Razgovor:Boka kotorska/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Piše se Boka kotorska

Boka kotorska se piše s malim "k". Videti: "Pravopis srpskohrvatskog jezika" - školsko izdanje, MATICA SRPSKA, Priredili: dr Mihailo Stevanović i dr Ljudevit Jonke (str.137.). --Pokrajac | razgovor 14:36, 30 apr 2005 (CEST)

Ne bi bilo loše proveriti novi Pravopis srpskoga jezika, jer on ume da se od tog srpskohrvatskog ponegde prilično razlikuje. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:56, 9. jun 2007. (CEST)

Celo Jadransko more ima 138.595 km² , a Boka 87.334 km². ili još bolje površina Crne Gore je 13.812 km². Ne znam kolika je površina Boke kotorske, ali sigurno ovoliko nije--Drazetad 15:51, 8. jul 2007. (CEST)

Boka kotorska nije najveći zaliv Jadranskog mora--Drazetad 17:26, 29. jul 2007. (CEST)

Jel niko neće da konsultuje novi Pravopis u vezi s Bokom kotorskom/Kotorskom? --Đorđe D. Božović (razgovor) 12:16, 30. jul 2007. (CEST)

Proverio sam sve... U pravu si ѕa površine i to sam popravio, a piše se Boka Kotorska, provereno u pravopisu na Rastku... Tamo oni valjda vode računa o svemu...

---

Ako je tako ispravno treba promeniti naslov, Boka Kotorska i dalje nije najveći zaliv na Jadranskom moru Tršćanski ima 550 km²,a Boka 87 km², a mislim da je i Kvarnerski veći.--Drazetad 14:10, 30. jul 2007. (CEST)

Boka Kotorska/kotorska

Klajn navodi Pravopis i kaže da Pravopis dopušta i jedno i drugo. Verovatno se odnosi na pravopis iz '93. Školsko izdanje Pravopisa srpskog jezika kaže da je Kotorska, ali i da je to izuzetak.

Pravopis iz '60. kaže malo slovo, ali ne navodi eksplicitno Boku kotorsku. Kaže: U vlastitim imenima gradova, sela, zemalja, država i kontinenata, sve reči osim veznika se pišu velikim slovom. Ostali geografski pojmovi prvo veliko, ostala mala.

Nemam novi Pravopis iz '93. pa bi bilo lepo pitati Deliju ili Bašića, jer ga njih dvojica imaju.

--Maduixa kaži 21:21, 2. avgust 2007. (CEST)

Ne znam kako je po novom, starom ili već kojem pravopisu, možda nekom budućem, ali ja sam otišao na projekt Rastko i tamo skoro sve odrednice, naslovi knjiga, i sve drugo što se tiče Boke K ili k otorske, su napisani kao Boka Kotorska, a koliko znam oni tamo na Rastku veoma vode računa o takvim nekim stvarima...--Nikostrat 21:31, 2. avgust 2007. (CEST)

Ako nekog ne mrzi neka ode i proveri, možda sam i ja u greški ili grešci...--Nikostrat 21:33, 2. avgust 2007. (CEST)

Ne mislim da je baš Rastko dovoljno pouzdan koliko sam Pravopis ili Klajn, čak i da vode računa o tome. (Zove se da i Vikipedija vodi računa...) Ako Jagoda ima RJN, i u njemu piše da Pravopis dopušta i jedno i drugo, onda je tako. (Čudi me da Pravopis iz 1960. ne navodi Boku. Jesi li pogledala u Pravopisnom rečniku?) --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:38, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Nisam. Ali bolje u svakom slucaju proveriti u onom iz 1993. jer mozda je bilo nekih promena. Sad cu da kazem Bojanu da svrati ovde.--Maduixa kaži 14:48, 3. avgust 2007. (CEST)

---

Kada smo kod tačnosti u svega ostalog... Može li neko da mi pomogne kako da se napiše, stavi, uredi, odradi - skraćenica za latinski, jer skraćenica koju sam ja stavio, a to je lat vodi tamo gde vodi a da pišem latinski jezik je malo bezveze... Ima li neko rešenje - POMAGAJTE...--Nikostrat 15:20, 3. avgust 2007. (CEST)

Ili da se napravi lat. pa tamo onda preusmerenje na latinski jezik

Kucaj [[латински језик|лат]]. Ili slobodno napravi preusmerenje sa lat. ako ti je tako lakše. --Đorđe D. Božović (razgovor) 23:20, 3. avgust 2007. (CEST)

Ma Đorđe, ne uči čoveka pogrešno. Već sam mu pokazala šablone. u ovom slučaju treba uvek koristiti šablone. {{јез-лат|текст}}--Maduixa kaži 23:24, 3. avgust 2007. (CEST)

--Đorđe D. Božović (razgovor) 02:47, 4. avgust 2007. (CEST)

---

Da rezimiramo:

Pravopis iz 1960:

Boka Kotorska.

