Razgovor:Jovan I. Deretić/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

Dr Deretić

Zbog ove nedoumice,ja sam sa dr Deretićem snimio jednu (video) internet prezentaciju, u kojoj on govori o sebi i svom obrazovanju. Kaže da je rođen 18.01.1939. godine u Hercegovini (jednom hercegovačkom selu) kraj Trebinja. Završio je mašinski fakultet u Parizu i tu dobija diplomu mašinskog inženjera, što mu je obezbedilo egzistenciju u Francuskoj, dok se bavio istorijom. U Lionu završava istoriju, a u SAD-u dobija zvanje doktora (doktor nauka iz oblasti istorije). Kaže za sebe da je on istoričar po opredeljenju i struci iako je većinu poslova radio u mašinskoj struci kao inženjer.

http://www.youtube.com/watch?v=dY__iMla8iY --Nikolaslivka (razgovor) 18:01, 22. mart 2010. (CET)

Super,sad snimite još jednu i pojasnite kako je RIK došao do podatka o 08.01.1937. kao datumu rođenjane ili kako se na drugoj stranici pojavljuje isti datum,a druga godina.Bilo bi lepo i da pojasni termin Zapadna Srbija,a ukoliko se išta od ovoga bude unosilo u članak,za to bi trebalo koristiti formulaciju prema sopstvenim rečima i slične varijacije na temu i naravno,nikako ne uklanjati podatke iz članka,zato što su u suprotnosti sa njegovim iskazom,ukoliko su potkrepljeni validnim referencama. Crni Bombarder!!! (†) 20:07, 22. mart 2010. (CET)

Mesto rođenja

"Zapadna Srbija" zvuči neozbiljno. Nit‘ je postojala Srbija trdesetih godina prošlog veka nit‘ je u moderno doba imale te teritorije u Bosni. --93.86.186.143 (razgovor) 22:15, 23. maj 2010. (CEST)

To sve bi trebalo da stoji i italiku,jer je to formulacija koju je on koristio na svom sajtu,dok isti nije otiš`o etru na istinu (moguće je da je pohranjen u nekoj internet arhivi,ukoliko nije dovoljno citiranje na ovoj strani). Crni Bombarder!!! (†) 22:25, 23. maj 2010. (CEST)

Posto na srpskoj dijaspori u njegovoj biografiji stoji da je rodjen u Orahovcu kod Trebinja u Kraljevini Jugoslaviji, i dalje pise da se radi o danasnjoj Republici Srpskoj, (jer drugih Trebinja nema), a Crni Bombarder tvrdi da je na sajtu Jovana Deretica pisalo da je rodjen u Trebinju u Zapadnoj Srbiji, onda je bar meni jasno da se i u jednom i u drugom slucaju radi o Trebinju u Republici Srpskoj. Posebno ako jos uzmemo u obzir da Deretic Republiku Srpsku naziva Zapadnom Srbijom. :)) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:35, 24. maj 2010. (CEST)

Just for the record,na tom sajtu se Trebinje ne pominje,već piše samo sledeće:DERETIC JOVAN, publicista. R: 08. 01. 1939, Orahovac, Jugoslavija(sada Republika Bosna i Hercegovina - Republika Srpska). Ukoliko her Deretić,to sam već više puta pominjao,u svojoj kosmogoniji pod terminom zapadna Srbija ne podrazumeva ono što i sav normalan svet i ukoliko je taj izraz koristio u tom značenju,za to je potrebna referenca.Sve ostalo je originalno istraživanje. Crni Bombarder!!! (†) 19:09, 24. maj 2010. (CEST)

Ma Crni, Deretić je Trebinjac/Hercegovac. Pogledaj taj video dole sa jutubusa, lijepo je rekao da je rođen u jednom mjestu pored Trebinja. Ako je ranije njegov sajt služio kao referenca, sada može i njegov video. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:21, 24. maj 2010. (CEST)

U tom slucaju moze li neko da mi kaze gdje se to Trebinje u zapadnoj Srbiji tacno nalazi. Mislim na ono Trebinje u zapadnoj Srbiji koje je Deretic licno naveo kao mjesto svog rodjenja na svom vlastitom sajtu, sto je CrniBombarder sam potvrdio. Nije mi naravno stalo do toga da ovde logickim zakljuckom bilo sta dokazujem, ali smatram da je toliko ocigledno da Deretic pod zapadnom Srbijim misli na Republiku Srpsku, da jednostavno nema smisla da se negira. Pokusacu da nadjem neki snimak gdje Jovan Deretic ide sa delijama kroz Trebinje i vice "ovo je Srbija". ;) ps Kosovo je Srbija! Pozdrav za brata Crnog ;) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:27, 24. maj 2010. (CEST)

Slavene,pošto mu ti dođeš zema,`ajde onda dodaj u članak i da pripada drevnom bratstvu Deretića,koje na tom mestu živi već više od dva mileni`ja i koliko su Juliju Cezaru bili obavezni da daju vojnika za rat u Galiji,jer i o tome priča u tom istom videu.Inače,taj vidoje je nastao da bi se u ovaj članak unelo ono što her Deretić želi da se u njega unese.(Mi,kao uređivači,treba da samo prikazujemo VALIDNE i OZBILjNE izvore,a ne da ih tumačimo i utvrđujemo gde se u zapadnoj Srbiji nalazi Trebinje ili gde se nalazi taj Orahovac.)Ponoviću još jednom,nema VALIDNE reference da se taj Orahovac,u kome je navodno rođen,nalazi na tlu današnje opštine Trebinje.`ajmo malo ozbiljnosti,za promenu. Crni Bombarder!!! (†) 19:43, 24. maj 2010. (CEST)

Ma čovjek nije iz Zapadne Srbije, nego on današnju Srpsku, odnosno svu Bosnu i Hercegovinu i dio Hrvatske smatra Zapadnom Srbijom. Pročitaj to njegovo djelo Zapadna Srbija. Osim toga gdje su Ustaše palile arhive po Srbiji. Možda u dijelu Vojvodine. Nema validne reference? Pa bolje je da stoji Trebinje nego ona konstrukcija koja je stajala ranije u članku. Na šta je to ličilo bre? Zapadna Srbija u Bosni i Hercegovini i Kraljevini Jugoslaviji? Mislim. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:50, 24. maj 2010. (CEST)

Crni, pogledaj gdje mu se rodio zemljak i imenjak iz istog sela u opstini Trebinje. Jovan Deretić --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:50, 24. maj 2010. (CEST)

Pokušaću da ponovim.

1. Ko kaže da je on pod tim terminom (zapadna Srbija) podrazumevao tu njegovu umišljenu zapadnu Srbiju,a ne ono što pomisli svako normalan?Vas dvojica?To se zove originalno istraživanje.
2. Bolje da stoji pretpostavka nekog korisnika,nego ono što stoji u kakvim-takvim izvorima,prikazano onako kako je tamo napisano?Zanimljivo mišljenje.
3. On je isto tako naveo i da Deretići na istom mestu žive već dva milenij`a i da su davali tačan broj muškaraca za rimske legije.Što i to ne bi uneli u članak?Čovek je i to rek`o.
4. Tu i leži problem.Ko kaže da su oni zemljaci i da su iz istog sela?Možda je ovaj čika ciljano promenio ime da bi se okoristio likom i delom gospodina Deretića.Ako je izmislio sve živo,zašto ne bi i to.

Samo reference i ništa osim referenci.Ako je to šta je on ciljano ispričao za potrebe cifranja svog članka na sr.njiki validna reference,onda tako recite i napišite članak na osnovu celokupnog njegovog izlaganja. Crni Bombarder!!! (†) 21:09, 24. maj 2010. (CEST)

Crni, poslusaj moj stav u vezi ovoga. Ako postoji bilo kakva dilema da je iz Trebinja u zapadnom dijelu Republike Srbije, i ako postoji neko Trebinje u zapadnom dijelu Republike Srbije, i ako u tom Trebinju ima Deretica, onda postoji opravdana sumnja. Ali posto ne postoji Trebinje u zapadnom dijelu Republike Srbije osim onoga u Republici Srpskoj koju ne samo sljedbenici djela Jovana Deretica, nego i mnogi Srbi nazivaju zapadnom Srbijom, onda zaista nema dileme da je iz sela u opstini Trebinje u Republici Srpskoj koju zbog srpskih ili svojih istorijskih ubjedjenja naziva zapadnom ili Zapadnom Srbijom. Posebno nakon sto je Slaven naveo njegovo djelo "Zapadna Srbija" u kome se govori o Zapadnoj Srbiji koja obuhvata i teritoriju Republike Srpske, tu zaista nema nikakve dileme. Uostalom postoji samo jedno Trebinje! A Orahovac je selo u opstini Trebinje: [1] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:29, 24. maj 2010. (CEST)

Raz`mem ja tebe,ali ti/vi ne razmete mene.Trebinje postoji i kod Kuršumlije,a možda se još koji zaselak diljem nek`dašnje SFRJ tako zove.(Znam da postoji Gornji i Donji Orahovac,već sam to naveo iznad (odeljak Koza i Rogovi),al` to menja suštinu stvari o kojima ja pričam.Ako citirate čoveka,citirajte ga do kraja.) Crni Bombarder!!! (†) 21:37, 24. maj 2010. (CEST)

