Razgovor:Gladijator/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Latinski jezik

Čitam članak, pa mi se ne sviđaju stvari poput ove: "...Bili bi ili spaljeni (lat. comburere), ili razapeti na krst (lat. cruce suffregeri), ili pogubljeni mačem (lat. damnati ad gladium)". Znači, koga zanima kako se kaže "spaliti" na latinskom, neka pogleda u latinskom riječniku. Nije potrebno navoditi ovde sve u vezi gladijatora kako se govorilo na latinskom, pogotovu što je članak ionako prebukiran latinizmima. A kad smo već kod te prebukiranosti, mislim da je u određenim trenucima dovoljno reći na srpskom, a u zagradi na latinskom, nego na latinskom ćirilicom, zatim u zagradi latinski original, a onda opet ćirilicom prevod na srpskom. Mnogo je? Npr. "Sekutor (lat. Secutor), što na latinskom znači „progonitelj“". Nije li dovoljno reći "Progonitelj (lat. ekvites (lat. ekvites), koji su ulazili u arenu na konjima" (prijedlog: "konjanici (lat. ekvites)", premda nije li equites, od equus, konj?) Uglavnom, pošto bi ovo zahtijevalo značajnu promjenu dokumenta, nisam htio bez konsultacije, a i da ne navučem bijes bogova. :) --Darko Maksimović 19:57, 11. decembar 2007. (CET)

Nije dovoljno reci progonitelj, jer se ta vrsta gladijatora zove sekutor a ne progonitelj. Zato i jeste objasnjeno sta zapravo znaci. Nigde u istoriji neces naci prevode imena ovih vrsti gladijatora, isto kao sto neces naci samovladar ili samodrzac nego avtokrator - titula cara u Vizantiji. Jeste potrebno navoditi reci na latinskom jer su to opsteprihvaceni nazivi za te vrste ljudi - to su bili nacini na koji su se pogubljivali oni koji su bili osudjeni na smrt u areni, i ako procitas malo bolje clanak, videces da nije bilo svejedno. Neko je bio osudjen da umre na lomaci, neko da ga bocnu, a neko da bude razapet na krst, i to se nije moglo ni slucajno menjati. Druge su pak osudjivali da umru od neke zivotinje, i sl. Savetujem da se lepo i pazljivo procita clanak, bice mnogo toga jasnije.

Ono za ekvites si verovatno u pravu, sad cu da proverim. --Maduixa kaži 20:15, 11. decembar 2007. (CET)

Nisam ga do kraja pročitao, ali mislim da sam ga lijepo razumio. I ne kažem da ne treba reći na latinskom, ali mislim da treba naći neko rješenje da se svaka riječ ne govori tri puta (posrbljeni latinski ćirilicom, pa latinski latinicom u originalu, pa prevod na srpskom ćirilicom). Kao što vidiš, ja nisam da se to kaže samo "progonitelj", nego da se kaže da su oni bili progonitelji, pa u zagradi na latinskom. Ali još i ćirilicom latinski, to baš čini članak teškim za čitanje. --Darko Maksimović 21:18, 11. decembar 2007. (CET)

Darko, ne mere se drugačije. Pišem ćirilicom, pa moram da transkribujem. Onda moram da napišem i original u zagradi, a red bi bio da se napiše i šta to znači. Time je, po nekom mom mišljenju, informacija kompletna. Ono za ekvitus si u pravu, al još ne stigoh da popravim. Treba u originalu equitus. --Maduixa kaži 21:31, 11. decembar 2007. (CET)

I nije to latinski napisan ćirilicom, nego je transkribovan, kao i imperator, avgust, cezar, duks i sl. i ekvitus, sekutor i ostali su takođe zanimanja, titule, položaji u doba Rima. Vidiš, progonitelj može biti bilo koji progonitelj, u bilo kom vremenu i na bilo kom prostoru. Kad kažeš sekutor, odmah se zna na šta se misli. Isto kao kad kažeš avtokrator. Odmah znaš da je to car u Vizantiji, a ako bi rekao samodržac, to bi mogao biti bilo ko od postanka sveta pa sve do dana današnjeg. --Maduixa kaži 21:35, 11. decembar 2007. (CET)

