Psihoticizam
Psihoticizam je jedna od tri osobine koje koristi psiholog Hans Ajzenk u svom P–E–N modelu (psihoticizam, ekstraverzija i neuroticizam) modelu ličnosti. Psihoticizam je dispozicija koja uključuje nedostatak kontrole impulsa, neobično i preterano inkluzivno razmišljanje, kao i hladnoću i bezličnost.[1]
Biološke osnove[uredi | uredi izvor]
Veruje se da je psihoticizam povezan sa nivoima dopamina.[2] Drugi biološki korelati psihoticizma uključuju nisku uslovljenost i nizak nivo monoamin oksidaze; beta-hidroksilaza, kortizol, norepinefrin u cerebrospinalnoj tečnosti se takođe čini relevantnim za nivo psihoticizma.
Ajzenkova teorijska osnova za model bila je teorija Einheitspsychosen (unitarne psihoze) nemačkog psihijatra Hajnriha Nojmana iz devetnaestog veka.
Crta[uredi | uredi izvor]
Psihotizam je konceptualno sličan faktoru ograničenja u Telegenovom trofaktorskom modelu ličnosti.[3] Psihoticizam se može podeliti na uže osobine kao što su impulsivnost i traženje senzacija. One se zauzvrat mogu dalje podeliti na još specifičnije osobine. Na primer, impulsivnost se može podeliti na usku impulsivnost (reagovanje bez razmišljanja), preuzimanje rizika, neplaniranje i živahnost. Traženje senzacija je takođe analizirano u više odvojenih aspekata.
Ajzenk je tvrdio da može postojati korelacija između psihoticizma i kreativnosti.[4] Sa psihofiziološke strane, Ajzenk nalazi da je veća verovatnoća da će preinkluzivni mislilac imati ličnost koja se odnosi na ličnost shizofrenog ili opšteg psihotičnog poremećaja. Razlika je u tome što, iako je ocena psihotičnosti kreativne osobe visoka kao i kod nekoga kome je dijagnostikovan psihotični poremećaj, kreativna osoba nije nužno psihotična. On pokušava da podrži svoj predlog koristeći dokaze da postoji istinska veza između ludila i genijalnosti, da istinski kreativni ljudi imaju visok rezultat psihotičnosti na testovima ličnosti i da su neobični odgovori na testu asocijacije reči dobra mera psihoze, psihoticizma i kreativnosti.[5]
Takođe je utvrđeno da skala psihoticizma značajno korelira sa drugim skalama i osobinama antagonizma i tvrdoglavosti kao što su neprihvatanje kulturnih normi, nezrelost i antiautoritativni stavovi. Viši rezultati na ovoj crti su takođe prijavljeni među psihopatama i kriminalcima.[6] Ovo pojačava ideju koju je Ajzenk opisao kao svoju skalu psihoticizma.
Kritika[uredi | uredi izvor]
Kritičari ove osobine sugerišu da je ona previše heterogena da bi se mogla uzeti kao jedna osobina. Kosta i Mekrej veruju da u modelima ličnosti treba razlikovati prijaznost i savesnost (oboje predstavljaju nizak nivo psihoticizma).[7] Takođe je sugerisano da bi „psihotizam“ mogao biti pogrešan naziv i da bi „psihopatija“ ili „impulzivno nesocijalizovano traženje senzacija“ bile bolje oznake.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Psychoticism - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2023-10-19.
- ^ Lester, David (1989). „A Neurotransmitter Basis for Eysenck's Theory of Personality”. Psychological Reports. 64 (1): 189—190. ISSN 0033-2941. doi:10.2466/pr0.1989.64.1.189.
- ^ Zuckerman, Marvin; Michael Kuhlman, D.; Thornquist, Mary; Kiers, Henk (1991). „Five (or three) Robust Questionnaire Scale Factors of Personality without Culture”. Personality and Individual Differences (na jeziku: engleski). 12 (9): 929—941. doi:10.1016/0191-8869(91)90182-B.
- ^ Eysenck, Hans J. (1993). Creativity and Personality: Suggestions for a Theory. Psychological Inquiry. 4 (3): 147—178. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). - ^ „Eysenck's Theory of Psychoticism and Creativity”. www.personalityresearch.org. Pristupljeno 2023-10-19.
- ^ „Eysenck's Theory of Psychoticism and Creativity”. www.personalityresearch.org. Pristupljeno 2023-10-19.
- ^ Costa, Paul T.; McCrae, Robert R. (1992). „Four ways five factors are basic”. Personality and Individual Differences (na jeziku: engleski). 13 (6): 653—665. doi:10.1016/0191-8869(92)90236-I.