Crni, ako hoćeš da osporiš da govori istinu o svom mjestu rođenja, ospori. Ja ti to ne branim. Ali ono štto je prethodno stajalo u članku je bilo veći cirkus nego mnogi stavovi iznijeti u njegovim knjigama. Kuršumlija svakako nije u zapadnom nego u južnom dijelu Republike Srbije, u Topličkom upravnom okrugu. Dakle, opet kažem, ako hoćeš da osporiš da se čovjek uopšte preziva Deretić, takođe ti ne branim. Jedino što mi je zasmetalo je činjenica da se ovdje na razgovoru vode neke nerazumljive diskusije u smislu da se ne zna šta ko hoće da ospori u članku, da li predmet članka, ili djelo ovog čovjeka, a u isto vrijeme uvod ni za glavu ni za rep (Zapadna Srbija u Bosni i Hercegovini u Kraljevini Jugoslaviji). Da se razumijemo, njegovo djelo je amaterska istorija i to je nesporno, zato ga ozbiljna istoriografija ne uzima u obzir, ali je čiljenica da ima nekih pitanja, rupa, na koje struka još nije dala odgovor i koje je on iskoristio da stvori neki svoj svijet. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:53, 24. maj 2010. (CEST)

U Kursumliji postoji dio ili naselje koje je dobilo ime po Trebinju u Republici Srpskoj. A ovo Trebinje u Republici Srpskoj je geografski mnogo blize zapadnom dijelu Republike Srbije od naselja u Kursumliji. Nemoj sada da se zezamo. :) Isto tako se Gornji i Donji Orahovac u opstini Trebinje nazivaju samo Orahovac, kao uostalo u svim primjerima takvih sela gdje postoji gornje i donje. Nemoj brate dragi da zapinjes toliko da ne bude Trebinje i Orahovac u opstini Trebinje. Evo ja sam tebe poslusao da on nije naucnik, i prihvatio sam tvoj stav. Budi i ti korektan i prihvati da je iz Orahovca, sela kod Trebinja. Ajde brate budi fer! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:59, 24. maj 2010. (CEST)

Misterija datuma rodjena....

.... je rešena. http://www.youtube.com/watch?v=dY__iMla8iY --Алекс (разговор) 13:18, 24. мај 2010. (CEST)

Види изнад,већ је помињан тај линк овде и то не решава мистерију. Црни Бомбардер!!! (†) 13:22, 24. мај 2010. (CEST)

Ajde ne sabotiraj više. --Алекс (разговор) 13:29, 24. мај 2010. (CEST)

Није овде реч о саботажи него што се за најосновније податке не могу наћи релевантни извори.--Војвода разговор 15:47, 31. мај 2010. (CEST)

Измишљено досељавање Срба

Мислим да Деретић није самостални аутор ове књиге тј. да је у питању зборник научних радова где су објављени радови неколико аутора.--Војвода разговор 23:39, 26. мај 2010. (CEST)

Линкови ка делима

Што се уклањају линкови ка делима? Ако имамо чланак о једној њкизи могли би да имамо и о осталима. --Војвода разговор 18:54, 30. мај 2010. (CEST)

Nije svaka knjiga relevantna da bi se o njoj imao članak. --93.87.192.167 (разговор) 19:20, 30. мај 2010. (CEST)

А ова се истиче у односу на остале? Па сам аутор у једном свом интервјуу каже да је Нова Вулгата најзначајнија а претпостављам да му ни Историја Срба није мање дража. На основу ког критеријума је дело Античка Србија значајније од других дела и зашто о сваком од њих не би постојао чланак?--Војвода разговор 15:46, 31. мај 2010. (CEST)

ЈИД историчар

Молим да се у чланак не убацује лажна информација да је дотични господин историчар. То пре свега није доказано, и ако се баш жели да у чланку стоји и та реч, мора ићи уз "самозвани". --Јагода испеци па реци 15:47, 14. јун 2010. (CEST)

Критика

Свака част на пронађеној књизи и учињеном труду. Тако то раде прави википедијанци. Ја сам убацио корице, можда би било добро да се убаци овде или да се напише посебан чланак о књизи. Било би добро да се дају неки поднаслови за одељак о критици, овако је доста пренатрпан за читање. Или да се уради као са наводима теорије деретића, по тачкама да би се лакше схватало. Такође, пренатрпан је са Радић наводи, Радић наводи, Радић... Евентуално би у наслову критике могло да се убаце наводници у којима би стајало име писца или књиге а да се мало смањи помињање његовог имена, а може има или се може појавити још нека књига која критикује ово што је написано. --Алекс (разговор) 14:17, 25. јун 2010. (CEST)

Ja sam krenula po poglavljima same knjige, evo podeliću sada. Ima tu još da se piše, ali meni lično je problem što ja imam samo tu knjigu, a kritikovalo ga je mnogo više ljudi istoričara (navela sam u uvodu neke) ali ja ne mogu doći do tih radova. Možda bi moglo da se pokuša da se dođe do još nekog od radova ovih istoričara pa da se taj deo proširi. Svesna sam da je malo tekst preopterećen Radić ovo Radić ono, kao i referencama i navodima, ali mislim da je to ovde neophodno, jer samo tako se bilo šta napisano o ovom liku može smatrati verodostojnim. O samoj knjizi... Heh... Pa može da se napiše i članak o samoj knjizi (to da imamo članak), ali knjigu ipak treba pročitati, jer Radić je oštar kritičar veoma preciznog jezika koji neumoljivo seče korov svojim britkim rečima, plus je veoma duhovit... Zabavi nikad kraja... :) --Јагода испеци па реци 19:42, 25. јун 2010. (CEST)

Koliko ja znam ta je kljucna knjiga, ja sam nalazio samo delove ali nemam kada time da se bavim. Svaka cast. Generalno ovo je kritika cele te "skole". Tako da je--Алекс (разговор) 20:07, 25. јун 2010. (CEST)

Da li ovde iko od vas dobro zna neki od klasičnih jezika? Deluje zaista bedno da se napadaju jedni, a veličaju drugi, dok niko ovde očigledno ne govori latinski i starogrčki jezik!? To je sramota! Ne može se kritikovati knjiga, koja nije pročitana, a kad' to kažem, ne mislim samo na tu knjigu, već i na onu literaturu, na koju se ista poziva.

Tek tada ćete razumeti da li autor barata činjenicama ili ne! U suprotnom može vam neko reći da se neki događaj desio tad i tad, a vi to zdravo za gotovo prihvatate, te se i vi, kao i neki drugi, potom na "to" (pogrešan podatak)pozivate, odnosno neko čak i na vas.

Na takvom radu ne počiva ona prava istorijska nauka. Masa autora se poziva na neka dela, a kada uspete da lično (u originalu) pročitate ista, shvatite da oni njih nisu ni pročitali ili dobro razumeli.

Većina antičkih pisaca i dela još nije prevedena na engleski, francuski ili nemački jezik, a da ne govorimo o srpskom! Lično posedujem kolekciju antičkih dela, koje nema nijedan naš univerzitet ili biblioteka.

Gledao sam šefove katedri za istoriju koji su sa nevericom posmatrali neka tih dela (pitali dal' smeju da ih uzmu), iščuđavajući se kako sam do istih došao, i sl.

Nije to bio problem, već što ti ljudi nisu znali klasične jezike, a mnogi od njih ne znaju ni jedan jedini strani jezik, pa se sad' pitam ko nam vodi to danas katedre za istoriju.

Srednjim vekom se bave ljudi koji ne znaju dobro (ili uopšte) da čitaju latinski i starogrčki jezik? To je nečuveno?! U Nemačkoj imate dosta poznatih i priznatih istoričara (K. Ekerman, H. Leo, K. J. Kzornig, O. Švebel, E. Ajhler, G. P. Fering, J. Herman, H. Kunstman, R. Oleš, E. Šult, itd.), koji su pisali o Srbima na njihovom tlu, a verujte mi ovde bi svi bili šokirani sadržajem njihovih knjiga.

Prvi put sam se tamo susreo sa mapama u koloru (na masnom papiru) iz njihovih "školskih atlasa", na kojima se vidi prostiranje srpske države na tlu današnje Nemačke (po godinama), eee... to kod nas nema, niti naši studenti, svršeni istoričari ili njihovi profesori uopšte i znaju za to.

Imate mape srpskih država kroz vekove na nemačkom tlu!!! Franački hroničar Fredegar Skolastikus, čije delo (iz 642. godine) imam i na latinskom i na engleskom je kristalno jasno i nedvosmisleno objasnio mnogo toga bitnog za našu istoriju, a takođe i njegov zemljak Enhard (biograf Karla Velikog), čiji su tekstovi kod nas drugačije prevođeni od onih u originalu, pre svega da bi se pohrvatile neke ličnosti i teritorije. Na Zapadu se na ovo naše mudrovanje samo nasmeju i možda prokomentarišu da se mi ne možemo ni sami sa sobom dogovoriti oko sopstvene istorije.

