Razgovor:Grb Banje Luke/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Besmislena rečenica i pogrešan naslov

Ne razumijem šta je Korisnik:Ivan VA htio da kaže ovom rečenicom:

Banja Luka, slično većini naseljenih mesta za vreme vladavine Osmanlija — koji se na heraldiku nisu obazirali niti njome opterećivali, nije imala svoj grb.

Meni djeluje jednako "potrebna" u ovom članku kao npr:

Banja Luka, slično većini naseljenih mesta za vreme ameba/dinosaurusa/neandertalaca — koji se na heraldiku nisu obazirali niti njome opterećivali, nije imala svoj grb.

Usput, naseljeno mjesto ni danas nema svoj grb i ovaj članak bi trebalo preimenovati u Grb grada Banje Luke. To važi i za sve druge članke o grbovima naših opština i gradova.--Slobodni umjetnik (razgovor) 09:39, 19. jul 2016. (CEST)

Ta prva rečenica znači da gradska heraldika u Banjaluci, kao ni drugim mestima pod osmanlijama nije postojala...A, ako nešto negde ne postoji, onda je upitno kako tamo nastaje..Dakle u Berlinu grb postoji već 10 vekova. U Banjaluci ga nije bilo tih 9 vekova, i onda se postvalja pitanje otkud potreba u 10 veku da se on definiše...Nije to palo sa marsa...I objasnio sam ispod kako je do toga došlo...Pogledaj malo Grb Beograda, tu je baš očigledna ta radikalnost...čas ima, čas nema grb...Što se tiče naziva članka, tu nemam nikakve zamerke na tvoju primedbu...Ja sam samo nastavio na prethodni deo (nisam sam pravio članak)...Čak nisam ni video da je pogrešan naziv...--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:20, 19. jul 2016. (CEST)

Dakle, nije samorazumljivo da jedan grad ima grb, iako se to danas čini samorazumljivim...Nije...Heraldika je nastala u evropskom/hrišćanskom feudalnom kontekstu i onda se prenosila ka dole...na gradove...U Osmanskom carstvu to nije bio slučaj...Pogledaj, npr. ni danas Istanbul nema grb...--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:32, 19. jul 2016. (CEST)

Ovo nije članak o istoriji Banjaluke, već o istoriji grba grada Banjaluke. Istorija tog grba počinje u 20. vijeku i ta rečenica o Osmanlijama je ovdje jednostavno suvišna.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:39, 19. jul 2016. (CEST)

Te dve stvari proizilaze jedna iz druge...Dakle, gradovi po sebi su dobijali grbove, a onda su poslednjih 20-30 god lokalne administracije to preouzele i protegle na nivo administartivne jedinice (dakle šrie postavile stvar)...Eno ti. ponovo, slučaj Beograda koji je paradigmatičan..Važi za celu administrativnu teritoriju grada, a ne kako je u početku bilo namenjeno...--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:44, 19. jul 2016. (CEST)

Tvojom logikom tamo bi 80% članka letelo, a ovde je to ceo pasus *prvi pokušaj*...Jer Duišin, tj. tadašnji prvi pokušaj, nije bio pokušaj realizovanja grba grada Banjaluke, nego grba Banjaluke...Koliko znam tad admin. jedinica u ovom obliku nije ni postojala --ANTI_PRO92 (razgovor) 15:47, 19. jul 2016. (CEST)

Trla baba lan da joj prođe dan.. Imaš li ti neki konkretan argument protiv brisanja ove rečenice ili nemaš?--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:52, 19. jul 2016. (CEST)

Jel ti čitaš šta ja tebi pišem??? Imam za tu rečenicu referencu od relev. izvora...Ostaje...Ona je veoma bitna da se razume otkud grb Banjaluci --ANTI_PRO92 (razgovor) 15:57, 19. jul 2016. (CEST)

Ako si malo primetio, ni danas neka naselja u Srpskoj i Srbiji nemaju svoje grbove...To upravo proizilazi odatle što ta vrsta svesti/tradicije nije istorijski ukorenjena, za razliku nrp. od Vojvodine (primera takođe etničkog srpskog prostora) gde je to posve razumljivo...Jer se tamo razvijala u istorijskom kontekstu koji je pogodovao...Što naravno ne oduzima ništa nikome, imao grb, koliko je star ili ga nemao (potpuno normalno)...To je neutralno stajalište...--ANTI_PRO92 (razgovor) 15:57, 19. jul 2016. (CEST)

Ponovo prazna priča.. Zašto je bitna ta rečenica? Možeš li odgovoriti na to pitanje kratko i jasno?--Slobodni umjetnik (razgovor) 16:08, 19. jul 2016. (CEST)

Tebi je sve prazna priča što se ne uklapa u neku tvoju viziju onog šta sme a šta ne sme u članak...Stavi sebe kao refrencu...Kad je neko tako ostrašćen, njemu možeš xxx puta objašnjavati i nećeš mu objasniti...Rečenica objašnjava kontekst iz kojeg i kako i zašto počinju pokušaju heraldičkog def. grada...Za razliku od BL npr. Bihać je jedan od retkih gradova u zaleđu (mletačke i ugarske koje su razvijale heraldiku) koji je imao svoj grb...Nije ga dobio od osmanlija, nego slično kao BGD...Ponavljam ti, heraldika nije samorazumljiva pojava...Mora se objasniti otkud ona odjednom tamo gde je nije bilo...to se objašnjava prvom i potonjim rečenicama u tom delu...--ANTI_PRO92 (razgovor) 16:19, 19. jul 2016. (CEST)

Znači nisi u stanju da kratko i jasno odgovoriš na pitanje.--Slobodni umjetnik (razgovor) 16:27, 19. jul 2016. (CEST)

Nedokazan si...Nije na meni teret dokazivanja..ja imam referencu i uređujem sa pravilima vikipedije...Na tebi je teret da dokažeš zašto ta rečenica ne treba da bude tu i da u svoj prilog izneseš referencu/referentan uporedni primer (dakle osim *jer hoće Slobodni umjetnik*)...--ANTI_PRO92 (razgovor) 16:32, 19. jul 2016. (CEST)

Ne vjerujem da imaš odgovarajuću referencu za ovu rečenicu. Acović sigurno nije počeo tekst o grbu Banjaluke jednom takvom rečenicom. Moguće jedino da si je negdje izvadio iz konteksta, tj. iz sredine nekog pasusa.. Neka bude za sada tako, stavi referencu, a ja ću je jednom prilikom sigurno provjeriti. Budeš li stavio lažnu referencu, obećavam ti da ću to svima razglasiti. Poslije one bruke na članku Kraljevina Jugoslavija, od tebe me ne bi ni to iznenadilo.--Slobodni umjetnik (razgovor) 17:14, 19. jul 2016. (CEST)

Odmah u rečenici poslije te si napisao:

Prvi pokušaj definisanja gradskog heraldičkog znamenja Banja Luke je preduzet prvoj polovini 20. veka, u periodu nakon ujedinjenja i stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ako je prvi pokušaj bio u 20. vijeku onda je svakom normalnom čovjeku jasno da nije bio prije 20. vijeka, pa samim tim ni u vrijeme osmanlijske vlasti.--Slobodni umjetnik (razgovor) 17:44, 19. jul 2016. (CEST)

Acović u svom delu koje citiram ne tematizuje sistemski grb Banjaluke kao takav, nego u kroz razne istorijske epohe kroz koje prati heraldiku kod Srba sintetizuje šta je bilo i šta se dešavalo...Što se tiče prve rečenice koja je tebi sporna, on je ne pominje na istoj strani kao ovo, nego je to načelna činjenica koja se odnosi na gradsku heraldiku (nepostojanu) pod Osmanlijama, a u to *po definiciji* spada i Banjaluka.

