Razgovor:Aleksandar Karađorđević (prestolonaslednik)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Veza sa Nemanjićima

"...on je i direktan potomak Stefana Nemanje i još nekoliko narednih kraljeva iz dinastije Nemanjića." ja stvarno ne mogu da shvatim da je neko toliko neobrazovan da može da odvali ovaku glupost i ostane živ.Nemanjića nema već više od 500 godina,a posebno ne direktnih potomaka;indirektnih MOŽDA i to vrlo veeeeeliko M O Ž D A. --Treki 16:03, 28. maj 2006. (CEST)

---

Dragi Kalahorn (Treki) vidim da ti je istorija jača strana, a posebno period Nemanjića. Njihova veza sa Karađorđevićima je dosta čudna i došla je preko kraljice Marije (1900-1961). Naime, svakako ti je poznato da je kralj Dragutin imao i jednu ćerku udatu u Bosnu za tadašnjeg bosanskog vladara (Stefan I Kotromanić en.). Neko je ispratio direktnu potomačku žicu koja vodi od kralja Dragutina (samim tim i od Stefana Nemanje) direktno do kraljice Marije (samim tim i do njenih potomaka, pa i princa Aleksandra). Nemanjići nemaju direktnih potomaka po strogo muškoj liniji, ali potomci su i ćerke i njihove ćerke itd. Pre dve godine kada je goreo Hilandar, engleski princ Čarls je dao neki poveći prilog, govoreći da je i on potomak Stefana Nemanje (čini mi se u 24.kolenu ili tako nešto).

Budući da sam svojevremeno istraživao rodbinske veze evropskih dinastija 19. i 20. veka i video da veliki broj tih vladara potiče od engleske kraljice Viktorije i/ili od danskog kralja Kristijana IX analizirao sam i njihovo poreklo unazad i utvrdio da su i jedno i drugo bili potomci Nemanjića (po istoj toj liniji koja počinje od kralja Dragutina). Svi današnji pripadnici dinastije Karađorđević jesu potomci Kristijana IX i/ili kraljice Viktorije, pa u tom smislu jesu i (direktni) potomci Nemanjića. Na nekim drugim prostorima to i nije tako spektakularno, ali u Srbiji svakako da jeste čim je to sa posebnim pijetetom istaknuto i na njihovom zvaničnom sajtu: [1]

Takođe, može se primetiti da je tu navedena jedna linija do Nemanjića koja omašava navedenih dvoje vladara, što znači da se može doći "na više načina" jer za tih 20 i nešto generacija evropsko plemstvo se među sobom veoma ukrštalo. Ne znam šta bi značio termin indirektno potomstvo, ali u ovom slučaju je zaista reč o direktnom (muškom i ženskom) potomstvu. Hm, možda se može reći npr. da su oni indirektni potomci Svetog Save, ali su svakako direktni potomci Stefana Nemanja i prvih nekoliko generacija kraljeva Nemanjića (do Dragutina).

S poštovanjem, --Đorđe Stakić (r) 09:50, 30. maj 2006. (CEST)

---

Mislim da je termin direktni potomak,prejak jer se pod njim podrazumeva(u narodu) direktni muški potomak,direktne linije,a ne potomak po ženskoj liniji i to bočnoj(jer je Dragutin bio bočna linija).

Kao što je despot Stefan bio po ženskoj liniji Nemanjić,kao i sam Tvrtko na kraju krajeva,ali im to nije dalo neki značaj u srednjevekovnoj srpskoj državi.

Poenta?Ako vuče poreklo,treba staviti da vuče i to po bočnoj ženskoj liniji.Ne bi bilo zgoreg u zasebnom članku pojasniti tu vezu,tako da kad stigneš i ako te ne mrzi baci neke detalje ovde(barem do nekih poznatijih vladara),baš me zanima.Pogotovo što sam bio ubeđen da Kotromanići tj. Tomaševići nisu imali potomaka za sobom. Crni Bombarder!!! (†) 00:20, 31. maj 2006. (CEST)

---

Dovoljno je ispratiti link koji sam već naveo, tu sve piše: http://www.royalfamily.org/history/roots/nrmanic_srp.html --Đorđe Stakić (r) 10:05, 31. maj 2006. (CEST)

Prestolonaslednik kog prestola?