Rusija je već krenula (posle Ukaza predsednika Medvedeva) sa uklanjanjem dela za koje je utvrđeno (čitaj: dokazano) da su falsifikati, a tiču se istorije slovenskih naroda. Pre svega falsifikujući istoriju Srba i Rusa.

Zanimljivo je da su ruski istoričari (danas vodeći za slovensku istoriju u Svetu) svi listom podržali rad dr Jovana I. Deretića, a upravo je on lično najzaslužaniji za pomenuti Ukaz! Negativna selekcija koja je kod nas krenula još pre Drugog svetskog rata rezultirala je ovakvim katedrama za istoriju, kakve sada poznajemo, sa profesorima, koji su sa gledišta ozbiljne istorijske nauke, bukvalno polupismeni.

Ne postoje ovde nikakvi klasični izvori, do drugih se i ne dolazi i samo "veliki domaći istoričari" prepisuju jedni od drugih "svoja dela", tj. "presipaju iz šupljeg u prazno"!? Niko ovde (na Wikipedia-i) "ozbiljan" neće polemisati sa virtuelnim istoričarima, administratorima, itd.

Nema ni razloga za to, jer istorijska nauka se razvija, ne stagnira, novi dokazi isplivavaju na površinu, pa sledi i novo pisanje istorije.

Pogledajte Srbiju u 19. veku (posle Berlinskog kongresa 1878), dokazane i originalne istoričare proganjaju i smenjuju, a dovode pravnike, kao velike stručnjake za "kritičku istoriju".

I od tada kreće nizbrdo rad na nacionalnoj istoriji...

Ovde niko ne zna imena plemena koja danas ulaze u lužičko-srpsku grupu (plemena)? A i što bi to znali? Što bi to nekog ovde zanimalo? Zašto ne objave sačuvane povelje bosanskih kraljeva, ko što to normalan svet radi? Sa jedne strane kopija (u boji) povelje, a sa druge prevod na engleski, srpski i ruski jezik! Pa pošalju iste po Svetu na univerzitete i institute u biblioteke, poznatim istoričarima, ...i sl.

To bi trebalo da rade univerziteti (katedre za filologiju, antropologiju, istoriju i arheologiju), Matica srpska i SANU.

Tada bi svako mogao da pročita koje pretke spominju i na koje se svaki vladar poziva ...da su njegov rod! Naravno da se pozivaju na srpske, a ne na neke tamo hrvatske, kako imate često tumačenje po Bosni ili Hrvatskoj.

Ovo ovde mi sad' deluje više kao neke internet dečije igre, sa potpuno beznačajnim posledicama po naš dalji kulturni razvoj.

Preporučujem vam se bacite više na učenje i nauku, da bi bolje razumeli i videli neke stvari ili pojave oko nas. Usput, kopirajući gornju formu potpisivanja, greškom sam zaboravio da unesem moje ime u sva polja! Izvinjavam se. Nije bilo namerno. Pozdrav... ScorpionNS (разговор) 17:00, 30. avgust 2010. (CEST)

Ok, dešava se. Sad vidim da je sve u redu. --Алекс (разговор) 17:39, 30. август 2010. (CEST)

Korisnik ScorpionNS se potpisao mojim imenom?! Ne delim te stavove i ne razumem što je to urađeno. Tražim da se rasčisti o čemu se ovde radi. --Алекс (разговор) 17:07, 30. август 2010. (CEST)

Ako se nece pisati clanak o toj knjizi, ja moram da obrisem ovu sliku. Postena upotreba vazi samo za clanke. -- Bojan  Razgovor  20:11, 25. jun 2010. (CEST)

Ostavi nam malo vremena, možda napravimo taj članak a možda i ne.--Aleks (razgovor) 22:47, 25. jun 2010. (CEST)

Bojane, da li to znači da se takve slike (slike korica knjiga) mogu koristiti SAMO i isključivo u člancima o dotičnim knjigama? --Jagoda ispeci pa reci 23:12, 25. jun 2010. (CEST)

Da. -- Bojan  Razgovor  21:54, 26. jun 2010. (CEST)

Steta.--Jagoda ispeci pa reci 22:14, 26. jun 2010. (CEST)

Ovde stvarno postoji problem, jer mene, a verovatno i mnogo druge, ne interesuje ovako obimno pominjanje Radicevih kritika koje same po sebi i nisu u potpunosti relevantne, jer se bave vecinom opovrgavanjem celokupne ideje na osnovu razlicitih interpretacija datuma, imena i titula, na osnovu sturih, u vecem broju savremenih izvora. Naravno, treba da postoji odeljak koji se bavi kritikom rada samog Deretica i ideje koju zastupa, ali stvarno 90% teksta je o tome, a da me to zanima otisao bih na Radicevu stranicu.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.101.202.201 (razgovor • doprinosi) | 21:35, 25. avgust 2010

Opširna kritika je jedini način da ovakve teme budu napisane sa neutralne tačke gledišta onako kako je to definisano ovde. Npr, na en viki u članku en:Moon landing conspiracy theories procenjujem da je oko 60-70 % članka (po dužini na ekranu :) posvećeno opovrgavanju raznih „dokaza“ o prevari i to baš zato da bi se postigao NPOV. E sad, da li baš treba u ovom članku sve to da piše jeste pitanje. Navedena kritika se ne odnosi samo na Deretića, već na čitavu „srpsku autohtonističku školu“, a na tom članku uopšte nije pomenuta kritika koliko mi se čini, što je strašno. Možda bi najbolje bilo da se ovde ukratko pomene kritika sa napomenom da se više o tome može pročitati u članku o SAŠ-u i da se čitava kritika premesti tamo? EOF; [sabate]$ talk; 22:55, 25. avgust 2010. (CEST)

Mislim da nije problem da kritika bude 5, 50, ili 95% nego da stranica bude napisana odgovarajućim stilom. Ma kakva god teorija bila ona je poduprta nekakvim izvorima. Tako da treba videti na čemu temelji svoje tvrdnje Deretic jer on navodi neke citate, a ako su to citati poznatih svetskih istoricara itd, onda se mogu proveriti i uneti. A sa druge strane treba videti tacno gde su kritike i to poklopiti da se vidi sta je i kako na konkretnom primeru. Ovako kaze jedan, kaze drugi i to je to. Za nekoga ko ne zna tacnije istoriju sve moze i sve ne moze. Za dalje prosiravanje ovakve stranice su potrebni ljudi koji to mnogo bolje poznaju i koji bi umeli na adekvatan nacin da pristupe problemu. --Aleks (razgovor) 10:23, 26. avgust 2010. (CEST)

Radić nema "stranicu", nego je napisao knjigu. Ako te ne zanima, nemoj da čitaš. --Jagoda ispeci pa reci 20:34, 3. septembar 2010. (CEST)

Ruska akademija nauka

Je li pronađen ikada izvor da je Deretić član Ruske akademije nauka, kako neki tvrde. Znam da je jedno vrijeme govoreno da nigdje nema izvora, a možda je u međuvremenu to i pronađeno. Dakle, da li je, ili to predstavlja čistu izmišljotinu. --Željko Todorović (razgovor) 21:06, 3. septembar 2010. (CEST) s. r.

Nema izvora sem što on tako tvrdi. Takođe ne radi se o Ruskoj akademiji nauka nego nekoj PANI. Ja sam bio na njihovom sajtu ali nema spiska. Tako da ako formulacija neodgovara onda je potrebno da se promeni ali svugde ga tako predstavljaju. --Aleks (razgovor) 21:10, 3. septembar 2010. (CEST)

Pa čija je ta PANI akademija, u kojo je državi? I da li se radi o priznatoj akademiji, ili grupi avanturista koji se nazivaju akademija? --Željko Todorović (razgovor) 21:15, 3. septembar 2010. (CEST) s. r.

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%8F_%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA_%D0%B8_%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B2 Ako znaš ruski... http://www.pan-i.ru/ ovo je zvanična stranica ali ne radi stalno i nema spiska. --Алекс (разговор) 21:29, 3. септембар 2010. (CEST)

Цитирам: „Межрегиональная общественная организация "Петровская академия наук и искусств", устав которой был зарегистрирован 20 апреля 1992 г. Министерством юстиции Российской Федерации (регистрационный № 901), представляет собой независимую общественную организацию интеллектуального потенциала, основанную на членстве.” ... и преводим: Међурегионална друштвена организација "Петровская академия наук и искусств", чији је статут регистрован 20.4.1992. у Министарству правде РФ (№ 901), јесте независна друштвена организација интелектуалног потенцијала, која почива на члановима. На сајту исте „академије” постоји и приступни формулар, тј. свако ко га некако попуни и пошаље са молбом има могућност да постане члан. У питању није државна академија, у питању је група грађана, НВО, назовимо то како год, али са именом Академија. Списак чланова ове организације није доступан на Интернету, пак. Даље, у оквиру ове организације постоји одељење које се бави историјом (Отделение исторических наук), чији чланови су руски историчари који се баве историјом Русије, што је на сајту подвучено бар десет пута. Не знам колико се приче господина Деретића уклапају у њихове циљеве и интересовања. Поздрав, Wlodzimierz (разговор) 15:47, 19. септембар 2010. (CEST)

Možda je Jovan Deretić počasni član ove akademije jer se on tek od novijeg vremena bavi i ruskom istorijom.--Војвода разговор 11:41, 17. октобар 2010. (CEST)

Где се др Деретић позива на Ану Комнину?

