Разговор:Грб Бање Луке/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Бесмислена реченица и погрешан наслов

Не разумијем шта је Корисник:Ivan VA хтио да каже овом реченицом:

Бања Лука, слично већини насељених места за време владавине Османлија — који се на хералдику нису обазирали нити њоме оптерећивали, није имала свој грб.

Мени дјелује једнако "потребна" у овом чланку као нпр:

Бања Лука, слично већини насељених места за време амеба/диносауруса/неандерталаца — који се на хералдику нису обазирали нити њоме оптерећивали, није имала свој грб.

Успут, насељено мјесто ни данас нема свој грб и овај чланак би требало преименовати у Грб града Бање Луке. То важи и за све друге чланке о грбовима наших општина и градова.--Слободни умјетник (разговор) 09:39, 19. јул 2016. (CEST)

Ta prva rečenica znači da gradska heraldika u Banjaluci, kao ni drugim mestima pod osmanlijama nije postojala...A, ako nešto negde ne postoji, onda je upitno kako tamo nastaje..Dakle u Berlinu grb postoji već 10 vekova. U Banjaluci ga nije bilo tih 9 vekova, i onda se postvalja pitanje otkud potreba u 10 veku da se on definiše...Nije to palo sa marsa...I objasnio sam ispod kako je do toga došlo...Pogledaj malo Grb Beograda, tu je baš očigledna ta radikalnost...čas ima, čas nema grb...Što se tiče naziva članka, tu nemam nikakve zamerke na tvoju primedbu...Ja sam samo nastavio na prethodni deo (nisam sam pravio članak)...Čak nisam ni video da je pogrešan naziv...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:20, 19. јул 2016. (CEST)

Dakle, nije samorazumljivo da jedan grad ima grb, iako se to danas čini samorazumljivim...Nije...Heraldika je nastala u evropskom/hrišćanskom feudalnom kontekstu i onda se prenosila ka dole...na gradove...U Osmanskom carstvu to nije bio slučaj...Pogledaj, npr. ni danas Istanbul nema grb...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:32, 19. јул 2016. (CEST)

Ово није чланак о историји Бањалуке, већ о историји грба града Бањалуке. Историја тог грба почиње у 20. вијеку и та реченица о Османлијама је овдје једноставно сувишна.--Слободни умјетник (разговор) 15:39, 19. јул 2016. (CEST)

Te dve stvari proizilaze jedna iz druge...Dakle, gradovi po sebi su dobijali grbove, a onda su poslednjih 20-30 god lokalne administracije to preouzele i protegle na nivo administartivne jedinice (dakle šrie postavile stvar)...Eno ti. ponovo, slučaj Beograda koji je paradigmatičan..Važi za celu administrativnu teritoriju grada, a ne kako je u početku bilo namenjeno...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:44, 19. јул 2016. (CEST)

Tvojom logikom tamo bi 80% članka letelo, a ovde je to ceo pasus *prvi pokušaj*...Jer Duišin, tj. tadašnji prvi pokušaj, nije bio pokušaj realizovanja grba grada Banjaluke, nego grba Banjaluke...Koliko znam tad admin. jedinica u ovom obliku nije ni postojala --ANTI_PRO92 (разговор) 15:47, 19. јул 2016. (CEST)

Трла баба лан да јој прође дан.. Имаш ли ти неки конкретан аргумент против брисања ове реченице или немаш?--Слободни умјетник (разговор) 15:52, 19. јул 2016. (CEST)

Jel ti čitaš šta ja tebi pišem??? Imam za tu rečenicu referencu od relev. izvora...Ostaje...Ona je veoma bitna da se razume otkud grb Banjaluci --ANTI_PRO92 (разговор) 15:57, 19. јул 2016. (CEST)

Ako si malo primetio, ni danas neka naselja u Srpskoj i Srbiji nemaju svoje grbove...To upravo proizilazi odatle što ta vrsta svesti/tradicije nije istorijski ukorenjena, za razliku nrp. od Vojvodine (primera takođe etničkog srpskog prostora) gde je to posve razumljivo...Jer se tamo razvijala u istorijskom kontekstu koji je pogodovao...Što naravno ne oduzima ništa nikome, imao grb, koliko je star ili ga nemao (potpuno normalno)...To je neutralno stajalište...--ANTI_PRO92 (разговор) 15:57, 19. јул 2016. (CEST)

Поново празна прича.. Зашто је битна та реченица? Можеш ли одговорити на то питање кратко и јасно?--Слободни умјетник (разговор) 16:08, 19. јул 2016. (CEST)

Tebi je sve prazna priča što se ne uklapa u neku tvoju viziju onog šta sme a šta ne sme u članak...Stavi sebe kao refrencu...Kad je neko tako ostrašćen, njemu možeš xxx puta objašnjavati i nećeš mu objasniti...Rečenica objašnjava kontekst iz kojeg i kako i zašto počinju pokušaju heraldičkog def. grada...Za razliku od BL npr. Bihać je jedan od retkih gradova u zaleđu (mletačke i ugarske koje su razvijale heraldiku) koji je imao svoj grb...Nije ga dobio od osmanlija, nego slično kao BGD...Ponavljam ti, heraldika nije samorazumljiva pojava...Mora se objasniti otkud ona odjednom tamo gde je nije bilo...to se objašnjava prvom i potonjim rečenicama u tom delu...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:19, 19. јул 2016. (CEST)

Значи ниси у стању да кратко и јасно одговориш на питање.--Слободни умјетник (разговор) 16:27, 19. јул 2016. (CEST)

Nedokazan si...Nije na meni teret dokazivanja..ja imam referencu i uređujem sa pravilima vikipedije...Na tebi je teret da dokažeš zašto ta rečenica ne treba da bude tu i da u svoj prilog izneseš referencu/referentan uporedni primer (dakle osim *jer hoće Slobodni umjetnik*)...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:32, 19. јул 2016. (CEST)

Не вјерујем да имаш одговарајућу референцу за ову реченицу. Ацовић сигурно није почео текст о грбу Бањалуке једном таквом реченицом. Могуће једино да си је негдје извадио из контекста, тј. из средине неког пасуса.. Нека буде за сада тако, стави референцу, а ја ћу је једном приликом сигурно провјерити. Будеш ли ставио лажну референцу, обећавам ти да ћу то свима разгласити. Послије оне бруке на чланку Краљевина Југославија, од тебе ме не би ни то изненадило.--Слободни умјетник (разговор) 17:14, 19. јул 2016. (CEST)

Одмах у реченици послије те си написао:

Први покушај дефинисања градског хералдичког знамења Бања Луке је предузет првој половини 20. века, у периоду након уједињења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Ако је први покушај био у 20. вијеку онда је сваком нормалном човјеку јасно да није био прије 20. вијека, па самим тим ни у вријеме османлијске власти.--Слободни умјетник (разговор) 17:44, 19. јул 2016. (CEST)

Ацовић у свом делу које цитирам не тематизује системски грб Бањалуке као такав, него у кроз разне историјске епохе кроз које прати хералдику код Срба синтетизује шта је било и шта се дешавало...Што се тиче прве реченице која је теби спорна, он је не помиње на истој страни као ово, него је то начелна чињеница која се односи на градску хералдику (непостојану) под Османлијама, а у то *по дефиницији* спада и Бањалука.