Kako neko može da bude prestolonaslednik kada prestola uopšte nema? Iz članka bi se ovaj termin trebao izbaciti, budući da ne postoji prestol koji bi nasledio. --Poki |razgovor| 00:24, 31. maj 2006. (CEST)

• Pa on se nada da će ga biti,a članak je rađen po njegovoj prezentaciji.Mislim da treba da stoji,jer je on (ipak) prvi na redu za nasledstvo(ako ga ikad bude).Na kraju krajeva,to je njegova zvanična titula(možemo je mi priznavati ili ne priznavati). Crni Bombarder!!! (†) 00:34, 31. maj 2006. (CEST)

---

On može da se nada za bilo šta koliko god hoće. Srbija nije monarhija i nema prestola ni za koga pa samim tim ne može da ima ni prestolonaslednika, a on sebe proglašava prestolonaslednikom i Srbije i Jugoslavije -- države koje više nema odavno. Ne zna se ko je prvi na redu za nasledstvo, jer to ni jedna relevanta institucija ne porpisuje zvanično. Druga je stvar sa srpskim monarhističkim krugovima i njihovim mišljenjima i stavovima što su subjektivne ocene i čemu nije mesto na enciklopediji pa ni na ovom članku. Ovaj čovek nije naslednik nikakvog prestola. --Poki |razgovor| 00:49, 31. maj 2006. (CEST)

Nemanjići

Zaista,zaista bih voleo da pogledam taj rodoslov po kome je kraljica Marija direktan ili indirektan potomak bosanskih vladara iz porodice Kotromanića i upravo to radim.Naravno da sam svestan toga da je Tvrtko sa ponosom isticao svoje Nemanjićko poreklo;ta čovek se potpisivao sa Stefan Tvrtko...ali ne treba zaboraviti da je poslednji direktni potomak Kotromanića-Nemanjića,Stefan Tomašević,čini mi se,da ne tražim sada,koji je bio i srpski despot između ostalog,bio pogubljen od strane Turaka prilikom pada Bosne,i to ako se dobro sećam bez muških potomaka.Ali treba uzeti u obzir da je u starim srpskim zemljama vladala Semisalička primogenitura po kojoj žene ne nasleđulu titulu već samo mogu da je prenesu suprugu.Čak iako se uzme u obzir da je Tvrtko ili neko od njegovih najbližih potomaka imao svoje potomke,oni su prebegli u Ugarsku posle pada Bosne,ako ih Turci već nisu pronašli i smaknuli.Da li su tamo bili tretirani kao plemstvo i da li bi se neko iz vladarske kuće Habzburga,Plantageneta ili Tjudora venčao za njih stvarno neznam ali ozbiljno sumnjam da bi se neka princeza venčala za jednog naslednika propale države.Ipak,uzmimo u obzir i da jeste tako i da je tabele data na sajtu istinita,opet treba uzeti u obzir i činjenicu da ni jedna dinastija iz kasnog srednjeg veka nije očuvana u direktnim linijama do danas (što se vidi) već samo neke indirektne koje su sa starima povezane ponekad vrlo sumnjivim vezama.A po toj istoj tabeli ispade da je Žigmund Luksemburški,Sveto Rimsko Nemački car,Ugarski kralj itd. takođe Nemanjić,što mi se čini potpuno apsurdnim.Što se tiče povezanosti evropskog plemstva tu nemam šta da prigovorim ali je poznato da je od svih Nemanjića samo troje imalo žene sa zapada (Prvovenčani-Ana Dandolo,Uroš I- Jelena Anžujska,Dragutin-Katilina Arpad),tako da čak i pod uslovom da teorija o "Bosanskim Nemnjićima" stoji,ne može biti govora o direktnoj liniji sa Stefanom Nemanjom,već vrlo indirektnoj i zaobilaznoj,da se izrazim prostonarodno-"veoma razvodnjenoj".A ako tako gledamo na stvari onda gomila Srba voli poreklo od Nemanjića(čistom statistikom i mešanjem) a da ne pominjemo da svo Bosansko (ono što zovu "Muslimansko") plemstvo iz 19 veka vodi poreklo od starih plemića Bosanskih jer je gomila njih primila Islam da bi nastavila da drži svoje feude.Prema tome,što se mene tiče,u Aleksandru Karađorđeviću teče onoliko Nemanjićke krvi koliko teče i u mojim venama. Naravno nije se čuditi što monarhistički krugovi žele da se dokaže veza imeđu dve dinastije jer bi to dalo Karađorđevićima još veću legitimnost,ali ne može da se uzima zdravo za gotovo sve što piše na zvaničnom sajtu već stvari treba proveriti kod istoričara. Što se mene tiče vredelo bi pomenuti teoriju o povezanosti sa Nemanjićima u članku,ali to stavljati kao aksiom ili još gore dogmu je apsurdno i van pameti. --Treki 19:27, 31. maj 2006. (CEST)