Evo ti konkretno šta kaže: „Zapadno i srednjoevropska tradicija i praksa građanskih i seljačkih grbova u srpskim zemljama niti se primila, niti je za nju postojao istorijski ili društveni i kulturni preduslov osim na nekim područjima jadranskog litorala, i to u relativno poznom periodu. Otuda je institucija građanskog grba kod Srba uglavnom pojava recentnog karaktera koja prati obnovu i procvat heraldike karakteristične za građanska društva Srednje i Zapadne Evrope od Prvog svetskog rata na ovamo. (Acović: 465-466)”

O hibirdnosti i gašenju srpske heraldičke tradicije usled dolaska Turaka govori na 227str. U grbu Beograda imaš onu jednu rečenicu gde se tačno vidi odnos Turaka prema gradskom grbu (Acović: 560 str.): **Ovaj grb je, uz manje varijacije i stilske parafernalije koje su se menjale u skladu sa periodima mira ili rata, ili su poticale od nedovoljne informisanosti kartografa usled prelaska grada pod vlast Turaka koji se na heraldiku nisu obazirali, niti se njome opterećivali...**

Dakel odnos Turaka prema gradskoj heraldici je očit i provlači se kroz celu knjigu...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:28, 19. jul 2016. (CEST)

Evo, rešio sam stvar bolje...--ANTI_PRO92 (razgovor) 18:59, 19. jul 2016. (CEST)

Hvala svevišnjem! Mogao si to uraditi i odmah i izbjeći ova silna objašnjavanja..--Slobodni umjetnik (razgovor) 20:16, 19. jul 2016. (CEST)

Pravopis: Banja Luc...

... ne bi trebalo da se igde nađe. Po padežima ide: N Banja Luka (Banjaluka), G Banje Luke (Banjaluke), D Banjoj Luci (Banjaluci), A Banju Luku* (Banjaluku), V / [Banja Luko (Banjaluko)], I Banjom Lukom (Banjalukom), L Banjoj Luci (Banjaluci).

* Ovo čak zvuči malo ružno, ali tako je; obe reči se menjaju nezavisno kroz padeže... — Obsuser✉ 19:13, 19. jul 2016. (CEST)

Ispravio..Vvtn. ima još grešaka...I fali da se prebaci na ijekavicu jer je pisan na njoj, ja sam pisao ekavicom (najveći deo) jer nisam hteo da eksperimentišem i da pretvorim neku glupost...--ANTI_PRO92 (razgovor) 19:32, 19. jul 2016. (CEST)

Članak i dalje treba pravopisno doraditi. --Željko Todorović (razgovor) 21:20, 9. avgust 2016. (CEST) s. r.

Bio sam u nekoj frci ovih par nedelja..elem, ostaje mi da ga završim (do današnjice)..A posle, može slobodno neko da ga prebaci u ijekavicu jer je u njoj izvorno pisan...ja sam nastavio samo ekavicom *tehnički* kako ne bi brljao svojom ijekavicom...--ANTI_PRO92 (razgovor) 21:25, 9. avgust 2016. (CEST)

@Ivan VA: Ako želiš, prebaciću ja u ijekavicu. — Obsuser✉ 18:28, 15. avgust 2016. (CEST)

@Obsuser: Slobodno :) --ANTI_PRO92 (razgovor) 20:40, 15. avgust 2016. (CEST)

Urađeno. I da, jedan odeljak sam iskomentarisao jer je nenapisan; takođe, ovo u spoljašnjim vezama nije spoljašnja veza. — Obsuser✉ 22:19, 15. avgust 2016. (CEST)

Puno tnx :)...cimam te kad završim i ovaj poslednji deo da prebaciš.. --ANTI_PRO92 (razgovor) 22:34, 15. avgust 2016. (CEST)

Što si promenio ovu moju izmenu? --ANTI_PRO92 (razgovor) 23:52, 15. avgust 2016. (CEST)

Nisam ukapirao obrazloženje u izmeni --ANTI_PRO92 (razgovor) 23:53, 15. avgust 2016. (CEST)

Lični napad i drugo

@Ivan VA: Prebacio sam u ijekavicu iz ekavice, kao i obično... :)

I moram samo da kažem da iako je ovo dole citat (deo citata), ovo je direktan lični napad od tih osoba koje su ovo rekle na drugu a ne raspravljanje o sadržaju tj. onom što je bitno. Da je deo teksta, sigurno bi moralo biti izbačeno iz enciklopedijskog članka.

Ipak, otac Zoran umjesto da kao pravoslavni sveštenik vidi jasan hrišćanski simbol jevanđeliste, on poput paganskog žreca u biku sa grba Banje Luke gleda Apisa- staroegipatsko božanstvo. Pa još u svom komentaru dodaje kako pomišlja i na „špansku koridu“. Pomišlja na sve, samo ne ono što bi trebalo. Kako reče Ciceron- O tempora, o mores!

A i inače, sam članak je fascinantan u više smislova — to sve čime se bave, pošto to sve nema smisla jer grbovi, znamenja i to sve je prevaziđeno + nije prioritet u ovakvom stanju, pogotovo u smislu da od toga nema smisla da ispadaju traktati i višedecenijske rasprave uz komplikovanje do bola kao da je to nešto od krucijalnog značaja za život, jer nema vremena za to (ljudi doslovno umiru [„samo” kažem] i/ili ne misle a doslovno delaju, pogotovo odrasli — bore se za pogrešne ciljeve; istorijom i zaradom novca [merenjem uspeha novcem] su visokooptrećeni; mnogi su neobrazovani [ili obrazovani a kako ne treba], bolesni fizički i/ili psihički, ne shvataju/prihvataju šta je dozvoljeno a šta nije, ruše bolnice dok neko iste spasava itd. itd. — generalno, upropašćavaju druge — uključujući svoju decu); neki su opet ignorantni i sebični; ali zato i jeste ovakvo stanje, koje nekima savršeno odgovara...