Pravopis iz 93:

Boka Kotorska i Boka kotorska.

Klajn:

Boka Kotorska i Boka kotorska (ali se Klajn poziva na Pravopis!)

Rastko:

Boka Kotorska.

Pravopisni priručnik Anića i Silića (hrvatski):

Boka kotorska.

Rečnik SANU (knjiga 2):

Boka Kotorska (ali ne zaboravimo da je knjiga 2 objavljena u vreme kada je važio Pravopis iz 1960.)

Ćupić, Fekete, Terzić: Slovo u jeziku, jezički priručnik:

Boka Kotorska i Boka kotorska.

--delija 09:46, 4. avgust 2007. (CEST)

Dakle, ispravno je i jedno i drugo, ali mogli bismo reći da je Boka Kotorska makar malo uobičajenije, ne? --Đorđe D. Božović (razgovor) 14:05, 4. avgust 2007. (CEST)

cenzura na bosanskoj wikipediji

molim vas pogledajte zbog cega sam blokiran sa bosanske wikipedije , kakav debeli POV vlada tamo . clanak o boki u bosanskoj wikipediji je prepisan sa srpske wikipedije , osim sto je u dijelu o istoriji izbrisano da je boka bila dio srpske srednjovjekovne drzave a ostavljeno samo bosanske ... ja sam nekoliko puta to vracao i plus na stranici za razgovor objasnjavao da je u pitanju elementarna cinjenica koja stoji u svakoj enciklopediji a oni mene brisu cak i sa stranice za razgovor . nakon sto je konacno administrator rekao da objasnim svoj navod , ja sam objasnio i cak dao jedan clanak sa bosanske wikipedije (o srpskom velikasu nikoli altomanovicu koji je vladao bokom nakon smrti cara dusana , a i sami nemanjici su vladali) , i nakon sto sam rekao da se to moze vidjeti na svakoj mapi nemanjica i u svakom udbeniku istorije nakon toga sam bio blokiran ???? nevjerovatno je koliko su ludi na bosanskoj wikipediji ogranicenih i skucenih vidika , i potpuno se ponasaju protiv pravila wikipedije ... nevjerovatno kako su to skuceni ljudi i mentalno i duhovno siromasni ... sve mozete pogledati ovdje http://bs.wikipedia.org/wiki/Razgovor:Boka_Kotorska i takodje ovdje , nevjerovatno ... http://bs.wikipedia.org/wiki/Razgovor_sa_korisnikom:77.78.196.80

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 77.78.196.80 (razgovor • doprinosi) | 17:29, 9. avgust 2010

Tamo nemaš šta očekivati da će prihvatiti tvoj stav i time, kako oni smatraju, narušiti tzv. „bosansku hiljadugodišnju državnost“. Takav je njihov način rada, i najbolje se ne miješati. Hrvatska, i nekako se još održava na tankoj niti, ali bošnjačka je potpuno izgubljena u nacionalizmu. To je moje lično mišljenje o njima, koje sam stekao prateći njihov rad, a i veliki broj korisnika se žali na tu vikipediju. Mi nemamo nadležnosti tamo, tako da se ne treba nama žaliti. --Željko Todorović (razgovor) 20:27, 9. avgust 2010. (CEST) s. r.

---

Kakve veze ima ovaj razgovor o članku Boki Kotorskoj na Vikipediji na srpskom jeziku. --79.101.78.194 (razgovor) 22:14, 9. avgust 2010. (CEST)

Mislim da može da ima dosta veze, pošto se članci sa bošnjačke vikipedije kopiraju na vikipediju na srpskom jeziku, a ovaj primjer pokazuje da tamošnja uređivačka politika ne poštuje neutralnu tačku gledišta, što se kopiranjem članaka prenosi i na vikipediju na srpskom jeziku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:38, 9. avgust 2010. (CEST)

Naslov clanka

pise se Boka Kotorska , moze li neko da promijeni to ? (naslovi gradova i zemalja se pisu velikim slovom , npr. Novi Sad a ne Novi sad , Boka Kotorska pise na svim mapama , udzbenicima , pogledajte sajtove opstina iz boke , lokalni svi pisu Boka Kotorska itd.) --Tekstovi (razgovor) 19:57, 26. septembar 2010. (CEST)