Ево ти конкретно шта каже: „Западно и средњоевропска традиција и пракса грађанских и сељачких грбова у српским земљама нити се примила, нити је за њу постојао историјски или друштвени и културни предуслов осим на неким подручјима јадранског литорала, и то у релативно позном периоду. Отуда је институција грађанског грба код Срба углавном појава рецентног карактера која прати обнову и процват хералдике карактеристичне за грађанска друштва Средње и Западне Европе од Првог светског рата на овамо. (Ацовић: 465-466)”

О хибирдности и гашењу српске хералдичке традиције услед доласка Турака говори на 227стр. У грбу Београда имаш ону једну реченицу где се тачно види однос Турака према градском грбу (Ацовић: 560 стр.): **Овај грб је, уз мање варијације и стилске параферналије које су се мењале у складу са периодима мира или рата, или су потицале од недовољне информисаности картографа услед преласка града под власт Турака који се на хералдику нису обазирали, нити се њоме оптерећивали...**

Дакел однос Турака према градској хералдици је очит и провлачи се кроз целу књигу...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:28, 19. јул 2016. (CEST)

Ево, решио сам ствар боље...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:59, 19. јул 2016. (CEST)

Хвала свевишњем! Могао си то урадити и одмах и избјећи ова силна објашњавања..--Слободни умјетник (разговор) 20:16, 19. јул 2016. (CEST)

Правопис: Бања Луц...

... не би требало да се игде нађе. По падежима иде: Н Бања Лука (Бањалука), Г Бање Луке (Бањалуке), Д Бањој Луци (Бањалуци), А Бању Луку* (Бањалуку), В / [Бања Луко (Бањалуко)], И Бањом Луком (Бањалуком), Л Бањој Луци (Бањалуци).

* Ово чак звучи мало ружно, али тако је; обе речи се мењају независно кроз падеже... — Обсусер✉ 19:13, 19. јул 2016. (CEST)

Исправио..Ввтн. има још грешака...И фали да се пребаци на ијекавицу јер је писан на њој, ја сам писао екавицом (највећи део) јер нисам хтео да експериментишем и да претворим неку глупост...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:32, 19. јул 2016. (CEST)

Чланак и даље треба правописно дорадити. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:20, 9. август 2016. (CEST) с. р.

Bio sam u nekoj frci ovih par nedelja..elem, ostaje mi da ga završim (do današnjice)..A posle, može slobodno neko da ga prebaci u ijekavicu jer je u njoj izvorno pisan...ja sam nastavio samo ekavicom *tehnički* kako ne bi brljao svojom ijekavicom...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:25, 9. август 2016. (CEST)

@Ivan VA: Ако желиш, пребацићу ја у ијекавицу. — Обсусер✉ 18:28, 15. август 2016. (CEST)

@Obsuser: Slobodno :) --ANTI_PRO92 (разговор) 20:40, 15. август 2016. (CEST)

Урађено. И да, један одељак сам искоментарисао јер је ненаписан; такође, ово у спољашњим везама није спољашња веза. — Обсусер✉ 22:19, 15. август 2016. (CEST)

Puno tnx :)...cimam te kad završim i ovaj poslednji deo da prebaciš.. --ANTI_PRO92 (разговор) 22:34, 15. август 2016. (CEST)

Што си променио ову моју измену? --ANTI_PRO92 (разговор) 23:52, 15. август 2016. (CEST)

Нисам укапирао образложење у измени --ANTI_PRO92 (разговор) 23:53, 15. август 2016. (CEST)

Лични напад и друго

@Ivan VA: Пребацио сам у ијекавицу из екавице, као и обично... :)

И морам само да кажем да иако је ово доле цитат (део цитата), ово је директан лични напад од тих особа које су ово рекле на другу а не расправљање о садржају тј. оном што је битно. Да је део текста, сигурно би морало бити избачено из енциклопедијског чланка.

Ипак, отац Зоран умјесто да као православни свештеник види јасан хришћански симбол јеванђелисте, он попут паганског жреца у бику са грба Бање Луке гледа Аписа- староегипатско божанство. Па још у свом коментару додаје како помишља и на „шпанску кориду“. Помишља на све, само не оно што би требало. Како рече Цицерон- O tempora, o mores!

А и иначе, сам чланак је фасцинантан у више смислова — то све чиме се баве, пошто то све нема смисла јер грбови, знамења и то све је превазиђено + није приоритет у оваквом стању, поготово у смислу да од тога нема смисла да испадају трактати и вишедеценијске расправе уз компликовање до бола као да је то нешто од круцијалног значаја за живот, јер нема времена за то (људи дословно умиру [„само” кажем] и/или не мисле а дословно делају, поготово одрасли — боре се за погрешне циљеве; историјом и зарадом новца [мерењем успеха новцем] су високооптрећени; многи су необразовани [или образовани а како не треба], болесни физички и/или психички, не схватају/прихватају шта је дозвољено а шта није, руше болнице док неко исте спасава итд. итд. — генерално, упропашћавају друге — укључујући своју децу); неки су опет игнорантни и себични; али зато и јесте овакво стање, које некима савршено одговара...