I još nešto: sitničarenje nije kad neko ispravlja sve na ispravno i dosledno, neko kad se neko bez razloga hvata za sitnice i prosto nalazi razloge isključivo/delimično radi ličnog napada koji stoji u pozadini i suštinski je razlog protivljenja onome kome se protivi (konkretno ovde, pretpostavio bih protivljenje doslednosti pod izgovorom da treba doslovno citirati nešto — sa tipografskim greškama itd. itd. — a uopšte ne mora jer bitna je informacija koja se prenese + izvorni tekst citata [treba da] je dostupan u referenci + sami ti citati su često nedosledni sami sebi i/ili pravopisno/gramatički netačni [a ne vidim razlog zašto bismo ih citirali tako ako su namerno hteli da prenesu autori nedosledne ili pogrešne informacije; to bi bile ili podvale ili laži(ranje) nečega]). Jedino gde se ne sme menjati su tekstovi pesama, književna dela i sl.; citati odnosno „opšterazgovorni tekst”, pošto se može prevesti i sa drugog jezika (pri citiranju stranaca koji pričaju svojim jezikom), nema smisla da se ne može ispraviti na izvornom jeziku — naravno, pod uslovom da se ne menja informacija. Ako neko misli drugačije, uvek se izmena može poništiti odnosno samo vratiti izvorni citati; niko ništa ne nameće i ja ću to vratiti sam ako je potrebno (ali bilo bi smisleno objasniti zašto je potrebno ako je potrebno).

Takođe, postoji i jedno srebreno; deo Treću mogućnost je svojevremeno patentirao jedan poslanik bošnjačke nacionalnosti u Narodnoj skupštini, predlažući "pravilo mercedesa" tj. da simbol - grb bude npr. krug podijeljen na tri polja (kao simbol "Mercedesa") te da "svaki konstitutivni narod" crta u "svom" polju. je nejasan jer se ne zna kako je utvrđeno da je taj poslanik bošnjačke i još nacionalnosti + pod „simbol Mercedesa” valjda se misli na Mercedes-Benc, ili ne?

Kako god, valjalo bi da se više korisnika uključi u raspravu, pogotovo CarRadovan jer je napisao dosta članaka o grbovima i heraldici.  — Obsuser✉ 15:55, 10. novembar 2017. (CET)

@Obsuser: Ne slažem se ssa tobom ako si uklanjao taj deo citata, i trebao bi ga vratiti. Kako i sam kažeš, ne treba ništa cenzurisati. To je deo polemike. Takođe, on je u istorijskom smislu vredan jer govori o atmosferi sa kojom su se autori suočavali, u izglednosti da njihov predlog neće biti prihvaćen. Suština cele te debate se svodila na to što je najvećem delu puka taj grb bio preapstraktan bez oslonca za identifikaciju, dok autori pokušavaju da prikašu da to nije tako. Sve je to relevantno i u najmanju ruku zbog verodostojnosti se ne sme ništa brisati. Kad je reč o Radojčićevom pismu, da on tu govori o Mercedesu-benc. Tj. mercedesovom znaku za kola/ grbu koji bi bio podeljen na tri dela kao znak mercedesa što ima 3 polja i onda svaki konstitutivni narod da crta u -svom- polju šta misli da treba.

A ovo ostalo što si izneo, šta ćeš, nekima je ovo veoma važno, nekima skroz nebitno. Meni je interesantno. Mislim da jedno ne isključuje drugo po sebi, al mislim da ovo na šta se ti referišeš ne izražava samo potragu za nekim grbom neke lokalne zajednice, nego je indikator nekih dubljih stvari i problema u BiH, pa ti zato to sve izgleda kontradiktorno (s čim mogu da se složim). Uostalom, ako hoćeš, i ovo što mi ovde radimo se može nazvati bezveznim isto kao i ovo donošenje grba. Ja sam zastupnik one teze da je veličina civilizacije u rafiniranosti tj. kad se namire one osnovne ljudske potrebe za krovom nad glasom, jelom i pićem i sl. da onda kreće civilizacija: a ona je široka od stvaranja vikipedije do iznalaženja nekog grba grada. --ANTI_PRO (razgovor) 17:10, 10. novembar 2017. (CET)

Šta sam uklanjao ili cenzurisao?  — Obsuser✉ 17:22, 10. novembar 2017. (CET)

@Obsuser: Ništa, mahinalno sam pretpostavio da si izbacio taj deo koji si gore citirao kad si douređivao članak. Sve odlično, sve ok. Izvnini na mojoj pogrešnoj pretpostavci. --ANTI_PRO (razgovor) 17:28, 10. novembar 2017. (CET)

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Sve što ima de se kaže o odnosnoj temi je rečeno. Iscedio sam gotovo sve što je napisano, što stručno, što u medijima o ovoj temi. Ako imate kakve primedbe ili sugestije, slobodno recite. Rasprava traje sedam dana od datuma i vremena u mom potpisu. --ANTI_PRO (razgovor) 16:45, 10. novembar 2017. (CET)

Komentari

 Komentar: Po meni je članak OK i svakako ću glasati za, a gore sam postavio neka pitanja i dodao neke tagove za objašnjenje — pa ako su svima ili uopšte vidljivi možda neko i objasni ili popravi...  — Obsuser✉ 17:02, 10. novembar 2017. (CET)

 Komentar: Članak je odličan, imaće moj glas. Vrlo opširan, gramatičke greške nisam primetio. Definitivno zaslužuje status sjajnog. Što se tiče pitanja, da ne trošite vreme, već sam Obsuseru ostavio reference ka tvrdnjama u samom članku koje je izneo autor istog. --MareBG (razgovor) 17:08, 10. novembar 2017. (CET)

Ne bi trebalo da menjaš ono što je u napomeni i ono što je posle stavljajući veliko slovo tu gde ne treba i ubacujući taj deo u napomenu. Takođe, treba biti nepristrasan a ne pristrasan.  — Obsuser✉ 17:22, 10. novembar 2017. (CET)

Ljudi ne znam šta unosite reference u autorski tekst/pismo. Nije Radojčić pisao članak na vikipediji, pa da mu za sve navode treba referenca. On je izneo vlastito političko mišljenje. Koje je možda ne tačno, možda jeste. Al je relevantno za istoriju ovog grba, jer se na to odnosi. Ne treba stavljati tu referencu u to pismo, niti bilo šta dodavati, ukoliko autor/Radojičić sam to nije uradio kad je pisao u Nezavisnim ili Glasu. To što mi radimo ovde ako dodajemo referencu je originalno istraživanje. --ANTI_PRO (razgovor) 17:23, 10. novembar 2017. (CET)