Pročitaj diskusiju gore. Ispravno je i jedno i drugo.--Drazetad (razgovor) 20:10, 26. septembar 2010. (CEST)

procitao sam diskusiju ali pogledaj geografske mape , knjige , stranice opstina , kako se taj naziv pise lokalno itd ... --Tekstovi (razgovor) 20:25, 26. septembar 2010. (CEST)

mozda je pravilno oboje , ali Boka kotorska se nigdje se koristi , pogotovo ne u samom kraju ... --Tekstovi (razgovor) 20:33, 26. septembar 2010. (CEST)

evo vam zvanicni sajtovi opstina pa provjerite kako oni pisu ... http://www.herceg-novi.co.me/index1.php?module=1&menu=32 http://www.cg.opstinakotor.org/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=30 http://opstinativat.com/cg/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=38 takodje pogledajte i mape u knjigama geografije ili istorije i svugdje pise sa K bilo da su knjige iz EX YU ili kasnije ... a posto sam em zivio dole , em mi je polovina porodice od tamo znam da svi pisu Boka Kotorska ... uostalom sami ste zakljucili da vecina pravopisa propisuje Boka Kotorska , samo manji dio propisuje oboje , ja iskreno prvi put cujem za Boka kotorska ... Dovoljan razlog za izmjenu ? Uostalom pogledajte sami neku knjigu geografije pa vidite sta pise ... --Tekstovi (razgovor) 21:34, 26. septembar 2010. (CEST)

ne moze se preusmjeriti clanak jer vec postoji stranica Boka Kotorska , treba je izbrisati kako bi se izvrsilo preusmjerenje ... --Tekstovi (razgovor) 21:44, 26. septembar 2010. (CEST)

pogledajte knjigu istorija srba od corovica i tu se koristi Boka Kotorska . ista stvar sa knjigom sime m. cirkovica ... i plus lokalne knjige o cemu god da pisu , ili novine ili sajtovi lokalnih opstina ... i plus udzbenici ... ja iskreno ne znam za neki primjer da se koristi Boka kotorska ... znam da knjige variraju da li je herceg-novi ili herceg novi (mada je po novijima ovo drugo) ali zato sve pisu Boka Kotorska ... Panonska nizija - panonski gradovi . Boka Kotorska - bokokotorski zaliv , Novi Sad - novosadski sajam . Boka kotorska - Boka koje pripada Kotoru ... da li neko vidi razliku izmedju nizija i kotorska(u prvom slucaju nizija ima znacenja nizije , u drugom slucaju ne misli se na kotorski nego je Boka Kotorska pojam koji cine dvije rijeci zajedno) ... da li se slazete za preusmjerenje naziva ? recite misljenja ? --Tekstovi (razgovor) 07:47, 27. septembar 2010. (CEST)

---

Ponavljam: po Pravopisu, oba oblika su pravilna, a nečija konstatacija da se jedan oblik "nigde ne koristi" nije potvrđena autoritativnim izvorima. Do tada, ostaje Boka kotorska.

--Sly-ah (razgovor) 18:50, 14. oktobar 2010. (CEST)

Dr Pavle Mijović naučni savetnik u Arheološkom institutu u Beogradu u tekstu u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1982 tom 2 str 40—48 piše Boka kotorska.--Drazetad (razgovor) 18:55, 14. oktobar 2010. (CEST)

Dražeta, Pravopis je po tom pitanju jasan: oba su oblika pravilna. Ovde se na radi o tome da li će biti jedno ili drugo, već o argumentaciji korisnika Tekstovi koji kaže da "se oblik Boka kotorska nigde ne koristi", pri tom kao izvore navodeći turističke vodiče, atlase itd. Meni je sasvim svejedno kako će se nasloviti članak, ali ne mogu dozvoliti da se izmene rade uz tako "uverljivu" argumentaciju kakvu koristi korisnik Tekstovi.

--Sly-ah (razgovor) 19:04, 14. oktobar 2010. (CEST)

---

monografija "herceg-novi" 1982. lazar seferovic i ostali pise : Boka Kotorska . http://www.herceg-novi.co.me/index1.php?module=1&menu=32 http://www.cg.opstinakotor.org/index.php?option=com_content&task=view&id=30&Itemid=30 http://opstinativat.com/cg/index.php?option=com_content&task=view&id=44&Itemid=38 ... ne mogu da nadjem online izdanja lokalnih novina i casopisa da dokazem da pise Boka Kotorska (za udzbenike sam vec rekao ako neko ne zeli da provjeri , ja tu ne mogu pomoci) ... lokalne saobracajne table i turisticki vodici - opet ne mogu pomoci ako neko ne zeli provjeriti ili sumnja u to ... evo i referenca koja je stavljena u clanku pise Boka Kotorska http://www.dracevica.org/broj3.htm ... valjda se pise onako kako preovladjuje u tom kraju i kako je napisano u vecini strucne literature ... a inace medju izvjesnim skupinama glasaca 2006. se cesto mogao cuti argument tipa "da ne zele da im neko iz beograda upravlja" , mislim nema veze sa ovom raspravom , samo mi pade napamet onako ... --Tekstovi (razgovor) 19:17, 14. oktobar 2010. (CEST)

