Пређи на садржај

Zoološki vrt

С Википедије, слободне енциклопедије
Mapa svih zooloških vrtova i mini zoo-vrtova širom sveta

Zoološki vrt je mesto gde se čuvaju razne vrste životinja, bilo u kavezima ili na određenom prostoru, a u rekreativne, edukativne i naučne svrhe.[1][2][3]

Termin zoološka bašta odnosi se na zoologiju, proučavanje životinja. Termin je izveden od grčkog ζώον, zoon, 'životinja' i sufiksa -λογία, -logia, 'proučavanje'. Skraćenica zoološki vrt je prvi put korišćena za Londonski zoološki vrt, koji je otvoren za naučno proučavanje 1828. godine, a za javnost 1847. godine.[1] Samo u Sjedinjenim Državama zoološke vrtove poseti preko 181 milion ljudi godišnje.

Još u vreme drevnih Egipćana, Kineza i Rimljana postojale su menažerije namenjene za razonodu vladarskih porodica. Najstarija poznata zoološka zbirka otkrivena je tokom iskopavanja u Hijerakonpolisu, Egipat, 2009. godine, од 3500. godine pre nove ere. Egzotične životinje su obuhvatale nilske konje, hartbiste, slonove, babune i divlje mačke.[4] Kralj Ašur-bel-kala iz Srednjeg asirskog carstva stvorio je zoološke i botaničke bašte u 11. veku pre nove ere. U 2. veku pre nove ere, kineska carica Tanki je naložila da se izgradi „kuća jelena“, a kralj Ven od Džoua je držao zoološki vrt od 1.500-acre (6,1 km2) pod nazivom Ling-Ju, ili Vrt inteligencije. Među drugim poznatim sakupljačima životinja bili su kralj Solomon iz kraljevstva Izraela i Jude, kraljica Semiramida i asirski kralj Ašurbanipal i vavilonski kralj Nabukodonosor.[5] Do 4. veka pre nove ere, zoološki vrtovi su postojali u većini grčkih gradskih država; Poznato je da je Aleksandar Veliki poslao životinje koje je pronašao u svojim vojnim pohodima nazad u Grčku. Rimski carevi su držali privatne kolekcije životinja za proučavanje ili za upotrebu u areni,[5] koje su notorno loše prolazile.

Luj XIV je imao zbirku životinja u Versaju koju je pokazivao prilikom svečanosti. Ta zbirka je bila dostupna i naučnicima tog doba i imala je uticaj na povećanje zanimanja za prirodne nauke. Ova zbirka je kasnije (1793) pretvorena u čuvenu menažeriju „Žarden de Plant“. Prvi zoološki vrt je osnovan u Austriji u 15. veku, a i najstariji zoološki vrt koji i danas postoji je osnovan u Šenbrunu kraj Beča 1752. godine. Zoološki vrt u Madridu je osnovan 1775, a u Londonu 1826. U 19. veku postaju sve popularniji zbog otkrića novih vrsta životinja u prekomorskim kolonijama. Tada su imali status tradicionalnih cirkusa, pa se potrebama životinja poklanjalo malo pažnje. Ipak, u nekoliko zooloških vrtova, posebno onih koje su vodila zoološka društva, počela su da se primenjuju i saznanja o potrebama životinja do kojih je nauka bila došla. Početkom 20. veka, Karl Hagenbek iz Hamburga je došao na ideju da se životinje mogu čuvati i van kaveza.

Savremeno uređivanje zooloških vrtova

[уреди | уреди извор]
Amurski tigar u za njega uređenom savremenom zoološkom vrtu u Cirihu

U zoološke vrtove se smeštaju životinje iz različitih krajeva sveta. Savremeni zoološki vrtovi uređeni su tako da svaka životinja oko sebe ima, doduše uglavnom mnogo manji, prostor sličan onome u kojem inače živi u prirodi: vidra ima bazen za plivanje i nekoliko trulih panjeva u koje se može zavući; kod majmuna je drveće na koje se mogu penjati; medved ima veštačku pećinu, ptice dosta prostora za letenje, zebre dovoljno mesta za trčanje itd. Recimo, novi volijer u zoološkom vrtu u Londonu, građen prema zamisli lorda Snoudona predstavlja vrlo neobično arhitektonsko rešenje koje pruža izuzetno veliki prostor pticama, koje se tamo uspešno razmnožavaju.