@Obsuser: A što se tiče ovog što si ubacivao u ovu prvu napomenu, to treba da se vrati na početno stanje, jer je to stav autora čija je referenca data i koje vodi na to određeno delo. Dakle, ti šabloni se dodaju ako nema referenci u tekstu. Ako postoji suprotno mišljenje od njegovog, ono se može navesti, ali sve sa referencom. Ne vidim potrebu da se nešto odveć referencirano na taj način dovodi u pitanje. To je onda pitanje za autora. Ja samo prenosim njegov stav ovde, enciklopedijski kako dolikuje. Sam u te priče ne ulazim, jer nisam autoritet za te stvari. Dakle, to je Acovićevo mišljenje. Ako postoji drugo, navedi referencu i sl...kako to ide u pisanju članaka ovde. --ANTI_PRO (razgovor) 17:34, 10. novembar 2017. (CET)

Ako Obsuser sumnjaš u generalnost te izjave, samo ću dodati -Prema navodima Acovića dominacija...- I to je to. --ANTI_PRO (razgovor) 17:45, 10. novembar 2017. (CET)

Ne unose „ljudi” kojima se obraćaš nego je uneo korisnik MareBG (ja sam uneo pre toga tagove za objašnjenje, što je takođe pogrešno). Naravno da nema smisla to što kažeš, jedino ima u uglastim zagradama upotpuniti značenje tj. ono na šta se misli. Sad je popravljeno.

Takođe, navod za komplikovanu zemlju BiH — očigledno je šta se inače tu radi (pogledaj članak psihološki rat ili manipulacija, ili istiha okupacija izolacijom i sl. povezano) — jedino mi nije jasno kako odrasli nasedaju na ili prihvataju to i ulaze u tu igru (valjda previše vole sebe da bi odustali od normalnog standardnog života i suprotstavili se po svaku cenu). Po mom je bolje sravniti sve sa zemljom ako već ne ide, kao u Siriji (ako su istinite informacije koje prenose mediji da je tamo sravnjeno) nego se ovako praviti budala u šizofrenom društvu...  — Obsuser✉ 17:46, 10. novembar 2017. (CET)

Treba prestati sa skrnavljenjem ovog teksta i praviti polemiku zarad privlačenja pažnje. Obsuser opet skreće sa teme. Nije ovde tema Komplikovana BIH, već grb Banje Luke. Imaš razgovor na stranici Bosna i Hercegovina, gde možeš da izneseš svoje mišljenje. --MareBG (razgovor) 17:56, 10. novembar 2017. (CET)

Razmisli šta si rekao i šta radiš...  — Obsuser✉ 18:06, 10. novembar 2017. (CET)

@MareBG: Ubaciću u tekst da je to Acovićev navod. Ako Obsuser u toj tvrdnji vidi nešto sporno, nije sigurno bez razloga. Naznačiću da to nije generalan, opšteprihvaćen stav, nego da je to mišljenje Acovića.

@Obsuser:Ok, što si to izbacio. I treba. Naveo sam gore zašto. Ovo na šta se Marko sad dole referiše je na ovaj tekst u prvoj napomeni. Naveo sam kako ću tu postupiti. A što se tiče ovih političkih stvari, to je već druga priča. Moj input i celu stvar je da ako je to izbor koji čine odrasli, samosvesni ljudi, ta vrsta politike, da ih posve treba shvatati ozbiljno i onda ulaziti u polemisati sa tim razlozima. Dakle to su izbori samosvesnih odraslih ljudi, a ne dece. Al sad već zalazimo u političke diskusije i ne bih želeo dalje to ovde da nastavljam. sori na offtopiku. --ANTI_PRO (razgovor) 18:09, 10. novembar 2017. (CET)

@Obsuser: Uradio sam izmenu kako sam naveo gora da ću. Mislim da je enciklopedijski korektna/uzorna. Jel ovako sad ok? --ANTI_PRO (razgovor) 18:16, 10. novembar 2017. (CET)

Zapravo Ivane, izuzetno su mi jasne namere Obsusera. Nema potrebe da se izvinjavaš za menjanje teme, jer nisi ti ovde taj koji je krenuo da je menja. Kako god bilo, nadam se da će članak proći i na glasanju. --MareBG (razgovor) 18:21, 10. novembar 2017. (CET)

Ne vidim Mare razloga za sporenje i slične vrste. Ni kod koga od nas trojice. Sve ide lepo, po pravilima. Mislim da je Obsuser bio u pravu kad je uklonio tvoju referencu koju si dodao, jer je reč, kako sam gore rekao, o autorskom tekstu. I onda se ne sme zadirati u taj tekst ako se prenosi/citira u izvornoj formi (osim ako i sam autor nije uneo tu istu referencu tamo). Da je bilo reč o običnom delu teksta u članku, koji nije referenciran, za unošenje referenci bi svakako imao pravo. Al pošto je to autorski tekst koji se citira, mislim da nije dozvoljena bilo kakva druga intervencija tu sa strane. Puno hvala na čestitkama. I ja se nadam da će proći :)) --ANTI_PRO (razgovor) 18:28, 10. novembar 2017. (CET)

@Ivan VA: Sad je OK. Da li bi ti nastavio polemisati sa mnom da na pitanje „Je li sad izmena OK?” ja odgovorim „Sunce je žuto.” (i tako više puta bez znakova razumevanja, ili povremeno sa znakovima razumevanja a povremeno bez; ili pak kontinuirano za cilj direktnog upropašćavanja drugih ljudi a za svoju korist)? Ja ne bih, i ja bih toj osobi onemogućio da komunicira i sa kim osim sa odgovarajućim doktorima — zato što nije u stanju rasuđivati i ostvariti komunikaciju + ignoriše tvoju težnju da uspostaviš komunikaciju. Isto vredi i za Vikipediju i princip odnosno smernicu konsenzusa i generalno razgovora ovde, jer treba razgraničiti umetnost (npr. film, književnost i sl. gde su indirektne poruke dozvoljene) sa standardnim razgovorom u kojem se mora govoriti tačno ono što se misli (osim ako je već izmaklo kontroli pa je neko npr. u moje ime odlučio da tako ne treba nego da se treba praviti lud, manipulisati itd.).  — Obsuser✉ 18:35, 10. novembar 2017. (CET)

Uvek kad je reč o sporu oko sadržaja unutar nekog članka se držim te teme i argumentacije, pa onda ako druga strana nema šta da kaže ili sadržinsku raspravu počne da pretvara u ličnu, ja svejedno menjam onda tekst u članku, jer je argument na szr. na mojoj strani. Dakle, vazda kad je o člancima reč, na sadržaju se počinje i završava. I tu sam fokusiran samo na to. A ostale stvari po wiki, tipa admin tabla, glasanja i sl. To su druge stvari. Moj apel još jednom da se držimo sadržaja i tako vodimo raspravu i tih argumenata. Sve ostalo je drugi plan, ako su lične relacije loše. U to ne ulazim. Samo sam sebe pitam, kako će tek biti kad nema kontroverznija tema bude na dnevnom redu da se glasa, a svakako su svi pozvani. Evo polako prikupljam relevantne radove za članak o banjalučkoj Ferhadiji. --ANTI_PRO (razgovor) 18:48, 10. novembar 2017. (CET)

I ja radim to isto, ali i dalje nailazim na protivljenje.