Желим да ми неко каже ко је направио део у чланку који се зове "Титуле и презимена"? Г. Радић критикује г. Деретића да се позивао на Ану Комнину, да је она рекла, да је краљ Бодин уједно и цар Далмата. Имам два питања: 1. У ком се делу (књизи, раду) др Деретић позива на Ану Комнину? 2. Како је могуће да се др Деретић позива на Ану Комнину, када су Византијци тј. Ромеји признавали само једног цара, тј. само свог византијског? (Чак нису признавали ни франачког цара Карла Великог кога је папа Лав III крунисао за цара 800. године у базилици Светог Петра у Риму, након чега долази до заоштравања односа између истока и запада) У напред хвала Nikolaslivka (разговор) 19:58, 16. октобар 2010. (CEST)

Постави у тексту "" тамо где мислиш да није референцирано. --Алекс (разговор) 20:00, 16. октобар 2010. (CEST)

Nema on šta da postavlja traži se izvor, nego neka čita malo pažljivije.

1. Piše ti u referenci 33.
2. To je pitanje za Deretića. Radić vrlo dobro zna da su Vizantinci priznavali sam jednog i to svog cara, ali Deretić izgleda ne zna, pa je to Radić i kritikovao. U članku lepo piše šta je Ana napisala (čak su navedena dva izdanja treksta Ane Komnine) i kako je to Deretić protumačio. Ponoviću: Ana je nazvala Bodina egzarhom, a ne vasilevsom. Međutim, Deretić, pošto nema pojma sa životom, to jest sa vizantijskim titulama, protumačio je egzarh kao CAR. Odatle Deretiću da Ana naziva Bodina carem. Korisnik Slivka bi mogao malo pažljivije da čita pre nego što počne da kritikuje. --Јагода испеци па реци 00:13, 17. октобар 2010. (CEST)

A ti, Aleks, pre nego sto ubuduce das ovakav savet, prvo molim te proveri da li je osnovano traziti izvor ili ne. Hvala.--Јагода испеци па реци 00:14, 17. октобар 2010. (CEST)

Јагода, занима ме да ли Ви стварно верујете у то што причате? Да ли сте прочитали књигу "Западна Србија"? И како можете тако да причате, без поштовања, о човеку који је старији од Вас? Желим да ми се то писмено докаже у књизи, да се др Деретић позивао на Ану Комнину! И ако то постоји тек онда може да стоји на википедији и да буде прихваћено!Nikolaslivka (разговор) 19:43, 17. октобар 2010. (CEST)

Želim i ja da Deretić prestane da zloupotrebljava istorijske izvore, vređa i omalovažava priznate istoričare i zamajava narod svojim nebulozama, pa mi niko želju ne ispunjava. Ako hoćeš napismeno, a ti, Nikola, kupi knjigu, pronađi stranicu koja je navedena u referenci, pa pogledaj sam. Ja svakako daleko više verujem jednom Radiću, nego dokazanom prevarantu i šarlatanu Deretiću. I daj, molim te, ne popuj mi i ne uči me ti bontonu. Ja svakako zaslužujem isto, ako ne više poštovanja od Deretića, pa mi ga ti ne ukazuješ takvim obraćanjem. A šta će na Vikipediji da bude prihvaćeno a šta ne, to ti svakako nećeš odlučivati. Tvrdnja je referencirana, i to vrlo validnim izvorom, i to je sasvim dovoljno za Vikipediju. Ili možda misliš da bi jedino skenirana stranica iz Deretićeve knjige bila validna referenca? Svašta. --Јагода испеци па реци 22:48, 17. октобар 2010. (CEST)

Јагода, ако има неки проблем или нешто сумња или има књигу може да укаже у тексту да тражи да се то додатно појасни овде или да тражи додатно референцирање. Видео сам да је референцирано, али ми се чинило да има неку замерку у смислу да нешто нестоји. Друга ствар је да Корисник Ниносливка не треба да поставља питање да ли неко верује у нешто. У верзији Западна Србија која се може наћи на интернету пише:

"У време Немањића Срби се редовно називају, поред свог етничког имена - Срби, још и Далмати, Илири па и Тривали. Ана Комнен је редовно називала краља Бодина - "краљ Далмата". Тома Сплитски каже за Бар и Улцињ да се налазе у "Горњој Далмацији". Једна победа над Србима цара Јована Комнина 1118-1143, славила се у Византији као победа "над Далматима". Византински историчар Јован Кинам каже за Србе да су као "народ Далмати". И други византински писци су тако говорили. Тако Никита Акоминат каже, 1204 године, да су Срби Далмати. Краљ Стефан Првовенчани каже за своју престо-ницу - Скадар, да се налази у Далмацији. Византински историчар Лаоник Халкокондила каже за цара Душана да је он хтео да створи "европску империју народа Илирског"."

Ово је једина реченица где је поменута Ана Комнен. --Алекс (разговор) 23:12, 17. октобар 2010. (CEST)

A ti, Aleks, veruješ da je ta internet verzija ista kao i ona štampana? Ajde nemoj da se sad pravimo blesavi. Internet verzija Deretićevog teksta na Deretićevom sajtu može da se menja kako se Deretiću svidi, i uopšte ne sumnjam da je nakon izlaska Radićeve knjige taj deo izmenjen, upravo da bi one kao ti, koje mrzi da traže papirne verzije (koje ne mogu tek tako lako da se menjaju), ubedio kako eto, Radić, zamisli, laže. Radić je dao kompletan bibliografski podatak Deretićeve knjige u kojoj je on našao ne samo tu, nego bilo koju Deretićevu tvrdnju koju je kritikovao (Radić, za razliku od Deretića, zna kako se pišu naučni radovi), i ja nemam zašto da sumnjam u njega. Da li ti to hoćeš da kažeš da sumnjaš u Radića, da je Radić, univerzitetski profesor i vizantolog, čija je specijalnost odnos Vizantije i Srba, pisao napamet i lažno optužio Deretića, doktora mašinstva i fantomskog doktora neke još fantomskije Ruske Akademije, za lupetanje u oblasti istorijske nauke? Ako je tako, samo reci. Lako ću ja da uklonim sve što sam napisala, pa onda vi lepo pevajte hvalospeve ovom šarlatanu, ali bez mog učešća. --Јагода испеци па реци 23:46, 17. октобар 2010. (CEST)

Ja se samo trudim da razlučim i razjasnim gde su činjenice a gde nisu, ma ko god da je u pitanju i to bez nervoze, napadanja i slično. Kao što se trudim da dođem do toga o kojoj se Akademiji radi. Tražim samo činjenice. Ovo što stoji od Radića je sasvim dobro. A najbitnije je to što mi ne treba da proučavamo već samo da prenesemo ono što kaže "univerzitetski profesor i vizantolog". Internet verzije mogu da se razlikuju, zato sam i naveo da se radi o internet verziji. Međutim, ta internet verzija potvrđuje to što kaže Radić, da ne potvrđuje ne bi se javljao. Ali ako se već radi o papirnatim izdanjima ili ne, da li si navela reference do papirnatog izdanja Zapadne Srbije do kojih si došla ili si prepisala Radića? Neću da se javljam više po ovom pitanju, ali nemaš potrebe da vidiš da svi hoćemo samo da obrišemo Radića. Možda neko hoće, ja neću. I nije mi jasno što ovde uvek postoji taj stepen nervoze. --Алекс (разговор) 00:21, 18. октобар 2010. (CEST)

Пре свега, чланак о др-у Деретићу је један од ретких чланака који има критике неког другог човека. Лично сматрам, у колико је г. Радић критиковао г. Деретића, то би требало да стоји на његовом чланку као његово дело. Друга ствар, ја се према Вама Јагода обраћам са великом дозом уважавања и поштовања. Ни једном Вам се нисам обратио на перту. Друга ствар, као што сте написали г. Алекс-е краљ Далмата, а не цар Далмата. Не знам зашто има толико потцењивања, омаловажавања и толика опструкција чланка и целог рада др Деретића? Занима ме зашто се само позивате на једну једину књигу и то "Западну Србију"? Надам се да сте ме разумели да ја не желим да се улази ни у какве свађе, али плагијати морају да се исправе! И замолио бих за једну дозу поштовања, и према члановима Википедије и према људима о којима она пише! Хвала на разумевању!-Nikolaslivka (разговор) 11:02, 18. октобар 2010. (CEST)