• U pravu ste i ti i Crni bombarder. Verovatno je najpametnije rešenje izbrisati reč "direktni" jer ona se, kada su dinastije u pitanju, odnosi pre svega na muško potomstvo. Dakle može se navesti da je potomak kraljice Viktorije i dinastije Nemanjića (bez termina direktan) a u zagradi navesti "po ženskoj liniji". Ako se slažete sa ovim možete to i sami popraviti u tekstu. Takođe se slažem sa tom konstatacijom da možda i mnogi od nas imaju u sebi krvi Nemanjića, jer u 25 generaciji svako od nas ima 2²⁵ predaka, pa je vrlo moguće da je neko od njih bio i od Nemanjića a mi to sada naravno ne znamo. --Đorđe Stakić (r) 21:12, 31. maj 2006. (CEST)

POV

Mislim da je očigledno da ovaj članak treba privesti neutralnosti. Jedan primer:

Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, Prestolonaslednik je odlučio 1999. godine "da se veoma aktivno pridruži borbi svog naroda da se oslobodi nasleđa decenija diktature i režima Slobodana Miloševića.

Nije jedini, a i činjenica odakle izvorni članak potiče govori dovoljno sama za sebe, znači treba nam još neki pogled na stvar --¡¿Kale?! 01:43, 15. mart 2007. (CET)

• Kale, pazi kada menjaš neku reč koja ti je link da te ona vodi do željene strane i nakon promene. Konkretno vidim da si pokvario veze do prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra pred kraj članka. Pitanje da li se Alekdandar može nazivati prestolonaslednikom ili ne, kao i pitanje da li se njegovi sinovi mogu nazivati prinčevima ili ne, ne možemo mi ovde rešavati preko kolena. Potrebno je da se obratimo za pravno tumačenje stručnjacima upućenim u titulaciju. Takođe zamolio bih da navedeš izvore za tvrdnju

Aleksandrovi naslednici dakle ne mogu da nose titulu princa.

Bez jakog izvora ovo je isto toliko POV koliko i ona gore rečenica i ne može da stoji u članku. Predlažem da im zajedno sačinimo i uputimo dopis sa molbom/zahtevom da nam objasne svoju titulaciju. Takođe je poželjno da to uradi i neki nezavisan izvor, da vidimo da či će odgovor biti isti, kao što bi trebalo. Slažeš li se? --Đorđe Stakić (r) 05:59, 15. mart 2007. (CET)

Gornja rečenica je polemička i ne pripada članku. Članci trebaju da nose građanska imena do daljnjeg. Ako se traži razjašnjenje, ono može biti relevantno isključivo ako je od nezavisnih izvora. --Dzordzm 07:09, 15. mart 2007. (CET)

Obrisao sam sve ovo sa prestolonalsedniko, jer smatram da je to nemoguće jer je Srbija republika. I još jedna stvar, stavio bih slike ove dve slike pod GFDL, ali u pismu se ne navodi GFDL. -- Bojan  Razgovor  13:04, 30. avgust 2007. (CEST)

Mason ili Bilderberg?

