Razgovor:Dragoljub Mihailović/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prezime

Na engleskoj stranici je sada njegovo prezime pisano Mihailović. Da li je to uopšte pravilno i mora da stoji kao tu - Mihajlović, pisano sa j, a ne sa i, kao (u principu) kod ruskih prezimena? Bi popravio, ali ne znam šta je zapravo pravilno.. --xJaM 03:24, 25 Feb 2005 (CET)

• Ljudi kako vas nije sramota da ne znate. Njegovo prezime je Mihailovic, mnogo njih ne zna, prosle godine na Ravnoj Gori su se ljudi skoro potukli oko prezimena zato sto mnogo njih nije znalo da je pravo prezime Mihailovic a ne Mihajlovic

Pa, koliko vidim svi smo saglasni, a ako dobro pogledate, videćete da sam pre nedelju dana i menjala, okolo, samo ga ima mnogo pa sam se umorila. A onaj odgovor važi, zaista mu na spomeniku pišše ispravno: MihaIlović --Ninam 06:46, 25 Feb 2005 (CET)

Na bisti, na istoimenom trgu u Brčkom piše isto: Mihailović :-) --Kaster 10:05, 25 Feb 2005 (CET)

Hehehe... Članak verovatno sa sajta SRS ili propratne literature ;) Eh, Saša, Saša ;) U svakom slučaju, Korisnik:Yillilan je potpuno u pravu povodom brisanja ona dva pasusa. Pretposlednji je bio "poetski nadahnut", poslednji je bio čist POV. --Miloš Rančić (razgovor) 15:28, 6 maj 2005 (CEST)

---

Razgovor sa nepoznatim zapadnjakom prebačen ovde [1]. --Crni Bombarder!!! (†) 20:52, 4 decembar 2005 (CET)

---

Nisam na pročitao članak, sve mi je jasno kada vidim RVP Brčko, ajd' to malo sredite. Ne da piše kako je ranti zločinac i ne znam koje druge gluposti, nego da bude NPOV. --Paun 08:10, 13 decembar 2005 (CET)

Draža Mihailović nije heroj Drugog svjetskog rata,već četnik koji je ubijao sve nesrbe kako bi ostvario cilj velike Srbije. Srpska Wikipedija ima najviše ratnih laži i članci o balkanskim ratovima na njoj su nacionalističko smeće.--Jolo

Zamolio bih vas da dokažete vaše tvrdnje, i činjenicama ispravite tekstove za koje mislite da nisu dobro napisani. --SašaStefanović • 15:34, 21. jul 2006. (CEST)

Ispravio bi ih odavno da pišete latinicom.--Jolo

Ukoliko Vam je toliko stalo do vaše verzije članka, vi naučite ćirilicu i počnite uređivati članke na Vikipediji na srpskom jeziku. Do tada, postoje i druge vikipedije sem ove na kojima možete da prosipate vašu istinu. Hvala na razumevanju. --SašaStefanović • 18:09, 25. jul 2006. (CEST)

Na drugim wikipedijima nema ovakvih laži,barem ne na tu temu. Ja uređujem članke na hrvatskoj wikipediji. Zbog wikipedije mi je suludo učit drugo pismo,a naučio sam ga u nekoliko dana,jer je većina slova istovjetna onima latiničnim.--Jolo

Zdravo Jolo, Eto bar neke koristi od ovog članka. Mi svi smo uredno u vreme komunizma učili oba pisma i odlično vladamo njima. Jedino imam malo problema sa novim hrvatskim jezikom ali svladavam polako pojedine izraze. Što se članka tiče, on nije lažan, samo su izostavljeni bitni delovi istorije četničkog pokreta od 1941 do 1945. god. kada su počinjeni brojni zločini ne samo protiv hrvatskog i muslimanskog stanovništva, već i protiv srpskog stanovništva. Moja baka koja je bila komunista za vreme Drugog svetskog rata, bila je zarobljena od strane četnika i jedva je izbegla smrt (naravno od noža jer je metak bio suviše dobar za komuniste). Odavno nisam čitao ovaj članak pa nisam primetio u kojoj meri je jednostran. Pokušaću da u narednom periodu dodam podatke o četničkim zločinima iz proverljivih izvora. --Kraljević Marko 11:29, 26. jul 2006. (CEST)

P.S. Nema potrebe za vredjanjem. Mislim na tvoju izjavu da smo svi lažovi.

Imate još za ispravit. Srebrenički zločin nije masakr,već genocid. U članku Rat u Hrvatskoj trebate dosta toga promijeniti. Nije Hrvatska napravila rat na svom teritoriju protiv Srba,već ga je počela JNA,a onda su pojedinci počeli proganjat srpsko stanovništvo. SCG je počela rat u cilju velike Srbije,to je glavna činjenica cijelog rata,a vi je negirate. Ustvari,bez objašnjavanja,sve prepišite s hrvatske Wikipedije,samo ne zovite rat domovinskim. Onda dodajte to ubijanje Srba.--Jolo

Događaji o kojima pričaš su bili relativno skoro, tako da ne verujem da iko može sa sigurnošću reći da je bilo ovo ili ono, da su krivi ovi ili oni. Ono što nam preostaje je da se vratimo malo dalje u prošlost, da prečešljamo događaje o kojima je istorija već rekla svoje, i na osnovu toga analiziramo narode koje pominješ. Trebalo bi videti da li su Hrvati u Drugom svetskom ratu ratovali na svojoj teritoriji protiv Srba ili ne, da li su Srbi u istom ratu imali za cilj stvaranje velike Srbije, koji narodi su se prdružili silam zla, a koji ne, itd, itd. Nažalost, (po neke narode) postoje neoborive činjenice, svedočanstva, snimci, logori na obe teritorije (na nekoj manje, na nekoj više) koji nas opominju, i pokazuju pravo lice naših naroda. Bojim se da će mnogi biti iznenađeni kad se sazna šta se zaista dogodilo na tlu bivše Jugoslavije, da će svi ovi nevini slatkogovornici ostati nemi pred pitanjem koje im budu postavljali njihovi potomci. Mišljenja sam da se istorija ipak ponavlja, i da se svi odgovoti nalaze u njoj. Pozdrav! Djus ^reci 18:30, 26. jul 2006. (CEST)