Mala pitanja radi ispravki

1. Mnogo sam pospan trenutno, ali mi se ovaj članak veoma dopao, pa bih da primetim — rečenica „Kasnije je to bila tipična sudbina hrišćana." mi je malo nejasna iz konteksta članka. Da li su hrišćani imali sudbinu bestijara, ili su se samoubijali (ovo proizilazi iz pasusa, a sumnjam da se na to mislilo)? --Wlodzimierz (razgovor) 04:27, 12. decembar 2007. (CET)
2. spektakl lova se zvao venationes... venationes je množina od venatio (lov), pa bi možda moglo da se kaže spektakli lova su se zvali venationes, u kojima su se ... ili promeniti zamenicu (u kojem su se ...) --Wlodzimierz (razgovor) 04:27, 12. decembar 2007. (CET)

1. Sudbina hriscana je bila da umru u areni, prozderani od strane neke od zivotinja.

Ma znam. Mislim da sam upravo izbegao nerazumevanje, pomeranjem te rečenice malo napred. Može li ovako? --Wlodzimierz (razgovor) 11:01, 12. decembar 2007. (CET)

2. Ne razumem na sta tacno se odnosiprimedba. Molim pojasnjenje. --Maduixa kaži 09:44, 12. decembar 2007. (CET)

Eno malo preuredih. U pitanju je bilo to što su se mešale jednina i množina u rečenici, pa mi nekako nije zvučalo dobro. Stavio sam sada, na žalost, pasiv u rečenicu, ali to je zato što su te životinje ubijane, nisu se ubijale. Meni sada bolje zvuči. Ako postoji još bolja konstrukcija, samo izvol'te. --Wlodzimierz (razgovor) 11:01, 12. decembar 2007. (CET)

3. Za svaki naziv postoji referenca. Nisam izmisljala nego sam prepisivala iz navedene literature. --Maduixa kaži 09:44, 12. decembar 2007. (CET)

Ma izmene su sasvim OK. Sad je bolje. --Maduixa kaži 11:39, 12. decembar 2007. (CET)

Mihajlo i njegove primedbe

Referenca postoji, dve reci dalje. Zato vracam Mihajlovu izmenu.--Maduixa kaži 09:42, 12. decembar 2007. (CET)

Tu referencu ne mogu da proverim, niti verujem onome ko bi tako nešto napisao. Da li je on bio tamo? U najboljem slučaju se može reći da spisi tako kažu. Inače je totalna besmislica ovako kako je sada napisano. Molim TAČNO citirati dotičnu knjigu ili napraviti minornu preformulaciju.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 09:53, 12. decembar 2007. (CET)

A i ostatak članka bi mogao da se proveri na potrebne prerade. Npr. ovaj početak bi mogao biti efektivnije i kompaktnije parče teksta. Ako se niko ne baci na posao, možda se ja bačim, al` sam knap s vremenom.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 09:58, 12. decembar 2007. (CET)

---

Vidim u kom pravcu ide sve ovo tvoje inacenje. Ne radi se o clanku, nego zato sto sam ga ja pisala (ne pravi se da ne znas, dovoljno je pogledati istoriju clanka) pa hoces da mi skaces po zivcima. Necu ti pruziti to zadovoljstvo. Radi sta hoces. Slobodno se baci na clanak i ispravi ga onako kako ti mislis da treba. Verujem da je tvoje poznavanje istorije mnogo bolje od mojeg, ali takodje ocekujem reference za svaku novu tvrdnju i izmenu koju budes napravio. Nek ti je sa srecom.--Maduixa kaži 10:20, 12. decembar 2007. (CET)

---

No hard feelings. No spam. Nothing bad has happened. Life goes on. --Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 10:31, 12. decembar 2007. (CET)

Zao mi je sto to vidis kao spam. Medjutim, zasto me to ne cudi? --Maduixa kaži 11:40, 12. decembar 2007. (CET)

Pa ponavljanje iste stvari na više mesta.. .--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 11:55, 12. decembar 2007. (CET)

Pa to sam uradila kao odgovor tebi ali sam mislila da je dobro da se nadje i na ovoj stranici jer se tice ovog clanka. Ako sam pogresila, izvinjavam se. Nisam znala da se to smatra spamom. Ko sad ne pretpostavlja najbolju nameru? Mislim da svi treba malo da oladimo.... --Maduixa kaži 12:24, 12. decembar 2007. (CET)

Sjajni

Jel nameravas da skroz sredis ovaj clanak (tj da ga napises)--Vojvoda 17:21, 11. jul 2007. (CEST)

---

Aha. Nasla sam jedan super clanak u onim mojim istorijskim novinama i mnogo mi se svidelo. Takodje deo o gladijatorkama. I to cu da napisem. Ima ga samo na engl. viki.--Maduixa kaži 18:41, 11. jul 2007. (CEST)

Primećene greške

Još nisam čestito ni počeo da čitam ovaj “sjajni” članak, a već sam primetio određene, i to krupne, greške u istorijskim činjenicama.

