Pređi na sadržaj

Radiohirurgija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Glavni članak: Radioterapija
Radiohirurgija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-10D
MKB-9-CM92.2-92.3
MedlinePlus007274
MeSHD011878

Radiohirurgija, stereotaksijska radiohirurgija jedan je od oblik radioterapije u toku koje se određena doza radijacije visoko fokusiranim zracima usmerava u precizno ograničena i specifična područje u mozgu. Ona se razliku od stereotaksične hirurgija i ne spada u klasičnu hiruršku intervenciju jer u toku ove intervencije nema rezova ili trepanacije kostiju, a sam postupak je minimalno invazivan, iako je promena na obolelom tkivu nakon tretmana takva da odaje utisak hirurške intervencije.[1][2][3]

Ovom vrstom terapije tretiraju se tumori i njihove metastaze u mozgu, kičmenoj moždini i kičmi (benigni i maligni), abnormalnosti u krvnim sudovima mozga i ostale funkcionalne nepravilnosti nervnog sistema. Pojam stereotaksija (po kome ova metoda nosi naziva i stereotaksička radiohirurgija), odnosi se na geometrijski trodimenzionalni koordinatni sistem koji u ovoj neurohirurškoj intervenciji omogućava preciznu korelaciju virtuelne (slikovne ili imidžing) „mete“-patološkog procesa, koja se može videti na bolesnikovim dijagnostičkim slikama (Kompjuterizovana tomografija, Magnetna rezonantna tomografija i Pozitron emisiona tomografija), sa pravom pozicijom anatomskog ciljanog područja u bolesnikovom telu.[4]

Razlika između radioterapije i radiohirurgije

[uredi | uredi izvor]

Radiohirugiju ne treba nikako poistovećivati sa radioterapijom, ili na radijaciji zasnovanom lečenju. I pored toga što obe vrste tretmana koriste radijaciono zračenje npr. za lečenje tumora, njihovih metastaza i drugih nespecifičnih procesa one su po svojoj suštini komplementarne terapije, jer se međusobno dopunjuju.

Radioterapija

U odnosu na radiohirurgiju, radioterapija ne spada u grupu jako selektivnih metoda, jer njeno zračenje istovremeno deluje na zdravo i tumorsko tkivo. Ona se zasniva na različitoj osetljivost tkiva na pojedine doze radijacije i njihovo trajanje dejstva. Na taj način radioterapija može delovati na određeno tumorsko tkivo kojem se želi sprečiti rast ili sasvim uništiti. Kako bi se smanjila doza radijacije u zdravom tkivu, i time umanjio šteni efekat zračenja, radioterapija je podeljena na 10 do 30 seansi. Ovo je takođe jedan od velikih nedostatak radioterapije u odnosu na radiohirurški tretman koji se sprovodi u jednodnevnoj seansi, jer često zahteva od bolesnika da provede na radioterapiji dve do šest nedelja, što za bolešću iscrpljenog bolesnika i njegovu porodicu prestavlja velik teret.

Glavni nedostatak radioterapije pored višednevnog trajanja, je i taj što ona delujući na šire oblasti mozga ima veću neurotoksičnost. Značajne neurotoksične promene nakon ove terapije su gubitak kose (alopecija), mučnina, povraćanje, letargija, zapaljenje srednjeg uva i teški edemi mozga. Iako su neki od ovih efekata mogu biti prolazni, dermatitisa, alopecija, i zapaljenje srednjeg uva može trajati mesecima posle zračenja. Hronični efekti su još ozbiljnije, i najčešće su; atrofija, leukoencefalopatija, zračenjem izazvana nekroza, pogoršanje neuroloških poremećaja i demencije. Tako je, prema podacima iz literature, razvoja teške zračenjem indukovane demencije prisutan u 11% kod bolesnika koji su preživeli jednu godinu i do 50% kod onih koji su preživeli dve godine.

Radioterapija se najčešće koristi kod primarnih tumora mozga (tumora glija) kao i određenih područja oko tumora u koja se tumor možda proširio, ali to nije vidljivo na slikovnim prikazima načinjenim kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonantnom tomografijom.