G. Slivka, ubacili ste neke istorijske kongrese na kojima je g. Deretić učestvovao. Da li ti kongresi imaju ime? Koliko ja znam, obično ih imaju. Ovako kako sad stoji, ne može. Ko je organizovao kongrese,čiji su to bili kongresi? Neki univerzitet, organizacija, udruženje...? KO? Što se tiče onlajn knjige g. Deretića, rekla sam šta imam. Radić je citirao papirnu verziju, koja ima veću težinu od onlajn, jer papir se ne može tek tako menjati kao što je to moguće sas onlajn verzijama. A zašto ima toliko podcenjivanja? Pa vidite. Ono što su vračevi za medicinu, to je Deretić za istoriju -- opasni i po život pogubni šarlatani -- i to treba jasno i glasno da stoji uovom članku. Što se tiče same knjige, ne pozivam se ja, nego prof. Radić. Ja sam samo prenela ono što je Radić napisao. Opet ponavljam: ja takođe mogu da uklonim celu kritiku, pa vi se onda dajte na pisanje hvalospeva tom prevarantu, ali BEZ mog učešća. Vikipedija ionako sve trpi, sirota, pa će i to svojevrsno bogohuljenje istrpeti. --Јагода испеци па реци 12:12, 18. октобар 2010. (CEST)

Potpuno se slažem da "plagijati moraju da se isprave". Upravo zato je i ubačena kritika prof. Radića. Da bi se plagijat neke navodne antičke srpske istorije koji je smislio Deretić ispravi. --Јагода испеци па реци 12:14, 18. октобар 2010. (CEST)

S druge strane, ko ste vi, uopšte, g. Slivka? Vidim da od kad ste se prijavili, jedini članak na kom ste radili bio je ovaj. Ne znam kako drugima, ali meni takve stvari pale lampicu samopromocije, pristrasnosti i još nekih par stvari koje bolje da ne navodim...--Јагода испеци па реци 12:25, 18. октобар 2010. (CEST)

Ali ako se već radi o papirnatim izdanjima ili ne, da li si navela reference do papirnatog izdanja Zapadne Srbije do kojih si došla ili si prepisala Radića?

Prenela sam od Radića, jer je čovek svaku Deretićevu izjavu koju je kritikovao uredno referencirao sa sve brojem strane. Ne vidim zašto bismo sumnjali u Radića, zaista. S druge strane, Radić navodi da Deretić kaže da je Ana Komnina Bodina nazivala CAREM, a ne kraljem, kao što to sad stoji u toj Internet verziji. Odatle cela moja priča o nestalnosti i nesigurnosti internet verzija, pa još plus ako stoje na sajtu samih pisaca. Međutim, istina je da je Ana Komnina nazvala Bodina egzarhom, što bi moglo da se protumači kao vojni vođa (pored crkvene titule), a ne VASILEVSOM, titula koju su u to doba nosili samo vizantijski carevi. No, za Deretića to je manje važno: kave veze ima, egzarh, vasilevs, šta fali, svejedno. Upravo je to ono što Radić kritikuje: neodgovoran način prema titulama pojedinih vladara. U Radićevoj knjizi se takođe govori o jednom drugom caru koga je Deretić posve izmislio, ali nisam htela da prepisujem celu knjigu, nego samo da navedem sušitinu kritike. --Јагода испеци па реци 12:37, 18. октобар 2010. (CEST)

Поштована Јагода, у светлу истине, да Хришћанство постоји 2010 година, те да на свету постоје многе друге религије и пре и после Хришћанства, свесни смо чињенице да се став о овој религији мењао како у оквиру њених припадника тако и у оквиру оних који припадају другим религијама или пак не припадају ни једној. У току стварања српске историје нормално је да постоје објективне чињенице, али је јасно и то да оне могу бити мењане или погрешно забележене, намерно и тенденциозно или чак ненамерно. Понекад су те грешке корисне за један народ, а понекад и не. Г. Деретић својим радом покушава да унесе једно ново гледање на српску историју и нормално је да трагајући за историјским подацима и износећи оно што је сазнао може направити и извесне грешке. Сувише је грубо и тенденциозно, у омаловажвајућем тону, оповргавати податке које износи. У циљу научне и историјске истине добро је да постоји толико варничења око ове теме јер ће оно изискрити сигурно нешто ново и другачије у погледу на српску историју у односу на оно што смо до сада знали. У консталацији међународних односа, чак и кад би се доказало да су Срби најстарији народ на планети не би се много тога променило, али ипак је добро загребати мало дубље у чињенице зарад историјске истине ма каква она била. Г. Радића веома ценим као професора и историчара и ако се наши ставови разликују. Због коректности према свакој личности, сматрам да критике које сте ставили на чланак г. Деретића, акоје износи г. Радић треба ставити у чланак г. Радића. Такође изражавам негодовање ка Вашем ружном обичају да ме у току дискусије омаловажавате и дискредитујете. Поздрављам Вас и надам се плоднијој сарадњи, нормално уважавајући Ваш рад администратора и тежњу ка што објективнијој историји. С поштовањем Никола Шљивић.-Nikolaslivka (разговор) 21:10, 18. октобар 2010. (CEST)

G. Slivka. Neka g. Deretić prvo nauči stvari iz istorije koje se uče u petom osnovne (kao npr. da Lazar nikad nije bio car, ili ko je otac Stefana Nemanje). Zbog korektnosti prema nauci koja se zove istorija, neophodno je da deo kritike prof. Radića stoje ovde. Bez nje, ovaj članak bi bio uvreda za istoriju kao nauku, i pljuvanje na sav trud koji su kritički istoričari počev od kraja 19. veka pa naovamo učinili kako bi istorijsku nauku u Srbiji uveli u naučne okvire. Ja ni u jednom momentu nisam VAS direktno omalovažila, već vaše stavove. Vi imate apsolutno pravo da mislite i verujete u šta hoćete, ali nemate pravo da te svoje iste stvove namećete jednoj enciklopediji koja pretenduje da bude zasnovana na pre svega naučnim izvorima. A Deretić to svakako nije. Ni izvor, a još manje naučni. Naučno fantastični, možda. Ali naučni nikako. --Јагода испеци па реци 22:31, 21. октобар 2010. (CEST)

Korisnik NikolaSlivka

Je urednik Deretićevog sajta, verovatno onog istog na kome se nalazi i sporna knjiga. Ja mislim da dalje ne treba da objašnjavam kredibilitet g. Slivke, da je svima jasno o kome se radi.--Јагода испеци па реци 14:17, 18. октобар 2010. (CEST)

Него, приметих да су сва три конгреса одржана на тачно исте датуме. Вероватно период од 12. до 14. маја има неку посебну магијску моћ...--Јагода испеци па реци 14:35, 18. октобар 2010. (CEST)

Николасливка је уредник свог сајта који се зове http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/. Zovem se Nikola.Nikolaslivka (razgovor) 19:57, 18. oktobar 2010. (CEST)

Hm, da. Nije šija nego vrat. --Jagoda ispeci pa reci 22:26, 21. oktobar 2010. (CEST)

Kritike

Želim da mi neko pokaže još neki članak o nekom čoveku, koji ima kritike drugih naučnika?Nikolaslivka (razgovor) 23:49, 20. oktobar 2010. (CEST)

Bilo je prico o tome ranije. http://en.wikipedia.org/wiki/Moon_landing_conspiracy_theories --Aleks (razgovor) 01:46, 21. oktobar 2010. (CEST)

Da li je to o nekom čoveku ili o teoriji, molim Vas Alexmilt pogledajte malo bolje pitanje? Smatram da kritike treba da se prebace na članak g. Radivoja Radića pošto je to njegovo delo. Hvala Nikolaslivka (razgovor) 19:29, 21. oktobar 2010. (CEST)

Nema nikakve potrebe detaljnu kritiku Deretićevog dela ubacivati u članak o Radivoju Radiću, jer se kritika tiče direktno Deretića. Da je kritika opštija, moglo bi se to uraditi, ali ovako, ova kritika se nalazi tačno tamo gde joj je mesto: u članku o ličnosti koju kritikuje. --Jagoda ispeci pa reci 22:33, 21. oktobar 2010. (CEST)

E ljudi mislim da stvarno nema smisla i da je sramotna ova stranica na vikipediji o Jovanu I. Deretiću. Mislim da podnaslovi tipa "Istorija po Deretiću", "Proizvoljno svojatanje careva sultana i dr", kao i kritika Radićeva koja zauѕima pola stranice su krajnje bezobrazni. Ako je stranica o Deretiću onda se ostavite šta je ko rekao za njega i da li je on u pravu. Stranica treba po meni, a i po standardima vikipedije da sadrži jedan početni dio o samom Deretiću, biografija i dr, i onda ispod toga da se sasvim korektno opiše ono što je on proučavao pod naslovom "Zabranjena istorija Srba", nzm samo kako vas nije sramota da ovakvu stranicu napišete, bez obzira što je moje mišljenje slično Deretićevom, mislim da svako zaslužuje jednu korektni stranu ma čime se bavio ili bio u pravu ili ne....Ja ću sada početi da brišem one sramotne članke kako Radić kaže ovo, Radić kaže ono, a stranica Deretićeva....