Polako. Rim nije sagradjen za jedan dan. Ja sam rekao da ću se pozabaviti sa člankom o Draži zato što o zločinima četnika mogu da pronadjem proverljive izvore. Što se zločina u Srebrenici tiče, on je bio genocidnog karaktera, ali ako pogledaš tekst konvencije UN o genocidu videćeš da se svako organizovano ubijanje na rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi može podvesti pod genocid. Po tome bi čitav sukob na teritoriji bivše Jugoslavije, tj. postupci svih zaraćenih strana mogli biti okarakterisani kao genocid. Zločin u Srebrenici se još uvek koristi u političke svrhe i njime se više bave političari nego istoričari. Proći će puno vremena pre nego što se formira objektivna slika o stvarnim dogadjajima. Ne bih puno da raspravljam. Da smo u kafani, do sada bi pili treće pivo i pričali o sportu ili bi šacovali zgodne trebe. Pozdrav, --Kraljević Marko 09:50, 27. jul 2006. (CEST)

Glavno je učinjeno. Srebrenički zločin okarakteriziran je kao genocid,Domovinski rat prozvan agresijom Srbije na njenu teritoriju,Hrvatsko proljeće kao pokret protiv srpske dominacije,rat u BiH kao agresija JNA ili građanski rat kad je drugi po abecedi bosanski narod u pitanju. A,vi sve to negirate. Ako vas mediji ne lažu glupostima,sigurno znate ovo što sam naveo,samo pišete gluposti.--Jolo,7. kolovoza 2006.,9:37

Ajmo ovako: ovo što ti radiš je trolovanje, i toga bi trebao da budeš svestan, buduću da doprinosiš na hrvatskoj Vikipediji. Zamolio bih te da se držiš teme članka a ne da bistriš politiku. Primedbe o konkretnim člancima daj na njihovim stranama za razgovor, ne ovde. Ako želiš da diskutuješ o prirodi sukoba na ovim prostorima, nađi neki forum. Ako nastaviš to da radiš ovde, biću prinuđen da te blokiram zbog upornog trolovanja. --Brane Jovanović <~> 09:54, 7. avgust 2006. (CEST)

Zaista se odusevim kada "vidim" toliko antisrba na jednom mestu! Srce mi zaista... zaista, zatreperi od tolikih gluposti izrecenih ovde, pogotovo na racun coveka koji je nosilac Legije Casti (za one koji nisu upuceni, to je najvise odlikovanje koje SAD daje generalima koji nisu njihove nacionalnosti) i jednog od najobrazovanijih generala u Evropi! Primitivno i komunisticki zatrovano misljenje ljudi (uslovno receno "ljudi") koji Dragoljuba Mihailovica svrstavaju u red koljaca kao sto je Ante Pavelic (koji ne zasluzuje velika slova u imenu, ali ipak...) toliko je slabo potkrepljeno cinjenicama, da samo moze da iznervira jednog pravog pravoslavnog Srbina koji veruje u ideologiju koju je stvorio "Chicha", ali nikako da tu ideologiju i odbaci!!! Gen. Mihailovic se zalagao za taktiku "pametnog ratovanja", gde ce isto "pametnim sabotazama" oslabiti Wermacht. Smesno je o ovome razgovarati sa srbomrzacki nastrojenim ljudima, nema efekta, pozitivnog barem! Moj brate (sarkazam!) sa trulog Balkana, vrati se u "lijepu nasu", sedi negde u "lijepom nasem" Zagrebu gradu, baci svoj pogled kasnije i na Baniju, Liku, Kordun i Dalmaciju, i seti se kako su tvoji dedovi i pradedovi teskom mukom i napornim... klanjem i ubijanjem oslobodili tu zemlju od neukih seljaka, zemljoradnika i stocara, koji su svojim vilama i volovima pretili da sruse Nezavisnu Drzavu Hrvatsku. Isto tako, pogledaj u oci svog unuka ili sina ili kcerku, i reci im kako ste se vi Hrvati dokopali tih predela, pazi da ne kazes slucajno istinu koja ce ti stajati na dnu mozga i polako te jesti iz dana u dan! --Po.chetnik 15:55, 5. avgust 2007. (CEST)

Zeka: jel mogu ja da pitam ovog Hrvata nešto...Ako je Draža stvarno bio toliki zločinac, zašto su ga Amerika i Francuska odlikovale ordenjima, i to najvećim koje može da primi strani državljanin??? i to posthumno, ne za života pa da možeš da kažeš da je to bilo neko uvlačenje sa njihove strane!!!!... a gde je Pavelić koji je stvarno bio zločinac?? jel on heroj??? NIJE!!!...ali Dragoljub Mihailović je vođa prvog pokereta otpora u Evropi!!!! istorijska činjenica!!! to što je bilo stvarno četnika koji su činili zločine, to je duga priča, to su činili četnici Koste Pećanca, pa su se čak usudili i neki pripadnici Ljotića da se nazivaju četnicima, ali Draža se ogradio od njih mnogo pre, zato su se pripadnici njegove vojske nazivali ili Ravnogorcima ili Dražinovcima....to što vi hoćete da nastavite komunističku ideju da izjednačite četnike sa ustašama, neće vam uspeti, vi ste imali ustaše u mnogo većem broju, nego što smo mi imali takve zlotvore u vidu Pećanca i Ljotića....

Delijin komentar

Članak je predug i preopširan sa mnoštvom manje važnih i nevažnih detalja (u prvoj rečenici se detaljno opisuje gde se nalazi Ivanjica, Mihailovićevo rodno mesto, iako je trebalo samo navesti "Rođen u Ivanjici (Srbija)" sa poveznicom ka Ivanjici i gotovo). Onda, detaljno se opisuje ko je bio pop na Mihailovićevom krštenju, a ko je bio kum, pa čak i to da nije navedeno kumovo ime i prezime, već samo ime! Aman ljudi, kome je to važno?!

Detljano se navodi rososlov Mihailovićevih roditelja, pa zanimanje oca, kuma . . . Pa da li su se njegove sestre udavale, da li su imale dece . . . Da li su to bitni podaci za biografiju Dragoljuba Mihailovića?