Da li neko zna kakva je ovo lista na kojoj se nalazi i ime Alaksandra II Karađorđevića [2]? Na listi se nalaze imena jednog Dejvida Rokfelera, Henrija Kisindžera, Bžežinskog i dr. Mislim da su to najmoćniji ljudi na svetu, koji se zalažu za svet kao jedno globalno selo.--Svift (razgovor) 09:16, 5. avgust 2009. (CEST)

I ovaj sajt upućuje da je Aleksandar II Karađorđević mason [3], obratiti pažnju na njegovu fotografiju sa porodicom tokom prvog dolaska u Jugoslaviju 1991.Veruje se da je položaj šake na grudima ispod sakao masonski znak.--Svift (razgovor) 17:17, 8. avgust 2009. (CEST)

1. Odeljak - Pitanje polaganja prava na titulu prestolonaslednika

1

Kralj Petar II je svojevoljno preneo sva svoja vladarska prava na namesništvo i vladu Tito-Šubašić početkom 1945. godine, zakonski dajući sva prava koja je imao toj vladi i tom namesništvu.

Kralj nikad nije abdicirao nego ga je u izgnanstvu zastupala vlada na čelu sa Ivanom Šubašićem, usled dirigovanih izbora unutar te Demokratske Federativne Republike Jugoslavije, po principu crnih i belih kugli, u kojoj su u slučaju crnih narod se opredeljivao za monarhiju a u slučaju belih za republiku narod je iz straha stao na stranu Tita oni koji su glasali za monarhiju zatvarani su i prognani iz Jugoslavije. Videvši da taj put vodi u sasvim suprotnom smeru od monarhističkog uređenja Ivan Šubašić je podneo ostavku ostavljajući prostora Titovoj vladi da donese ukaz o oduzimanju državljanstva kraljevskoj porodici. Tako da ova tvrdnja ne stoji da je kralj abdicirao. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

2

Po rečima Slobodana Maričića, ličnog sekratara pokojnog princa Tomislava Karađorđevića, princ Aleksandar ne može da bude jedini naslednik prava na presto jer je rođen nakon očeve abdikacije.

Pošto smo utvrdili da nije abdicirao postavlja se pitanje koju ulogu je imao stric dotične ličnosti u biografiji. I sami znamo da se princ Tomislav Karađorđević vratio u SR Jugoslaviju i da je tražio samo da mu država izađe u susret i dodeli plac sa vinogradima u Oplencu da ga vlast ne interesuje i da se neće mešati u državno uređenje. A što se tiče Aleksandra pošto je 1945, Petar II još uvek bio kralj njegov sin po pravilu promogeniture ili prvorodstva je postao princ zato je predsednik vlade Velike Britanije proglasio hotelski apartman 212 Kelridžis hotela sa jugoslovensku teritoriju na dan faktički rang ambasade i tako je princ rođen u Jugoslaviji. Ali pošto je ovde osporeno pitanje može se reći da je i Tomislav iako se deklarisao kao neko ko se neće mešati u uređenje prikriveno preko svojih zastupnika želeo da postane kralj. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

2. Odeljak - Pad popularnosti

1

Iako je sa početka imao priličnu popularnost, posebno u vremenu neposredno posle pada komunizma, vremenom je ona izbledela usled njegovog nesnalaženja na političkoj sceni.

Nevidim svrhu ovog dela treba ga prefirmulisati, obrazloženje nikad se Aleksandar nije deklarisao kao političar već kao predstavnik naroda kao princ prestolonasledik. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

2

Najčešće mu se zamera neznanje srpskog jezika.

To je totalno nebitno za ovaj članak, i Tito nije znao srpski jezik pa mu niko za vreme vlasti nije osporio to. To su neki lični stavovi pojedinaca i krajnje nebitni. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

3

Tokom previranja u doba pada sa vlasti Slobodana Miloševića, bio je okupljač anti-Miloševićevske opozicije.

Preformulisati Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

4

Međutim, u godinama nakon pada Miloševića njegovi politički stavovi naišli su na veliko nerazumevanje i osudu u Srbiji, a najnoviji primer je eksces na Gazimestanu 28. juna 2011. godine na obeležavanju godišnjice Kosovskog boja, kada je izviždan od okupljenih Srba ušao sa njima u verbalni konflikt.