U modernim vrtovima nema više kaveza sa metalnim šipkama i rešetkama kao u zoološkim vrtovima starijeg tipa. Da životinje ne pobegnu podignuti su oko njihovih površina zidići i iskopani jarci sa vodom, a lavovi su npr. smešteni u velikim ulegnućima iz kojih ne mogu iskočiti. Jedino su ptice ostale u prostranim kavezima od žičane mreže, da ne odlete; ali je u tim kavezima drveće, grmlje i slično. Takvi, moderno uređeni zoološki vrtovi se nazivaju i zoološki parkovi. U njima se mogu držati i veće zajednice životinja: čopori majmuna, krda antilopa, jata ptica močvarica i slično. Teži se tome da njihov život bude što sličniji životu u prirodi. Za zoološki vrt nekada, prestiž je bio da se ima što više primeraka različitih vrsta, ali su one bile same u kavezu i bez dovoljno stručnog osoblja da vodi računa o njima. U zoološkom vrtu mnoge životinje, ako su same, brzo uginu; ako je više životinja iste vrste zajedno, lakše se priviknu novim uslovima života. Čak se i razmnožavaju kao da su u prirodi, a njihovi mladunci uglavnom lakše podnose život u zarobljeništvu, nego one životinje koje su ulovljene za potrebe zoološkog vrta. Životinje u zoološkom vrtu zaštićene su od prirodnih neprijatelja. Hrana im je osigurana u dovoljnim količinama, isto tako i veterinarska briga. Zato većina životinja u zoološkom vrtu živi duže nego u prirodi. Jedan od pokazatelja koji se smatra merodavnim da su zoološki vrtovi pružili optimalne pogodnosti životinjama je i uspešno razmnožavanje pojedinih vrsta. Gepard je vrsta koja je odbijala da se razmnožava u zatočeništvu bez obzira na uslove koje je dobijala. Međutim, neki zoološki vrtovi, poput onih u Pragu su otkrili način kako da se i ova vrsta divlje mačke razmnožava. Naime, potrebno je mužjake i ženke držati odvojene sve dok ne nastupi trenutak za razmnožavanje. Zanimljiv je i primer pustinjske lisice (Fenneucs zerda) kod koje su stručnjaci u londonskom zoološkom vrtu otkrili da će se kotiti tek kada se veštački, promenom svetla, vlage i temperature simuliraju smene godišnjih doba.

Da bi obezbedili sve neophodne uslove životinjama koje u njima žive, ove ustanove su suočene sa velikim novčanim izdacima. Najveći deo prihoda vrtovi ostvaruju preko ulaznica. Upravnici ovih institucija tvrde da se broj poseta poveća kada se okoti prinova, posebno nekih atraktivnih vrsta, poput belog medveda.

Veći broj zooloških vrtova u Nemačkoj je uništen u toku Drugog svetskog rata, ali su kasnije rekonstruisani prema novim planovima i danas se smatraju najmodernijim u svetu, pored onih koji postoje u SAD. Zoološki vrtovi koji su uspešni sami obnavljaju populacije životinja i ne love divlje primerke u prirodi.

Šimpanza u varšavskom zoološkom vrtu

Safari park je oblik zoološkog vrta u kome se životinje drže u staništu veće povešine. Posetioci se obično kreću kroz park kolima dok se životinje slobodno kreću. Poznatiji safari parkovi su San Dijego safari park, Longlit safari park, ...

Je vrsta zoo vrta u kome se drže životinje prilagođene na vodeni ekosistem. U javnim akvarijumima se drže ribe, morski sisari(kitovi, foke, morski lavovi, vidre, delfini), morske ptice(pingvini, blune, pufini, galebovi, njorke ), kao i beskičmenjaci(morske zvezde, školjke, glavonošci, korali )

Zoološki vrtovi su povremeno na udaru kritika udruženja za zaštitu životinja. Naime, pojedini zoološki vrtovi se razlikuju, kako po brizi za životinje, tako i po svojoj opremljenosti i stepenu komfora koji pružaju životinjama. Najčešće kritike su upućene pojedinim zoološkim vrtovima, češće u nerazvijenim zemljama, zbog zapuštenosti životinja, ali i na uslove u kojima one žive, pre svega na neadekvatnost kaveza. To može uzrokovati nenormalna ponašanja, kao klimanje glavom, stalno trčanje uz ogradu, griženje čeličnih šipki itd. Problem je i to što su neke životinje, koje u prirodi žive kao samotnjaci, smeštene u kavez sa više jedinki, i obrnuto.

