Септуагинта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент Септуагинте

Реч септуагинта (septuaginta), „седамдесет“, односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 - тј. по шест из сваког од дванаест израелских племена) који су, по налогу птолемејског грчког владара из Александрије, независно превели Стари завет на грчки за свега 72 дана. Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивосг постојеће верзије библијског текста.

Септуагинта је уједно и назив за сам превод Старог завета седамдесеторице на грчки језик.

Цркваени Свети оци овај превод сматрају веродостојним и службеним текстом тако да се он све до 7. века користио како на Истоку тако и на Западу.

Хришћански канон Старог Завета садржи све књиге Септуагинте, али их дели на протоканонске и девтероканонске. Канон јеврејске Библије који је рађен после хришћанског канона, не садржи девтероканонске књиге. Псалми су другачије подељени. Књига о Јову је знатно краћа него на јеврејском језику. Неуједначеност стила Септуагинте потиче не само од различитих преводилаца, него и од чињенице да је јеврејски текст са кога су преводили био другачији (старији) од стандардизованог текста.

Рукописи пронађени у Кумрану и други разни рукописи и цитати из Септуагинте у древним списима, показују постојање неколико ревизија превода Септуагите. Поред тога, јеврејски рукописи из Кумрана разликују се од стандардног јеврејског текста, али се поклапају са текстом Септуагинте. Септуагинта понекад има различити поредак унутар самих књига, и краћу или дужу верзију књиге. Књига пророка Јеремије је за једну трећину краћа на грчком, и потиче од јеврејске верзије старије од текста у данашњој јеврејској Библији. Нумерација и распоред Псалама и поредак у Причама Соломоновим разликују се од јеврејске Библије, а Књига Исуса Навина има неке додатке, испуштања и измене. Најзад, сачињено је неколико каснијих грчких превода (Аквила, Теодотион, Симах), и неки њихови преводи уврштени су у Септуагинту. [1]

Септуагинта је постала Библија не само Јевреја грчког говорног подручја, него и првих Хришћана. Међутим, услед неслагања Цркве и синагоге и појаве стандардизованог јеврејског текста Библије. Садрже је велики кодекси из IV и V века - Синаитикус, Ватиканус, Александринус и др. [2].

Извори[уреди]

Рукописи[уреди]

Литература[уреди]

  • Würthwein E., Der Text des Alten Testaments, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1989.