A u vezi s gorenavedenim: Predlažem da svi saradnici Vikipediji ubuduće u svojim biografskim člancima, na kraju članka postave odeljak Zanimljivosti u koji bi stavili sve manje važne ili nevažne podatke iz života ličnosti iz članka sa sve podacima koliko se ko puta ženio, koliko je imao dece (bračne i vanbračne), koliko je imao unuka, praunuka i čukununuka, kako mu se zvala tašta, u kakvim odnosima je bio sa tazbinom, da li mu je žena švrljala, kako se zvao kum na venčanju, a kako na krštenju svakog deteta, koji broj cipela je nosio, boja očiju i kose, razni telesni nedostaci . . .). Članci bi se rasteretili tog "sneća", a onaj koga zanimaju takve pikanterije, može odmah preći na taj odeljak i zadovoljiti svoju znatiželju.

U ovom "enciklopedijskom" članku Dragoljub Mihailović se celo vreme imenuje i navodi kao Draža, pa imamo Draža je uradio ovo, Draža je uradio ono, Draža je dobio ovaj orden . . . Ljudi moji, on je Dragoljub Mihailović, odmila Draža ili Čiča, i pravi enciklopedijski članak nikako ne trpi "intimiziranje" sa "glavnim likom" i oslovljavanje odmila kao što je Draža, Drakče ili Čiča. U ovom slučaju on je ili Dragoljub Mihailović, ili Draža Mihailović ili samo đeneral (general) Mihailović! Pisac enciklopedijskog članka mora imati izvesnu intelektualno-emocionalnu distancu prema liku i delu ličnosti iz članka, inače ćemo zbog takvog stila i pristupa dobiti (i u ovom slučaju smo to i dobili, usprkos odličnoj argumentaciji) propagandni članak koji jedino može da se postavi na sajt neke organizacije koja slavi lik i delo dotičnog, ali nikako ne može da bude deo jedne enciklopedije. Zatim, raznorazne Mihailovićeve izjave i govori. To ne ide u članak, već se ti govori stave u neki drugi deo Vikipedije, a naprave se veze prema njima. Ovako dobijamo programski, ideološki obojen članak.

Zatim, jezik enciklopedijskog članka mora da bude jasan, precizan, rekao bih "suv", bez poetskih stilskih izleta i literarnih figura.

Čast Đeneralu, ali, članak je u meni izazvao kontraefekat i siguran sam da su gospoda iz SČP ili SRS izuzetno zadovoljna plodnom i uspešnom saradnjom između njihovog propagandnog odeljenja i Vikipedije. Nit orali, nit kopali, a dobili su članak koji bez ikakvih izmena postaviti na počasno mesto na svom sajtu!

--delija 09:58, 9. avgust 2006. (CEST)

Niko nije rekao da se članak ne sme menjati, svi samo ostavljaju komentare i ne diraju članak kao da je "zaključan" iliti ne znam ni ja šta. Pošto smo imali dozvolu sa tog sajta odatle je tekst i preuzet i dopunjen još mnoštvom informacija. Po meni, što više informacija to bolje, sve su vezane za osobu o kojoj se piše i ne vidim šta tu ima sporno. Naravno, svako ima pravo na izmene i dopune članaka i to niko ne osporava. --SašaStefanović • 12:56, 9. avgust 2006. (CEST)

Nemam nameru da počinje s prepravkom članka jer bi to bio ogroman posao (u slučaju da primenim svoje gorenavedene kriterijume). Ja stvarno nemam vremena (trenutno) da se tog prihvatim. Pošto su Sašini i moji stavovi dijametralno suprotni s obzirom na količinu informacija koju treba da sadrži neki članak, mislim da je najpametnije da sređivanju članka (u stilskom pogledu najviše, a takođe i u sadržajnom) pristupi neko ko bi pogodio "zlatnu sredinu". Ako takav postoji. I ako se neko uopšte hoće i sme prihvatiti tog nezahvalnog posla. U svakom slučaju, članak o Dragoljubu Mihailoviću je, po mom skromnom mišljenju, LOŠ.

--delija 14:50, 9. avgust 2006. (CEST)

Onda se verovatno razlikujemo i u sledećem mišljenju. Ja npr. kad tražim informacije o nekoj osobi očekujem da ću pronaći što više informacija, naravno prvobitno one osnovne, ko je i šta je bio taj i taj, kad i gde je rođen, šta je radio, čime se bavio, ko je bio pop koji ga je krstio :) itd. Dakle, po meni mnoštvo različitih informacija ne može nikako da škodi, a ono što ne škodi znači da koristi. Znači volim da vidim u članku i poneku zanimljivost iz života, neke citate, veze ka daljim čitanjima (Spoljašnje veze) itd. Takav članak je npr. prvi kojeg sam se setio Nikola Tesla, naravno ovim ne želim ni u kom slučaju da poistovećujem ove dve ličnosti, ali članci su mi slični po informacijama i onome što mene zanima, i u jednom i u drugom svako može dovoljno da se informiše ukoliko ga zanima toliko informacija i ukoliko je voljan pročitati. Naravno, one koje zanima samo kratko mogu da pročitaju samo prve dve-tri rečenice i to će im biti dovoljno. Toliko od mene u ovom javljanju :). --SašaStefanović • 15:07, 9. avgust 2006. (CEST)

---

Naravno da se razlikujemo. To je bili očigledno i u prethodnim tekstovima. MOžda je rešenje u tome da se sve te manje važne informacije smeste u odeljak koji bi se zvao npr. Zanimljivosti i to na kraju samog članka, a da u glavnom članku ostanu najvažnije i najrelevantnije informacije o toj ličnosti. Ovako, samo gomilanje informacija različitog stepena važnosti u nekom članku daje tom članku dozu neozbiljnosti i nedovršenosti, što, naravno, ne bi trebalo da budu osobine dobrog enciklopedisjkog članka.

--delija 15:24, 9. avgust 2006. (CEST)

Završna reč Mihailovića

To je za Izvore, naravno, uz valjane reference. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 19:05, 11. oktobar 2006. (CEST)

Pa to već ima na izvorima, ja sam postavio davnih dana. Vidi ovde. --SašaStefanović • 22:24, 11. oktobar 2006. (CEST)

P.S. Ko o čemu baba u uštipcima :) --SašaStefanović • 22:24, 11. oktobar 2006. (CEST)

O Čiči sve najbolje.

