Јагода

С Википедије, слободне енциклопедије

Јагода
Strawberry BNC.jpg
Јагода
Strawberry Cross BNC.jpg
Пресек јагоде
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Род:
Врста:
F. × ananassa
Биномно име
Fragaria × ananassa
(Weston) Duchesne ex Rozier (pro sp.)[1]

Баштенска јагода, обична јагода, или само јагода (лат. Fragaria × ananassa),[2] врста је зељасте биљке из истоименог рода из породице ружа (Rosaceae). Јагода је хибридна врста најпознатија по свом плоду који је широко распрострањен. Користи се за производњу разних дезерта као што су колачи, сладоледи, пите и чоколаде. Највероватније је настала укрштањем врста вирџинијска јагода (Fragaria virginiana) и чилеанска јагода (Fragaria chiloensis).[3][4]

Баштенска јагода је првобитно узгајана у Бретањи у Француској током 1750-их преко укрштања Fragaria virginiana из источне Северне Америке и Fragaria chiloensis, коју је из Чилеа донео Амеде-Франсоа Фрезје 1714. године.[5] Сорте Fragaria × ananassa замениле су, у комерцијалној производњи, шумску јагоду (Fragaria vesca), која је била прва врста јагоде култивисана почетком 17. века.[6]

Јагода није, са ботаничке тачке гледишта, бобица. Технички, то је агрегатни додатни плод, што значи да меснати део није изведен из јајника биљке већ из посуде која држи јајнике.[7] Свако привидно „семе” (ахенија) на спољашњој страни плода је заправо један од јајника цвета, са семеном унутар њега.[7]

Нутријенти[уреди | уреди извор]

Исхрана
Garden strawberry (Fragaria × ananassa).jpg
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија136 kJ (33 kcal)
7,68 g
Шећери4,89 g
Прехрамбена влакна2 g
0,3 g
0,67 g
Витамини
Тиамин 1)
(2%)
0,024 mg
Рибофлавин 2)
(2%)
0,022 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,386 mg
Витамин Б5
(3%)
0,125 mg
Витамин Б6
(4%)
0,047 mg
Фолат 9)
(6%)
24 μg
Холин
(1%)
5,7 mg
Витамин Ц
(71%)
58,8 mg
Витамин Е
(2%)
0,29 mg
Витамин К
(2%)
2,2 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
16 mg
Гвожђе
(3%)
0,41 mg
Магнезијум
(4%)
13 mg
Манган
(18%)
0,386 mg
Фосфор
(3%)
24 mg
Калијум
(3%)
154 mg
Натријум
(0%)
1 mg
Цинк
(1%)
0,14 mg
Остали конституенти
Вода90,95 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сирове јагоде се састоје од 91% воде, 8% угљених хидрата, 1% протеина и садрже занемарљиво мало масти (табела). Референтна количина јагода од 100 грама даје 33 килокалорије, богат је извор витамина Ц (71% дневне вредности, ДВ), добар извор мангана (18% ДВ) и обезбеђује неколико других витамина и минерала у исхрани у малим количинама. Јагоде садрже скромну количину есенцијалних незасићених масних киселина у уљу ахенија (семена).[8]

Фитохемикалије[уреди | уреди извор]

Баштенске јагоде садрже димерни елагитанин агримонин који је изомер сангуина Х-6.[9][10] Други присутни полифеноли укључују флавоноиде, као што су антоцијанини, флаваноли, флавоноли и фенолне киселине, као што су хидроксибензојева киселина и хидроксициметна киселина.[8] Јагоде садрже фисетин и поседују већи ниво овог флавоноида од другог воћа.[10][11] Иако ахеније сачињавају само око 1% укупне свеже тежине јагоде, оне доприносе са 11% укупног полифенола у целом плоду; ахенијске фитокемикалије укључују елагинску киселину, гликозиде елагинске киселине и елагитанине.[12]

Боја[уреди | уреди извор]

Пеларгонидин-3-глукозид је главни антоцијанин у јагодама, а цијанидин-3-глукозид се налази у мањим пропорцијама. Иако се сматра да је глукоза најчешћа замена шећера у антоцијанинима јагоде, конјугати рутинозе, арабинозе и рамнозе су пронађени у неким сортама јагоде.[8]

Љубичасти мањи пигменти који се састоје од димерних антоцијанина (адукти флаванол-антоцијанина: катехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид, епикатехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид (4α→8) 3-O-β-глукопиранозид и епиафзелехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид) се такође могу наћи у јагодама.[13]

Укус и мирис[уреди | уреди извор]

Фуранеол је важна компонента мириса јагода.