И још нешто: ситничарење није кад неко исправља све на исправно и доследно, неко кад се неко без разлога хвата за ситнице и просто налази разлоге искључиво/делимично ради личног напада који стоји у позадини и суштински је разлог противљења ономе коме се противи (конкретно овде, претпоставио бих противљење доследности под изговором да треба дословно цитирати нешто — са типографским грешкама итд. итд. — а уопште не мора јер битна је информација која се пренесе + изворни текст цитата [треба да] је доступан у референци + сами ти цитати су често недоследни сами себи и/или правописно/граматички нетачни [а не видим разлог зашто бисмо их цитирали тако ако су намерно хтели да пренесу аутори недоследне или погрешне информације; то би биле или подвале или лажи(рање) нечега]). Једино где се не сме мењати су текстови песама, књижевна дела и сл.; цитати односно „општеразговорни текст”, пошто се може превести и са другог језика (при цитирању странаца који причају својим језиком), нема смисла да се не може исправити на изворном језику — наравно, под условом да се не мења информација. Ако неко мисли другачије, увек се измена може поништити односно само вратити изворни цитати; нико ништа не намеће и ја ћу то вратити сам ако је потребно (али било би смислено објаснити зашто је потребно ако је потребно).

Такође, постоји и једно сребрено; део Трећу могућност је својевремено патентирао један посланик бошњачке националности у Народној скупштини, предлажући "правило мерцедеса" тј. да симбол - грб буде нпр. круг подијељен на три поља (као симбол "Мерцедеса") те да "сваки конститутивни народ" црта у "свом" пољу. је нејасан јер се не зна како је утврђено да је тај посланик бошњачке и још националности + под „симбол Мерцедеса” ваљда се мисли на Мерцедес-Бенц, или не?

Како год, ваљало би да се више корисника укључи у расправу, поготово CarRadovan јер је написао доста чланака о грбовима и хералдици.  — Обсусер✉ 15:55, 10. новембар 2017. (CET)

@Obsuser: Ne slažem se ssa tobom ako si uklanjao taj deo citata, i trebao bi ga vratiti. Kako i sam kažeš, ne treba ništa cenzurisati. To je deo polemike. Takođe, on je u istorijskom smislu vredan jer govori o atmosferi sa kojom su se autori suočavali, u izglednosti da njihov predlog neće biti prihvaćen. Suština cele te debate se svodila na to što je najvećem delu puka taj grb bio preapstraktan bez oslonca za identifikaciju, dok autori pokušavaju da prikašu da to nije tako. Sve je to relevantno i u najmanju ruku zbog verodostojnosti se ne sme ništa brisati. Kad je reč o Radojčićevom pismu, da on tu govori o Mercedesu-benc. Tj. mercedesovom znaku za kola/ grbu koji bi bio podeljen na tri dela kao znak mercedesa što ima 3 polja i onda svaki konstitutivni narod da crta u -svom- polju šta misli da treba.

A ovo ostalo što si izneo, šta ćeš, nekima je ovo veoma važno, nekima skroz nebitno. Meni je interesantno. Mislim da jedno ne isključuje drugo po sebi, al mislim da ovo na šta se ti referišeš ne izražava samo potragu za nekim grbom neke lokalne zajednice, nego je indikator nekih dubljih stvari i problema u BiH, pa ti zato to sve izgleda kontradiktorno (s čim mogu da se složim). Uostalom, ako hoćeš, i ovo što mi ovde radimo se može nazvati bezveznim isto kao i ovo donošenje grba. Ja sam zastupnik one teze da je veličina civilizacije u rafiniranosti tj. kad se namire one osnovne ljudske potrebe za krovom nad glasom, jelom i pićem i sl. da onda kreće civilizacija: a ona je široka od stvaranja vikipedije do iznalaženja nekog grba grada. --ANTI_PRO (разговор) 17:10, 10. новембар 2017. (CET)

Шта сам уклањао или цензурисао?  — Обсусер✉ 17:22, 10. новембар 2017. (CET)

@Obsuser: Ništa, mahinalno sam pretpostavio da si izbacio taj deo koji si gore citirao kad si douređivao članak. Sve odlično, sve ok. Izvnini na mojoj pogrešnoj pretpostavci. --ANTI_PRO (разговор) 17:28, 10. новембар 2017. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Све што има де се каже о односној теми је речено. Исцедио сам готово све што је написано, што стручно, што у медијима о овој теми. Ако имате какве примедбе или сугестије, слободно реците. Расправа траје седам дана од датума и времена у мом потпису. --ANTI_PRO (разговор) 16:45, 10. новембар 2017. (CET)

Коментари

 Коментар: По мени је чланак ОК и свакако ћу гласати за, а горе сам поставио нека питања и додао неке тагове за објашњење — па ако су свима или уопште видљиви можда неко и објасни или поправи...  — Обсусер✉ 17:02, 10. новембар 2017. (CET)

 Коментар: Чланак је одличан, имаће мој глас. Врло опширан, граматичке грешке нисам приметио. Дефинитивно заслужује статус сјајног. Што се тиче питања, да не трошите време, већ сам Обсусеру оставио референце ка тврдњама у самом чланку које је изнео аутор истог. --MareBG (разговор) 17:08, 10. новембар 2017. (CET)

Не би требало да мењаш оно што је у напомени и оно што је после стављајући велико слово ту где не треба и убацујући тај део у напомену. Такође, треба бити непристрасан а не пристрасан.  — Обсусер✉ 17:22, 10. новембар 2017. (CET)

Ljudi ne znam šta unosite reference u autorski tekst/pismo. Nije Radojčić pisao članak na vikipediji, pa da mu za sve navode treba referenca. On je izneo vlastito političko mišljenje. Koje je možda ne tačno, možda jeste. Al je relevantno za istoriju ovog grba, jer se na to odnosi. Ne treba stavljati tu referencu u to pismo, niti bilo šta dodavati, ukoliko autor/Radojičić sam to nije uradio kad je pisao u Nezavisnim ili Glasu. To što mi radimo ovde ako dodajemo referencu je originalno istraživanje. --ANTI_PRO (разговор) 17:23, 10. новембар 2017. (CET)

@Obsuser: A što se tiče ovog što si ubacivao u ovu prvu napomenu, to treba da se vrati na početno stanje, jer je to stav autora čija je referenca data i koje vodi na to određeno delo. Dakle, ti šabloni se dodaju ako nema referenci u tekstu. Ako postoji suprotno mišljenje od njegovog, ono se može navesti, ali sve sa referencom. Ne vidim potrebu da se nešto odveć referencirano na taj način dovodi u pitanje. To je onda pitanje za autora. Ja samo prenosim njegov stav ovde, enciklopedijski kako dolikuje. Sam u te priče ne ulazim, jer nisam autoritet za te stvari. Dakle, to je Acovićevo mišljenje. Ako postoji drugo, navedi referencu i sl...kako to ide u pisanju članaka ovde. --ANTI_PRO (разговор) 17:34, 10. новембар 2017. (CET)

Ako Obsuser sumnjaš u generalnost te izjave, samo ću dodati -Prema navodima Acovića dominacija...- I to je to. --ANTI_PRO (разговор) 17:45, 10. новембар 2017. (CET)

Не уносе „људи” којима се обраћаш него је унео корисник MareBG (ја сам унео пре тога тагове за објашњење, што је такође погрешно). Наравно да нема смисла то што кажеш, једино има у угластим заградама употпунити значење тј. оно на шта се мисли. Сад је поправљено.

