Pređi na sadržaj

Radio Aparat

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Radio Aparat
GradBeograd, Srbija
Osnivanje4. novembar 2016. (2016-11-04)
Jeziksrpski
Veb-sajtradioaparat.rs

Radio Aparat (često stilizovano kao radioAPARAT) srpska je internet radio-stanica iz Beograda. Prostorije radija nalaze se na Dorćolu, u Drinčićevoj ulici br. 20.

O radiju[uredi | uredi izvor]

Radio Aparat funkcioniše na principima komjuniti radija (engl. community radio) — radijske zajednice neprofitnog karaktera koja služi za potrebe informisanja ljudi koji žive na određenom prostoru i emituje sadržaj koji je najviše prilagođen lokalnom kontekstu.[1] Kao prioriteti Radio Aparata navode se: promocija alternativne i andergraund umetničke scene; pružanje mogućnosti manjinskim i marginalizovanim društvenim grupama da dobiju svoj glas; predstavljanje aktuelne i raznovrsne muzike, uz podsticanje slušalaca da gaje ličan odnos prema njoj; otvaranje debatnog prostora i ohrabrivanje kritičkog razmišljanja; podrška raznim vrstama aktivizma; briga o lokalnoj zajednici i nastojanje da se pomiri jaz između različitih starosnih i kulturoloških grupa.[2] Program ne sadrži klasične informativne i dnevnopolitičke emisije, ali politička i društvena kretanja se prate kroz to kakav uticaj imaju na umetnost i svakodnevni život.[3]

Muzička koncepcija ovog radija može se opisati kao eklektična.[4] Najčešće se mogu čuti indi rok, hip hop, pop, soul i elektronska muzika. Zastupljeni su domaći, regionalni i inostrani izvođači.[5]

Stanica nema komercijalne oglašivače, te osnovne troškove njenog funkcionisanja pokriva osnivač — arhitekta Zoran Dmitrović. Deo sredstava se obezbeđuje i putem učešća na konkursima za finansiranje projekata, ali i dobrovoljnim prilozima slušalaca.[2][6][7]

Autori se obučavaju da sami budu svoji tonci i da znaju da urade osnovne stvari oko radijske produkcije.[8] Sve emisije su dostupne za odloženo preslušavanje na sajtu Mixcloud.[1][3]

Nastanak i razvoj[uredi | uredi izvor]

Radio Aparat je nastao na inicijativu beogradskog arhitekte Zorana Dmitrovića, suosnivača nezavisnog udruženja i galerije Kolektiv arhitekata.[4]

Pokretanju radija prethodio je niz promena koje su se tokom 2015. godine desile u beogradskom radijskom FM etru.[2] Naime, prvo je 13. jula, nakon 26 godina postojanja, ugašen Radio B92.[9] Već sredinom narednog meseca RTV Studio B je prodat kompaniji Maksim medija, koja je tada već posedovala nekoliko komercijalnih radio-stanica.[10] Radio Studio B je osnovan 1970. godine, a od 1996. je bio u vlasništvu Grada Beograda i predstavljao je njegov medijski servis.[11] Maksim medija je u decembru 2015. na tom radiju uspostavila novu programsku šemu, kojom su bile ukinute sve autorske muzičke emisije, uključujući i one sa višedecenijskom istorijom.[12][13] Ove promene i tadašnje tendencije u formatiranju radio-stanica izazvale su nezadovoljstvo dela javnosti, a neki od zaposlenih i saradnika Studija B i B92 dali su značajan doprinos nastanku i radu Radio Aparata.[3][14]

Svetlana Đolović, jedan od osnivača i glavna urednica ove internet radio-stanice, prethodno je više od 20 godina provela na Radiju Studio B, gde je radila prvo kao novinarka i voditeljka, a kasnije i kao muzička urednica.[15] Osnivačku postavu radija činili su još i Ana Vučković (novinarka Radio Beograda i književnica) i Vladimir Skočajić Skoča (muzički novinar i kritičar, najpoznatiji kao autor emisije Gistro FM na Radiju B92).[16] U početku je tehničkim delom posla rukovodio Dušan Bauk.[17]