Како су укус и арома јагоде карактеристике које се могу свидети потрошачима,[14][15][16] они се широко користе у разним производима, укључујући храну, пиће, слаткише, парфеме и козметику.[17][18]

Слаткоћа, мирис и сложени укус су повољни атрибути.[19] У укрштању и узгоју биљака, акценат се ставља на шећере, киселине и испарљива једињења, који побољшавају укус и мирис зреле јагоде.[20] Естри, терпени и фурани су хемијска једињења која имају најјачу везу са укусом и мирисом јагоде, са укупно 31 од неких 360 испарљивих једињења у значајној корелацији са повољним укусом и мирисом.[20][14][15] У узгоју јагода за комерцијално тржиште у Сједињеним Државама, испарљива једињења, метил антранилат и гама-декалактон који су истакнути у ароматичним шумским јагодама, посебно су пожељни због својих „слатких и воћних“ карактеристика ароме.[14][15]

Хемикалије присутне у мирису јагода укључују:

Генетика[уреди | уреди извор]

Савремене јагоде су октоплоидне (8 сетова хромозома).[22] Секвенца генома баштенске јагоде објављена је 2019. године.[23] У многим наставним програмима биологије почетног нивоа, јагоде се користе за демонстрирање екстракције ДНК. Нагађало се да је то због октоплоидије и повећане количине ДНК по ћелији, али то може бити олакшано и лакоћом разбијања ћелијских зидова у меснатом суду.

Алергија[уреди | уреди извор]

Неки људи доживљавају анафилактоидну реакцију након конзумације јагода.[24] Најчешћи облик ове реакције је орални алергијски синдром, али симптоми такође могу да опонашају поленску грозницу или укључују дерматитис или копривњачу, а у тешким случајевима могу изазвати проблеме са дисањем.[25] Протеомске студије показују да је алерген вероватно повезан са протеином за биосинтезу црвеног антоцијанина који се изражава при сазревању јагоде, са називом Fra a1 (Fragaria allergen1).[26] Хомологни протеини се налазе у полену брезе и јабуке, што сугерише да људи могу развити унакрсну реактивност на све три врсте.