Такође, навод за компликовану земљу БиХ — очигледно је шта се иначе ту ради (погледај чланак психолошки рат или манипулација, или истиха окупација изолацијом и сл. повезано) — једино ми није јасно како одрасли наседају на или прихватају то и улазе у ту игру (ваљда превише воле себе да би одустали од нормалног стандардног живота и супротставили се по сваку цену). По мом је боље сравнити све са земљом ако већ не иде, као у Сирији (ако су истините информације које преносе медији да је тамо сравњено) него се овако правити будала у шизофреном друштву...  — Обсусер✉ 17:46, 10. новембар 2017. (CET)

Треба престати са скрнављењем овог текста и правити полемику зарад привлачења пажње. Obsuser опет скреће са теме. Није овде тема Компликована БИХ, већ грб Бање Луке. Имаш разговор на страници Босна и Херцеговина, где можеш да изнесеш своје мишљење. --MareBG (разговор) 17:56, 10. новембар 2017. (CET)

Размисли шта си рекао и шта радиш...  — Обсусер✉ 18:06, 10. новембар 2017. (CET)

@MareBG: Ubaciću u tekst da je to Acovićev navod. Ako Obsuser u toj tvrdnji vidi nešto sporno, nije sigurno bez razloga. Naznačiću da to nije generalan, opšteprihvaćen stav, nego da je to mišljenje Acovića.

@Obsuser:Ok, što si to izbacio. I treba. Naveo sam gore zašto. Ovo na šta se Marko sad dole referiše je na ovaj tekst u prvoj napomeni. Naveo sam kako ću tu postupiti. A što se tiče ovih političkih stvari, to je već druga priča. Moj input i celu stvar je da ako je to izbor koji čine odrasli, samosvesni ljudi, ta vrsta politike, da ih posve treba shvatati ozbiljno i onda ulaziti u polemisati sa tim razlozima. Dakle to su izbori samosvesnih odraslih ljudi, a ne dece. Al sad već zalazimo u političke diskusije i ne bih želeo dalje to ovde da nastavljam. sori na offtopiku. --ANTI_PRO (разговор) 18:09, 10. новембар 2017. (CET)

@Obsuser: Uradio sam izmenu kako sam naveo gora da ću. Mislim da je enciklopedijski korektna/uzorna. Jel ovako sad ok? --ANTI_PRO (разговор) 18:16, 10. новембар 2017. (CET)

Заправо Иване, изузетно су ми јасне намере Обсусера. Нема потребе да се извињаваш за мењање теме, јер ниси ти овде тај који је кренуо да је мења. Како год било, надам се да ће чланак проћи и на гласању. --MareBG (разговор) 18:21, 10. новембар 2017. (CET)

Ne vidim Mare razloga za sporenje i slične vrste. Ni kod koga od nas trojice. Sve ide lepo, po pravilima. Mislim da je Obsuser bio u pravu kad je uklonio tvoju referencu koju si dodao, jer je reč, kako sam gore rekao, o autorskom tekstu. I onda se ne sme zadirati u taj tekst ako se prenosi/citira u izvornoj formi (osim ako i sam autor nije uneo tu istu referencu tamo). Da je bilo reč o običnom delu teksta u članku, koji nije referenciran, za unošenje referenci bi svakako imao pravo. Al pošto je to autorski tekst koji se citira, mislim da nije dozvoljena bilo kakva druga intervencija tu sa strane. Puno hvala na čestitkama. I ja se nadam da će proći :)) --ANTI_PRO (разговор) 18:28, 10. новембар 2017. (CET)

@Ivan VA: Сад је ОК. Да ли би ти наставио полемисати са мном да на питање „Је ли сад измена ОК?” ја одговорим „Сунце је жуто.” (и тако више пута без знакова разумевања, или повремено са знаковима разумевања а повремено без; или пак континуирано за циљ директног упропашћавања других људи а за своју корист)? Ја не бих, и ја бих тој особи онемогућио да комуницира и са ким осим са одговарајућим докторима — зато што није у стању расуђивати и остварити комуникацију + игнорише твоју тежњу да успоставиш комуникацију. Исто вреди и за Википедију и принцип односно смерницу консензуса и генерално разговора овде, јер треба разграничити уметност (нпр. филм, књижевност и сл. где су индиректне поруке дозвољене) са стандардним разговором у којем се мора говорити тачно оно што се мисли (осим ако је већ измакло контроли па је неко нпр. у моје име одлучио да тако не треба него да се треба правити луд, манипулисати итд.).  — Обсусер✉ 18:35, 10. новембар 2017. (CET)

Uvek kad je reč o sporu oko sadržaja unutar nekog članka se držim te teme i argumentacije, pa onda ako druga strana nema šta da kaže ili sadržinsku raspravu počne da pretvara u ličnu, ja svejedno menjam onda tekst u članku, jer je argument na szr. na mojoj strani. Dakle, vazda kad je o člancima reč, na sadržaju se počinje i završava. I tu sam fokusiran samo na to. A ostale stvari po wiki, tipa admin tabla, glasanja i sl. To su druge stvari. Moj apel još jednom da se držimo sadržaja i tako vodimo raspravu i tih argumenata. Sve ostalo je drugi plan, ako su lične relacije loše. U to ne ulazim. Samo sam sebe pitam, kako će tek biti kad nema kontroverznija tema bude na dnevnom redu da se glasa, a svakako su svi pozvani. Evo polako prikupljam relevantne radove za članak o banjalučkoj Ferhadiji. --ANTI_PRO (разговор) 18:48, 10. новембар 2017. (CET)

И ја радим то исто, али и даље наилазим на противљење.