POV

Potrebno je izbaciti sve neenciklopedijske rečenice i dati izvore. I oni citati na kraju nemaju šta da traže ovde, jer i njegovi protivnici imaju šta da kažu o ovome. A neko pre mene je već osporio tačnost BokicaK ^{Got something to say?} 17:45, 8. јануар 2007. (CET)

Još jednom, mislim da su citati nepotrebni. --BokicaK ^{Got something to say?} 10:17, 21. januar 2007. (CET)

Literatura

Ako neko želi da se informiše o Draži Mihailoviću i srpskom četničkom pokretu neka pročita njegovu biografiju u knjizi Koste nikolića eminentnog srpskog istoričara za savremeno doba. korisnik:vojvoda

Poternica????

Postoji gotovo identicna slika poternice za Mihajlovicem kao i za Titom, s tim sto je ona za Titom (bar se tako cini) skenirana. Zeleo bih objasnjenje. Da li su u pitanju dve nalikujuce poternice, ili je neka napravljena obradom one druge?

Koliko je meni poznato, te poternice su izdate zajedno, a moguće i na jednom plakatu. Kakogod, nisam u ovome relevantan, pa bi bilo dobro da neko upućeniji da odgovor. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 12:14, 8. februar 2007. (CET)

To su dve različite poternice. Štampane u isto vreme. Ista je suma i tekst samo su slike različite. U tom momentu Nemci su tražili i jednog i drugog. --Goldfinger 13:00, 8. februar 2007. (CET)

Nije potpuno isti tekst ali je vrlo sličan. --Vojvoda 15:37, 3. maj 2007. (CEST)

Obraćam svim komentatorima. Vi ste obična skupina neozbiljnih historičara-amatera. Svako se drži svoje istine, a tako do kakve takve isitne nećemo doći. Svi imamo, nažalost, djeodove koje je neko jurio u Drugom svjetskom ratu, pa razumijem da smo itekako subjektivni kad govorimo o ovom poglavlju povijesti

Težak posao

Evo, Vikipedijanci Ja ću ga malo doterati i to isključivo na osnovu dokumenata. Hteo sam i ranije to da učinim, ali sam, pustio da vidim kako će se stvari odvijati. Treba ga napraviti kao da izgleda da se čita sa neutralne tačke gledišta. Zaista je članak težak za pisanje. Dakle, potrebno je da nema one vagice koja govori protiv njega, odnosno za njega već neka sredina.

--Korisnik:A.Dinčić

Uzaludan posao

Pisati enciklopedijske tekstove na osnovu dela Miloslava Samardžića je besmisleno, jer je čovek patološki lažov, a navođenje njega u literaturi sramota za Vikipediju.--Gorran 00:25, 12. mart 2007. (CET)

Imaš možda pouzdan izvor koji ga diskredituje? --Dzordzm 00:52, 12. mart 2007. (CET)

Ne vredi se njime baviti, veruj mi. Kad god svratim na sajt Pogleda, zapanjim se koja je to bezgranična bezbrižnost prema činjenicama. Npr., nekidan je nešto napisao o ubistvu majora Atertona - za koje su britanski izvori označili kao verovatnog krivca četnika Spasoja Dakića - on tu jednostavno na mesto četnika Spasoja Dakića stavi partizanskog funkcionera Radoja dakića, i njegovi čitaoci opet srećni, partizani opet krivi.

Sve što on piše su čiste bajke. Juče je npr sastavio jednu horor bajku o masakru u Vraniću u kojem su četnici Avalskog korpusa masakrirali 72 civila, od petomesečne bebe do 87-godišnjeg starca. Njegovu bajku o tom događaju ne vredi ni prepričavati...

Ili presne laži za potpune neznalice tipa kako su četnici u novembru i decembru 1944. napadali Nemce i ustaše u Tuzli. (Tuzlu su partizani konačno oslobodili 16. septembra 1944., a sve do kraja marta 1945. ređali su se nemački i četnički napadi na Tuzlu)...

Tamo kod njega su inače proglasili Kostu Nikolića za "komunističkog istoričara"... Dno dna, prijatelju.

Što se tiče verodostojnih izvora, lako ću ti naći neki za bilo koju njegovu tvrdnju koju odabereš...--Gorran 02:22, 12. mart 2007. (CET)

Zašto se ne piše o komunističkim zločinima neposredno nakon „oslobođenja“. Po savremenim istraživanjima stradalo je oko 10 000 pripadnika srpskog građanstva (među njima i ljudi koji se mogu svrstati u elitu srpskog društva).--Vojvoda 15:39, 3. maj 2007. (CEST)

A zašto se ovo pitanje postavlja ovde? Njemu je mesto na trgu. Niko ti ne brani da pišeš o tome, vojvodo. Slobodno zasuči rukave pa piši. --Maduixa kaži 15:46, 3. maj 2007. (CEST)

tzv SREBRENICKI ZLOCIN

Prestanite da gledate toliko tv, pogotovo b92. Knjigu u sake i citajt: Aleksandar Pavic,Zabranjena istina o Srebrenici(zasnovana na stranim izvorima poput Dzareda Izraela, Srebrenica research group, profesori kanadskih i americkih univerziteta, novinari(Tara McCormack). Posetite www.tenc.com(the empiror new clothes)itd... Svi oni govore o udruzenoj muslimansko-americkoj propagandnoj akciji. Jedan profesor iz knjige(trenutno mu se ne secam imena ali cu ga kasnije navesti izjavio je: Srebrenica je najveci trijumf propagande.... --Srbski vitez 17:12, 30. septembar 2007. (CEST)

Istina o sadržaju "Instrukcija"

Nisam čitao prethodne teme na ovoj stranici, pošto ih ima dosta, te vas stoga molim za razumijevanje. Kao što sam i napisao u naslovu, zanima me istina o sadržaju navodnih Dražinih "Instrukcija". O njima sam čitao na engleskoj Vikipediji, ali sam primjetio da je npr. faksimile o njima stavio neki musliman. Ovdje o njima nema pomena. Ako su postojale i ma kakav njihov sadržaj bio treba ih staviti i ovdje, istine radi. --Cikicdragan (razgovor) 16:31, 15. januar 2009. (CET)