Npr. već u četvrtom pasusu stoji da su “Krajem 2. veka p. n. e. gladijatorske borbe su postale veoma popularne predstave koje su carevi poklanjali svom narodu”. Carevi krajem 2. veka p.n.e??? Koliko ja znam, a mislim da će se i ostali složiti samnom, prvi rimski car je bio Oktavian Avgust, koji je to postao u poslednje dve-tri decenije stare ere (tačnije 27. godine p.n.e). Kasnije u članku, isti je nazvan osnivačem rimskog carstva (?!?). Tačno je da je on bio prvi car i utemeljivač principata, ali “Rimsko carstvo” nije osnovao on, već generacije vojskovođa i političara generacijama pre njega.

Takođe, iako nemam ništa protiv latinskog, mislim da nije potrebno da se pola članka prevodi na njega. Tu najpre mislim na “spaljeni (lat. comburere), ili razapeti na krst (lat. cruce suffregeri), ili pogubljeni mačem (lat. damnati ad gladium), ili bi bili prepušteni na milost i nemilost nekoj divljoj zveri (lat. damnati ad bestius)”. To je po mom mišljenju sasvim nepotrebno. Takođe, slažem se sa jednim od prethodnih korisnika da je izlišno pisati imena transkribvana sa latinskog na srpski. Dovoljno je reći npr. teško koplje (lat. pilum) umesto “teško koplje „pilum“ (lat. pilum)”. --Lord (razgovor) 09:28, 11. januar 2008. (CET)

Provericu literaturu na osnovu koje sam pisala, mozda se provukla neka greska. Sto se tice latinskog, vec sam o tome govorila i smatram da se sasvim ok pisati latinske nazive, jer su se tako ti ljudi nazivali, kao sto su postojali obucari ili pekari, tako su postojali i damnati ad gladium.

Sto se tice tona koji koristis... Imam jedan predlog. Zasto ti ne napises jedan sjajan clanak pa da vidimo kako to treba da se radi?--Jagoda ispeci pa reci 09:42, 11. januar 2008. (CET)

Uuu, ala smo neprijatni!!! Prvo i pre svega ostalog, kad pišeš članak moraš da proveriš neke činjenice koje su, pa, očigledne. Nisam morao da gledam niukakvu knjigu da bi znao da Rim nije imao careve pre 27. god. pne. To možeš i da nađeš ovde na Vikipediji. Nije mi jasno kako nikom drugom to nije upalo u oči !? A ovo ostalo je po meni čisto optrećivanje teksta, koje je kao takvo sasvm izlišno. A što se tiče pisanja sjajnog članka, imaćeš priliku da ga vidiš kad završim Deep Purple! Inače, mrzim da pišem primedbe na nečiji članak, pogotovu što sam se na mom članku klao sa određenim likovima, ali u sjajnom članku ne sme biti takvih gafova. Pozdrav --Lord (razgovor) 09:52, 11. januar 2008. (CET)

Sa neprijatnim ponašanjem nisam ja počela nego ti. A ako već pišeš sjajan članak, da ti dam jedan tip: Potrebno je referencirati ga da bi se uopšte mogao kandidovati za sjajni. A što se primedbe tiče, rekoh, pogledaću literaturu, proveriću. Iako ja ne bih odmah menjala pre nego što se proveri sa STRUČNIM licima (a ovde imamo istoričara), neću vraćati ovu promenu koju je napravio dotični administrator, kako bih izbegla rat izmena. --Jagoda ispeci pa reci 10:47, 11. januar 2008. (CET)

Bilo je lakše ispraviti, nego likovati. Hvala vam što ne odgovarate na ovu poruku -- Bojan  Razgovor  09:55, 11. januar 2008. (CET)