Сорте јагоде са белим плодовима, којима недостаје Fra a1, могу бити опција за особе које пате од алергије на јагоде. Пошто им недостаје протеин неопходан за нормално сазревање синтезом антоцијана црвених пигмената, оне не поцрвене зреле бобице тих сорти.[26] Након сазревања, те сорте остају беле, бледо жуте или „златне“, изгледају као незреле бобице; ово такође има предност да их чини мање привлачним за птице. Доступна је сорта готово без алергена под називом 'Софар'.[27][28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fragaria X ananassa (Weston) Duchesne ex Rozier (pro sp.)”. ITIS. 
  2. ^ Manganaris GA, Goulas V, Vicente AR, Terry LA (март 2014). „Berry antioxidants: small fruits providing large benefits”. Journal of the Science of Food and Agriculture. 94 (5): 825—33. PMID 24122646. doi:10.1002/jsfa.6432. 
  3. ^ Fragaria x ananassa - Duchesne.”. Plants For A Future. 
  4. ^ Fragaria × ananassa (Weston) Duchesne ex Rozier (pro sp.) [chiloensis × virginiana]”. Natural Resources Conservation Service. 
  5. ^ „Strawberry, The Maiden With Runners”. Botgard.ucla.edu. Архивирано из оригинала на датум 6. 7. 2010. 
  6. ^ Welsh, Martin. „Strawberries”. Nvsuk.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2008. 
  7. ^ а б Esau, K. (1977). Anatomy of seed plants. John Wiley and Sons, New York. ISBN 0-471-24520-8.
  8. ^ а б в Giampieri F, Tulipani S, Alvarez-Suarez JM, Quiles JL, Mezzetti B, Battino M (јануар 2012). „The strawberry: composition, nutritional quality, and impact on human health”. Nutrition. 28 (1): 9—19. PMID 22153122. doi:10.1016/j.nut.2011.08.009. 
  9. ^ Lipińska L, Klewicka E, Sójka M (септембар 2014). „The structure, occurrence and biological activity of ellagitannins: a general review”. Acta Scientiarum Polonorum. Technologia Alimentaria. 13 (3): 289—99. PMID 24887944. doi:10.17306/j.afs.2014.3.7Слободан приступ. 
  10. ^ а б Vrhovsek, U.; Guella, G.; Gasperotti, M.; Pojer, E.; Zancato, M.; Mattivi, F. (2012). „Clarifying the Identity of the Main Ellagitannin in the Fruit of the Strawberry, Fragaria vesca and Fragaria ananassa Duch”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 60 (10): 2507—16. PMID 22339338. doi:10.1021/jf2052256. 
  11. ^ Khan N, Syed DN, Ahmad N, Mukhtar H (јул 2013). „Fisetin: a dietary antioxidant for health promotion”. Antioxidants & Redox Signaling. 19 (2): 151—62. PMC 3689181Слободан приступ. PMID 23121441. doi:10.1089/ars.2012.4901. 
  12. ^ Aaby, K; Skrede, G; Wrolstad, R. E. (2005). „Phenolic composition and antioxidant activities in flesh and achenes of strawberries (Fragaria ananassa)”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (10): 4032—40. PMID 15884835. doi:10.1021/jf048001o. 
  13. ^ Fossen, Torgils; Rayyan, Saleh; Andersen, Øyvind M (2004). „Dimeric anthocyanins from strawberry (Fragaria ananassa) consisting of pelargonidin 3-glucoside covalently linked to four flavan-3-ols”. Phytochemistry. 65 (10): 1421—28. PMID 15231416. doi:10.1016/j.phytochem.2004.05.003. 
  14. ^ а б в г д Dana Goodyear (14. 8. 2017). „How Driscoll's reinvented the strawberry”. The New Yorker. Приступљено 26. 6. 2019. 
  15. ^ а б в г д Negri, Alfredo S.; Allegra, Domenico; Simoni, Laura; Rusconi, Fabio; Tonelli, Chiara; Espen, Luca; Galbiati, Massimo (11. 2. 2015). „Comparative analysis of fruit aroma patterns in the domesticated wild strawberries Profumata di Tortona (F. moschata) and Regina delle Valli (F. vesca)”. Frontiers in Plant Science. 6: 56. ISSN 1664-462X. PMC 4324068Слободан приступ. PMID 25717332. doi:10.3389/fpls.2015.00056Слободан приступ. 