Шта су уопште „личне релације”, зашто би оне биле лоше и код ког са икиме, и како су оне битне и у чему (мислим, оне не постоје, па зато питам)? Зашто предлагати „контроверзне теме” (ако су контроверзне, барем на овом језику, огромна је шанса да су бесмислене) и какве везе има бројање гласова са стањем тј. да ли је неки чланак за статус или није? Морате схватити сви да нико једноставно нема право понашати се противно нечему што је објашњено — кад год не мора а може употребити неделовање (а то је увек); ствар је веома једноставна: кад се нешто објасни и ако је тако, не може неко рећи да није и још уз то не дати никакво образложење; овиме би сви проблеми били решени и нико никог ни за шта не би имао да оптужи јер би се увек релевантни питали за све.  — Обсусер✉ 19:10, 10. новембар 2017. (CET)

 Коментар: Чланак заиста заслужује статус и ту не постоји дилема. Е сад, велика је штета што на другим језицима нема овај чланак да га и други виде, просто не могу да верујем да нема чланак о грбу Бања Луке макар на енглеској или руској Википедији. Мене интересује реч „пораће” [1]? Да ли је то типо грешка или има неко значење, пошто се нигде у тексту не спомиње само у том поднаслову? Све у свему има мој глас.--Soundwaweserb (разговор) 19:02, 10. новембар 2017. (CET)

@Soundwaweserb: Hvala na čestitkama :). Reč poraće sam sam stavio u podnaslov jer nisam znao/imao sam dilemu kako da referišem na vreme nakon donošenja grba, a istovremeno da potenciram ispod druge podnaslove. Nisam mogao npr. da napišem -rat i sadašnjica-, a ta -sadašnjica- ne prestaje tu, u tekstu tog podnaslova, nego ima još dva velika podnaslova ispod sa 2/3 teksta članka. Onda to ne bi bila sadašnjica. Jer je onda to sa aspekta naslova ne tano. To je bila moja osnovna dilema zašto sam se odlučio za tu reč. Razmišljao sam i nije mi ništa bolje palo na pamet, a da zadovoljava ovu dilemu iznad, za koju mislim da je opravdana. Ako imaš neki bolji predlog, slobodno :)

A ovo oko nepostojanja na drugim viki, ako ti je za utehu, ni ostale oblasti iz naše heraldike ili heraldike načelno nisu na vikipedijama i među vikipedijama dobro pokrivene. Aj, mogu da razumem za grb Banjaluke, skora i sveža je priča. Al, primera radi, za grb Beograda koji postoji toliko dugo, tek 4-5 vikipedija ima članak. Tako da nemam tu previše očekivanja. Vidim da je na većini velikih viki u članku o gradu Banjaluci korigovano i prikazano da ima ovaj novi grb, al se na tome sve zadržalo :( --ANTI_PRO (разговор) 19:15, 10. новембар 2017. (CET)

@Soundwaweserb: На моју интервецију, дио чланка је преведен на руски — Герб Баня-Луки. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:19, 13. новембар 2017. (CET)

@Ранко Николић: Много значи да има и на другим језицима, свако ко на руској уђе да види Бања Луку, видеће грб и има сад могућност да види овај чланак овде. Свака част Ранко.--Soundwaweserb (разговор) 19:25, 13. новембар 2017. (CET)

Гдје год у тексту има бањолучки треба замијенити на бањалучки (облик којем Правопис даје предност). --Жељко Тодоровић (разговор) 21:29, 10. новембар 2017. (CET) с. р.

Ja sam početno tako i napisao članak, pa posle zamolio Obsusera da ijekavizuje (jer sam pisao na ekavici) i da pregleda pravopis i sl. On je onda promenio na -banjolučki-. Pošto je on veći poznavalac Pravopisa i tih stvari, primat je kod njega. Ja na tu temu nemam mnogo šta da ti kažem. Možda ovo na pravopisni trg da ide? Pojma nemam, ima kompetentnijih od mene. --ANTI_PRO (разговор) 21:43, 10. новембар 2017. (CET)

Правопис јасно и гласно каже Бањалучанин и бањалучки (а у загради напомиње рјеђе бањолучки). Ту је све јасно. А не чуди ме од тог корисника да је промијенио. Уредници су већ примијетили да он у мору тачних израза увијек „подметне” нешто нетачно (из неких својих разлога). Као да смо ми остали сви од јуче. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:55, 10. новембар 2017. (CET) с. р.

Правопис српског језика, издање из 2016. године, стр. 264: Бања Лука (дат. Бањој Луци) и (чешће) Бањалука (дат. Бањалуци) т. 100а; Бањалучанин, Бањалучанка (дат. -ки, т. 31б(4) и 102; бањалучки (ређе бањолучки и сл.). — Ранко   Нико лић  ✉ 22:05, 10. новембар 2017. (CET)

Oke, onda ću vratiti. --ANTI_PRO (разговор) 22:12, 10. новембар 2017. (CET)

Урађено. --ANTI_PRO (разговор) 03:24, 11. новембар 2017. (CET)

Придев од Бања Лука је бањолучки, а од Бањалука бањалучки. У овом чланку је коришћен први облик, Бања Лука (који је такође коришћен и за назив главног чланка, Бања Лука, као и на званичном сајту www.banjaluka.rs.ba), и стога придев мора бити бањолучки (за све случајеве у истом тексту, ради доследности). Ово је чисто питање правописа, а то што у цитираном званичном правопису стоји је из неког разлога контрадикторно са стварним стањем (јер у стварности данас није чешће Бањалука, а иако је можда ређе бањолучки то нема везе са избором него са именом из којег се придев изводи — а пошто се изводи из Бања Лука, барем у овом чланку, онда је у овом чланку бањолучки [не знам ко је увео и како да буде Бања Лука, јер знам да је пре рата чешће било Бањалука и то доказује и природнији односно чешће коришћен придев бањалучки]).

Зато ћу то сад вратити на бањолучки.

@Жељко Тодоровић: Такве оптужбе су смешне и без икакве потребе.  — Обсусер✉ 23:36, 11. новембар 2017. (CET)

Правопис је ту јасан. Облик бањолучки је споредан, без обзира да ли се радило о Бањој Луци или Бањалуци. Сви ми знамо то што си испричао, али да не буде оваквих расправа, Правопис је нормирао шта и како. Становници Бање Луке су увијек Бањалучани, писали они одвојено или спојено. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:54, 11. новембар 2017. (CET) с. р.