Mislim da je problem u tome da je jedini izvor koji imamo za Instrukcije "Zbornik NOR-a" i da to, po nekima, nije dovoljno verodostojan iѕvor. Mislim da se ne zna gde je i u kom arhivu original Instrukcija. Ako se to sazna onda je njihova autentičnost mnogo izvesnija. --As286 (razgovor) 08:26, 16. januar 2009. (CET)

Drago mi je da ste obratili pažnju na ovu temu. I Vi i korisnik Kraljević Marko koji mi je odgovorio na mojim stranicama za razgovor. I ja smatram da je problem u relevantnosti izvora. Pošto je, naravno, postojala težnja da se poraženi pokažu u gorem svjetlu od onog objektivnog. Ako je zaključivati po onome što ste napisali, ovo nije samo problem Vikipedije, već Istorije kao nauke. Ko je više zainteresovan o ovoj temi, može pogledati odgovor gore pomenutog korisnika na mojoj stranici za razgovor. --Cikicdragan (razgovor) 23:48, 16. januar 2009. (CET)

Rehabilitacija generala Draže Mihailovića

Okružnom sudu u Beogradu u četvrtak, 26. februara, podnet je zahtev za rehabilitaciju generala Draže Mihailovića. Zahtevom za rehabilitaciju Draže zatraženo je poništenje presude kojom je posle Drugog svetskog rata Mihailović osuđen na smrt, a prethodno su mu oduzeta sva građanska prava. U zahtevu za rehabilitacijom, se navodi da Mihailoviću u sudskom postupku nisu bila omogućena osnovna ljudska prava. Okružni sud bi uskoro trebalo da donese presudu povodom ovog zahteva.

Datum rođenja

Dragoljub Mihailović nije rođen 26. aprila, kako stoji u viki članku, već 27. aprila - tako stoji i u navedenoj literaturi koja je korišćena pri pisanju ovog članka.

Hvala na skretanju pažnje,popravljena je omaška oko datuma u članku. Crni Bombarder!!! (†) 21:18, 27. april 2009. (CEST)

U svakom slučaju, ono što piše u ovom članku je nemoguće -- da je rođen 27. aprila po novom (14. po starom) kalendaru. Ukoliko u crkvenim knjigama piše da je rođen 14. aprila po starom kalendaru, onda je to 26. april po novom, s obzirom na to da je u devetnaestom veku razlika među kalendarima bila 12 dana, a u dvadesetom i dvadeset prvom veku kalendari se razlikuju za trinaest dana. Očigledno je da je neko kasnije nespretno preveo 14. u 27. april pogrešno dodavši 13 dana.

Na suđenju je Mihailović naveo 28. avgust 1893. kao svoj datum rođenja. --Rastko Pocesta (razgovor) 18:54, 2. septembar 2011. (CEST)

Oznaka POV

Radim na sređivanju ovog članaka oko 20 dana, pa imam jedno pitanje za administratore. Da li postoji šansa da se sa članka skine oznaka POV?--Svift (razgovor) 19:15, 2. maj 2009. (CEST)

Videcemo. -- Bojan  Razgovor  23:26, 2. maj 2009. (CEST)

Današnje izmene

Zašto su uklonjena dva paragrafa teksta? --Dzordzm (razgovor) 23:18, 11. maj 2009. (CEST)

Da li misliš na podčlanak „Nastavak borbe i zarobljavanje“?--Svift (razgovor) 11:33, 12. maj 2009. (CEST)

Nova saznanja

Pronađena tajna arhiva o Draži piše u listu Blic od 6. juna 2009. u članku pod naslovom „Pronađena arhiva o streljanu Draže“ (blic je novina koja je bliska vlastima), a i list Pres piše isto u članku pod nazivom Grobnice svuda po Srbiji.--Svift (razgovor) 01:29, 7. jun 2009. (CEST)

Istina ili ne?

Prvi put pisem na ovakvoj stranici i nadam se da cu uspjesno "ubaciti" komentar. Nisam jos sve procitala, no neke sitnice koje jesam me kao covjeka iritiraju. Propaganda o propagandi oko Srebranice i pokusaji nametanja neke mucke sa strane Muslimana je meni neprihvatljiva. Malo je glupo da se na temi o Mihailovicu pise o tome, kao sto je bez veze negiraju srecbrenicke zrtve, ma ko bio kriv za njihovu nesrecu i nesrecu onih koji za njima zale. Zeblude pisane kroz istoriju ce se tesko ili nikako ispraviti. Citajuci neku literaturu pitam se da li je i Draza bio bradato cudoviste kakvom ga je pokazala nasa SFRJ? Meni se cini da je tu istorija dobro potegla da od jednog covjeka napravi totem sramote jednog naroda.Znajuci za mnoge prevare, pa teko i prevare poslijeratnog sistema i nacina vodjenja drzave, ne bi me cudilo da je ljaga bacena na njega ista ona ljaga koju su tuzitelji htjeli sprati sa sebe. Ne stojim na nekoj strani, ni politickoj , ni nacionalnoj, ni religioznoj. Stojim na strani istine koja je teska za dokazati pogotovo kad se optuzenom to ne dozvoli. Kada se uhapsi jedan general, ma koji, u svrhu odbrane trebalo bi mu omoguciti sva sredstva, a ne sputavati ga u tome. Da li je optuznica bila realna i da li je on kriv i zasto, neko ce valjda razotkriti. Moje licno misljenje je da je citav drigi svjetski rat na nasim terenima dobro isplanirani marifetluk velikih sila, iskoristavanje naseg balkanskog, juznjackog temperamenta u svrhu stvaranja velicine drugih. Nase lakovjerstvo nas je i dovelo do krvoprolica, bratoubilackog horora i to prokletstvo nas i danas prati. Mozda je u ime toga osudjen i pogubljen neko ko je znao mnogo vise od nacistickih sluga koje su godinama prije rata zajedno sa Musolinijem imale cak i plan logora u kojima je sistematski unistavan i njegov narod.Mozda je on samo htio , kao profesionalni vojnik, braniti drzavu kojoj je sluzio...mozda, ne znam. Mozda ni partizani nisu bili nevini junaci koji su nam donijeli slobodu? Nadam se da cemo svi jednom saznati bar dijelic istine. Jedan dio svi dobro znamo, a to je da smo lako paljiv narod, spreman da za laznu slavu otkinemo glavu bratu, progonimo komsije, palimo crkve i dzamije...strasno! Kad kazem nas narod, mislim na sve one od Vardara pa do Triglava...isti smo mi.