Ja se izvinjavam za svoje ponašanje koje je neprilično za Vikipediju. Raspravu, ako druga strana to želi, možemo da nastavimo na stranicama za razgovor. Želeo bih da istaknem da nisam želeo da menjam tekst, jer između ostalog i ja ne volim da mi neko menja ono što sam napisao. Što se tiče spornog dela teksta, ponudiću nekoliko referenci: Oktavijan Avgust od unutrašnjih, a od spoljašnjih [1], [2]. Inače, ista reference se mogu naći i u udžbenicima iz istorije za 5. razred osnovne škole, 1. razred srednje škole, kao i u bilo kojoj knjizi o antičkom svetu. Isto tako ostajem pri svojim tvrdnjama za opterećenost teksta. --Lord (razgovor) 14:48, 11. januar 2008. (CET)

Ovako. Rasprava je na temu ovog članka, prema tome treba da stoji OVDE, na razgovoru članka. Drugo, ja NE SUMNjAM u tvoje tvrdnje niti sam ikad sumnjala i znam i sama sve to što si već naveo. Međutim, lepo sam te zamolila da sačekaš do popodneva da pogledam literaturu koju sam koristila da vidim ZAŠTO sam to tako napisala, jer ja ništa ne pišem NAPAMET pogotovu ne kad se nešto tiče istorije. Literaturu koju sam koristila pisali su španski istoričari i ne verujem da bi oni lupili neku budalaštinu. Sad, moguće je da sam ja napravila neku grešku ali još uvek ne znam kakvu grešku, a neću znati dok ne pogledam literaturu. Moje pitanje je: Možeš li da sačekaš do popodne? Takođe očekujem da popodne se uključe i dva istoričara Vikipedijanca sa kojima ću da prodiskutujem ovo. Za mene je najvažnije da tekst koji stoji na Vikipediji pre svega bude TAČAN, bez obzira da li sam ga ja pisala ili ne. Iako se trudim da ono što radim, radim što je moguće bolje, nisam nepogrešiva i postoji mogućnost da pogrešim. Razrešiće se ovo u toku dana, samo molim za malo strpljenja.--Jagoda ispeci pa reci 14:57, 11. januar 2008. (CET)

Evo, ispravila sam. Omaklo mi se pre nove ere. Treba da stoji krajem 2. veka. --Jagoda ispeci pa reci 18:36, 11. januar 2008. (CET)

Gruba greška

Sledeći napis je preuzet sa hrvatske Vikipedije. Inače je sto posto tačan.

Otkriće okapija

Ovu rijetku životinju, koja predstavlja primjerak od neprocjenjive vrijednosti za svaki zoološki vrt u svijetu, otkrio je britanski istraživač Henry Livingstone na osnovi priča koje je čuo od pigmeja. Priča o neobičnoj životinji zainteresirala je i tadašnjeg guvernera Ugande, Johnstona koji je 1900. godine organizirao ekspediciju sa zadatkom da je otkrije. Članovi ekspedicije nisu uspjeli uhvatiti "tajanstvenu životinju sličnu konju" ali su od pigmeja dobili prvi dokaz o njenom postojanju: dva komada kože koje su poslali Kraljevskom zoološkom društvu u Londonu. Godinu dana kasnije dobili su nekoliko cijelih koža i jednu lubanju. Ovo je zoolozima i paleontolozima omogućilo da svrstaju životinju pod imenom okapi (Okapia johnstoni). Mada po obliku tijela podsjeća na konja, okapi nije njegov srodnik nego pripada porodici žirafa. Okapi predstavlja svojevrsni živi fosil koji je vjekovima ostao izoliran u prašumama Zaira. Godinama su ekspedicije iz različitih zemalja pokušavale uhvatiti živog okapija. Amerikanci su uspjeli uhvatiti dva ali su obje životinje uginule čim su napustile afričko tlo. Prvi su Belgijanci 1918. godine uspjeli prenijeti u Europu živog okapija. Životinja je smještena u zoološki vrt u Antverpenu.

Dakle, okapi je jedan od poslednjih velikih sisara koji je otkriven, tek na početku 20. veka. Kako su onda Rimljani mogli da znaju za tu životinju i da je koriste za borbe u areni?!

