Грб Београда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Београд
Small Coat of Arms Belgrade.svg
Верзије
COA Beograd (middle).png
Средњи грб
Шаблон:Image3 alt}
Велики грб
Детаљи
Носилац Flag of Belgrade.svg Град Београд
Челенка златна бедемска круна са пет видљивих грудобрана
Штит на плавом, сребрни каменом озидани град, закошених зидина са круништем са четири зупца и две угаоне конзолне куле мотриље коничних кровова са по једним уским црно испуњеним прозором надовезане на спољни пар зубаца круништа; изнад, између кула мотриља у поље отворене двокрилне сребрне капије од талпи са по две хоризонталне греде за учвршћење кроз чији се лучни отвор са клинастим теменим каменом види плаветнило неба, издиже се двоспратна сребрна каменом озидана кула, са трозубим круништем и са по два црно испуњена правоугаона прозора на сваком спрату; град почива на ескарпираном црвеном тлу изнад две таласасте сребрне греде а на доњој удесно броди златна античка трирема са три јарбола са разапетим сребрним четвртастим једрима и црним ужадима и са сребрним кружним отворима на трупу у три реда из којих излазе црна весла која су уроњена у реку, и то 3:4:2 весла.
Држачи штита сребрни двоглави орао, кљуна и канџи оружаних златно, са гранчицом у левој и мачем у десној канџи
Постамент преко храстових грана, са обе стране штита, су одличја у аверсу у природним бојама и са одговарајућим тракама: 1. француски Орден легије части 5. степена, 2. Орден Карађорђеве звезде с мачевима 4. степена, 3. Орден народног хероја, и 4. Ратни крст 1914-1918.
Раније верзије Coat of arms of Belgrade (1960-1991).png

Град Београд користи грб у три нивоа, као основни, средњи и велики грб.

Основни грб града Београда, на основу конкурса на коме је учествовало 56 уметника из Југославије[1], пројектовао је, по задатој идеји и већ утврђеним херладичким представама садржаним у пропозицијама конкурса, Ђорђе Андрејевић Кун. Грб је званично усвојен 10. децембра 1931. године, на седници Одбора општине Београдске, а потврђен је одлуком Министарства унутрашњих дела од 15. децембра 1931. године. Кун је за своју шифру на конкурсу одабрао синтагму „Црвена тројка“.[2]

Постоје индиције да је Кун био незадовољан неодговарајућим третманом свог ауторског права, те је затражио заштиту пред судом, али га је суд одбио, тумачећи то тврдњом да „он није аутор идеје која је била садржана у пропозицијама конкурса, да је за свој рад примио награду, да је вредност решења резултат чињенице да га је Министарство регистровало као грб града, а не зато што има вредност као уметничко дело и, коначно, да грбови градова, држава, као и заставе, не могу бити ауторска својина приватних лица“.[2]

За време СФРЈ, иако без икакве одлуке или уредбе, грб је допуњен црвеном звездом петокраком која се налазила изнад основног грба.[2]

Основни грб града Београда је штит барокне форме, на плавом (azure) пољу је сребрни (argent), каменом озидани, град закошених зидина са круништем са четири зупца и две угаоне конзолне куле мотриље коничних кровова са по једним уским црно(sable) испуњеним прозором надовезане на спољни пар зубаца круништа. Над круништем града, између кула мотриља и изнад у поље отворене двокрилне сребрне (argent) капије од талпи са по две хоризонталне греде за учвршћење кроз чији се лучни отвор са клинастим теменим каменом види плаветнило (azure) неба, издиже се двоспратна сребрна, каменом озидана, кула са трозубим круништем и са по два црно (azure) испуњена правоугаона прозора на сваком спрату. Град почива на ескарпираном црвеном (gules) тлу изнад две таласасте сребрне (argent) греде, које представљају реке Саву и Дунав. На доњој удесно броди златна (or) античка трирема са три јарбола са разапетим сребрним (argent) четвртастим једрима и црним (sable) ужадима и са сребрним (argent)кружним отворима на трупу у три реда из којих излазе црна (sable) весла која су уроњена у реку, и то у горњем реду три, у средњем четири, а у доњем реду два весла.