Zoološke vrtove posećuju ponajviše učenici. Tu bliže upoznaju životinje o kojima uče u školi. Posebnu važnost zoološki vrtovi imaju za stručnjake, zoologe i biologe. S obzirom da se starim zoološkim vrtovima zameralo to što im je jedini cilj da zadovolje radoznalost posetilaca, moderni zoološki vrtovi su proširili oblasti delovanja. Pre gotovo 60 godina je profesor dr Hajni Hediger (direktor zooloških vrtova u Bernu, Bazelu, i Cirihu) kao glavne zadatke zooloških vrtova postavio:

  • zaštitu prirode
  • školovanje
  • istraživanje i
  • odmor i rekreaciju.

U tome se do danas nije ništa promenilo.

Obrazovni značaj

[уреди | уреди извор]

Ciljevi u obrazovanju u zoološkim vrtovima se najčešće ostvaruju pomoću tabli koje se nalaze na kavezu ili u njegovoj blizini i sadrže podatke o datoj vrsti. Realizuju se i organizovana razgledanja, kao i deljenje brošura, naročito učenicima.

Za razliku od obrazovnog, naučni značaj je daleko skromniji. Veliki broj zooloških vrtova ima svoj program naučnih istraživanja, ali proučavanje ponašanja životinja u zatočeništvu ne mora uvek dati rezultate koji su primenljivi na jedinke koje žive slobodno. Takođe, uspeh u očuvanju ugroženih vrsta u zoološkim vrtovima je vrlo skroman. Jedan od uspeha je guska nene koja je gajena u Engleskoj i Francuskoj i potom vraćena u svoju postojbinu - na Havaje. Takođe su i spašene vrste Davidov jelen, divlji konj Prževalskog, evropski bizon i formoški fazan. Međutim, zoološki vrtovi su zabranili kupovinu filipinskog orla, jer je ova ptica ugrožena, a nije pronađen način da se podstakne na razmnožavanje u zatočeništvu. Ovo nije jedini neuspeh u očuvanju vrsta, a i sa onima kod kojih postoji napredak u povećanju broja još uvek postoje neka nerešena pitanja, kao što je kako ih vratiti na staništa koja čovek sve više uništava i zbog čega vrsta i jeste ugrožena, kao i na koji način sačuvati genetičku varijabilnost. Zanimljiv je primer patuljastog jelena (Tragulus napu), kome ne prijaju prostrani kavezi, već se radije razmnožava u kavezima koji su namenjeni zečevima.

Zoološki vrtovi u Srbiji

[уреди | уреди извор]

Poznat po rtekim belim životinjama(beli lavovi, tigrovi, benetovi valabiji, nandui, tvorovi, pauni,..). Nalazi se na Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu.

Smešten je u blizini Palićkog jezera u Subotici. Ovaj zoo vrt poseduje kolekciju egzotičnih, ali i ugroženih životinjskih vrsta.

  1. ^ а б "Landmarks in ZSL History" Архивирано 2020-08-15 на сајту Wayback Machine, Zoological Society of London.
  2. ^ „Visitor Demographics”. Association of Zoos and Aquariums. Архивирано из оригинала 07. 08. 2016. г. Приступљено 7. 7. 2016. 
  3. ^ „Zoo | Animals & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17. 
  4. ^ World's First Zoo - Hierakonpolis, Egypt, Archaeology Magazine, http://www.archaeology.org/1001/topten/egypt.html Архивирано 2010-07-12 на сајту Wayback Machine
  5. ^ а б „Zoo”. Encyclopædia Britannica. 24. 3. 2017. Архивирано из оригинала 20. 2. 2019. г. Приступљено 19. 2. 2019. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]