Šta su uopšte „lične relacije”, zašto bi one bile loše i kod kog sa ikime, i kako su one bitne i u čemu (mislim, one ne postoje, pa zato pitam)? Zašto predlagati „kontroverzne teme” (ako su kontroverzne, barem na ovom jeziku, ogromna je šansa da su besmislene) i kakve veze ima brojanje glasova sa stanjem tj. da li je neki članak za status ili nije? Morate shvatiti svi da niko jednostavno nema pravo ponašati se protivno nečemu što je objašnjeno — kad god ne mora a može upotrebiti nedelovanje (a to je uvek); stvar je veoma jednostavna: kad se nešto objasni i ako je tako, ne može neko reći da nije i još uz to ne dati nikakvo obrazloženje; ovime bi svi problemi bili rešeni i niko nikog ni za šta ne bi imao da optuži jer bi se uvek relevantni pitali za sve.  — Obsuser✉ 19:10, 10. novembar 2017. (CET)

 Komentar: Članak zaista zaslužuje status i tu ne postoji dilema. E sad, velika je šteta što na drugim jezicima nema ovaj članak da ga i drugi vide, prosto ne mogu da verujem da nema članak o grbu Banja Luke makar na engleskoj ili ruskoj Vikipediji. Mene interesuje reč „poraće” [1]? Da li je to tipo greška ili ima neko značenje, pošto se nigde u tekstu ne spominje samo u tom podnaslovu? Sve u svemu ima moj glas.--Soundwaweserb (razgovor) 19:02, 10. novembar 2017. (CET)

@Soundwaweserb: Hvala na čestitkama :). Reč poraće sam sam stavio u podnaslov jer nisam znao/imao sam dilemu kako da referišem na vreme nakon donošenja grba, a istovremeno da potenciram ispod druge podnaslove. Nisam mogao npr. da napišem -rat i sadašnjica-, a ta -sadašnjica- ne prestaje tu, u tekstu tog podnaslova, nego ima još dva velika podnaslova ispod sa 2/3 teksta članka. Onda to ne bi bila sadašnjica. Jer je onda to sa aspekta naslova ne tano. To je bila moja osnovna dilema zašto sam se odlučio za tu reč. Razmišljao sam i nije mi ništa bolje palo na pamet, a da zadovoljava ovu dilemu iznad, za koju mislim da je opravdana. Ako imaš neki bolji predlog, slobodno :)

A ovo oko nepostojanja na drugim viki, ako ti je za utehu, ni ostale oblasti iz naše heraldike ili heraldike načelno nisu na vikipedijama i među vikipedijama dobro pokrivene. Aj, mogu da razumem za grb Banjaluke, skora i sveža je priča. Al, primera radi, za grb Beograda koji postoji toliko dugo, tek 4-5 vikipedija ima članak. Tako da nemam tu previše očekivanja. Vidim da je na većini velikih viki u članku o gradu Banjaluci korigovano i prikazano da ima ovaj novi grb, al se na tome sve zadržalo :( --ANTI_PRO (razgovor) 19:15, 10. novembar 2017. (CET)

@Soundwaweserb: Na moju interveciju, dio članka je preveden na ruski — Gerb Banя-Luki. — Ranko   Niko lić  ✉ 19:19, 13. novembar 2017. (CET)

@Ranko Nikolić: Mnogo znači da ima i na drugim jezicima, svako ko na ruskoj uđe da vidi Banja Luku, videće grb i ima sad mogućnost da vidi ovaj članak ovde. Svaka čast Ranko.--Soundwaweserb (razgovor) 19:25, 13. novembar 2017. (CET)

Gdje god u tekstu ima banjolučki treba zamijeniti na banjalučki (oblik kojem Pravopis daje prednost). --Željko Todorović (razgovor) 21:29, 10. novembar 2017. (CET) s. r.

Ja sam početno tako i napisao članak, pa posle zamolio Obsusera da ijekavizuje (jer sam pisao na ekavici) i da pregleda pravopis i sl. On je onda promenio na -banjolučki-. Pošto je on veći poznavalac Pravopisa i tih stvari, primat je kod njega. Ja na tu temu nemam mnogo šta da ti kažem. Možda ovo na pravopisni trg da ide? Pojma nemam, ima kompetentnijih od mene. --ANTI_PRO (razgovor) 21:43, 10. novembar 2017. (CET)

Pravopis jasno i glasno kaže Banjalučanin i banjalučki (a u zagradi napominje rjeđe banjolučki). Tu je sve jasno. A ne čudi me od tog korisnika da je promijenio. Urednici su već primijetili da on u moru tačnih izraza uvijek „podmetne” nešto netačno (iz nekih svojih razloga). Kao da smo mi ostali svi od juče. --Željko Todorović (razgovor) 21:55, 10. novembar 2017. (CET) s. r.

Pravopis srpskog jezika, izdanje iz 2016. godine, str. 264: Banja Luka (dat. Banjoj Luci) i (češće) Banjaluka (dat. Banjaluci) t. 100a; Banjalučanin, Banjalučanka (dat. -ki, t. 31b(4) i 102; banjalučki (ređe banjolučki i sl.). — Ranko   Niko lić  ✉ 22:05, 10. novembar 2017. (CET)

Oke, onda ću vratiti. --ANTI_PRO (razgovor) 22:12, 10. novembar 2017. (CET)

Urađeno. --ANTI_PRO (razgovor) 03:24, 11. novembar 2017. (CET)

Pridev od Banja Luka je banjolučki, a od Banjaluka banjalučki. U ovom članku je korišćen prvi oblik, Banja Luka (koji je takođe korišćen i za naziv glavnog članka, Banja Luka, kao i na zvaničnom sajtu www.banjaluka.rs.ba), i stoga pridev mora biti banjolučki (za sve slučajeve u istom tekstu, radi doslednosti). Ovo je čisto pitanje pravopisa, a to što u citiranom zvaničnom pravopisu stoji je iz nekog razloga kontradiktorno sa stvarnim stanjem (jer u stvarnosti danas nije češće Banjaluka, a iako je možda ređe banjolučki to nema veze sa izborom nego sa imenom iz kojeg se pridev izvodi — a pošto se izvodi iz Banja Luka, barem u ovom članku, onda je u ovom članku banjolučki [ne znam ko je uveo i kako da bude Banja Luka, jer znam da je pre rata češće bilo Banjaluka i to dokazuje i prirodniji odnosno češće korišćen pridev banjalučki]).

Zato ću to sad vratiti na banjolučki.