Princ nikad nije imao političke stavove već se zalagao za monarhističko uređenje zemlje što je naišlo na osudu kod pojedinih organizacija i političkih partija. Drugi deo treba preformulusati nije bio izviždan od naroda već od pojednih ektremnih grupa koji su bili protivnici monarhije kao takve. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

3. Odeljak - Princ Aleksandar i sukobi unutar porodice Karađorđević

1

Princ Aleksandar je od strane članova svoje porodice okarakterisan kao bahat i autoritaran.

Klevete totalno nebitno. Ovo se odnosi na optužbe pojedinaca i nebi trebalo da stoji. Odnosi kakav je ko nisu enciklopedijski stavovi. Zajednica se zalaže za neutralnost, i ovde je osporena. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

2

Iako nikada nije rešeno pitanje starešinstva unutar porodice Karađorđević on je činio sve da sebe predstavi kao njenog starešinu.

Kao jedni sin kralja Petra II on je smrću svog oca postao starešina kraljevskog doma opet po principu promogeniture. Preformulisati. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

3

Jedan od mnogih sukoba bio je i oko prava stanovanja u dvoru Karađorđevića.

Ovde se ulazi u unutrašnja pitanja ko polaže pravo na dvor, faktički dvor je vraćen njegovom delu porodice a ko još polaže pravo to treba utvrditi, takođe preformulisati u skladu sa objektivnošću. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

4

Iako je dvorski kompleks gradio princ Pavle, on je odlukom vlade SRJ dodeljen princu Aleksandru i porodici.

Princ Pavle je dovršio dvor, gradnju je započeo kralj Aleksandar I koji je ubrzo ubijen u Marseju. Knez Pavle se kao član namesništva preselio iz zgrade Novog Dvora u Beli Dvor nedugo posle ubistva kralja Aleksandra. Vlada SRJ je dodelila dvor princu prestolonasledniku sledeći pravilo promogeniture jer je Aleksandar II unuk kralja Aleksandra I a sin Petra II koji je bio kralj ali maloletan u vreme kad mu je otac ubijen pa mu je brigu o njemu preuzelo namesništvo. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

5

Tada je princ odbio molbu princeze Jelisavete da joj se dodele dve sobe za stanovanje u dvorcu njenog oca u kojima je odrasla, međutim princ Aleksandar je to odbio.

Neutvđeno da li je nešto Aleksandar odbio jer je utrvđeno da se knez Pavle uselio po ubistvu kralja Aleksandra I i tu nema logike da ona traži kako se kaže deo imanja, jer je imanje započeo upravo kralj Aleksandar I. Pravo imanje kneževo je Novi Dvor ali danas je tu Predsednik Republike Srbije. Zmija bgd 01:06, 13. februar 2012. (CET)

Reference

Vidim da se ovde diskutuje o tačnosti iznetih tvrdnji, a od referenci i izvora ni traga ni glasa. Hoće li biti ovde išta referencirano, ili da odmah stavljam šablon?--Jagoda ispeci pa reci 13:35, 17. februar 2012. (CET)

Takođe bih napomenula da nema smisla diskutovati o tačnosti, ako se tvrdnje ne argumentuju referencama. Dakle, mlatite praznu slamu sve dok za ono što tvrdite ovde ne podnesete validne izvore. --Jagoda ispeci pa reci 13:37, 17. februar 2012. (CET)

Čestitka hapšenja Ratka Mladića

Zašto se konstantno briše moja izmena u kojoj sam dao citat sa referencom to jest direktno izjavu kancelarije Aleksandra II u kojoj on hvali i čestita na hapšenju Ratka Mladića!?