Lokalne novine, časopisi, saobraćajni znaci i turistički vodiči su pisani na crnogorskom jeziku koji ima i svoj pravopis. Ovo je vikipedija na srpskom jeziku i ovde se poštuje pravopis tog jezika, koji jasno kaže da može i jedno i drugo.--Walker (razgovor) 19:46, 14. oktobar 2010. (CEST)

crnogorski jezik je napravljen tek ove godine a ionako 65% pucanstva kaze da prica srpskim jezikom , po ustavu su su u upotrebi i sr hr cg i bs , vecina tih knjiga i casopisa je pisana dok taj cg jezik nije bio ni u povoju , saobracajni znakovi isto tako ... primjer koji je dao drazeta je knjiga izdata u zagrebu 1982. ako je knjiga izdata u zagrebu onda je lekyorisu njihovi lektori , dakle zapadna varijanta srpskohrvatskog jezika tj. u hrvatskom i danas pisu sa malim k ... --Tekstovi (razgovor) 20:03, 14. oktobar 2010. (CEST)

Ma kakvo crno pučanstvo, jel ti nama ovde prodaješ hrvatski pravopis? --SmirnofLeary (razgovor) 20:21, 14. oktobar 2010. (CEST)

ne prodajem nista nego dao sam na tisuce dokaza , koji se sustavno ignoriraju ... eto toliko ... --Tekstovi (razgovor) 01:18, 15. oktobar 2010. (CEST)

inace upravo je Boka kotorska hrvatska inachica i takav naslov stoji na hr wikipediji , pa se postavlja pitanje zasto se na srpskoj wikipediji vrsi sustavna promidzba za takav naslov ... svekoliko pucanstvo se lako moze uvjeriti koji oblik je cesci sa k ili K , bilo da malo prosurfa po svemrezju , ili da pogleda koje ucilo iz povijesti ili zemljopisa , lokalni tisak itd ... --Tekstovi (razgovor) 01:32, 15. oktobar 2010. (CEST)

Ćuj stari, nemreš insistirati na temu kaj bu Srbi spikali kaj se spika v Zagorje. To ne bu nigdar. Razmeš?! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:55, 15. oktobar 2010. (CEST)

kaj je opce ovdje problem ? upravo se ovakvim pozivanjem na gramaticka pravila preuzimaju hrvatske metode i kaj se onda bunite ? --Tekstovi (razgovor) 01:59, 15. oktobar 2010. (CEST)

Novi Pravopis

Kako bi naziv po novom Pravopisu? --Željko Todorović (razgovor) 16:44, 19. jul 2011. (CEST) s. r.

Niko nije naveo dokaz da je Boka kotorska nepravilno napisano, a naslov je promenjen!--Drazetad (razgovor) 23:50, 10. jul 2012. (CEST)

Ove verzije su pravilne, te promena naslova nije bila neophodna. -- Dcirovic (razgovor) 00:16, 11. jul 2012. (CEST)

P2010 na 272. stranici navodi Boka kotorska, pa treba dakle malo početno slovo za kotorska a ne veliko. — Obsuser✉ 01:01, 3. septembar 2016. (CEST)

Slobodno referenciraj Pravopisom. Verujem da postoji još primera u literaturi i medijima gde je napisano velikim, pa čisto da ljudi znaju odakle je ovo pisanje...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:29, 3. septembar 2016. (CEST)

Dodao sam komentar <!-- -->.

Članak je bio na mešavini ekavice i ijekavice (puno više ekavice + nema šablona {{ijekavica}} na SZR) pa sam sve prebacio na ekavicu. Ima nekih sitnih nejasnoća, a i tu sam stavio u komentaru upitnik i može se videti u razlici izmena (npr. zapremina u uvodu, datum pri kraju 28/8 i sl.). — Obsuser✉ 01:38, 3. septembar 2016. (CEST)

Provera

Proveriti podatak o zapremini vode u Bokokotorskom zalivu. (178.237.208.2 (razgovor) 13:33, 24. jun 2013. (CEST))