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 19:40, 2. decembar 2010

Ovo je više nego korektna strana o ovom gospodinu. Ne razumem, u čemu je problem? --Jagoda ispeci pa reci 20:28, 2. decembar 2010. (CET)

Nemoj da si tako bezobrazan i pokvaren znas. Vise nego korektna stranica je za tebe stranica ciji sadrzaj je 95% djelo jednog drugog covjeka, koji takodje ima svoju stranicu na vikipediji. Ali bukvalno 95% sadrzaja stranice. Ne znam samo za koga radite i po cijem nalogu, i ko vas placa da lajete (da oprostis na izrazu). Covjek je napisao mnostvo knjiga, a vi nemate o cemu drugome da pisete vec kritiku nekog radica, ovo nigdje i nikad na vikipediji nisam vidio. Ovo je presedan. Ali nebitno, kad vama ne smeta da samovoljno izbacujete Kosovo i Metohiju iz granica Srbije onda me ni ovo ne cudi. Na stranici o Srbiji, lijepo pise, br stanovnika nzm ni ja tacno, recimo 7 miliona lupam, u zagradi (bez Kosova i Metohije) ZASTO BEZ? STA JE PROBLEM, nemate podatke???? Koliko ja znam postoji i stranica o Kosovu, pa mozete samo da na tih 7 miliona dodate podatke sa kosova....sta je to toliki problem u tome? Ako niste znali, krsite ustav srbije....

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 22:52, 2. decembar 2010

Samo jos da dodam, pogledaj samo pocetnu recenicu clanka o Jovanu I. Dereticu, "Jovan I. Deretić je srpski publicista[1].", kad neko ovo procita u glavi ce da zamisli nekog sarlatana koji zeli da stekne neku popularnost izmisljajuci neku naucnu fantastiku. Zasto prva recenica nije da je Jovan Deretic srpski istoricar, koji je doktorirao istorijske nauku na cikaskom univerzitetu? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Zasto? Pa tek onda publicista i sta znam sta ste tamo sve izlupali. Komentari koje sam ovdje procitao tipa "on je amater", "on izmislja" i td. su stvarno sramotni, neka mi se javi jedan, ponavljam JEDAN, ponavljam JEDAN, ponavljam JEDAN, od vas koji je procita o neku dereticevu knjigu i zakljucio da su to budalastine na osnovu SVOJIH, ponavljam SVOJIH ubjedjenja....? Ja sam procitao (za sada) dvije knjige, i na skoro svakom mjestu, Deretic se poziva na anticke pisce i citira ih, za svaku zivu informaciju....Za Radica napisete "Priznati srpski istoricar", pa priznat moze bidi samo onaj koji prica onako kako odgovara vatikanu americi i td....Ponavljam, DOK ne napisete pristojnu stranicu imacete posla sa mnom. Ono sto je radic napisao o radu deretica, okacite u radicevom clanku, napises fino naslov "Kritika Dereticevog rada" pa dolje ispises sta si htio. Jagodo, ti si mozda zensko ali nebitno ja te sve u muskom rodu pominjem nemam kad da gledam to. I ne kazem da ti stojis iza svega ovoga. Treba napisati stranicu o biografiji jovana deretica, i ispod toga bez imalo sarkazma napisati podnaslov "Zabranjena istorija Srba" i tu citirati neke od najvaznih teorija koje je Deretic istrazivao i do kojih je dosao...imate dosta materijala...Sto se tice kritike, moze da stoji na kraju podnaslov kritika, ali samo bez pojedinosti da se priznati srpski istoricari ne slazu sa dereticem...dalje od toga sve bi bilo suvisno....

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 23:40, 2. decembar 2010

Ne trebamo mi nista da citamo, mi ne radimo originalno istraživanje. Školovani istoričari se bave Deretićem i oni ga uopšte ne uzimaju za ozbiljno, tako da neće ni Vikipedija. -- Bojan  Razgovor  23:52, 2. decembar 2010. (CET)

Opet pocinjes, to sto si sada napisao u prevodu znaci "Jovan Deretic nije skolovan istoricar"....Pa covjece, napisao si u clanku o njemu da je zavrsio istoriju u Lionu, a meni kazes da nije skolovan. Sta je sa tobom, malo su se zbunio? Znaci skolovan je, to smo zakljucili i svi dobro znamo, a ako se vikipedija bavi skolovanim istoricarima onda treba da se bavi i Dereticem.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 23:58, 2. decembar 2010

Koliko sam uspeo da nadđem o njemu studirao je istoriju u Lionu, ali nigde nisam našao da je i završio. A u Čikagu je doktorirao prava, pa stoga eventualno uz publicista može da stoji i da je pravnik. Svako ima pravo da zamišlja šta god hoće kad pročita prvu rečenicu, a sad što svi koji znaju nešto malo o istoriji dođu do istog zaključka, šta mi tu možemo. Što se tiče kritike, njoj je svakako mesto ovde jer da ona nije uneta u tekst, svako ko pročita ovo pomislio bi da se radi o zvaničnoj istoriji. Sad što se tiče procenata, slobodno možeš da dodaš nešto o njegovom radu i delima, ali naravno da sve to referenciraš pošto se radi o osetljivoj temi, i da na taj način promeniš odnos tih procenata.--Walker (razgovor) 23:58, 2. decembar 2010. (CET)

Zaista ne bih da kometarisem to njegovo navodno skolovanje i pseudonauku. -- Bojan  Razgovor  00:03, 3. decembar 2010. (CET)

Mislim da bi se ovde moglo postaviti i pitanje kog je karaktera njegov doktorat (Legum Doctor, LLD): брањена теза или титула на основу заслуга? Обратите пажњу на то, да је титула која се наводи она која се у САД дарује једино по заслузи. Нећу улазити у то, да је овде заслуга вероватно процењена бројем радова из области псеудоисторије... Лично ми ова особа није интересантна, али не подржавам хвалисање и псеудонауку (отуда се јављам). Поздрав, --Wlodzimierz (разговор) 00:12, 3. децембар 2010. (CET)

Walker. Ne slazemo se oko toga da kritika treba da stoji na Dereticevoj srtani, zbog toga sto se ne zna ko je u pravu, ne zna se tacna istorija. Istorija nije nauka kao matematika i fizika pa da jedan naucnik demantuje drugoga, ako bas hoces, u americi na primer ne postoji zvanicna istorija jer se smatra da je to vrlo delikatno pitanje. Dakle ni zvanicna istorija ne moze se sa sigurnoscu tvrditi da je tacna, hocu da kazem da RADICEVA, otkud ti znas da RADICEVA istorija nije pogresna? A to prisutna je u Dereticevom clanku, I DO CEGA dolazimo? Do apsurda, NETACNE stvari se nalaze na vikipediji....Dalje, I SVE DA JE OK, da se kritika nalazi na Dereticevom clanku, ZASTO se svi uglavnom bavite kritikom, msm, zasto ima vise kritike nego njegovih radova u njegovom clanku, hocu reci ZASTO VI, koji ste tu odavno, niste taj procentualni odnos izbalansirali malo, pa nek stoji kritika, al neka stoji i ono sto treba prije kritike da stoji...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 00:18, 2. децембар 2010

За Радићеву историја, како си је ти назвао, не могу 100% да тврдим да је тачна, али за ову могу са потпуном сигурношћу да тврдим да је нетачна. Е сад, то што се нетачне стваре налазе на википедији, нисмо ми криви. Нисмо ми писали ту псеудоисторију, или како се то већ зове, него Деретић.--Walker (разговор) 00:33, 3. децембар 2010. (CET)

E samo sam te tu cekao. Ajde sad, pred svima ovdje nama, navedi ijednu Dereticevu tvrdnju za koju mislis da je netacna, i podkrepi je nekim dokazom. Kazem obavezno dokazi...?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 00:47, 2. децембар 2010

Немам ја шта да доказујем. Онима којим је то посао, већ су навели и доказали. Могао си и да прочиташ нешто у оном делу пре него што си га обрисао. --Walker (разговор) 01:07, 3. децембар 2010. (CET)

ne bi nikoga da omalovažavam i vređam ali mi se ne dopada mnogo članak jer kao da tvrdi da ovaj doktor sad dali je doktor istorije ili neke druge nauke o sebi priča laži i to se servira u ovoj Vikipediji zašto se ne kaže u početku da je kontraverzan istoričar i tada bi bilo jasno da je njegova teorija kontraverzna nije priznata ni naučna a nije pitanje dali je istinita ili ne o tome može svako da sudi kada pročita njegova dela a kritika njegovih dela je zbilja u članku predugačka i nepotrebna i možda zbilja i pristrasna i uvredljiva.

Iznosim moje lično mišljenje i malo mi je žao ovog doktora koji se stidi što mu je izašao članak u Vikipediji. I ja poznajem jednog doktora fiskulture koji se bavi lokalnom istorijom, objevljuje knjige i stoji mu Dr. na knjigama kao i mnoge slikare koji nisu učili slikarstvo a ipak su slikari neki i priznati pa čak i skupi. Zar nisu to umetnici književnici i slikari. Za Erih fon Denikena za kojeg i mi imamo članak u srpskoj Vikipediji postoje članci i u drugim Vikipedijama gde se ne navode kritike u takovoj meri kao za Deretića i mislim da su svedene na meru već se piše da je kontraverzan pisac umetnik. Inače i Šafarik je bio po obrazovanj teolog a piše u Vikipediji da je istoričar između ostalih epiteta.