Korisnik:A.Kiš

Zato što je hapšenje Ratka Mladića totalno ne bitna stvar za biografiju Aleksandra Karađorđevića. Niti je on učestvovao u hapšenju niti je bio akter. Čovek je to pozdravio i t je legitimno i time se netreba opterećivati! Zamisli kada bi u članak unosili informacije šta je on sve rekao, uradio, pozdravio i sl. Na šta bi onda članak ličio? Ovo je enciklopedija i članak treba da bude napisan u enciklopedijskom stilu, a ne da liči na novinski članak.--Pinki (razgovor) 10:24, 18. februar 2012. (CET)

Bolje se potrudite da unesete reference u ceo članak, kao što rekoh gore, al me izgleda ignorišete. Džaba sav ovaj tekst ako nije referenciran ili barem da ima literaturu. Kiš, potpisuj se kad daješ komentar sa četiri tilde. Samo klikni na dugmence koje ima neki žvrlj što liči na potpis, i sve je ostalo automatski. --Jagoda ispeci pa reci 10:46, 18. februar 2012. (CET)

Otključavanje

Ajde, pošto je Kiš neutralisan na nedelju dana, ne vidim svrhu da se ovaj članak i dalje drži zaključanim. Otključajte ga da može da se uređuje... --Jagoda ispeci pa reci 17:38, 20. februar 2012. (CET)

Da, zaboravila sam to, izvinjavam se. --Ana piši mi 19:29, 20. februar 2012. (CET)

Problem sa imenom

princ Aleksandar Karadjordjević se ne zove Aleksandar II. Naime numeraciaj kod imena nastaje samo nakon stupanja na prestol i rezervisana je samo i isključivo za krunisane glave. Ime mu je Aleksandar Karadjordjević, a ne Aleksandar II jer nije kralj samo rpetendent.

Treba promeniti naslov.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik ‎A.Kiš (razgovor • doprinosi) | 03:44, 9. februar 2012.

I ja se pitam po čemu je on Drugi. To što njegova porodica zove tako nema nikakve veze sa državom Srbijom. -- Bojan  Razgovor  00:56, 14. jul 2015. (CEST)

Svaka dinastija ima svoje „unutrašnje zakonodavstvo“ koje slijedi bez obzira da li se nalazi na tronu ili u izbjeglištvu (i te propise priznaje i državna vlast i društvo). Dinastička imena i prezimena se regulišu porodičnim statutima, pravilnicima i ostalim dokumentima dinastije. --Željko Todorović (razgovor) 22:16, 14. jul 2015. (CEST) s. r.

Baš ih voleo da vidim taj porodični statut (koji je jači od lične karte Republike Srbije). -- Bojan  Razgovor  23:29, 14. jul 2015. (CEST)

Mi ne pišemo ni ime jednog episkopa po ličnoj karti Srbije, a čudan rimski broj u imenu prestolonasljednika? --Željko Todorović (razgovor) 23:41, 14. jul 2015. (CEST) s. r.

Jer su oni svestenici i tako su poznatiji. Ko je Aleksandar Karadjordjevic, kakav status ima njegova porodica? -- Bojan  Razgovor  23:43, 14. jul 2015. (CEST)

Upravo je „poznatost“ kriterijum i kod njega. Ko su sveštenici? --Željko Todorović (razgovor) 23:49, 14. jul 2015. (CEST) s. r.

Nije isto duhovno ime sa brojem koji se prišiva vladaru. Gde je Aleksandar poznat kao Drugi, kad u državi čiji je on navodno drugi vladar pod tim imenom bio je samo 1991-1992. Alekandar nikad nije krunisan (niti će). On je zakonski običan građanin -- Bojan  Razgovor  05:03, 15. jul 2015. (CEST)

A i ako ćemo po nekom redu, on je onda Aleksandar III, jer je prvi Aleksandar bio knez, drugi kralj, a ovaj je treći i nije ništa, do sin bivšeg kralja. Kakav je on pretendent na presto, kad presto ne postoji!? --Pinki (razgovor) 20:09, 15. jul 2015. (CEST)

To je samo paušalno poimanje dinastije. Takva je situacija da danas postoje i nevladajuće dinastije u republikama, a sa posebnim statusom. Tako da priča o nepostojanju prestola ne prolazi. Dinastički propisi upravo određuju ko su zakoniti pretedenti, a ko nezakoniti, pa i između ostalog ko ima pravo na kakvu titulu i prezime. I oni su poznati po tome jer se tako u javnosti nazivaju i titulišu. I niko im to ne osporava. --Željko Todorović (razgovor) 21:04, 15. jul 2015. (CEST) s. r.