Evo šta piše u ovom članku:

Venatores su bili specijalno obučeni lovci na zveri, a spektakl lova u kom su učestvovali zvao se venationes (lat. venationes). U ovim spektaklima je ubijano na stotine životinja dnevno. Isprva su to bile egzotične i krvoločne životinje, kao što su lavovi, tigrovi, leopardi, medvedi, nosorozi, nilski konji hijene i dr. međutim, kako su te životinje postajale sve skuplje, onda su se uvodili i biljojedi, kao na primer, okapi, žirafe, divlji konji, bikovi, jeleni, divokoze, itd[21].

Zbog velikog broja grešaka kojima ovaj članak obiluje, a o kojima je ranije bilo dosta reči, predlažem da se istom oduzme status sjajnog članka! Bar sjajni članci moraju biti bez očiglednih grešaka.

---

Ja ne bih toliko verovao hrvatskoj vikipediji. Okapiji su bili poznati jos u starom Egiptu, koji je bio pod rimskom vlascu. Ako su dovodili slonove i divlje macke iz Afrike da se bore u arenama, ne vidim zasto ne bi mogli i okapije?

Uostalom pogledajte englesku vikipediju, i videcete:

The okapi was known to the ancient Egyptians; shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt.[1] For years, Europeans in Africa had heard of an animal that they came to call the 'African unicorn'.

U referenci koja se navodi i koja govori o navodnom "otkricu" okapija s pocetka 20. veka, kaze:

Shortly after its discovery by Europeans, an ancient carved image of the animal was discovered in Egypt, which proved that the okapi was known to the ancient Egyptians.

Dakle, ako nije nesto bilo poznato hriscanskoj Zapadnoj Evropi, to ne znaci da nije postojalo ili da nije bilo poznato na nekom drugom kontinentu ili u nekom drugom vremenu kad su vladali neki drugi bogovi. Ja bih pre rekao da je Livingstonova rabota bila pre ponovno otkrice nego pravo otkrice.... --LazaKamikaza (razgovor) 22:39, 9. decembar 2008. (CET)

Moje zamerke

Prvi amfiteatar je izgradio magistrat Gaj Eskrabonije Kurije, sredinom 1. veka. Građevina je bila napravljena od drveta i sastojala se od dva poluovalna pokretna dela koja su se okretala nakon dramske predstave i menjala pozorišnu scenu za gladijatorsku arenu. Ideja je naišla na opšte odobravanje te je već 29. p. n. e. za vreme Avgusta, sagrađen drugi, postojaniji amfiteatar koji je bio delimično od kamena.

Pretpostavljam da treba 1. veka pne.

Žao mi je što se ne piše malo više o pomorskim gladijatorskim bitkama. -- Bojan  Razgovor  17:39, 30. mart 2008. (CEST)

Greške na prvi pogled

Ave Caesar, morituri te salutant, na engleskoj vikipediji se pominje da je ovaj izraz zabeležen samo jednom i da nije bio u stalnoj upotrebi.

Na jednom mestu se pominju nilski konji u Namibiji. Odaklegod da su dospeli do Rima (verovatno iz Egipta), sigurno nisu iz Namibije, pa pretpostavljam da je do ove zamene došlo u prevodu. Moja pretpostavka je: NUBIJA. —Jakša (razgovor) 11:40, 11. april 2008. (CEST)

OK. -- Bojan  Razgovor  14:40, 11. april 2008. (CEST)

Moje simbolično znanje nemačkoga:

Nach weit verbreiteter Auffassung begannen während der römischen Kaiserzeit die Gladiatorenspiele mit dem Gruß an den Caesar:

   „morituri te salutant” – die Todgeweihten grüßen dich.

Überliefert ist dieser Gruß nur für eine einzige Gegebenheit. Dabei handelte es sich um eine von Kaiser Claudius inszenierte Seeschlacht (Naumachie) und nicht um einen Gladiatorenkampf. - Dakle korišćeno je u jednoj naumahiji za vreme cara Klaudija i nikad više, ni u jednoj gladijatorskoj borbi. -- Bojan  Razgovor  09:57, 12. април 2008. (CEST)

Možda se ipak radi o Numidiji. Nubija je previše daleko i nije bila pod vlašću Rimljana. Numidija je tu odmah levo od Sicilije, a Hanibal je vodio slonove iz Numidije. -- Bojan  Razgovor  16:31, 22. maj 2008. (CEST)

Ignore, radi se o nilskim konjima. -- Bojan  Razgovor  16:34, 22. maj 2008. (CEST)

Kandidat za skidanje sa spiska sjajnih članaka na raspravi

Članak je u vrijeme izbora za status sjajnog (2007) vjerovatno ispunjavao tadašnje zahtjeve, ali bi po mom mišljenju sada teško mogao steći i status dobrog. Stoga, pokrećem raspravu o skidanju statusa sjajnog članka.