Ja ne verujem ni u Denikenove teorije ni u Deretićeve i ako smatram da će Deretićev članak na ovoj Vikipediji doprineti njegovoj popularnosti... --Vcesnak (разговор) 00:51, 3. децембар 2010. (CET)

Skoro svi se slazemo da je kritika uvredljiva, pristrasna i dominantna u odnosu na ostatak sadrzaja clanka tako da ajde fino da se ona ukloni, admini?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 21:36, 3. децембар 2010

Који то сви? Ја сам стекао утисак да је већина за остављање тога у тексту.--Walker (разговор) 21:46, 3. децембар 2010. (CET)

znaci na vikipediji o istini odlucuju uredjivaci stranica, ako vise ljudi kaze za neku laz da je istina znaci to se pise? Nisam rekao da je vecina rekla da je zrelo za brisanje, nego vecina se slaze da je tekst pristrasan i uvredljiv, a pogotovo za nekog starijeg covjeka kakva je osoba iz clanka.....ako po tebi ono nije uvredljiv tekst, da za jednog doktora istorije napises podnaslov "nepoznavanje osnovnih istorijskih cinjenica" onda je problem u tebi...

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 22:14, 3. децембар 2010

MOGU li da znam zasto mi je obrisana podtema "Deretic o srpskom imenu"?? Razlog?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 01:37, 4. децембар 2010

Зато што је била написана као прихваћена, а не као маргинална псеудоначуна теорија. -- Bojan  Razgovor  02:14, 4. decembar 2010. (CET)

Gospode Boze, pa sam naslov je oblika "Deretic o srpskom imenu", a posto deretic nije prihvacen znaci da ni ono sto u tekstu sledi nije prihvaceno....sta sad, moram da pisem u svakoj recenici Po dereticu, po dereticu, po dereticu, na osnovu dereticevih tvrdnji i td?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 02:25, 4. decembar 2010

Nije dovoljno napisati naslov Deretić o srpskom imenu jer iz ono što si napisao je predstavljeno kao istina i bez ikakvih izvora koji nisu sam Deretić. -- Bojan  Razgovor  02:32, 4. decembar 2010. (CET)

Ako sam te dobro shvatio, ovdje o Dereticu moze da se napise samo neka kritika....?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Dante88 (razgovor • doprinosi) | 02:37, 4. decembar 2010

Ne sme se njegov rad predstaviti kao prihvaćen i istina. -- Bojan  Razgovor  02:39, 4. децембар 2010. (CET)

"Не сме се његов рад представити као прихваћен и истина", sasvim slucajno pogledah kalendar kad vidim 2010. godina. Da je neka godina razdoblja od 1945. do 1991. ovo bi mi bilo normalno. Znaci ne sme se? Je li tako? Komunizam? Cenzura? Nego, reci mi, kako bi ti preuredio, odnosno preuredi onaj tekst tako da on SME biti napisan na vikipediji....?--Dante88 (разговор) 02:44, 4. децембар 2010. (CET)

Kada se u udžbenicima pojavi kao zvanična istorija onda će tako biti i ovde. Ako imaš ideju da se nešto menja onda napiši to ovde, daj i reference pa ćemo to brzo da raspravimo. Brza brisanja ili ubacivanja teksta neće da prođu. --Алекс (разговор) 02:52, 4. децембар 2010. (CET)

Хајде немој да изиграваш жртву и да тако људе етикетираш. Могу се представити његови ставови и како је дошао до њих и то не користећи изворе који нису хостовани на његово или сајту његових обожавалаца, јер многи подаци које ви момци прихватате здраво за готово не могу се проверити ван тих сајтова (његово школовање на пример где је он наводни доктор историје и академик). -- Bojan  Razgovor  02:50, 4. decembar 2010. (CET)

Pa ja sam njegove stavove i predstavio, ne razumijem te u cemu je problem?--Dante88 (razgovor) 02:54, 4. decembar 2010. (CET)

Što se tiče srpskog imena, najverovatnije je u vezi sa bogom Serbonom, koji je bio prisutan svuda gde je srpski narod dosegao. Da li je sam bog dobio ime po narodu, ili narod po bogu to se još ne zna. Serbon ima i svoje dvojnike kod drugih naroda, Grka i Rimljana, ali se njegova uloga ni kod njih nije promenila. Serbon je bio bog rata, ratničkog staleža kod Srba...

Dakle ovo je predstavljeno kao istina, da je taj Serbon postojao, tj da su ti neki fiktivni Deretićevi Srbi verovali u njega. Nema nigde onog Deretić ističe, navodi, tvrdi. Dalje, u kom dokumentu se on pominje. Gde se taj dokument može naći na interenetu, a da nije Deretićev sajt ili sajt njegovih obožavalaca.? -- Bojan  Razgovor  03:01, 4. decembar 2010. (CET)

Samo to? Pa kako moze Serbon da postoji kad je on bog? Kako ja mogu da ti dokazem da je postojao neki bog? Dobro onda, znaci samo za tu recenicu treba da se doda deretic navodi...? Super onda, dodajte samo Deretic navodi i to je to...

Aleks. Ne kazem ja da je ono sto sam napisao tacno, nego samo navodim jednu od dereticevih tvrdnji na njegovom clanku na vikipediji, i ne znam sta tu ne valja. Nego dobro si rekao, "Kad se nadje u udzbenicima....", a nacice se vjeruj mi. A ti bojane, ne znam samo kakve veze ima cinjenica sto sam ja momak? A sto se tice provjere, nemam ja sta vise da provjeravam, ja znam svoju istoriju, nije to Dereticeva istorija, nije samo on Srbin, to je istorija svih nas. Nece meni vise da nabijaju komplekse da su moji preci dosli ovdje iz nekakvih mocvara nezna se ni odakle, i da mi govore kako sam ja niza rasa a oni su Arijevici, a ja pogledam sebe kako izgledam i vidim cistu bijelu boju koze, zbog koje se moja crvena krv vidi kao da je plava. Ne treba meni nikakav istoricar, ja samo pogledam sovj jezik, najbogatiji svjetski jezik, najrazvijeniji--Dante88 (razgovor) 03:12, 4. decembar 2010. (CET)

Druže, istorija se ne piše da neko ne bi imao komplekse, već onakva kako jeste. -- Bojan  Razgovor  03:14, 4. decembar 2010. (CET)

Dobro je, bio sam ti momak, sad sam ti drug, napredujemo. Niko ne zna kakva je istorija bila, pa ni vas cijenjeni istoricar Radic. Nego ajde objasni mi kako da promijenim ono pa da moze da se ubaci u tekstu...?--Dante88 (razgovor) 03:19, 4. decembar 2010. (CET)

Žalim, ja sam strejt, ne možeš mi biti momak. :) Nikad te nisam tako nazvao, mora da si me sa nekim pomešao. Nije samo Radić u pitanju, već čitava plejada istoričara od braće Ruvarac naovamo. Elem, već postoji sekcija Istorija po Deretiću to bi trebalo da se piše tu. I onda: Jeretić navodi da je Serbon poštovan kao vrhovni bog Srba, itako dalje. -- Bojan  Razgovor  03:28, 4. decembar 2010. (CET)

"...koje vi momci prihvatate..." evo tu si me nazvao momkom, samo sam se ja nasalio poslije za ono:), Dobro, u toj podtemi cu napisati, ali mislim da je naslov podteme malo podrugljiv, "istorija po dereticu", ovo ko da je on neka budala gradska pa izmislja dok pije u nekoj kafani, moze li da se promijeni to u recimo "Dereticevo vidjenje istorije Srba"...? naucio sam da se potpisujem, inace ovo prvi put vidim da si negdje prijavljen a moras da se potpisujes...--Dante88 (razgovor) 03:38, 4. decembar 2010. (CET)

Ajde. -- Bojan  Razgovor  03:40, 4. decembar 2010. (CET)

Neutralnost

Deo Istorija po Deretiću je izrazito neneutralno napisan, odnosno deretićeve tvrdnje nastoje da se ilustruju nekakavim istorijskim izvorima a sve je tako ukomponovano da je nemoguće razaznati šta je Deretićevo tumačenjea šta je izvor. Deretićevo baratanje istorijskim izvorima zaslužuje poseban odeljak u sekciji Kritika da bi se razumelo kako on dolazi do svojih visprenih zaključaka.--Vojvoda razgovor 14:34, 26. februar 2011. (CET)

Ova knjiga je strahovito dobra, ako neko želi i ima knjigu, može da se posluži njome.--V i k i v i n dr e c i 14:39, 26. februar 2011. (CET)

Knjiga je obilato citirana u delu Kritika--Vojvoda razgovor 18:20, 26. februar 2011. (CET)