Sabotaža

Pročitao sam tekst,i već na prvi pogled mi se čini kao da neko namerno sabotira ovaj članak.--213.137.111.219 (razgovor)

Grob Dražinog sina

U jeku potrage za grobom Draže Mihailovića izgleda da je pronađen grob njegovog sina Vojislava.[2] („Večernje novosti“, 11. septembar 2009.) --Đorđe Stakić (r) 13:44, 12. septembar 2009. (CEST)

Očajan članak

Znam da je ovo srpska Wikipedia, ali je ipak Wikipedia kvragu. Neću da se uplićem previše jer vidim da je situacija katastrofalna glede neutralnosti, preporučam samo da se sagledaju gole činjenice - čovjek je surađivao sa Osovinom radi čuvanja svojih snaga. Dakle surađivao je sa Osovinom. Ne govorim bez veze, I verujte da mi ovo nije prvi put na Wikipediji. Reference:

• Tomasevich, Jozo; War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: The Chetniks, Volume 1; Stanford University Press, 1975 ISBN 978-0-8047-0857-9 [3]
• Cohen, Philip J., Riesman, David; Serbia's secret war: propaganda and the deceit of history; Texas A&M University Press, 1996 ISBN 978-0-89096-760-7 [4]
• Ramet, Sabrina P.; The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918-2005; Indiana University Press, 2006 ISBN 978-0-253-34656-8 [5]
• Tomasevich, Jozo; War and revolution in Yugoslavia, 1941-1945: occupation and collaboration, Volume 2; Stanford University Press, 2001 ISBN 978-0-80473-615-2 [6]

--93.143.42.75 (razgovor) 22:38, 14. februar 2010. (CET)

Hari Truman

Prosto je nemoguće da američki predsednik odlikuje saradnika Osovine! Hari Truman je posthumno odlikovao generala Dražu sa Legijom za zasluge prvog stepena, rang za vrhovne komandante. Američki predsednici su tada a i sada najobavešteniji funkcioneri u svetu. Truman je Draži dodelio orden na osnovu preporuke samog pentagona, koji je prethodno oformio komisiju i na osnovu izveštaja te komisije Truman je potpisao ukaz o odlikovanju. Komisija je prikupila sva dokumenta o Draži kako od američkih vojnih i civilnih obaveštajnih službi tako i od stranih. Amerikanci su tada imali u posed i zaplenjena nemačka vojna dokumenta. Da su u njima našli bilo šta što bi kompromitovalo Dražu u smislu njegove saradnje sa Osovinom taj orden mu nikada ne bi bio dodeljen. Dražina vojna karijera kao i svakog drugog oficira može se rekonstruisati na osnovu odlikovanja. Inače, u Americi ima pravo da piše bilo ko i šta hoće pa tako i taj Jozo Tomašević. Amerika je slobodna zemlja koja se u vezi Draže izjasnila 29. marta 1948. --Svift (razgovor) 21:12, 17. april 2010. (CEST)

Evo šta piše o Legiji za zasluge na engleskoj vikipediji Legion_of_Merit i svako može videti gde je tu Dražino mesto.--Svift (razgovor) 21:29, 17. april 2010. (CEST)

Molba

Molim administratore da blokiraju neregistrovanog korisnika koji vandalizuje u poslednjih pola sata ovaj osetljivi članak ili da zaključate stranicu na neko vreme! --Svift (razgovor) 12:31, 8. maj 2010. (CEST)

Oćeš da kažeš da je Mihailović bio "mila nana" i da nije pravio ratne zločine, zaobilazeći da je ubio na hiljade nedužnih ljudi i + sarađivao sa okupatorom??? --79.175.94.58 (razgovor) 12:50, 8. maj 2010. (CEST)

Pošto vidim da si upućen u istoriju ratovanja onda ti je sigurno poznato da sve zaraćene strane u sukobu vrše ratne zločine. Ako želiš da pišeš o ratnim zločinima prvo se registruj pa onda kreni na posao.

Ovo su članci koje treba srediti:

• Zločini četnika u Drugom svetskom ratu
• Zločini partizana u Drugom svetskom ratu

Ali pošto su ovo osetljive teme moraš da budeš neutralan i nesmeš da dozvoliš sebi da se prikloniš jednoj strani! --Svift (razgovor) 13:11, 8. maj 2010. (CEST)

Izvori za odlikovanja!?

Bilo bi dobro da navedete izvore za Mihailovićeva odlikovanja ako takvi postoje. Primjerice sad sam u knjizi M. Kurapovne "Shadows on the Mountain", na 31. stranici, naišao na smjelu izjavu kako je Draža Mihailović na solunskom frontu kao jedini u diviziji primio ni manje ni više nego - Victoria Cross! Pokušao sam to provjeriti i naravno nema ga u registru primatelja ni za tu medalju kao ni za Military Cross niti Distinguished Service Order. Prema tome koji bi to "Engleski Vojni krst", kako ste ga ovdje naveli, bio u pitanju? Na što ste točno mislili kada ste to napisali? Pozdrav, Kolpo sa hrwiki