Rasprava traje 7 dana. — Ranko   Niko lić  ✉ 22:37, 2. januar 2020. (CET)

Komentari

 Komentar: Mislim da nije poenta skinuti status svakom članku iz 2006. ili 2007. godine. Prosto, možda su se sad kriterijumi promenili, ali članak nije toliko nekvalitetan i loš da mu se skida status. Možda bi bilo bolje poboljšati ga, pre nego skidati status. Nisam za to da se ljudima koji su radili pre deset godina i više na ovaj način devalvira rad i trud koji su uložili u izradi članka. Kako bi se osećali drugi da im za 10 godina skidaju statuse na članku koji u ovom trenutku ispunjava kriterijume? Verujem da bi neki kompromis doveo do rešenja, a organizovanje neke akcije u sređivanju sjajnih i dobrih članaka koji sada iz nekog razloga ne ispunjavaju kriterijume, bio pun pogodak za ceo projekat. Nije više poenta samo staviti članak za skidanje i nakon nedelju, dve dana ukloniti ga u zapećak. Treba razmisliti o ovome, ako ima volje i želje. Bolje je osmisliti nešto kreativnije, za napredak projekta u svakom smislu.--Soundwaweserb (razgovor) 22:54, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Generalno problem i jeste to što su se kriterijumi podigli i sad dolazi do razlike u kvalitetu. Ako neko želi i ima vremena mogao bi da ga dopuni. Ako tražimo momentalno rešenje, ja sam za prebacivanje članka u kategoriju dobrih. — SimplyFreddie (razgovor) 23:51, 2. januar 2020. (CET)

 Komentar: Zato bi trebalo naći neko kompromisno rešenje. Recimo, evo konkretan predlog, da članak Gladijator više ne ide na Glavnu stranu dok se ne sredi. Pritom da mu se ne skida status, a razlog bude podigli smo lestvicu kvaliteta. Jeste pohvalno što smo podigli lestvicu, upravo sam ja bio inicijator pre par godina da se rasčisti sa člancima koji nemaju nijednu referencu a nalaze se u kategoriji dobrih. Međutim, mora se realno sve sagledavati, ne možemo na ovaj način dodatno obeshrabrivati urednike. Članak ima reference, i verujte mi da sam ja malo pokoloban. Već sutra može svako kako mu se ćefne da stavlja članke na skidanje statusa. To nije poenta.--Soundwaweserb (razgovor) 23:53, 2. januar 2020. (CET)

Slažem se sa predlagačem @Ranko Nikolić:, ovo nije sjajan članak. Ako neko ima želje, neka ga dopuni i da se da rok. Recimo 2 meseca. I nikako d ne ide na glavnu. Ako posle roka niko ništa nije uradio, neka se stavi na glasanje. --ANTI_PRO (razgovor) 02:53, 28. januar 2020. (CET)

Kandidat za skidanje sa spiska sjajnih članaka na raspravi 2

Sedam mjeseci poslije, ponovo pokrećem raspravu jer od prošle rasprave ništa nije urađeno po pitanju sređivanje članka. — Ranko   Niko lić  ✉ 20:01, 4. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: Podržavam skidanje statusa članku, smatram da ga treba prebaciti u dobre članke jer ispunjava kriterijum za dobar. — Pinki (razgovor) 21:30, 4. avgust 2020. (CEST)

 Komentar: S obzirom da se poslije skoro 5 mjeseci niko osim Pinkija i mene nije oglasio, slažem se da članka treba promijeniti u status dobrog. Ukoliko se narednih par dana niko ne oglasi, promjenu ću izvršiti ja. — Ranko   Niko lić  ✉ 15:18, 1. januar 2021. (CET)

 Komentar: Ranko Nikolić: Članak je skinut sa Glavne strane, a mislim da svakako treba ostati makar kao dobar.— Soundwaweserb (razgovor) 15:39, 1. januar 2021. (CET)

Svakako, s malo dorade može biti kao i svaki drugi dobar članak, ali za sjajnog nije. — Ranko   Niko lić  ✉ 15:44, 1. januar 2021. (CET)