Dakle, ovi s Bureka su stvarno bezobrazni bez premca. Pa prepisaše celu Radićevu knjigu! Viki, već sam je ja obilato iskoristila u delu Kritika, kako reče Vojvoda... Ono što je Radić rekao konkretno samo o Deretiću, navedeno je u članku. Ostali deo knjige je posvećen ostalim pripadnicima sekte...  :)--Jagoda ispeci pa reci 19:10, 26. februar 2011. (CET)

Knjiga tog Radića bi trebala da se prebaci u članak o njegovoj knjizi, a ne da u ovom članku bude obilato pretstavljena. Kao što ni Deretićeva knjiga ne treba da bude obilato pretstavljena u članku o tom Radiću. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:29, 26. februar 2011. (CET)

Ako kritika nekog javnog delatnika ne treba da se nađe u članku o tom delatniku onda je nemoguće da se napiše objektivan članak. Zašto čitaoca uskratiti za ono što stručna javnost misli o Deretićevoj istoriji Srbalja? Nipodaštavajući ton kojim govoriš o tom Radiću (zapravo prof. Radivoju Radiću istaknutom srpskom vizantologu) već ukazuje na koju se vodenicu skreće ovaj potočić. Zašto bi o člancima o političarima, književnicima, likovnim umetnicima, filmovima (svaki obimniji članak o filmu ima odeljak recepcija), knjigama stajala relevantna mišljenja o njima (književnih, filmskih, likovnih kritičara, biografa, istoričara i tako dalje) a u članku o Jovanu I. Deretiću da ne stoji ni slovo iz recepcije njegovog dela u istoriografskoj literaturi. I u članku o Konstantinu Jirečeku stoji kritička recepcija njegovog dela, doduše kraća nego ovde, ali šta da se radi kad Jireček nije tako zanimljiva persona. Drugo, u kritici nema ad hominem napada na Deretića niti ijedna uvredljiva reč nego raspravljanje o njegovim tvrdnjama. Ako se tako bombastične tvrdnje olako iznose onda bi morali da čujemo šta istoričari imaju o tome da kažu.--Vojvoda razgovor 19:38, 26. februar 2011. (CET)

Ne znam ko je za koga uvaženi istopričar a ko nije. To je stvar opredjeljenja. Kritika može da stoji, međutim ovaj članak ne treba da bude odskočna daska prezentacije knjige bilo koga, pa ni tog Radića. Može da se doda je Deretić kritikovan od strane Radića za to, to i to, u toj i toj knjizi. A ne da se jednoj knjizi Radića posvećuje čitav paragraf u članku o drugoj osobi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:05, 26. februar 2011. (CET)

Baš Čeliku, i Vojvoda i ja smo diplomirani istoričari, tako da smo kompetentni da radimo na gomili članaka na temu istorije i sl. Radovoj Radić je doktor istorijskih nauka i predavač na nekoliko univerzitetskih katedri i u Srbiji, a i u Republici Srpskoj. Deretić, po svemu sudeći, gomilu kvalifikacija za koje tvrdi da ima prosto nema. Zato Deretić nije kompetentan da npr. Justinijana prekraja u Upravdu, Kotromaniće naziva Jablanovićima, nalazi Srbe u Svetom pismu itd, a Radić ili pokojni akademik Božidar Ferjančić i te kako JESU kompetentni da kritikuju rad Deretića i njemu sličnih.

I još nešto, ja sam reagovao i kada si ti (u slučaju Spisa o narodima) pokazao nepoznavanje makar i okvirnih informacija o temi, a reagovaću opet kada neki recimo akademika Dragoslava Srejovića svrstaju u istoričare, ili sirotog Vladimira Ćorovića, poginulo 1941, u komunističke istoričare.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:13, 26. februar 2011. (CET)

Citiranje knjiga tog Radića, kako ga sa nipodaštavanjem označavaš, ne može da bude odskočna daska za njega i njegovo delo koje je afirmisano u stručnoj javnosti koja je jedina pozvana da to delo valorizuje, i to ne samo srpska nego i svetska vizantologija, već je pre pokazatelj da se pisanju Viki članaka pristupilo ozbiljno. Naravno, srbska demokratija omogućava i to da se opredeljuje i ko je stručnjak i ko ne ali srećom kriterijumi sturčnosti, znanja i poznavaa određenih oblasti su uspostavljeni izvan uskog kruga megalomanskog deretićevskog srbstva tako da nam omogućavaju da vagamo različite argumente. Stvar opredeljenja je da li će da nam se sviđa ova ili ona boja a stvar istorijskog metoda i istorijske nauke je da se procenjuju različite tvrdnje koje pretenduju na istoričnos a ako nekom javnog delatniku ne odgovara da se javno kritikuje onda je izabrao pogrešnu profesiju.--Vojvoda razgovor 21:32, 26. februar 2011. (CET)

Pošto po drugi put ponavljaš da ja omalovažavam Radića jer sam pomenuo "taj Radić", samo bih te zamolio da prihvatiš moje objašnjenje da upotrebom izraza taj nisam imao namjeru da bilo koga omalovažavam. Tako da bih te zamolio da to više ne ponavljaš. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:44, 26. februar 2011. (CET)

Zamolio bih takođe diskutante da se ne koriste zamenom teza kada komentarišu sadržaj ovog članka: taj odeljak nije posvećen Radićevoj knjizi nego je ta knjiga izvor informacija o recepciji Deretićevog dela u istoriografiji. Podaci o knjizi podrazumevali bi nešto sasvim drugo, ovako smo se knjigom koristili kao i u bezbroj drugih članaka da referenciramo tvrdnje i to ne bi smelo da bude sporno na Vikipediji. Valjda nije sporno to što je knjigu napisao tamo neki Radić a ne doktor i akademik Deretić.--Vojvoda razgovor 21:37, 26. februar 2011. (CET)

Ako se ovim „Baš enjliku“ ovraćaš meni, onda nemoj tako da me oslovljavaš. Ovde me ne interesuje da li imaš diplomu ili kako gledaš na koju osobu. Radi se jednostavno o tome da se u enciklopediji bilo koje vrste u okviru biografije jedne ličnosti ne posvećuje čitav dio jednom autorskom djelu druge ličnosti. Ovaj ili bilo koji drugi članak nije posvećen promociji djela druge osobe. Nije uopšte bitno koga više cijeniš a koga prezireš. Biografije se pišu o osobi i ne teba da sadrže čitave opise tuđih djela. Bez obzira koliko neko neku osobu cijeni ili prezire. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:44, 26. februar 2011.(CET)

Sitna greška nastala u kucanju ne bi trebalo da te ljuti...

Nije ovde reč o preziranju ili bilo čemu, već da li se o gospodinu Jovanu I. Deretiću mogu naći pouzdani podaci ili ne, o čemu je već više puta pisao Crni bombarder. I kao što reče Vojvoda, Radićeva knjiga je validan prikaz dela i delovanja Deretića i njegovih istomišljenika iz ugla istoriografije, to sa ličnim simpatijama ili antipatijama nema nikakve veze.--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:54, 26. februar 2011. (CET)

BČ, ti opet teraš po svome iako ti je pet puta objašnjeno da se ovde ne analizira Radićeva knjiga, nego ona služi kao referenca za analizu Deretićevih tvrdnji koje su izložene u prethodnim pasusima. Radićeva knjiga je samo na nekoliko strana posvećena lično Deretiću, tako da ne vidim kako se to promoviše Radićeva knjiga ako se njeno pominjanje koncetriše na sveukupno pet-šest strana. Ajde prestani da troluješ, jer stvartno nema smisla. --Jagoda ispeci pa reci 22:17, 26. februar 2011. (CET)

Jagoda, primjetio sam da si u više navrata na raznim stranicamama pisala o tome kako ja trolujem kada god se nismo slagali, a posebno kada sam na jedno raspravi napisao kako imam samo 4% od svih mojih promjena na stranicama za razgovor, dok korisnici koji su stalno na stranici za razgovor imaju mnogo više. Nemoj ovo lično da prihvatiš, ali meni izgleda smiješno da me osoba koja ništa drugo ne radi osim što obilazi stranice za razgovor optužuje da trolujem. Ovde se sigurno više neću javljati zbog tvog negativnog stava. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:39, 26. februar 2011. (CET)

Članak nije samo neka biografija, kao što to ne može biti nijedan drugi članak o bilo kojoj ličnosti u jednoj enciklopediji. Svaka ličnost koja ulazi u enciklopediju ulazi zbog svog djela, rada, istina na Vikipediji imamo i neke članke o fenomenima masovne kulture, ali Deretić je u enciklopediji zato što je objavio neke radove iz jedne naučne oblasti, istorije. Prema tome, sasvim je legitimno kontrastovati njegove tvrdnje sa drugim istoričarima i analaziriati njegovu metodologiju rada iz perspektive istorije kao nauke, naravno na osnovu onoga što o cijeloj priči imaju da kažu stručnjaci za istoriju. Neke ličnost u nauci su kontroverzne, u najmanju ruku, i naravno njihovo djelo će imati više kritika. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:16, 26. februar 2011. (CET)