Radiohirurgija

Kod radiohirurgije za razliku od radioterapije primenjuje se selektivno, ciljano zračenje, obolelog tkiva radioaktivnim zracima iz više izvora kako bi se na tačno željenoj anatomskoj lokaciji povećala doza radijacije, i istovremeno u okolnom zdravom tkivu obezbedila minimalna i ravnomerno raspodeljena radioaktivna doza. U tom cilju u radiohirurgiji se koristi 192 ili više emitovanih zraka.

Radiohirurgija ili stereotaksijska radiohirurgija minimalno je invazivna metoda lečenje lezija sa stereotaksijskim fokusiranjem jonizujućućeg zračenja, bez hirurškog reza. Pošto kod ove vrste lečenja ne postoji hirurški rez ili trepanacija kostiju lobanje, opšta anestezija infuzija ili transfuzija, komplikacije koje mogu nastati nakon incizionih procedura u radiohirurgiji ne postoje Kao rezultat toga, ova metoda je sa jako niskom stopom komplikacija u odnosu na konvencionalnu otvorenu hirurgiju, sa sličnom stopom izlečenja.

U početku, radiohirurgija je primenjena samo za lečenje nekoliko intrakranijalnih bolesti jer u prvo vreme nije korišćen stereotaksijski okvir (ram) na lobanji. Uporedo sa razvojem tehnologije i akumulacije znanja iz oblasti medicinskog imidžinga (slikovnih metoda), kompjuterske tehnologije, fizike zračenja, i radiobiologije, indikacije u radiohirurgiju su proširene na razne načine.

Danas je, radiohirurgija prihvaćena kao pomoćna ili primarna opcija lečenja mnogih bolesti i neurohirurških tumora. Tako npr. švanom kranijalnih nerava,[5] meningioma mozga,[6] adenom hipofize i drugi benigni tumori mozga postaju sve više glavne indikacije za lečenje jednom od metoda radiohirurgije.

Ova vrsta terapije najčešće je namenjena sekundarnim (metastaziranim) tumorima poteklim iz ekstrakranijalnih karcinoma, trigeminalnim neuralgijama, ali pre svega tumorima koji se jasno vide na slikovnim prikazima načinjenim kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonantnom tomografijom, kao i tumorima kod kojih ne postoje mogućnost da se u njihovoj okolini nalaze nevidljivi procesi na kompjuterizovanoj tomografiji ili magnetnoj rezonantnoj tomografije.

Takođe spinalne metastaze,[7] i razni drugi oblici raka u telu bolesnika sve više postaju indikacije za ekstrakranijalnu radiohirurgiju, npr. tumori prostate, dojke, ženskih genitalija itd.[8]

Vrste radiohirurgije

[uredi | uredi izvor]

Radiohirurgija se možemo podeliti na tri vrste intervencija na osnovu tri tehnološki različita instrumenta ili aparata; na radioaktivnom kobaltu-60 zasnovanom gama nožu, na protonskim zracima koji se stvaraju u ciklotronu i visoko energetskim X-zracima koji se stvaraju u linearnom akceleratoru.

Kako svaki od navedenih uređaja radi na drugačiji način i koriste različite izvore radijacije, tako svi oni imaju svoje prednosti i mane i mogu biti više ili manje efikasniji u pojedinim slučajevima.

Radiohirurgija zasnovana na kobaltu-60 (gama nož)

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Gama nož

Osnovni principi fizike na kojima je zasnovana primena gama noža u načelu su ostali ista od njenog začeća. Uređaj koristi kao izvor energije gama zračenje kobalta 60 (60Co), stabilni izotop nikla (60Ni), sa poluživotom raspada 5,26 godina.

Radijaciona jedinica gama noža sastoji od radijalno orijentisanog polja od 201 radioaktivnog kobalt-60 kao izvora. Kobalt u svome stabilnom stanju ima atomsku masu 59 te se u reaktoru gađa neutronom. Odnos proton/neutron postaje nestabilan te dolazi do β zračenja, nakon čega element postaje radioaktivni nikl koji emituje gama zračenje, tj.kao deo procesa raspada, oslobađa se jedan elektron, energije do 315 keV i emituju dva gama zraka energije 1,17 MeV i 1,33 MeV.