Није правопис ништа нормирао, правопис се увек дорађује и исправљају се претходне грешке; није споредан облик бањолучки него је ређи (како и правопис каже), а објаснио сам како назирем зашто је тако. Без обзира на то, кад су две речи а прва завршава на -а (или -и) онда то прелази у -о при настанку придева-сложенице (средњи век — средњовековни, Стара Моравица — староморавички, Нова Варош — нововарошки итд., па и Бања Банско — бањобански и друге „бање”).  — Обсусер✉ 00:24, 12. новембар 2017. (CET)

И закони се стално дорађују и доносе нови, али онај који је сада на снази је релевантан. Рекао сам већ да је свима познато то око придева и -о, као и лингвистима, и они су ипак одлучили да првенство има бањалучки и Бањалучанин. Дакле, прихвати чињеницу да српски језикословци нису Бању Луку подвели под неко опште стање него су је видљиво нормирали у Правопису. Да сви виде и да нема забуне. Ја сам рекао како јесте, Ранко је дословно написао шта пише у Правопису, и то треба поштовати. То твоје шта је било прије рата, а шта сада, не пије воде поред језичких стручњака. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:19, 12. новембар 2017. (CET) с. р.

Релевантан јесте, али да га се поштује ако ћеш упасти у рупу односно ако је погрешно — не. Не знам шта значи српски језикословци нису Бању Луку подвели под неко опште стање него су је видљиво нормирали у Правопису. Нема нико право нормирати нешто погрешно, а понајмање инсистирати на том погрешном ради неких својих разлога тј. онемогућавати да се исправи (зато што то није ничије власништво, него свачије).  — Обсусер✉ 01:59, 12. новембар 2017. (CET)

Примједбе / Радован

• Најпре, колико је мени познато, иако је овај грб званично усвојен - он се још увјек не користи на начин прописан актима, тако да је чланак помало „трчање пред руду”...
• У опису грба (блазону) је најлакше описати основни, па средњи и велики грб. Међутим, у приказу (па и вики пракси кроз шаблоне) приказ иде од великог ка мањем, а не као овдје. Иста грешка је направљена код грба Београда;
• Ако је Статут града недоречен, или има граматичке, штампарске, стилске или било какве друге грешке или нејасноће, треба их овдје у енциклопедијском тексту исправити, тако нпр. само у уводном пасусу имамо:

1. Круцијална референца чланка је Статут града, гдје се каже Бањалука — тако наслов треба да гласи грб Бањалуке, а придјев бањалучки грб;
2. Грб Бање Луке — почети реченицу са: Грб Бањалуке;
3. ... је званични симбол — додати: хералдички симбол;
4. ... и постојан је у три нивоа... — додати: визуелна нивоа или визуелна приказа;
5. ... као Основни или Мали, Средњи и Велики грб. — требају мала слова (ради се о једном грбу);
6. Град први пут добија званично знамење... — не град, већ општина;
7. ...на којем је изнађен нови грб града... — треба: грб општине (ако се мисли на насељено мјесто Бањалука — онда је информација погрешна јер насељена мјеста у Српској немају званичне грбове);
8. ...распада државе и Рата у БиХ... — треба: мало рат, јер ово није никакав званични назив рата;
9. ...који је опстао... — накарадна реченица, треба: који је био симбол све до...;
10. опстао све до 2013. године. — додати: када је стављен ван закона (или томе слично);
11. Тада Уставни суд Републике Српске проглашава бањолучки — треба придјев бањалучки;
12. ...проглашава.. грб неуставним због повреде принципа... — треба додати: наводног принципа, или ставити образложење под наводнике. Наиме, ми не можемо тумачити накарадну одлуку највише правне инстанце ове земље, гдје су (злонамјерно) замјењене теза да је некакав скоро усвојени принцип старији од грба (а не обрнуто), али се наводницима можемо оградити од датог образложења;
13. Употреба... је регулисана Статутом Града и посебним прописима — треба убацити референце, које воде ка тим актима;
14. У шаблону (осим носиоца) није наведена нити један други врло битан опис, а чланак претендује да буде сјајан!

• Генерално, похвално је то што су неки детаљи исцрпно обрађени, као и количина референци у цијелом чланку. Али, апсолутно се непотребно претјерује са опширним цитатима и мишљењима (нарочито у Напоменама). Чланак нарочито претјерано иде у ширину са проблематиком усвајања новог грба након 2013. Беспотребни цитати су унијети по принципу copy/paste. Недопустива је количина правописних грешака (нарочито велико/мало слово). Недопустива количина стилских грешака. Претјерано много кроатизама (одјевен, стијег, рат-пораће...). Јекавица у чланку је на нивоу основца понављача (употријеба, пријелазни, оцијенио, ријечима, унапријед, прослиједила... али зато превише пута „реч”), а беспотребно су јекавизовани и цитати неких екавских аутора (нпр. Ацовића). Галерија грбова - страшно лоше урађена.
• Грб општине (1945-1992) је „позеленио” тек након 1974, а то се нигдје не наводи. Он чак није ни приказан у изворном облику (са црвеном звијездом), већ у облику који се пре пар година појавио на нету. Има тога још, али довољно за сад! п.с. Евентуалне корекције или неке одговоре очекујем искључиво од аутора. Радован ⁂ 23:46, 10. новембар 2017. (CET)

Odgovor Radovanu

Odgovaram hornološki po tačkama u primedbi:

• Grb i Odluka o upotrebi su citirani iz Službenog glasnika BL, dakle usvojeni su. Kako izgleda operacionalizovanje istog od gradske uprave, to ne znam. Al svejedno to i ne može biti referenca. To može da ide u sliku (kao u delu upotreba kod grba Beograda), a pošto ne živim tamo ne mogu ni da slikam praktičnu upotrebu. To može neko od ljudi da fotka, i svako je tovoren da unese te fotografije. Članak je urađen u skladu sa svim relevantnim referencama i zato ne vidim tu nikakvo *istrčavanje/trčanje pred rudu*. (inače je 3/4 članka istorija, što nema nikakve veze sa primenom.