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 95.178.205.192 (razgovor • doprinosi) | 15:05, 19. jul 2010 Ministrar odbrane Šutanovac je prošle godine, marta 2009. godine na osnovu Uredbe Vlade R. Srbije o skidanje oznake strogo poverljivo sa svih dokumenata o slučaju Draže Mihailovića ustupio državnoj Komisiji za otkrivanje Dražinog groba dokument koji je tom prilikom nađen po njegovom prethodnom zahtevu u Vojnom arhivu. Radi se o Dražinom personalnom dosiju (Karton ličnih i službenih podataka oficira (vojnih činovnika), koje je vodilo Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije. Dosije je zaveden pod brojem K-1034/389. On sadrži osnovne podatke, imena, godine, mesto rođenja, imena roditelja, dece, žene, mesta službovanja, činove, odlikovanja, nagrade, kažnjavanja, učešće u ratovima. Na osmoj strani Dražinog personalnog dosijea nalazi se rubrika poda nazivom "Broj i datum ukaza kojim je odlikovan, našim (stranim) odličjem ili zaslugama. U toj rubrici je zavedeno i odlikovanj koje tebe zanima. U rubrici je sedmo po redu i doslovce stoji: U 1917. godini bez ukaza Engleskim vojnim krstom. O otkriću Dražinog predratnog dosije pisala je i štampa [7]. A ja eto nabavih kopiju istog. Ono što ja znam kako je Draža dobio ovo Englesko odličje je sledeće. Engleski komandant na Solunskom frontu se obratio komandantu srpske divizije, u kojoj je kao mlad oficir služio Draža, sa namerom da po njegovom nahođenju izabere jednog svog hrabrog vojnika, kome će biti uručen britanski orden. Komandant je postrojio vojnike uz prisustvo britanskih oficira i bez mnogo razmišljanja prozvao potporučnika Dražu da istupi iz stroja. Tako se na Dražinim grudima našao Engleski vojni krst.--Svift (razgovor) 16:47, 19. jul 2010. (CEST)

Tada srpski i hrvatski oficiri na službi u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci nisu znali engleski jezik pa ni tačan naziv tog stranog odličja, pa je verovatno neki brkati oficir upisao u rubriku Engleski (dali mu ga Englezi) vojni (dali mu ga engleski vojnici) i krst (liči na krst) -))) Postoji fotografija na kojoj je Draža sa svim svojim odlikovanjima. Mislim da se na njoj vidi i taj Enleski vojni krst ali nemam fotke tih originalnih odličja da ih uporedim.--Svift (razgovor) 17:00, 19. jul 2010. (CEST)

Malo pre sam ipak krenuo u istraživanje kako bi saznao o kom je zapravo britanskom odličju reč. Uporedio sam fotografiju koja je objavljena u "Albumu đenerala Draže", Pogledi, Kragujevac, 2008. Na 23 strani tog albuma nalazi se fotografija Draže Mihailovića sa svim odlikovanjima. Tu sam fotku uporedio sa ovim člancima na engleskoj viki. I došao do zaključka da od ovih odlikovanja nijedno ne liči na Dražino britansko odličje:

http://en.wikipedia.org/wiki/Victoria_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Distinguished_Service_Cross_(United_Kingdom)

http://en.wikipedia.org/wiki/Air_Force_Cross_(United_Kingdom)

http://en.wikipedia.org/wiki/Royal_Red_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Conspicuous_Gallantry_Cross

http://en.wikipedia.org/wiki/Elizabeth_Cross

Ali zato ovaj JESTE, 100 odsto, liči kao kao da je pljunut! Po mom skromnom mišljenu možda i naljepše britansko odlikovanje.

http://en.wikipedia.org/wiki/Military_Cross

--Свифт (разговор) 17:51, 19. јул 2010. (CEST)

Тајна Дражиног гроба

Изгледа да се решавају неке ствари око откривања Дражиног гроба, јер се сада преводе британска документа која се тичу саме егзекуције као и места укопа пишу новости.--Свифт (разговор) 23:49, 30. август 2010. (CEST)

"dražin grob"

ne želim previše da iznosim svoja mišljenja o ulozi draže mihailovića i jedinica pod njegovom komandom ali moram reći par stvari...

kao prvo... dokumenta britanske obaveštajne službe daće neke "odgovore" koji su manje-više poznati i koliko vidim tiču se mesta streljanja...

kao drugo... siguran sam da njegov grob neće biti pronaćen pošto su se sve zemlje "pobednice" nakon drugog svetskog rata obavezale da če tela ratnih zločinaca nakon streljanja biti spaljena a pepeo rasut kako mesto gde su pokopani ne bi narednim generacijama ne bi služila za "hodoćašće"...

kao treće... http://www.isi.mod.gov.rs/vojni_arhiv02/arhivska_gradja1.php?lang=sr

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Schroeder (razgovor • doprinosi) | 09:11, 10. septembar 2010

Kao četvrto...Vlada Republike Srbije je osnovala Komisiju kako bi otkrila Dražin grob.--Svift (razgovor) 13:59, 10. septembar 2010. (CEST)

Evo još podataka o Dražinom grobu: [8] i [9], za one koji se bavi istraživanjem ove teme. --Đorđe Stakić (r) 14:19, 10. decembar 2010. (CET)

još jedan link na istu temu --Đorđe Stakić (r) 17:01, 10. januar 2011. (CET)

[10] i ovaj. --Đorđe Stakić (r) 13:40, 17. januar 2011. (CET)

Hvala ti za linkove ali meni su te informacije/dezinformacije odavno poznate. Očigledno da se još uvek ne zna mesto Dražinog streljana i groba i da su sve to špekulacije. Još ranije sam na ovu temu ostavio komentar na ovoj stranici [11]. Ovde se mogu videti sva moguća mesta lokacije groba koja su u opticaju [12] Iz svega toga teško se može nešto uneti u članak a da ne bude kontraverzno, tipa jedan oznaš je izjavio da se nalazi tu i tu, a drugi tu i tu. Međutim, moglo bi da se napiše da je vlada osnovala komisiju za otkrivanje Dražinog groba, kao i da je SNO iz Čikaga ponudila nagradu od 100 hiljada dolara onome ko pronađe Dražin grob, i da je Vlada Mirka Cvetkovića donela uredbu da se sa svih tajnih dokumenata u slučaju Draže skine oznaka tajnosti. A, ako komisija zvanično nešto objavi onda to treba dodati u članak. Činjenica je da nisu ni jednu lokaciju počeli da istražuju i sondiraju, nešto puno čekaju bre -)--Svift (razgovor) 11:30, 3. februar 2011. (CET)

29. oktobar

Javlja mi se da će Draža za koji dan biti rehabilitovan... -) Američki pilot svedoči za rehabilitaciju đenerala Draže --Svift (razgovor) 22:07, 26. oktobar 2010. (CEST)