  16. ^ Thompson, J. L.; Lopetcharat, K; Drake, M. A. (2007). „Preferences for commercial strawberry drinkable yogurts among African American, Caucasian, and Hispanic consumers in the United States”. Journal of Dairy Science. 90 (11): 4974—87. PMID 17954736. doi:10.3168/jds.2007-0313Слободан приступ. 
  17. ^ „How Flavor Chemists Make Your Food So Addictively Good”. io9. 8. 11. 2012. Приступљено 26. 4. 2014. 
  18. ^ Cassell, D (2014). „2014 Flavor Trends: Yogurt's Fruitful Union”. Food Processing. Приступљено 26. 4. 2014. 
  19. ^ Colquhoun TA, et al. (2012). „Framing the perfect strawberry: An exercise in consumer-assisted selection of fruit crops”. Journal of Berry Research. 2 (1): 45—61. doi:10.3233/JBR-2011-027Слободан приступ. 
  20. ^ а б Schwieterman, M. L.; Colquhoun, T. A.; Jaworski, E. A.; Bartoshuk, L. M.; Gilbert, J. L.; Tieman, D. M.; Odabasi, A. Z.; Moskowitz, H. R.; Folta, K. M.; Klee, H. J.; Sims, C. A.; Whitaker, V. M.; Clark, D. G. (2014). „Strawberry flavor: Diverse chemical compositions, a seasonal influence, and effects on sensory perception”. PLOS ONE. 9 (2): e88446. Bibcode:2014PLoSO...988446S. PMC 3921181Слободан приступ. PMID 24523895. doi:10.1371/journal.pone.0088446Слободан приступ. 
  21. ^ Jouquand, Celine; Chandler, Craig; Plotto, Anne; Goodner, Kevin (2008). „A Sensory and Chemical Analysis of Fresh Strawberries Over Harvest Dates and Seasons Reveals Factors that Affect Eating Quality” (PDF). J. Am. Soc. Hort. Sci. 133 (6): 859—67. doi:10.21273/JASHS.133.6.859Слободан приступ. 
  22. ^ Hirakawa, H; Shirasawa, K; Kosugi, S; Tashiro, K; Nakayama, S; Yamada, M; Kohara, M; Watanabe, A; Kishida, Y; Fujishiro, T; Tsuruoka, H; Minami, C; Sasamoto, S; Kato, M; Nanri, K; Komaki, A; Yanagi, T; Guoxin, Q; Maeda, F; Ishikawa, M; Kuhara, S; Sato, S; Tabata, S; Isobe, S. N. (2014). „Dissection of the octoploid strawberry genome by deep sequencing of the genomes of fragaria species”. DNA Research. 21 (2): 169—81. PMC 3989489Слободан приступ. PMID 24282021. doi:10.1093/dnares/dst049. 
  23. ^ Edger, Patrick P.; Poorten, Thomas J.; VanBuren, Robert; Hardigan, Michael A.; Colle, Marivi; McKain, Michael R.; Smith, Ronald D.; Teresi, Scott J.; Nelson, Andrew D. L.; Wai, Ching Man; Alger, Elizabeth I. (март 2019). „Origin and evolution of the octoploid strawberry genome”. Nature Genetics (на језику: енглески). 51 (3): 541—547. ISSN 1546-1718. PMC 6882729Слободан приступ. PMID 30804557. doi:10.1038/s41588-019-0356-4Слободан приступ. 
  24. ^ „Children and food allergies”. California Pacific Medical Center. 2013. Приступљено 27. 4. 2014. 
  25. ^ Patiwael, J. A.; Vullings, L. G.; De Jong, N. W.; Van Toorenenbergen, A. W.; Gerth Van Wijk, R; De Groot, H (2010). „Occupational allergy in strawberry greenhouse workers”. International Archives of Allergy and Immunology. 152 (1): 58—65. PMID 19940506. S2CID 31952236. doi:10.1159/000260084. hdl:1765/28314Слободан приступ. 
  26. ^ а б Muñoz, C; Hoffmann, T; Escobar, N. M.; Ludemann, F; Botella, M. A.; Valpuesta, V; Schwab, W (2010). „The strawberry fruit Fra a allergen functions in flavonoid biosynthesis”. Molecular Plant. 3 (1): 113—24. PMID 19969523. doi:10.1093/mp/ssp087Слободан приступ. 
  27. ^ Hjernø K, Alm R, Canbäck B, Matthiesen R, Trajkovski K, Björk L, Roepstorff P, Emanuelsson C (2006). „Down-regulation of the strawberry Bet v 1-homologous allergen in concert with the flavonoid biosynthesis pathway in colorless strawberry mutant”. Proteomics. 6 (5): 1574—87. PMID 16447153. S2CID 29423198. doi:10.1002/pmic.200500469. 
  28. ^ Idea TV GmbH (21. 6. 2005). „The chemistry of strawberry allergy (includes 'Sofar' reference)”. Innovations-report.com. Приступљено 9. 3. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]