• Ne vidim u kom prikazu se to ide tim redosledom? Niti da mi ovde na Vikipediji imamo razrađenu i utvrđenu praksu za te stvari. Članak ide logikom kao i intencija samog grbonosca. Ne zove se grb bez razloga -osnovni-. Osnovni je jer od njega sve počinje. Tako se opisuje i u statutu. Tako ide i upotreba. Osnovni grb je najmasovniji za upotrebu, srednji za službenike, veliki za gradonačelnika i predsednika Skupštine grada. To je jedini logičan i ispravan redosled. Sve ostalo sugeriše suprotno. Ako takva praksa postoji na ovoj vikipediji (bar kad je reč o srpskoj municipalnoj heraldici) očito je pogrešna.

• Odgovori po brojevima:

1. U Statutu grada/njegovoj dopuni (tačka 6) i Odluci o upotrebi se izričito koristi izraz *Banja Luka*. Pošto su i jedan i drugi oblik pravopisno korektni, preferira se onaj koji se koristi u službenoj dokumentaciji objavljenoj u Službenom Glasniku Banje Luke. (čim je objavljen, pretpostavljam da je prošao pravopisnu proveru, tako da nemam razloga da sumnjam u intencionalnost da se koristi baš taj oblik).
2. ...Imajući uvid ovo iznad tako ne treba početi članak;
3. ...*heraldički* bi u rečenici bio pleonazam. Čim piše *Grb* u prvoj reči članka, odmah se zna da je to heraldički izraz. Ne postoji ne-heraldički grb. Drugo, Banja Luka ima dva simbola. Grb i Zastavu. Ako se odmah u samom početku govori o jednom, nema potrebe naglašavati o čemu je reč. Ako nije zastava, onda je grb. Inače se ova formulacija koristi i u zvaničnim dokumentima. Pick an argument.
4. ...dodavanje reči *vizualan* bi bilo heraldički netačno. Prvo jer je grb uvek vizualan, ali drugo i najvažnije, vizualizacija uopšte nije potrebna za postojanje grba, nego postojanje blazona (definisanog Statutom). Jer blazon podrazumeva: Блазон je вербални опис хералдичке или вексилолошке композиције којим се утврђује садржај, боја и узајамни положај свих елемената композиције, и који претходи ликовној интерпретацији па се њена исправност проверава блазоном, никад обрнуто. Prvo ide blazon pa onda na osnovu njega se crta grb. Dodavanje reči *vizualno* (netačno) bi sugerisalo, da ako nema vizualnog prikaza, da ona nema ni grba. Što je netačno.
5. ...U Statutu, a i u Statutu Beograda se koristi isti izraz početnim velikim slovom, dakle nije reč o pravopisnoj grešci. Jer postoje dva različita konteksta. Prvi: kad se taj grb direktno referiše/oslovljava - onda se *Mali/Srednji/Veliki* piše velikim početnim slovom. Zato sam i koristio glagol -postojan-. Da sam napisao koristi se: tj. kad se nivoi grba navode kao funkcije jednog grba, onda se pišu malim slovom (npr. Grb grada koristi se u 3 nivoa kao mali, srednji i veliki...). Dakle, zavisi sve od apostrofiranja. Ako se direktno apostrofira npr. Osnovni grb, onda se piše velikim. Kao zvaničan. Ako se referiše na ceo grb i onda podvlači da ima 3 nivoa, onda malim slovima. U uvodu sam namerno apostrofirao ovaj prvi slučaj, zato i treba da se piše velikim slovom. Kroz korišćene reference i literaturu u članku ovo je -pravilo-.
6. ...uvod se koristi eksplikativno kao upravo -uvod-. Da uvede u stvar članka. Termin -grad- se koristi u opštem značenju. Ne birkoratsko/pravnom. Primera radi, kad bi se služili tom analogijom u Grbu Beograda, prvo bi pisalo -grb tvrđave/grada (u srednjevekovnom značenju)-, pa -grb opštine-, pa -grb sreza-, pa ponovo -grb NO odbora-, pa ponovo -grb opštine-, pa -grb grada- (u političko-administrativnom smislu). Dakle termin se koristi u istorijskom značenju, kao heraldičko obeležje tog mesta, koje je kroz ceo taj deo svoje istorije bilo grad (bilo da li ga je zakonodavac tako oslovio ili ne). Dalje dole u istoriji se koriste formalni nazivi za sve te stvari, ali te stvari ne treba gurati u uvod.
7. ...Isti odgovor kao i prethodno.
8. ...prihvatam primedbu za *Rat/rat* u BiH;
9. ...prihvatam primedbu: zameniću *bio je simbol sve do* ili sličnu formulaciju
10. ...ne treba da se stavlja *stavljen van zakona ili sl*, jer se već u sledećoj rečenici objašnjava zašto do 2013. godine. Reč *neustavno*, podrazumeva i da je (nešto) *nezakonito/van zakona*.
11. ...problematiku prideva* banjalučki/banjolučki* je dotaknuta gore. Obsuser je promenio po svom stilu kad je ijekavizovao i kontrolisao pravopis. To će biti promenjeno u celom članku. Tu raspravu imaš iznad gore.
12. ...tvoje tumačenje odluke suda je tvoja stvar. Koliko vidim politička. U uvodu stoji suština tre presude (grb grada nije u skladu sa ustavom Republike Srpske po ta dva načela). Dole u članku je data minuciozna eksplikacija. Za te stvari nije mesto u uvodu, nego razradi članka.
13. ...u uvodima, koliko mi je poznata praksa ove vikipedije, ne moraju da stoje refrence. Jer je to deo sadržine članka. Sve to ima dole detaljno opisano za čitaoca u podnaslovu *Upotreba*. Uvod je opšte mesto. Suočavanje sa faktualnošću članka seldi u razradi, a reference su deo faktualnog dela.
14. ...Moja načelna praksa kad uređujem heraldičke teme je da u te *naše* šablone stavljam samo ono najosnovnije. A posebno kad je reč o municipalnoj heraldici. Ti šabloni su mahinalno prevedeni sa en.wiki bez bilokakvog obzira ili znanja za srpsku gradsku heraldiku i zato su nepodesni za ove članke (posebno gradskih grbova sa 3 stepena). To je jedno paćenje i muka popunjavanja tih šablona. Velika nemačka vikipedija savršeno funkcioniše bez toga. Ne smatram sadržaj šablona merodavnim za sadržaj članka. To je puka estetika. U šablonu su ubačene osnovne stvari: 3 nivoa grba i titular. Sve ostalo ima dole u članku za pročitati.