Средњи грб је истоветан Основном грбу, али је штит надвишен златном (or) бедемском круном са пет видљивих мерлона и са истом таквом дијадемом украшеном рубинима, сафирима и смарагдима.

Велики грб се састоји од сребрног (argent) двоглавог орла (eagle) у полету (displayed), златно оружаног и исто таквих ногу и језика. Орао у десној канџи држи сребрни (argent) мач златног (or) балчака и јабуке, а у левој плодну природну грану маслине. На грудима орла је Основни грб града, а изнад орла златна бедемска круна са пет видљивих мерлона и са истом таквом дијадемом украшеном рубинима, сафирима и смарагдима. Испод орла су две лучно постављене плодне златне гране храста преко чије се укрснице налази први познати грб града (штит раздељен, горе у црвеном (gules) из раздеоне линије издиже се сребрно (argent) бедемско круниште са три мерлона, од којих су два бочна надвишена златним патријаршким тролисним крстовима, а средњи кружном двоспратном сребрном кулом са круништем и са по два лучна пољем отворена прозора на сваком спрату, а доле три пута раздељено црвено (gules) и сребрно (argent). Са обе стране штита, преко речених храстових грана су одличја додељена граду у природним бојама (proper) и са одговарајућим тракама, и то ближе штиту лево Орден Карађорђеве звезде с мачевима 4. степена, а десно Орден народног хероја. Даље од штита лево је француски Орден легије части 5. степена, а десно чехословачки Ратни крст 1914-1918. Сва поменута одличја приказана су у аверсу.

Употреба грба у три нивоа, дакле већ постојећи основни грб са средњим и великим грбом града Београда, усвојена је тек јула 2003. године.[3]

Опис[уреди]

Историја[уреди]

Собзиром на старост града као људског станишта која се мери миленијумима, а средишног места у политици, економији и духовности једног народа која се мери вековима, Београд изненађујуће има млад грб. Разлог овоме лежи у самој бурној историји Београда, коју карактеришу дисконтинуитети и вртоглави обрти због чега и није могла да се развије континуирана стара хералдичка представа.[4]

Специфичније, релативна скорашњост, пак, садашњег београдског грба, није последица непостојања урбане хералдичке традиције у време његовог креирања 1931. године, већ резултат ондашњег генералног става и схватања да Срби нису имали средњевековну хералдику и да — ако се игде нађу трагови који сведоче супротном — они морају бити последица туђих утицаја, те су стога непримерени потребама, схватањима и поимању српске националне и конфесионалне особености.[5][6] Премда је оваква интерпретација историјске прошлости имала легитимитет и у њој је више од зрна истине, доцније је од стране науке одбачена као неоправдана.[7][8]

Ако се узме, хронолошким редом, најстарији приказ уопште визуелног обележавања Града Београда, то је онда антички медаљон[9] — римски новац — из Таурунума.[10] Собзиром да је реч о нехералдичкој категорији и предхералдичком времену, медаљон као такакв није део историје грба — као специфичног предмета ове помоћне науке. Касније ће током историје постојати предлог за грб Београда заснован на изгледу овог римског медаљона.[11][12] (в. → „аустријски грб”)

Грб Београда је, по свој прилици, узевши целокупну његову историју, најстарији градски грб на подручју Србије.[13]

Угарска власт и „Деспотов грб”[уреди]

Имајући у виду старост града, његов географски положај и стратешки значај, није немогуће да је Београд свој први грб стекао пре најранијег извора у коме се први пут индиректно помиње — делу Константина ФилозофаЖитије деспота Стефана Лазаревића”. Као важно утврђење и седиште моћног гарнизона могао је следити брзи развој муниципалне хералдике у Угарској , на чијој се територији први грбови насеља јављају током 13. века. Но, због непостојања извора, све овакве тврдње остају у домену спекулације.[5][13]

Како је претходно речено, први податак о грбу Београда потиче из 15. века, у „Житију деспота Стефана Лазаревића” Константина Филозофа. Реч је о периоду кад је град био просперитетна српска престоница под деспотовом влашћу са моћним зидинама, кулама и дворцима над Савом и Дунавом.[4][14] Говорећи о времену кад је град дошао под власт српског владара, Константин вели:

[...] А даде [Деспот] и ослобођење граду овоме од сваких намета, и даде повластице свима са сваком сигурношћу да се не поколебају. У повељи која о томе говори биле су наведене све благодети Божје које су биле на њему, затим о слободи од поробљавања, и печат златни даде овима, који има на себи слику града, да који хоће да учини какву куповину у било ком крају, добије књигу са печатом која показује да је становник тога града, те да не даје нигде царине нити плаћа пролаза. [...][a][15]

Нажалост, овај печат није очуван, нити постоје други документарни или археолошки подаци који би осветлили сфрагистичке детаље печата, ван онога што је Константин Филозоф описао, стога остају само претпоставке да је представа града на печату била хералдичка.[5][16][4] Велика вероватност тачности овакве претпоставке, лежи у самој биографији деспота Стефана Лазаревића. Деспот је био човек свога времена, широко образован и далеко јаче упућен на контакте са северним и западним суседима од претходних српских владара. По свему судећи, познавао је хералдику, значај и улогу грба боље од својих претходника. Као витез Ордена побеђеног змаја цара Жигмунда уживао је знатне хералдичке привилегије, и као остали витезови овог ордена, није се могло десити да не буде добро информисан о битним елементима херладичке вештине и права.[5][16][4]

Професор Милош Ћирић у својој хералдичкој студији о грбу Београда из 1991. године, износи властиту реконструкцију грба Београда са деспотовог печата, коју је урадио на основу сачуване грађе о изгледу града из деспотовог времена, те на основу изгледа града на тадашњим печатима сличног визуалног садржаја, печату Радослава Павловића из 1432. и печату Дубровачке републике из 1436.[17] (в. слику)

Хералдичар Драгомир Ацовић је мишљења да, какав год да је печат био, његов „образ” није морао обабезно да личи на стварни изглед града тога времена, нити је морао да обавезује Деспотове наследнике, поготово не оне међу њима који су долазили из подручја за знатном хералдичком традицијом, као што је на пример гроф Цељски, али да би било духу времена приличније да је Деспотов хералдички печат поштован и коришћен у изворном облику.[5]

Прва представа грба[уреди]

Прва позната представа београдског грба појављује се у XVI веку и налази међу тридесет хиљада грбова и печата у Фугреском огледалу части (нем. Fugger'sche Ehrenspiegel) — великом, вишетомном корпусу каталогизованих грбова и печата насталом око 1555. године, а названо по познатој аугзбуршкој банкарској и кнежевској породици Фугер од Бабенхаузена.[b][5][16][4]

У науци се претпоставља да је грб, веома вероватно, угарске провинијенције — имајући у виду да је хералдика до Срба долазила или преко Угарске, или преко далматинске хералдичке транскрипције одговорајауће млетачке традиције. На овакво порекло грба упућује и упадљива сличност грба са савременим грбом Будима. Оба ова грба су приказана у Валвазоровом кодексу (Opus insignium armorumque...;), насталом 1687/8, на табли #303, премда је могуће и да је реч о чистој случајности.[18][16][4] У свом капиталном делу „Хералдика и Срби”, Ацовић износи тезу — поред осталог позивајући се на исте мотиве на приказу грба код Фугера и Константиновог описа који су опстали до данас те и на хронолошку младост Валвазоровог кодекса — да је управо овај грб Београда, први историјски сачуван, иако век млађи од помене у Житију, истоветан или сличан са описом златног печата на којем је „слика града” — односно да је реч о једном истом или посве сличном грбу.[16]

Опис грба:

Штит је хоризонтално раздељен; у горњој црвеној половини штита доминира класична хералдичка сребрна кула (без капије) са четири прозора, која се завршава са три зупца; са обе стране куле симетрично су постављена два златна патријаршијска крста; доња половина штита представља зид тврђаве који се завршава зупчастим гудобранима, а у чијем су подножју, на црвеном, две сребрне греде.[19][4][20]