Kasnije je značajnu ulogu u radu ove stanice imao i novinar Miloš Dašić, koji je jedno vreme obavljao dužnost koordinatora programa. On takođe uređuje i vodi nekoliko emisija iz oblasti pop kulture.[18]

Probno emitovanje programa počelo je 4. novembra 2016. godine.[15] Vest o početku rada radija širila se preko preporuka na društvenim mrežama, metodom od klika do klika, bez plaćenih reklama. Za prvih desetak dana emitovanja zabeleženo je više od 55.000 slušanja.[19] Prvobitno je bilo zamišljeno da stanica eksperimentalno radi šest nedelja, ali je u tom periodu naišla na dobar prijem kod slušalaca, te je pretvorena u trajni projekat.[8] Od studijske tehnike raspolagala je samo sa dva mikrofona, jednom miksetom i dva kompjutera.[20]

Radio Aparat je pružio prostor autorima s radio-stanica koje su ugašene ili su izmenile koncepciju, ali je istovremeno počeo da okuplja i druge saradnike i razvija nove programske sadržaje. Jedna od glavnih zamisli bila je da se kod milenijalskih i još mlađih generacija razvije odnos prema intrigantnom i inspirativnom radijskom programu i da se one podstaknu da ga i same prave.[2] U januaru 2017. počeo je da se emituje Super meni, zvanična muzička top-lista Radio Aparata, nastala po uzoru na Diskomer Studija B.[21][22] Do sredine te godine emisije su već počele da rade i ekipe knjižare Beopolis, časopisa Lice ulice, Nezavisne kulturne scene Srbije, Centra za promociju nauke, veb-portala Tegla.rs... U program su uvrštene i radio-drame.[16]

Radio je već nakon godinu dana postojanja imao više od pedeset volonterskih saradnika i nedeljno je uživo emitovao 26 emisija. Dvanaest emisija je bilo muzičkog tipa, dok su osamnaest pripremali i vodili razni aktivisti iz nevladinih organizacija. Dašić je u decembru 2017. naveo da je ova stanica u to vreme imala oko hiljadu slušalaca dnevno, ali je i istakao da precizni podaci o slušanosti nisu dostupni.[20]

Petogodišnjicu postojanja radio je dočekao sa više od sto saradnika, od kojih je većina svoje emisije realizovala uživo iz njegovih prostorija. Deo autora je svoje sadržaje snimao kod kuće, jer radio ima i saradnike iz više gradova u Srbiji.[23]

Lokacija i prostor[uredi | uredi izvor]

Prostorije radija, kao i samog Kolektiva arhitekata, prvobitno su se nalazile u četvrti Savamala, u Karađorđevoj ulici br. 53. Sam studio je tada bio smešten u izlog, po uzoru na East Village Radio, internet radio-stanicu koja se emitovala iz izloga jednog kafića u Njujorku i koju je Dmitrović zapazio i redovno slušao dok je studirao arhitekturu u ovom gradu. Početkom 2020. došlo je do preseljenja Radio Aparata na Dorćol, u Drinčićevu ulicu br. 20. Od tada radio koristi prostor nekadašnje automehaničarske radnje, a studio je u delimično napunjenom kanalu koji se ranije koristio za opravku automobila.[20][24][23][25]