Ajde da vidim kakav je to njegov zakonski status. Te njihova nezvanicna pravila ni pocemu nas ne obavezuju da ga zovemo nit prestolonaslednik ni II. U Srbiji nema plemstva. -- Bojan  Razgovor  05:46, 16. jul 2015. (CEST)

Ne shvataš ti mene. Ovo je naziv vjerovatno dat rukovodeći se upravo Vikipedijim pravilima o imenovanju, po „poznatosti“. Nije to njemu naziv po dinastičkim pravilima, on se tituliše kao prestolonasljednik Aleksandar. Ja sam reagovao samo na pokušaj proizvoljnog i neargumentovanog omalovažavanja dinastije u državi republici. Ni vjera nije omalovažena u svetovnoj državi tako da je isticanje paralela da dinastija žive veze nema sa republikanskom državom Srbijom samo neznanje. --Željko Todorović (razgovor) 10:17, 16. jul 2015. (CEST) s. r.

Broj se dodaje kad osoba zvanično dobije titulu vladara. Trenutni kralj Španije, Filip VI, dok je njegov otac bio kralj, zvao se jednostavno Felipe de Borbón y Grecia, ili punim imenom, Felipe Juan Pablo Alfonso de Todos los Santos de Borbón y Grecia. Tek kad je zvanično bio krunisan za kralja Španije, dobio je ovo "VI" pored imena. S obzirom da g. Aleksandar Karađorđević nije ni kralj, ni princ, ni prestolonaslednik nijedne zemlje (koliko ja znam, Srbija je još uvek republika, a republike nemaju kraljeve), stoga je ovaj naslov potpuno netačan i navodi na zabludu.--Jagoda ispeci pa reci 12:27, 16. jul 2015. (CEST)

Da, broj ide stupanjem na presto. Zbog toga se on sam uopšte i ne tituliše brojem, rekao sam već da je on službeno „prestolonasljednik Aleksandar“. Zašto je neko na Vikipediji stavio broj, da li su mediji isforsirali to Drugi? Ali on nije prosto lice, građanin kome se ništa od titula ne priznaje kako se ovdje želi nametnuti. Njega skoro i sud postupajući po zahtjevu za rehabilitaciju oslovljava sa „Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević“. Što i mene tako sud ne naziva ako sam i ja „prostak“ kao on? Nemate znanje o položaju dinastija u republikama i crkava u svetovnim državama i stoga se dešava da se zakoniti potomak vladajuće dinastije želi omalovažiti. U samom tekstu enciklopedije, nije dovoljno ova stranica za razgovor. --Željko Todorović (razgovor) 13:08, 16. jul 2015. (CEST) s. r.

Ali ako bismo se vodili time kako se osoba službeno naziva onda bi trebalo da razmotrimo upravo celokupnu titulu i ime: „prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević“ za naslovljavanje članka. Ako je to zaista službeno korišćenje. Međutim, izgleda da to ipak niko ne sugeriše kao naziv članka. To rimsko „II“ zar ne ispada da je nečija zabuna onda, ako već mora osoba da se kruniše da bi bila „numerisana“? Službeno da li ovu osobu i taj sud naziva sa dodatkom rimskog broja? Ako nam je službenost oslovljavanje već neki reper - a dobro je da bude. U svakom slučaju, „prostak“ ili ne, ne možemo se pozivati na to kako osobu zvanične institucije neke države oslovljavaju, a da je to bez rimskog broja, a onda upravo time argumentovati da je logično da ima „II“ uz svoje ime jer osoba nije „prostak“ pa otuda i logika za to „numerisanje“. U stvari možemo, ali ima li smisla? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:25, 16. jul 2015. (CEST)

Gde se je regulisan njegov sluzben status? Gde je presto? -- Bojan  Razgovor  05:27, 18. jul 2015. (CEST)