Занимљиво је да се у овом грбу, уз сребрни (бели) град — који као мотив, од како се помиње у Житију деспота Стефана, доследно остаје заједнички именитељ свих потоњих знамења Београда, уводи још један важан хералдички елемент — црвено подножје тврђаве с две хоризонтално постављене сребрне греде, које су и у 16. веку, као и данас, симболизовале Дунав и Саву.[4]

Овај грб је, уз мање варијације и стилске параферналије које су се мењале у складу са периодима мира или рата, или су потицале од недовољне информисаности картографа услед преласка града под власт Турака који се на хералдику нису обазирали, нити се њоме оптерећивали — опстао све до средине XVIII века.[16][21] Реч је о приказу грба на војним мапама Београда из прве половине 18. века, у којима је грб често допуњен параферналијама оријенталне егзотике и османског суверенитета — паноплија копаља и тугова, топовских цеви и барјака са полумесецом, турбана изнад штита итд.[22]

Аустријским освајањем града, Београд добија нови грб 1717. године, а овај грб, премда заборављен средином века, поново излази на свтелост дана захваљујући труду младог минхенског истраживача Ота Титана фон Хефнера, покретача монументалне хералдичке библиотеке „Нови Зибмахер” (нем. Neuer Siebmacher). У оквиру ове библиотеке се 1885. године појављује и том посвећен градским грбовима у обради фон Хефнера, Н. Гауча и И. Клерикуса, који се у својој илустрацији грба позивају на Фугерско огледало части као извор. Одавде је грб, по свему судећи, из заборава извукао историчар Алекса Ивић.[23][22]

Грб Београда из 16. века је 1993. године, као своје знамење, усвојила београдска општина Стари град.[24] Данашња територија Старог града управо обухвата ону територију на коју се односио појам „Београд” у време кад је грб и настао.[22] Овај грб се данас налази и у саставу великог грба града Београда.

Аустријска управа[уреди]

Временска линија београдског грба[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. У свом коментару овог цитата Константина Филозофа, хералдичар Драгомир Ацовић, упућујући на недостатност описа, констатује да аутор није имао сасвим јасну представу чему грб града заиста служи, или да је, могуће сасвим супротно, сматрао да је то толико јасно да се не треба превише упуштати у објашњивање.[13]
  2. Рукопис се чува у Саксонској земаљској бибилотеци у Дрездену. Савремени препис првих шест томова се налази у Бечу и могуће је да је управо он извор потоњих помена грба Београда у литератури везаној за хералдику као и у картографској пракси, одакле је науци најбоље познат.[5][16]

Референце[уреди]

  1. Политикин забавник - Ратничке боје душе
  2. 2,0 2,1 2,2 Илустрована политика - Београд и званично без петокраке
  3. Како је Београд добио грб („Вечерње новости“, 24. август 2013)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 Палавестра (2010). стр. 113.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Ацовић (1996). стр. 21.
  6. Илић Агапова (1931). стр. 1336.
  7. Ацовић (1996). стр. 23.
  8. Палавестра (2010). стр. 114.
  9. Ацовић (2008). стр. 558.
  10. Ћирић (1991). стр. 17.
  11. Бирташевић (1954). стр. 153-156.
  12. Ћирић (1991). стр. 17-18.
  13. 13,0 13,1 13,2 Ацовић (2008). стр. 554.
  14. Ћирић (1991). стр. 26-28.
  15. Константин, Филозоф. Житије деспота Стефана Лазаревића”. Митрополија црногорско-приморска. Приступљено 5. 2. 2016. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 16,4 16,5 16,6 Ацовић (2008). стр. 560.
  17. Ћирић (1991). стр. 25-27.
  18. Ацовић (1996). стр. 21-22.
  19. Ћирић (1991). стр. 29-30;37.
  20. Бирташевић (1954). стр. 152.
  21. Палавестра (2010). стр. 113-114.
  22. 22,0 22,1 22,2 Ацовић (1996). стр. 22.
  23. Илић Агапова (1931). стр. 1333.
  24. „Члан 6. Статута градске општине Стари град”. starigrad.org.rs. Приступљено 9. 2. 2016. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]