@Željko Todorović: Takve optužbe su smešne i bez ikakve potrebe.  — Obsuser✉ 23:36, 11. novembar 2017. (CET)

Pravopis je tu jasan. Oblik banjolučki je sporedan, bez obzira da li se radilo o Banjoj Luci ili Banjaluci. Svi mi znamo to što si ispričao, ali da ne bude ovakvih rasprava, Pravopis je normirao šta i kako. Stanovnici Banje Luke su uvijek Banjalučani, pisali oni odvojeno ili spojeno. --Željko Todorović (razgovor) 23:54, 11. novembar 2017. (CET) s. r.

Nije pravopis ništa normirao, pravopis se uvek dorađuje i ispravljaju se prethodne greške; nije sporedan oblik banjolučki nego je ređi (kako i pravopis kaže), a objasnio sam kako nazirem zašto je tako. Bez obzira na to, kad su dve reči a prva završava na -a (ili -i) onda to prelazi u -o pri nastanku prideva-složenice (srednji vek — srednjovekovni, Stara Moravica — staromoravički, Nova Varoš — novovaroški itd., pa i Banja Bansko — banjobanski i druge „banje”).  — Obsuser✉ 00:24, 12. novembar 2017. (CET)

I zakoni se stalno dorađuju i donose novi, ali onaj koji je sada na snazi je relevantan. Rekao sam već da je svima poznato to oko prideva i -o, kao i lingvistima, i oni su ipak odlučili da prvenstvo ima banjalučki i Banjalučanin. Dakle, prihvati činjenicu da srpski jezikoslovci nisu Banju Luku podveli pod neko opšte stanje nego su je vidljivo normirali u Pravopisu. Da svi vide i da nema zabune. Ja sam rekao kako jeste, Ranko je doslovno napisao šta piše u Pravopisu, i to treba poštovati. To tvoje šta je bilo prije rata, a šta sada, ne pije vode pored jezičkih stručnjaka. --Željko Todorović (razgovor) 01:19, 12. novembar 2017. (CET) s. r.

Relevantan jeste, ali da ga se poštuje ako ćeš upasti u rupu odnosno ako je pogrešno — ne. Ne znam šta znači srpski jezikoslovci nisu Banju Luku podveli pod neko opšte stanje nego su je vidljivo normirali u Pravopisu. Nema niko pravo normirati nešto pogrešno, a ponajmanje insistirati na tom pogrešnom radi nekih svojih razloga tj. onemogućavati da se ispravi (zato što to nije ničije vlasništvo, nego svačije).  — Obsuser✉ 01:59, 12. novembar 2017. (CET)

Primjedbe / Radovan

• Najpre, koliko je meni poznato, iako je ovaj grb zvanično usvojen - on se još uvjek ne koristi na način propisan aktima, tako da je članak pomalo „trčanje pred rudu”...
• U opisu grba (blazonu) je najlakše opisati osnovni, pa srednji i veliki grb. Međutim, u prikazu (pa i viki praksi kroz šablone) prikaz ide od velikog ka manjem, a ne kao ovdje. Ista greška je napravljena kod grba Beograda;
• Ako je Statut grada nedorečen, ili ima gramatičke, štamparske, stilske ili bilo kakve druge greške ili nejasnoće, treba ih ovdje u enciklopedijskom tekstu ispraviti, tako npr. samo u uvodnom pasusu imamo:

1. Krucijalna referenca članka je Statut grada, gdje se kaže Banjaluka — tako naslov treba da glasi grb Banjaluke, a pridjev banjalučki grb;
2. Grb Banje Luke — početi rečenicu sa: Grb Banjaluke;
3. ... je zvanični simbol — dodati: heraldički simbol;
4. ... i postojan je u tri nivoa... — dodati: vizuelna nivoa ili vizuelna prikaza;
5. ... kao Osnovni ili Mali, Srednji i Veliki grb. — trebaju mala slova (radi se o jednom grbu);
6. Grad prvi put dobija zvanično znamenje... — ne grad, već opština;
7. ...na kojem je iznađen novi grb grada... — treba: grb opštine (ako se misli na naseljeno mjesto Banjaluka — onda je informacija pogrešna jer naseljena mjesta u Srpskoj nemaju zvanične grbove);
8. ...raspada države i Rata u BiH... — treba: malo rat, jer ovo nije nikakav zvanični naziv rata;
9. ...koji je opstao... — nakaradna rečenica, treba: koji je bio simbol sve do...;
10. opstao sve do 2013. godine. — dodati: kada je stavljen van zakona (ili tome slično);
11. Tada Ustavni sud Republike Srpske proglašava banjolučki — treba pridjev banjalučki;
12. ...proglašava.. grb neustavnim zbog povrede principa... — treba dodati: navodnog principa, ili staviti obrazloženje pod navodnike. Naime, mi ne možemo tumačiti nakaradnu odluku najviše pravne instance ove zemlje, gdje su (zlonamjerno) zamjenjene teza da je nekakav skoro usvojeni princip stariji od grba (a ne obrnuto), ali se navodnicima možemo ograditi od datog obrazloženja;
13. Upotreba... je regulisana Statutom Grada i posebnim propisima — treba ubaciti reference, koje vode ka tim aktima;
14. U šablonu (osim nosioca) nije navedena niti jedan drugi vrlo bitan opis, a članak pretenduje da bude sjajan!

• Generalno, pohvalno je to što su neki detalji iscrpno obrađeni, kao i količina referenci u cijelom članku. Ali, apsolutno se nepotrebno pretjeruje sa opširnim citatima i mišljenjima (naročito u Napomenama). Članak naročito pretjerano ide u širinu sa problematikom usvajanja novog grba nakon 2013. Bespotrebni citati su unijeti po principu copy/paste. Nedopustiva je količina pravopisnih grešaka (naročito veliko/malo slovo). Nedopustiva količina stilskih grešaka. Pretjerano mnogo kroatizama (odjeven, stijeg, rat-poraće...). Jekavica u članku je na nivou osnovca ponavljača (upotrijeba, prijelazni, ocijenio, riječima, unaprijed, proslijedila... ali zato previše puta „reč”), a bespotrebno su jekavizovani i citati nekih ekavskih autora (npr. Acovića). Galerija grbova - strašno loše urađena.
• Grb opštine (1945-1992) je „pozelenio” tek nakon 1974, a to se nigdje ne navodi. On čak nije ni prikazan u izvornom obliku (sa crvenom zvijezdom), već u obliku koji se pre par godina pojavio na netu. Ima toga još, ali dovoljno za sad! p.s. Eventualne korekcije ili neke odgovore očekujem isključivo od autora. Radovan ⁂ 23:46, 10. novembar 2017. (CET)

Odgovor Radovanu

Odgovaram hornološki po tačkama u primedbi:

• Grb i Odluka o upotrebi su citirani iz Službenog glasnika BL, dakle usvojeni su. Kako izgleda operacionalizovanje istog od gradske uprave, to ne znam. Al svejedno to i ne može biti referenca. To može da ide u sliku (kao u delu upotreba kod grba Beograda), a pošto ne živim tamo ne mogu ni da slikam praktičnu upotrebu. To može neko od ljudi da fotka, i svako je tovoren da unese te fotografije. Članak je urađen u skladu sa svim relevantnim referencama i zato ne vidim tu nikakvo *istrčavanje/trčanje pred rudu*. (inače je 3/4 članka istorija, što nema nikakve veze sa primenom.