• Hvala na pohvalama. Što se tiče tih *nepotrebnih mišljenja*, zato su i stavljene u napomene (jer sam i sam mislio da im nije mesto u glavnom tekstu), a pod 2. oni su relevantni sa aspekta sadržaja članka, a ja lično držim da članak bez *sitnih crevaca* nije sjajan članak. Zato i toliko uživam pisajući o tome, jer se ide do kraja u detalje! Kritiku glede sadržaja razumem kao tvoje vlastito mišljenje, i kao što vidiš iz prethodno rečenog, ne delimo isto mišljenje; Što se tiče ijekavice, nju nisam ja uradio nego sam zamolio govornika ijekavice - Obsusera da je uradi. Nisam govornik ijekavice, članak je u glavnini rađen na ekavici, i da sam ja to počeo da ijekavizujem ne bi ličilo ni na šta. Držim da je tvoja ijekavica isto toliko dobra kao i Obsuserova. Tu stvarno nisam pametan, jer nemam dodira sa tim (nače se reč *stijeg* nalazi u Odluci o upotrebi/zvaničnom dokumentu*; Galerija članka je standardna koju ja inače korsitim. Dakle, to je vikipedijanska opcija koja mi stoji na raspolaganju. Nisam zalazio u njenu estetiku, i tvoj stav držim da je estetski (ispravi me ako grešim). A galerija je funkcionalna posve. Svi linkovi/primeri u članku vode na odgovarajuće mesto u galeriji, ona je numerisana. Galerija je tehnička izvedba. Tu ne mogu da dodam i oduzmem šta mnogo.

• Taj podatak o grbu nemam. Tj. kad je *pozeleneo*. Niti se to navodi u delima koje sam koristio za članak. Kod Acovića samo piše *Послератни амблем (грб) Бања Луке у периоду до 1992. године*. Dakle, ni on ne navodi nekakav drugi grb, nego samo ovaj (primetio sam tu nekonzistenciju između navoda statuta kod Popovića i Jovanovića i u izgledu grba*. Al sam stavio tu sliku oslanjajući se na Acovića. Ako imaš referencu za svoju tvrdnju slobodno je iznesi odve. Ja ih nisam našao. --ANTI_PRO (разговор) 02:32, 11. новембар 2017. (CET)

@CarRadovan: Што се тиче онога што се односи на мој допринос и што је мени релевантно: 1. објаснио је Ivan VA а и ја (данас је чешће и ’званичније’ у одређеном смислу „Бања Лука”, па тако и придев „бањолучки”; чак и на самим грбовима у овом чланку писано „Бања Лука”, па нема никаквог смисла назвати овај чланак „Грб Бањалуке” кад би онда био контрадикторан са самим садржајем и темом о којој говори); 2. види 1, претходно објашњење; 5. објаснио Ivan VA а и ја; 8. ја мислим да се називи ратова пишу великим почетним словом, као и називи револуција и сл. (једино историјских битака не), али и није битно док правопис не озваничи; 11. већ објашњено више пута.

• Недопустива је количина правописних грешака (нарочито велико/мало слово). — Па исправи онда те грешке, ако је шта промакло; не постоји мистер перфект.
• Недопустива количина стилских грешака. — Наведи које су и/или их исправи; исто као и претходно.
• Претјерано много кроатизама (одјевен, стијег, рат-пораће...). — Зар није хрватски српски по потреби (или обрнуто, како већ), а по потреби су пак различити и хватамо се по потреби за кроатизме? Ја мислим да је то (био) један језик. Што се тиче три примера која си навео: одјевен је део цитата званичног текста на српском језику и ту нема шта да се расправља (а ако ћемо већ расправљати: одевен/оденути је на екавици, а одјевен/одјенути на ијекавици и то је потпуно исправно); за стијег је Ivan VA већ објаснио а и ја ћу ево: исто као и за претходно, део је [истог] цитата (ако ћемо расправљати: признајем да не знам одакле та реч у том облику и може ли стег на екавици и сл.; знам само за онај школски југословенски плави, зелени или наранџасти стег с часа техничког...); пораће је сасвим исправна реч (изведена је од речи рат префиксом по- и гласовном променом након суфикса -(ј)е; користи се одвека у српском односно нашем [данас нашим, заслугом одговорних] језицима).
• Јекавица у чланку је на нивоу основца понављача (употријеба, пријелазни, оцијенио, ријечима, унапријед, прослиједила... али зато превише пута „реч”) — Нема потребе за личним вређањем; коментаришимо садржај. Нигде се не налази реч употријеба у чланку; пријелазни је исправно на ијекавици; оцијенио је исправно на ијекавици; ријечима је исправно на ијекавици; прослиједила је исправно на ијекавици; то „реч” је промакло (нико није робот, претпостави добру намеру и престани уједати старајлије!), сад је исправљено (промакло ми је вероватно јер је екавица у неким речима пуно природнија од екавице; нпр. деца и у Босни где се већински прича ијекавица често као прву реч проговоре деца — зато што је лакше овако, а оно што је лакше то је и природније; постоје и обрнути случајеви, где је екавица неприродна). Такође, ово није „јекавица” него је „ијекавица”, а не знам како неко има образа оптуживати другог кад сам не зна ијекавицу (у том свом коментару горе си написао „увјек” и „замјењене” + у чланцима о грбовима које пишеш а које ја читам има пуно погрешне ијекавице — често је додато само -ј- уместо -иј-; ваљда је зато и зовеш „јекавица”).
• ... беспотребно су јекавизовани и цитати неких екавских аутора (нпр. Ацовића) — Објаснио сам горе зашто није беспотребно (доследност, која има смисла; преводе се и страни цитати па могу онда и домаћи из једног изговора у други, и с једног писма на друго, и мешано). Ако мислиш и даље да је беспотребно, ваљало би објаснити зашто се то мисли; најгора опција је наметање.
• Галерија грбова - страшно лоше урађена. — Треба објаснити како и исправити ако је стварно „страшно лоше урађена”.

ПС Евентуалне корекције или неке одговоре очекујем искључиво од аутора. — Немаш право ово, сви корисници имају право да учествују у свим расправама — поготово што се тиче онога за шта су оптужени да су погрешно урадили и онога што се односи на њих.  — Обсусер✉ 00:14, 12. новембар 2017. (CET)