Ovako nastalo gama zračenje koristi se za terapijski efekat po kome je uređaj i dobio naziv - „gama nož”.[9]

Sama primena gama noža, nije zasnovana samo na gama zračenju, već i na principima stereotaksije, rendgenske tehnike, koja se koristi za tačnu lokalizaciju zračenja, i time postiže visok nivo preciznosti na, prostoru > 0,3 do 35 milimetara. U tom cilju, na glavu bolesnika se pre početka zračenja, postavlja se stereotaksični ram i uz njegovu pomoć definiše referentni koordinatni sistem koji omogućava da se tačke u mozgu, na koje će biti usmeren jedan od 192 snopa fotona, sa visokom preciznošću.

Pre i tokom samog postupka koriste se brojne imidžing (slikovne) metode (kao funkcionalni markeri) kako bi se obezbedilo da lokacije svih značajnih oblasti bude u okviru jasno definisanih odnosa prema stereotaksičnom prostoru. U tom cilju za pravilno planiranje rada gama noža, razvijen je visokosofisticirani kompjuterizovani sistem, uz čiju pomoć se vrši detaljno i precizno usmeravanje snopa i reguliše doza gama zračenja u ciljanom tkivu, i istovremeno štiti od neželjenih posledica normalno (zdravo) moždano tkivo.

Radiohirurgija zasnovana na protonskim zracima

[uredi | uredi izvor]
Aparat za lečenje protonskim zracima

Terapija radiohirurgije zasnovana ja na primeni protonskog zračenja, koje umesto gama zračenja koristi čestice poput protona ili neutrona. Protonsko zračenje stvara se u ciklotronu (nuklearnom reaktoru), u kome se sudaraju atomi koji otpuštajući protone, a ovi potom koriste u terapiji tumora i drugih procesa u mozgu. Osim tumora mozga zračenje protonima koristiti se i za terapiju tumora u ostalim delovima tela. U nekim kliničkim situacijama, protonska terapija zračenjem pokazala se kao superiorna u odnosu na alternative tretmane.[10][11]

Protonska terapija deli iste rizike i sporedne efekte sa drugim oblicima terapije zračenjem. Međutim doza izvan regije lečenja može biti značajno manja za tumore dubokih-tkiva nego rendgenska terapija jer protonska terapija koristi sve prednosti Bragg vrha.[12] Iako je protonska terapija u neprekidnoj upotrebi više od 40 godina, i smatra se razvijenom terapijskom tehnologijom, kao i kod svih medicinskih saznanja i razumevanja interakcije zračenja (protona, H-zračenja, itd) između tumorskog i normalnog tkiva još uvek je nesavršen.[13]

Glavni nedostatak ovih uređaja je njihova visoka cena, zbog čega je samo u malom broju ustanova u svetu omogućena terapija protonskim zracima. Cena protona terapije je oko 2,4 puta veći od terapije H-zračenjem. Međutim, noviji, kompaktni protonski bim izvori mogu biti četiri do pet puta jeftinije i ponuditi mnogo tačnih trodimenzionalno ciljanje tumorskog procesa,[14][15]pa se od sve usavršenije protonske tehnologije očekuje da u sve većem broju medicinskih ustanova postane široko dostupna.

Radiohirurgija zasnovana na linearnim akceleratorima

[uredi | uredi izvor]
Sajbernož (CyberKnife)

Sistemi kojim radiohirurgija leče tumore i ostale lezije primenom linearnih akceleratora zasniva se na primeni viskoenergetskog H-zračenja. U ovim akceleratorima čestice (koje su najčešće izvori elektrona) linearno se ubrzavaju, a potom sudaraju u katodi stvarajući tako H-zračenje visoke energije, koje se onda koristi u procesu terapije. Energija tako dobijenog zračenja može biti od 6 do 30 MeV.

Ovi uređaji poznati su i kao sajbernož (CyberKnife) ili H-nož (X-Knife). Razlika između dobrih i loših strana ovih „noževa“ i gama noža ogledaju se u sledećem:

  • Sajbernož koristi H-zračenja umesto gama zračenja,
  • Tokom tretmana sajber nož se pomera oko pacijenta, za razliku od gama noža koji je statičan.
  • Veći tumori i veća efektivna područje bolje se tretiraju sajbernožem, nego kod gama nožem.
  • Terapija sajbernožem zbog njegove pokretljivosti sprovodi se na fleksibilniji način.
  • Slabija preciznost sajber noža u odnosu na čvrsto fiksiran gama nož
  • Sajbernožem osim procesa na mozgu mogu se tretirati i ostala područja tela.