Pitanje

Iskreno, da li misliš da će članci Srpska srednjovekovna država i Bosanska srednjovekovna država ikad postojati? You are free to do anything Milan Tešović 10:39, 2 Apr 2005 (CEST)

Ne vidim ni jedan razčog ѕašto takvi članci ne bi bili napisani u najskorijoj budućnosti. Vandal B 15:16, 2 Apr 2005 (CEST)

Zlatno doba

Zlatno doba Boke je bilo u doba pod Nemanjićima, dok su Bokom vladali i Ugari i bosanski kralj Tvrtko I

Osim što je jednim delom tendenciozna, ova rečenica je i nerazumljiva. Ako je Boka doživela zlatno doba pod Nemanjićima, kakve veze onda imaju Ugri i bosanski kralj s tim? To su tri međusobno suprotstavljene strane . --Vladimir Nimčević (razgovor) 13:32, 28. jun 2016. (CEST)

Boka

nije samo oko zaliva. Zemlja Boka prostire se od Sutorine i Kruševica koje su u Hercegovini (danas politički u Crnoj Gori) pa do Spiča odn. Sutomora na jugu. Nejasno je zašto se stalno samo navode opštine oko samog zaliva ?!? Budvani , Petrovčani kao i svi Paštrovići te Spičani, Maine i Pobori takođe su BOKELJI, sa podregionalnim imenom "primorci". Usput Boka sa dodatkom Kotorska, je ime za zaliv, za zemlju je samo BOKA.--Rethymno (razgovor) 15:25, 10. novembar 2016. (CET)

Navod Save Nakićenovića u antropogeografskoj stufdiji "Boka":

"Bokom zovu onaj čarobni zaljev, u koji se spuštaju i tonu krševite i vrletne gore južne Hercegovine i Crne Gore."

Sjevero-zapadni dio današnje Boke sastavljaju općine hercegnovska, risanska i peraška, a jugo-istočni dio općine: kotorska, muljanska, dobrotska, prčanjska, stolivska, lastovska, tivatska, krtoljska, luštička i grbaljska. Južno od grbaljske općine dolazi općina budvanska, a iza nje najjužniji dio Boke zauzimaju Paštrovići. I tako Boka, koju sastavljaju petnaest općina, proteže se od Sutorine do Cmiljeve Ulice i dubrave Dubovice, sjevero-istočno od Spiča. Spada pod političko i sudbeno okružje Kotorsko.

U prostoru ima 67.395 hektara, od čega porezu podložno 65.546, i to: oranica 6.510, livada 303, vrtova 3.601, vinograda 1.072, pašnjaka 30.711 i šuma 23.349. Na ovom prostoru živi 37.096 stanovnika, od kojih je muških 19.008, ženskih 18.088, pravoslavnih 24.130, rimokatolika 12.777, a drugih vjeroispovjedi 189.

U Boki imaju dva grada, Kotor i Budva, a varoši tri: Hercegnovi, Risan i Perast, a sela oko 116, podijeljenih na više oblasti, prema kojima je raspoređena cijela građa ove rasprave.

U Boki ima osam pravoslavnih manastira, a isto toliko i rimokatoličkih, pravoslavnih parohija i kapelanija 50, a rimokatoličkih 29, pravoslavnih crkava 210, a rimokatoličkih oko 110.

Granice Boke s Hercegovinom idu od Sutorine, pokraj Bajkovih Kruševica (Hercegovina), iza Sniježnice, gorom Dobrošticom i Bjelotinjom, pak hercegovačkim gorama Lobarom, Gučinom i Spasovim Krstom. Granica između Boke i Crne Gore ide ovim vrhovima i planinama: Bukovica (Drenovo Brdo) 945 m., Lovćenska Kosa (Gomilica 965 m., Pestin Grad 1.072 m., Praćišta 916 m.), a za njima u Crnoj Gori: Štirovnik, Lovćen (1.759 m.), Jezerski Vrh (1.500 m.) Solar (1.038 m.) i Kolovar (1.607 m.). Odatle ide granica planinom paštrovskom, sve do Spiča. Od jugo-zapada granica ide morem.

Granica između Crne Gore i Boke regulisana je za Petra II Petrovića Njegoša. (Tad je, po želji Bečkog dvora, u mješovitoj komisiji za granicu, a to je bilo od 1838-1841, bio i ruski savjetnik A. V. Čevkin). Faktični posjed republike mletačke uzeo se kao mjerodavan u bilježenju granice. Granica prema Hercegovini više se puta regulisala, a zadnjom i 1905. godine, a to sve zbog pograničnih sporova, koji su zbog paše i sječe drva češće bivali.--Rethymno (razgovor) 15:34, 10. novembar 2016. (CET)