Razgovor:Anđeo/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
- Dionisije Aeropagita? Valjda Areopagita.--Grofazzo 23:55, 1. oktobar 2007. (CEST)
Ovde sam prebacio materijal iz teksta koji je koristan, ali nema veze sa datom temom:--Metodicar
Piši! 21:54, 3. jun 2008. (CEST)
Judaizam
Na ovoj osnovi izgrađena je cela teologija od vremena proroka, čije elemente su obrazovali njihovi spisi. Ona je „hranjena“ mesijanskim očekivanjima i sačuvana u životu kroz uputstva učitelja tj. ravina, zaštitnika i izlagača, tumača zakona i proroka. (...)
Bog je Jedan, svemogući, najsvetiji, i pre svega, pravedan je i milostiv. Kao svemoguči on upravlja tokom sveta, i takođe, on vodi narode; pravednima dolazi u pomoć. Kao najsvetiji on zahteva od vernika da izbegavaju greh, da se štite od nečistoga i odvajaju od mnogobožaca. (...)
Najviša judejska zapovest bila je: "Čuj Izrailju, Jahve je naš Bog, Jahve je Jedini!" Ovako ispovedanje vere ponavljalo se tri puta dnevno pri recitovanju "Š'ma Jisrael", a to je molitvena formula iz Ponz 6, 4-9, pri čemu je posebno naglašavana reč "jedini" (= ehad).
Za Judejce monoteizam je posedovao isti nivo istinitosti kao i fizičko događanje, kao stanje misaonog iskustva. On je podrazumevan sam od sebe, bez bilo kakvog racionalnog utemeljivanja ili spekulacija. Zbog ovakog shvatanja judejstvo je dolazilo u situaciju da je pri objavi svoje vere, pri poricanju tuđih, mnogobožačkih bogova, bilo čak optuživano za bezboštvo kao što su to činili Juvenal, Tacit ili Plinije. (...)
Kao pravedan on je neporečivi i nepogrešivi sudija, koji kažnjava bezbožne i nagrađuje dobre. Kao milostiv on strpljivo čeka i prašta grešniku. Na osnovu njegovog milosrđa i dobrote on se priziva kao najviši i svemogući Bog onih koji mu služe, koji ga vole i koji ga nazivaju "Ocem".
Upotreba imena "Otac" izgleda da se može ustanoviti od 3. veka pre Hrista, i otada se Božije ime "Jahve" u stare Judeje nije smelo više izgovarati. U grčkom prevodu Septuaginte umesto tetragrama (četvoroznaka): JHVH - Jahve, stupila je grčka reč "Kirios" (Gospod). Pri javnom čitanju neizgovorivo ime je zamenjeno rečju "Adonaj" (jevr. Gospod). U apokrifnim i ravinskim spisima Bog je označavan apstraktnim pojmovima kao "Nebo" (Šamajim), "Ime" (Šem), "Mesto" (Makvom) itd. (...)