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Chang EF, Quigg M, Oh MC, et al. Epilepsy Radiosurgery Study Group. (2010). „Predictors of efficacy after stereotactic radiosurgery for medial temporal lobe epilepsy.”. Neurology. 74: 165—172. .
  2. ^ Suh JH. Stereotactic radiosurgery for the management of brain metastases. New England Journal of Medicine
  3. ^ Welling DB, Packer MD. Stereotactic radiation treatment of benign tumors of the cranial basae. In: Flint PW, Haughey BH, Lund VJ, et al., eds. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2010:chap 179.
  4. ^ A. Mack, Heinz Czempiel, Hans-Jürg Kreiner, Gerhard Dürr and Berndt Wowra. Quality assurance in stereotactic space. A system test for verifying the accuracy of aim in radiosurgery. Medical Physics. Vol. 29, № 561. Medical Physics (19 March 2002)
  5. ^ Andrews DW, Suarez O, Goldman HW; et al. (2001). „Stereotactic radiosurgery and fractionated stereotactic radiotherapy for the treatment of acoustic schwannomas: comparative observations of 125 patients treated at one institution.”. IntJRadiatOncolBiolPhys. 50: 1265. .
  6. ^ M. Delannes, J.-P. Maire, J. Sabatier, F. Thillays. (2012) Radiothérapie stéréotaxique des méningiomes intracrâniens. Cancer/Radiothérapie 16, S79-S89. . Online publication date: 1-Jun-2012
  7. ^ Gerszten PC, Burton SA, Welch WC; et al. (2005). „Single-fraction radiosurgery for the treatment of spinal breast metastases”. Cancer. 104: 2244. .
  8. ^ Guckenberger M, Bachmann J, Wulf J,; et al. (2010). „Stereotactic body radiotherapy for local boost irradiation in unfavourable locally recurrent gynaecological cancer”. Radiother Oncol. 94: 53—9. .
  9. ^ Physics and basic principles of the Gamma Knife. U:Overview: History and Technical The Gamma Knife: A Technical Overview Development of the Gamma Knife Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2014) The University of Virginia, Lars Leksell Center for Gamma Surgery.
  10. ^ St Clair, W. H., Adams, J. A., Bues, M., Fullerton, B. C., La Shell, S., Kooy, H. M., Loeffler, J. S., and Tarbell, N. J. (2004). Advantage of protons compared to conventional X-ray or IMRT in the treatment of a pediatric patient with medulloblastoma. Int. J. Radiat. Oncol. Biol. Phys. 58, 727–734.
  11. ^ Merchant, T. E., Hua, C. H., Shukla, H., Ying, X., Nill, S., and Oelfke, U. (2008). Proton versus photon radiotherapy for common pediatric brain tumors: comparison of models of dose characteristics and their relationship to cognitive function. Pediatr. Blood Cancer 51, 110–117.
  12. ^ Goldin, Gregg H.; Goldin, G. H.; Meyer, A. M.; Wu, Y.; Chang, Y.; Stürmer, T.; Holmes, J. A.; Reeve, B. B.; Godley, P. A.; Carpenter, W. R.; Chen, R. C. (2012). „Intensity-Modulated Radiation Therapy, Proton Therapy, or Conformal Radiation Therapy and Morbidity and Disease Control in Localized Prostate Cancer”. JAMA. 307 (15): 1611—1620. PMC 3702170 Slobodan pristup. PMID 22511689. doi:10.1001/jama.2012.460. 
  13. ^ Tepper, Joel E.; Blackstock, A. W. (2009). „Randomized Trials and Technology Assessment”. Annals of Internal Medicine. 151 (8): 583—584. PMID 19755346. S2CID 29394923. doi:10.7326/0003-4819-151-8-200910200-00146. 
  14. ^ „Siteman Cancer Center Treats First Patient With First-of-Its-Kind Proton Therapy System”. PRWeb. 
  15. ^ „God particle technology to cancer patients”. 25. 9. 2013. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Barnett GH, Linskey ME, Adler JR,; et al. (2007). „Stereotactic radiosurgery-an organized neurosurgery-sanctioned definition”. J Neurosurg. 106 (1): 1—5. PMID 17240553. doi:10.3171/jns.2007.106.1.1. .