Ostale aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Ova radio-stanica je tokom 2019. organizovala serijal muzičkih nastupa Radio Aparat Live, u okviru koga su se predstavili Turisti, Kene Beri, Enš i Bohemija.[26][27]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ana Dajić, Sonja Radivojević: Radio „na oblaku“: novi autorski pristupi u kreiranju internet radija” (PDF). dais.sanu.ac.rs. 15. 1. 2019. Arhivirano (PDF) iz originala 04. 01. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  2. ^ a b v g „Ana Martinoli: „Alternativni” onlajn-radio u Srbiji — nezavisni audio-projekti između eksperimenta i održivog biznis modela” (PDF). pefja.kg.ac.rs. 13. 9. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 28. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  3. ^ a b v „Radio sa stavom — samo još na internetu”. dw.com. 12. 5. 2017. Arhivirano iz originala 26. 5. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  4. ^ a b „O Zoranu Dmitroviću”. scen.uns.ac.rs. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  5. ^ „Top 5: Domaće nezavisne internet radio stanice”. beforeafter.rs. 15. 12. 2017. Arhivirano iz originala 6. 3. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  6. ^ „Kako vratiti kulturu u medije?”. seecult.org. 13. 12. 2017. Arhivirano iz originala 26. 5. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  7. ^ „Odeljak za dobrovoljne priloge slušalaca na zvaničnom sajtu radija”. radioaparat.rs. Arhivirano iz originala 10. 7. 2022. g. Pristupljeno 10. 7. 2022. 
  8. ^ a b „Zoran Dmitrović (Radioaparat): Najveći izazov je da ostanemo ono što jesmo”. medijizajednice.org. 15. 11. 2021. Arhivirano iz originala 15. 2. 2022. g. Pristupljeno 15. 11. 2021. 
  9. ^ „Kako je nestao Radio B92: „Dogovor je da se ovo odmah završi””. cenzolovka.rs. 22. 7. 2015. Arhivirano iz originala 7. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  10. ^ „Studio B prodat vlasniku TDI radija”. politika.rs. 19. 8. 2015. Arhivirano iz originala 17. 7. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  11. ^ „Studio B: O nama”. studiob.rs. Arhivirano iz originala 06. 07. 2022. g. Pristupljeno 6. 7. 2022. 
  12. ^ „Kraj jedne ere: Zbogom radiju kakav pamtimo”. mondo.rs. 13. 12. 2015. Arhivirano iz originala 08. 05. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  13. ^ „Zoran Modli: Who killed a radio star?”. koreni.rs. 28. 12. 2015. Arhivirano iz originala 8. 5. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  14. ^ „Muzika za luzere”. oblakoder.org.rs. 26. 12. 2018. Arhivirano iz originala 7. 12. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  15. ^ a b „Dnevnik Vladimira Skočajića: Dekontaminacija”. danas.rs. 12. 11. 2016. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  16. ^ a b „S poštovanjem prema radiju”. vreme.com. 2. 3. 2019. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  17. ^ „Počeo je sa radom “RadioAparat””. tajanstvenivoz.net. Arhivirano iz originala 30. 03. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  18. ^ „Miloš Dašić / Radio Aparat”. letsmixit.rs. Arhivirano iz originala 30. 03. 2022. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  19. ^ „Radio Aparat! (intervju sa Cecom, Anom i Skočom)”. preslicavanje.blogspot.com. 26. 11. 2016. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  20. ^ a b v „Online Radio Helps Serbia’s Independent Media Survive”. balkaninsight.com. 13. 12. 2017. Arhivirano iz originala 26. 5. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  21. ^ „Prva epizoda radijskog šoua POPactually”. mjuznews.com. 16. 1. 2017. Arhivirano iz originala 25. 11. 2020. g. Pristupljeno 17. 7. 2022. 
  22. ^ „Super meni na zvaničnom sajtu radija”. radioaparat.rs. Arhivirano iz originala 21. 07. 2022. g. Pristupljeno 21. 7. 2022. 
  23. ^ a b „Svetlana Đolović: Bilo bi mi žao da mladi ne dožive čaroliju radio avanture”. rs.n1info.com. 13. 10. 2021. Arhivirano iz originala 2. 11. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  24. ^ „The Death of East Village Radio”. newyorker.com. 12. 6. 2014. Arhivirano iz originala 4. 8. 2014. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  25. ^ „Radio Aparat: O nama”. radioaparat.rs. Arhivirano iz originala 10. 07. 2022. g. Pristupljeno 10. 7. 2022. 
  26. ^ „RadioAparat predstavlja: Turisti i Kene Beri (live)”. clubbing.rs. Arhivirano iz originala 26. 5. 2021. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 
  27. ^ „Bohemija objavila „Feedback Session””. oblakoder.org.rs. 21. 11. 2019. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 1. 11. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радио_Апарат&oldid=26985814”