• Ne vidim u kom prikazu se to ide tim redosledom? Niti da mi ovde na Vikipediji imamo razrađenu i utvrđenu praksu za te stvari. Članak ide logikom kao i intencija samog grbonosca. Ne zove se grb bez razloga -osnovni-. Osnovni je jer od njega sve počinje. Tako se opisuje i u statutu. Tako ide i upotreba. Osnovni grb je najmasovniji za upotrebu, srednji za službenike, veliki za gradonačelnika i predsednika Skupštine grada. To je jedini logičan i ispravan redosled. Sve ostalo sugeriše suprotno. Ako takva praksa postoji na ovoj vikipediji (bar kad je reč o srpskoj municipalnoj heraldici) očito je pogrešna.

• Odgovori po brojevima:

1. U Statutu grada/njegovoj dopuni (tačka 6) i Odluci o upotrebi se izričito koristi izraz *Banja Luka*. Pošto su i jedan i drugi oblik pravopisno korektni, preferira se onaj koji se koristi u službenoj dokumentaciji objavljenoj u Službenom Glasniku Banje Luke. (čim je objavljen, pretpostavljam da je prošao pravopisnu proveru, tako da nemam razloga da sumnjam u intencionalnost da se koristi baš taj oblik).
2. ...Imajući uvid ovo iznad tako ne treba početi članak;
3. ...*heraldički* bi u rečenici bio pleonazam. Čim piše *Grb* u prvoj reči članka, odmah se zna da je to heraldički izraz. Ne postoji ne-heraldički grb. Drugo, Banja Luka ima dva simbola. Grb i Zastavu. Ako se odmah u samom početku govori o jednom, nema potrebe naglašavati o čemu je reč. Ako nije zastava, onda je grb. Inače se ova formulacija koristi i u zvaničnim dokumentima. Pick an argument.
4. ...dodavanje reči *vizualan* bi bilo heraldički netačno. Prvo jer je grb uvek vizualan, ali drugo i najvažnije, vizualizacija uopšte nije potrebna za postojanje grba, nego postojanje blazona (definisanog Statutom). Jer blazon podrazumeva: Blazon je verbalni opis heraldičke ili veksilološke kompozicije kojim se utvrđuje sadržaj, boja i uzajamni položaj svih elemenata kompozicije, i koji prethodi likovnoj interpretaciji pa se njena ispravnost proverava blazonom, nikad obrnuto. Prvo ide blazon pa onda na osnovu njega se crta grb. Dodavanje reči *vizualno* (netačno) bi sugerisalo, da ako nema vizualnog prikaza, da ona nema ni grba. Što je netačno.
5. ...U Statutu, a i u Statutu Beograda se koristi isti izraz početnim velikim slovom, dakle nije reč o pravopisnoj grešci. Jer postoje dva različita konteksta. Prvi: kad se taj grb direktno referiše/oslovljava - onda se *Mali/Srednji/Veliki* piše velikim početnim slovom. Zato sam i koristio glagol -postojan-. Da sam napisao koristi se: tj. kad se nivoi grba navode kao funkcije jednog grba, onda se pišu malim slovom (npr. Grb grada koristi se u 3 nivoa kao mali, srednji i veliki...). Dakle, zavisi sve od apostrofiranja. Ako se direktno apostrofira npr. Osnovni grb, onda se piše velikim. Kao zvaničan. Ako se referiše na ceo grb i onda podvlači da ima 3 nivoa, onda malim slovima. U uvodu sam namerno apostrofirao ovaj prvi slučaj, zato i treba da se piše velikim slovom. Kroz korišćene reference i literaturu u članku ovo je -pravilo-.
6. ...uvod se koristi eksplikativno kao upravo -uvod-. Da uvede u stvar članka. Termin -grad- se koristi u opštem značenju. Ne birkoratsko/pravnom. Primera radi, kad bi se služili tom analogijom u Grbu Beograda, prvo bi pisalo -grb tvrđave/grada (u srednjevekovnom značenju)-, pa -grb opštine-, pa -grb sreza-, pa ponovo -grb NO odbora-, pa ponovo -grb opštine-, pa -grb grada- (u političko-administrativnom smislu). Dakle termin se koristi u istorijskom značenju, kao heraldičko obeležje tog mesta, koje je kroz ceo taj deo svoje istorije bilo grad (bilo da li ga je zakonodavac tako oslovio ili ne). Dalje dole u istoriji se koriste formalni nazivi za sve te stvari, ali te stvari ne treba gurati u uvod.
7. ...Isti odgovor kao i prethodno.
8. ...prihvatam primedbu za *Rat/rat* u BiH;
9. ...prihvatam primedbu: zameniću *bio je simbol sve do* ili sličnu formulaciju
10. ...ne treba da se stavlja *stavljen van zakona ili sl*, jer se već u sledećoj rečenici objašnjava zašto do 2013. godine. Reč *neustavno*, podrazumeva i da je (nešto) *nezakonito/van zakona*.
11. ...problematiku prideva* banjalučki/banjolučki* je dotaknuta gore. Obsuser je promenio po svom stilu kad je ijekavizovao i kontrolisao pravopis. To će biti promenjeno u celom članku. Tu raspravu imaš iznad gore.
12. ...tvoje tumačenje odluke suda je tvoja stvar. Koliko vidim politička. U uvodu stoji suština tre presude (grb grada nije u skladu sa ustavom Republike Srpske po ta dva načela). Dole u članku je data minuciozna eksplikacija. Za te stvari nije mesto u uvodu, nego razradi članka.
13. ...u uvodima, koliko mi je poznata praksa ove vikipedije, ne moraju da stoje refrence. Jer je to deo sadržine članka. Sve to ima dole detaljno opisano za čitaoca u podnaslovu *Upotreba*. Uvod je opšte mesto. Suočavanje sa faktualnošću članka seldi u razradi, a reference su deo faktualnog dela.
14. ...Moja načelna praksa kad uređujem heraldičke teme je da u te *naše* šablone stavljam samo ono najosnovnije. A posebno kad je reč o municipalnoj heraldici. Ti šabloni su mahinalno prevedeni sa en.wiki bez bilokakvog obzira ili znanja za srpsku gradsku heraldiku i zato su nepodesni za ove članke (posebno gradskih grbova sa 3 stepena). To je jedno paćenje i muka popunjavanja tih šablona. Velika nemačka vikipedija savršeno funkcioniše bez toga. Ne smatram sadržaj šablona merodavnim za sadržaj članka. To je puka estetika. U šablonu su ubačene osnovne stvari: 3 nivoa grba i titular. Sve ostalo ima dole u članku za pročitati.