  • Ramakrishna N, Rosca F, Friesen S, Tezcanli E, Zygmanszki P, Hacker F. A clinical comparison of patient setup and intra-fraction motion using frame-based radiosurgery versus a frameless image-guided radiosurgery system for intracranial lesions. Radiother Oncol;95:109-15.
  • Breneman JC, Steinmetz R, Smith A, Lamba M, Warnick RE. (2009). „Frameless image-guided intracranial stereotactic radiosurgery: clinical outcomes for brain metastases”. Int J Radiat Oncol Biol Phys. 74 (3): 702—6. PMID 19231101. doi:10.1016/j.ijrobp.2008.11.015. .
  • Gerszten PC, Burton SA, Welch WC; et al. (2005). „Single-fraction radiosurgery for the treatment of spinal breast metastases.”. Cancer. 104: 2244. .
  • Andrews DW, Suarez O, Goldman HW; et al. (2001). „Stereotactic radiosurgery and fractionated stereotactic radiotherapy for the treatment of acoustic schwannomas: comparative observations of 125 patients treated at one institution”. IntJRadiatOncolBiolPhys. 50: 1265. .
  • Blomgren H, Lax I, Naslund I, Svanstrom R (1995). „Stereotactic high dose fraction radiation therapy of extracranial tumors using an accelerator. Clinical experience of the first thirty-one patients”. Acta Oncol. 34: 861. .
  • Wulf J, Hadinger U, Oppitz U, Olshausen B, Flentje M (2000). „Stereotactic radiotherapy of extracranial targets: CT-simulation and accuracy of treatment in the stereotactic body frame”. RadiotherOncol. 57: 225. .
  • Polat B, Wilbert J, Baier K, Flentje M, Guckenberger M. (2007). „Nonrigid patient setup errors in the head-and-neck region”. Strahlenther Onkol. 183 (9): 506—11. PMID 17762925. S2CID 100566. doi:10.1007/s00066-007-1747-5. .
  • Wilbert J, Guckenberger M, Polat B; et al. (2010). „Semi-robotic 6 degree of freedom positioning for intracranial high precision radiotherapy; first phantom and clinical results.”. Radiat Oncol. 5: 42. .
  • Nevinny-Stickel M, Sweeney RA, Bale RJ, Posch A, Auberger T, Lukas P (2004). „Reproducibility of patient positioning for fractionated extracranial stereotactic radiotherapy using a double-vacuum technique”. StrahlentherOnkol. 180: 117. .
  • Guckenberger M, Meyer J, Wilbert J, Baier K, Sauer O, Flentje M. (2007). „Precision of image-guided radiotherapy (IGRT) in six degrees of freedom and limitations in clinical practice”. Strahlenther Onkol. 183 (6): 307—13. PMID 17520184. S2CID 8616574. doi:10.1007/s00066-007-1695-0. .
  • Guckenberger, M.; Meyer, J.; Wilbert, J.; Baier, K.; Mueller, G.; Wulf, J.; Flentje, M. (2006). „Cone-beam CT based image-guidance for extracranial stereotactic radiotherapy of intrapulmonary tumors”. Acta Oncol. 45 (7): 897—906. PMID 16982556. S2CID 41460969. doi:10.1080/02841860600904839. .
  • Guckenberger M, Sweeney RA, Wilbert J,; et al. (2008). „Image-guided radiotherapy for liver cancer using respiratory-correlated computed tomography and cone-beam computed tomography”. Int J Radiat Oncol Biol Phys. 71 (1): 297—304. PMID 18406894. doi:10.1016/j.ijrobp.2008.01.005. .
  • Wulf J, Guckenberger M, Haedinger U,; et al. (2006). „Stereotactic radiotherapy of primary liver cancer and hepatic metastases”. Acta Oncol. 45 (7): 838—47. PMID 16982548. S2CID 23825430. doi:10.1080/02841860600904821. .
  • Guckenberger M, Meyer J, Wilbert J,; et al. (2007). „Precision required for dose-escalated treatment of spinal metastases and implications for image-guided radiation therapy (IGRT)”. Radiother Oncol. 84 (1): 56—63. PMID 17561294. doi:10.1016/j.radonc.2007.05.021. .
  • Guckenberger M, Bachmann J, Wulf J,; et al. (2010). „Stereotactic body radiotherapy for local boost irradiation in unfavourable locally recurrent gynaecological cancer”. Radiother Oncol. 94 (1): 53—9. PMID 20079550. doi:10.1016/j.radonc.2009.12.004. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радиохирургија&oldid=28339304”