Jel zna neko

kako kraljevski ustav ili neko drugo telo vezano za izbor monarha, gleda na slučaj kao ovaj? Imamo razvedenog pretendenta, zatim oženjenog običnom građankom ("komon, prostom") i da li te dve činjenice menjaju mogućnost da princ Aleksandar,a ne Aleksandar Drugi nekakav imaginarni onda uopšte ulazi u bilo kakvu "igru prestola"? Ili je sev ekao i obično kod nas, zavijeno velom neke tajne, nekakva misterija, samo su neki obavešteni i slično. Šta je uopšte sa testamentom Kralja Petra Drugog i kad misle da ga otvore? U sledećem veku?--Onjegin (razgovor) 01:27, 9. decembar 2013. (CET)

Ako neko zna nešto o pravilima nasleđivanja krune u domu Karađorđevića, bar onom važećem od pre Drugog svetskog rata, ne bi bilo loše da napiše. Teško da bi neko razveden, zatim oženjen već jedanput udavanom ženom sa dvoje dece, po tim pravilima, bez obzira što je najstariji ili jedini sin-naslednik, imao pravo da nasledi presto, takvih je primera bilo. Slučaj Volis Simpson na primer...--Onjegin (razgovor) 01:33, 9. decembar 2013. (CET)

Lično mislim da se ovaj trpa gde mu nije mesto, jer svedoka očigledno nema, a testament Kralja Petra se ne otvara, dal'slučajno? Presto bi mogao možda da nasledi njegov sin rođen od oba roditelja "plave krvi", ovaj princ teško.Ali, ako je bio maloletan u trenutku kad njegov otac vuče ovaj potez oko ženidbe, to bi značilo da bi u normalnim uslovima svakako morao da abdicira. Presto se onda prenosi na Princa Tomislava, kao rođenog kraljevog brata. Posle njegove smrti, presto bi trebao da pređe na njegovog najstarijeg sina, ako je rođen iz kraljevskog braka i ako je zatim oženjen osobom iz kraljevskog kruga, i tako redom.Sve ostalo je potpuno sumnjivo i čudno. --Onjegin (razgovor) 01:37, 9. decembar 2013. (CET)

Nije stvar u tome da li je oženjen "prostom" kako ti kažeš, ženom, nego koliko uopšte ima smisla titulisati ga uopšte, s obzirom da zemlja kojom je nekad vladala njegova porodica odavno više nije kraljevina nego republika. Kraljica Leticija od Španije je "prosta", i ništa joj to nije smetalo da postane prvo princeza a onda i kraljica. A koliko je meni poznato, nije jedina "prosta" koja je ušla u plemstvo putem braka u Evropi. Dakle, testament i svi bakrači koje pominješ su apsolutno nerelevantni jer ne postoji osnov da se on uopšte titulira bilo kako. Aleksandar Đorđević je obični građanin Velike Britanije i ništa više. Osim toga, sve lepo piše u članku, ne vidim zašto mu se ubacuje titula princa kad to nije, i broj koji označava kralja, kad to nije. Čak ne razumem ni što se naziva "pretendentom", kad nema na šta da pretenduje, jer srpskog prestola nema, pošto je Srbija republika. I to značajan broj decenija. --Jagoda ispeci pa reci 12:36, 16. jul 2015. (CEST)

Osporavanje dotičnih izlaganja

Idemo redom u osporavanju tačnosti:

1. Njegovo kršteno ime i ime upisano u svim dokumentima je "Aleksandar Karadjordjević". 2. Njegova titula je "krunski princ Jugoslavije". Naime "PrestolonasledniK" ne postoji ni u jednoj republici. Postoji kruna koja zauvek postoji ali ne postoji prestol. Njegova titula je "Crown prince" svuda u svim dokumentima. "PrestolonasledniK" se pojavljuje samo u Srbiji dok svuda drugde se koristi pravilni naziv "krunski princ". Pogledajte samo wiki na engleskom i ostalim jezicima 3. "Aleksandar II" ne postoji nigde. Ni u jednom dokumentu u smislu knjige rodjenih. Zašto? Broj posle imena IMAJU SAMO MONARSI. Kada je neko princ, NEMA broj posle imena. Tako je njegov ptac kralj Petar II bio PRINC PETAR ili PRESTOLONASLEDNIK PETAR ali nikada, nije bio "Princ Petar II". Broj označava monarha, a ne princa i dobija se tek stupanjem na prestol.