
По обављеном ђубрењу приступа се орању,односно риљању земљишта и то на дубини од 30 до 40 cm.

Простирање фолије[уреди]

Само застирање фолије се врши на следећи начин:прво се измери ширина леје која треба да буде 30-40cm ужа од ширине фолија.Наиме,ако је фолија широка 120cm,леја треба да буде широка 90-120cm.Да би се фолија причврстила за земљу,да је ветар не би померао,треба јој са сваке стране,и по дужини и по ширини,рубове по 10cm затрпати земљом.
На већим парцелама постављање фолије се врши специјалном једноставном направом,која се може прикључити на трактор.

Сађење и гајење јагоде на фолији[уреди]

Сађење јагоде на фолији се обавља од средине јула па све до краја септембра,у зависности од обезбеђености живићима и могућности припреме земљишта.
Сађење се врши садиљкама у претходно избушене рупе на фолији у које се стављају живићи,после чега се земља садиљком сабије у живић,тако да се при лаком вучењу са два прста живић не може ишчупати.
Нега јагоде на црној фолији састоји се у прихрањивању преко лишћа(фолијарно ђубрење),у заштити болести и штеточина, у закидању лозица ради спречавања развића живића,као и у заливању.

Берба,паковање и транспорт јагоде[уреди]

Берба јагоде[уреди]

Јагоде сазревају постепено,због чега се берба обавља у више наврата и протеже на две,три па чак и четри недеље.За брзу потрошњу(за потребе домаћинства и изношење на ближе пијаце) јагоде се беру потпуно зреле.Исто тако јагоде намењене преради треба брати потпуно зреле,али не и презреле.Ако ће се,пак,слати на удаљена тржишта,беру се дан два пре потпуне зрелости,како би на тржиште доспеле у добром стању.

Паковање јагоде[уреди]

Јагода се класира и пакује још приликом бербе.Берба,односно паковање јагода се врши у посебну амбалажу,која треба да је мале запремине и тежине и да је уз то јефтина и погодна за руковање и транспорт.

Превоз јагоде[уреди]

Јагоде се могу превозити разним превозним средствима.Која ће се користити зависи пре свега од количине плодова и удаљености места опредељења,а затим и од средства којима се располаже.

Квалитетни степени плодова јагоде[уреди]

Све сорте јагоде разврставају се по квалитету плодова у четири групе: екстра квалитет,I квалитет,II квалитет и III квалитет .

Извори[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 „Технологија производње јагоде” (на ср). Програм подршке развоју приватног сектора у области воћарства и бобичастог воћа у јужној Србији. 2012.. Приступљено 2. 3. 2012.. 

Мала пољопривредна библиотека-јагода и малина. проф. др Арсен Станчевић. 

Спољашње везе[уреди]