• Hvala na pohvalama. Što se tiče tih *nepotrebnih mišljenja*, zato su i stavljene u napomene (jer sam i sam mislio da im nije mesto u glavnom tekstu), a pod 2. oni su relevantni sa aspekta sadržaja članka, a ja lično držim da članak bez *sitnih crevaca* nije sjajan članak. Zato i toliko uživam pisajući o tome, jer se ide do kraja u detalje! Kritiku glede sadržaja razumem kao tvoje vlastito mišljenje, i kao što vidiš iz prethodno rečenog, ne delimo isto mišljenje; Što se tiče ijekavice, nju nisam ja uradio nego sam zamolio govornika ijekavice - Obsusera da je uradi. Nisam govornik ijekavice, članak je u glavnini rađen na ekavici, i da sam ja to počeo da ijekavizujem ne bi ličilo ni na šta. Držim da je tvoja ijekavica isto toliko dobra kao i Obsuserova. Tu stvarno nisam pametan, jer nemam dodira sa tim (nače se reč *stijeg* nalazi u Odluci o upotrebi/zvaničnom dokumentu*; Galerija članka je standardna koju ja inače korsitim. Dakle, to je vikipedijanska opcija koja mi stoji na raspolaganju. Nisam zalazio u njenu estetiku, i tvoj stav držim da je estetski (ispravi me ako grešim). A galerija je funkcionalna posve. Svi linkovi/primeri u članku vode na odgovarajuće mesto u galeriji, ona je numerisana. Galerija je tehnička izvedba. Tu ne mogu da dodam i oduzmem šta mnogo.

• Taj podatak o grbu nemam. Tj. kad je *pozeleneo*. Niti se to navodi u delima koje sam koristio za članak. Kod Acovića samo piše *Posleratni amblem (grb) Banja Luke u periodu do 1992. godine*. Dakle, ni on ne navodi nekakav drugi grb, nego samo ovaj (primetio sam tu nekonzistenciju između navoda statuta kod Popovića i Jovanovića i u izgledu grba*. Al sam stavio tu sliku oslanjajući se na Acovića. Ako imaš referencu za svoju tvrdnju slobodno je iznesi odve. Ja ih nisam našao. --ANTI_PRO (razgovor) 02:32, 11. novembar 2017. (CET)

@CarRadovan: Što se tiče onoga što se odnosi na moj doprinos i što je meni relevantno: 1. objasnio je Ivan VA a i ja (danas je češće i ’zvaničnije’ u određenom smislu „Banja Luka”, pa tako i pridev „banjolučki”; čak i na samim grbovima u ovom članku pisano „Banja Luka”, pa nema nikakvog smisla nazvati ovaj članak „Grb Banjaluke” kad bi onda bio kontradiktoran sa samim sadržajem i temom o kojoj govori); 2. vidi 1, prethodno objašnjenje; 5. objasnio Ivan VA a i ja; 8. ja mislim da se nazivi ratova pišu velikim početnim slovom, kao i nazivi revolucija i sl. (jedino istorijskih bitaka ne), ali i nije bitno dok pravopis ne ozvaniči; 11. već objašnjeno više puta.

• Nedopustiva je količina pravopisnih grešaka (naročito veliko/malo slovo). — Pa ispravi onda te greške, ako je šta promaklo; ne postoji mister perfekt.
• Nedopustiva količina stilskih grešaka. — Navedi koje su i/ili ih ispravi; isto kao i prethodno.
• Pretjerano mnogo kroatizama (odjeven, stijeg, rat-poraće...). — Zar nije hrvatski srpski po potrebi (ili obrnuto, kako već), a po potrebi su pak različiti i hvatamo se po potrebi za kroatizme? Ja mislim da je to (bio) jedan jezik. Što se tiče tri primera koja si naveo: odjeven je deo citata zvaničnog teksta na srpskom jeziku i tu nema šta da se raspravlja (a ako ćemo već raspravljati: odeven/odenuti je na ekavici, a odjeven/odjenuti na ijekavici i to je potpuno ispravno); za stijeg je Ivan VA već objasnio a i ja ću evo: isto kao i za prethodno, deo je [istog] citata (ako ćemo raspravljati: priznajem da ne znam odakle ta reč u tom obliku i može li steg na ekavici i sl.; znam samo za onaj školski jugoslovenski plavi, zeleni ili narandžasti steg s časa tehničkog...); poraće je sasvim ispravna reč (izvedena je od reči rat prefiksom po- i glasovnom promenom nakon sufiksa -(j)e; koristi se odveka u srpskom odnosno našem [danas našim, zaslugom odgovornih] jezicima).
• Jekavica u članku je na nivou osnovca ponavljača (upotrijeba, prijelazni, ocijenio, riječima, unaprijed, proslijedila... ali zato previše puta „reč”) — Nema potrebe za ličnim vređanjem; komentarišimo sadržaj. Nigde se ne nalazi reč upotrijeba u članku; prijelazni je ispravno na ijekavici; ocijenio je ispravno na ijekavici; riječima je ispravno na ijekavici; proslijedila je ispravno na ijekavici; to „reč” je promaklo (niko nije robot, pretpostavi dobru nameru i prestani ujedati starajlije!), sad je ispravljeno (promaklo mi je verovatno jer je ekavica u nekim rečima puno prirodnija od ekavice; npr. deca i u Bosni gde se većinski priča ijekavica često kao prvu reč progovore deca — zato što je lakše ovako, a ono što je lakše to je i prirodnije; postoje i obrnuti slučajevi, gde je ekavica neprirodna). Takođe, ovo nije „jekavica” nego je „ijekavica”, a ne znam kako neko ima obraza optuživati drugog kad sam ne zna ijekavicu (u tom svom komentaru gore si napisao „uvjek” i „zamjenjene” + u člancima o grbovima koje pišeš a koje ja čitam ima puno pogrešne ijekavice — često je dodato samo -j- umesto -ij-; valjda je zato i zoveš „jekavica”).
• ... bespotrebno su jekavizovani i citati nekih ekavskih autora (npr. Acovića) — Objasnio sam gore zašto nije bespotrebno (doslednost, koja ima smisla; prevode se i strani citati pa mogu onda i domaći iz jednog izgovora u drugi, i s jednog pisma na drugo, i mešano). Ako misliš i dalje da je bespotrebno, valjalo bi objasniti zašto se to misli; najgora opcija je nametanje.
• Galerija grbova - strašno loše urađena. — Treba objasniti kako i ispraviti ako je stvarno „strašno loše urađena”.

PS Eventualne korekcije ili neke odgovore očekujem isključivo od autora. — Nemaš pravo ovo, svi korisnici imaju pravo da učestvuju u svim raspravama — pogotovo što se tiče onoga za šta su optuženi da su pogrešno uradili i onoga što se odnosi na njih.  — Obsuser✉ 00:14, 12. novembar 2017. (CET)