I ovde: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/213886/Svedocicu-u-korist-generala-Draze --Đorđe Stakić (r) 09:02, 27. oktobar 2010. (CEST)

„Drugi susret je bio duži, trajao je oko sat vremena. General Mihailović je opisivao svoju sklonost ka Americi i njegove nade za budućnost, kada će Amerikanci doći da pomognu njegove snage u Jugoslaviji“. Ovom izjavom pilot upravo potvrđuje ono što sam već naveo u članku, a to je da je Draža očajnički želeo angloameričko iskrcavanje. Na tome je radio veći deo rata, ali politika velikih sila u Teheranu je učinila svoje. I ugledni profesor, bivši predsednik vlade Slobodan Jovanović na više mesta to potvrđuje, evo jedne Poruke. Drugi rat na ovim prostorima je bio jednostavan, ukratko se može opisati na sledeći način, a to je da se Draža strateški zalagao za angloameričku invaziju na Jugoslaviju a Tito za sovjetski. Došli su ovi drugi. Na ovom sajtu ima biografija tog američkog pilota [13]--Svift (razgovor) 20:18, 27. oktobar 2010. (CEST)

• Evo još nekoliko tekstova u Politici na ovu temu [14], [15], [16]. --Đorđe Stakić (r) 11:28, 8. novembar 2010. (CET)

Nekako se ne mogu složiti oko ovako jednostavne podjele Draža - Zapad, Tito - Sovjeti. E sad, iz Titovih govora za vrijeme rata se primjerice vidi i više nego jasno da se idejno skoro potpuno naslanjao na Sovjete, ali mislim da svi dokumenti i svjedočanstva iz prakse pokazuju da je efektivno bio pod utjecajem zapada. Prvo kod Tita su kao vojne misije prethodno došli tzv. Zapadni saveznici, a tek mnogo kasnije Sovjeti i to uglavnom zato što su tu već bili - zapadnjaci. Drugo Zapadni saveznici su imali mnogo veću ulogu u oblikovanju Titove strategije od Sovjeta. Treće, Zapadni saveznici su također sudjelovali u oslobađanju Jugoslavije, na Jadranu, gdje su uspostavili i određene baze, primjerice Vis, Zadar... Četvrto, Crvena armija je sudjelovala u oslobađanju Jugoslavije na sjeveru Srbije, ušla je, ali i izašla iz zemlje i koliko god bio njen veliki značaj u operaciji za oslobođenje Beograda mislim da se ne može reći da je ona izvršila invaziju na Jugoslaviju. Da, svakako da je instaliranje Tita u Beogradu uz pomoć Crvene armije stavilo ogroman uteg na vagi na stranu partizana, ali mislim da se ne smije smetnuti s uma da je Tito ipak imao podršku na cijelom teritoriju Jugoslavije i od svih etničkih skupina dok je Draža imao podršku skoro pa samo od Srba, i to čak ne svih. Ukratko, bez obzira na veličinu pomoći izvana mislim da se i dalje slobodno može reći da su narodi Jugoslavije ipak oslobodili sami sebe, gledano i po broju boraca i po postotku oslobođenog teritorija teritorija, nešto što smatram da Draža iz više razloga nije bio u stanju provesti i radi čega je od samog početka imao strategiju čekanja presudne pomoći izvana. Pozdrav, Kolpo.

Evropa 1. maja 1945.

Zdravo Kolpo, drago mi je da se interesuješ za ovaj istorijski period koji je odredio sudbine svih ljudi na ovim prostorima sve do danas. Podela koju si naveo je upravo takva a ono što danas zbunjuje laike jeste Titova bliskost sa Zapadom tokom Hladnog rata pa većina misli da su takvi odnosi bili od samog početka. Tito je postao umereno blizak sa Zapadom tek posle sukoba sa Staljinom 1948. a vezu sa Zapadom je uspostavio tek 1950. Od 1944. pa do 1950. zemlja je prošla najgoru sovjetizaciju, u smislu oduzimanja zemlje, imovine, nacionalaizacije, kolektivizacije, uspostavljanja jednopartijskog sistema, uskraćivanje ljudskih prava i dr. Jedina mogućnost KPJ sa Titom na čelu tokom rata da dođu na vlast i izvrše revoluciju i pobede u ratu jeste bila invazija Crvene armije. Da li su oni mogli drugačije to da ostvare? Crvena Armija je krajem septembra 1944. ušla u Jugoslaviju, prema sovjetskim izvorima 450.000 vojnika i za manje od mesec dana došla do Drine i Šida. Bugarska armija koja je preko noći od fašističke okupatorske armije postala saveznička i sovjetska "zauzela" je Makedoniju, teritoriju na kojoj su bili tokom celog rata, ali to je neka druga tema. Tito se pred invaziju nalazio u Štabu Crvene armije u Temišvaru, a pre toga boravio je u Moskvi kod Staljina, tako da priča da su ga Rusi doveli u Beogradu je tačna. Većina naroda su bili antikomunistički nastrojeni, velika je neistina da su narodi želeli KPJ i Tita. Kada je Crvena armija zauzela Beograd i upostavila Tita na vlast posleratna sudbina Jugoslavije je bila zapečaćena. Vis i Zadar su pre rata pripadali Italiji tako da Zapadni saveznici su sa strane legitimnosti bili na teritoriji Italiji koju su prethodno zauzeli. Britanci su na Visu uspostavili svoju vojnu bazu za snabdevanje partizana prema sporazumu iz Teherana sa Staljinom. Bez pomoći Crvene armije i Bugara front u Sremu ne bi bio probijen a to se desilo tek aprila 1945. isuviše kasno. Kojeg datuma je oslobođen Zagreb? Na slici možeš videti mapu Evrope i teritorije koje su Nemci držali nakon 1. maja 1945. Prema ovome možeš zaključiti samo jedno a to je da Nemci nisu bili poraženi na drugim frontovima pitanje je da li bi bili isterani iz Jugoslavije. Mit da smo sabi sebe oslobodili stvoren je tek nakon sukoba sa SSSR 1948. Tada se pristupilo reviziji i samohvali, koju najbolje oslikava pisanje posleratne štampe. Tako su dnevne novine 20. oktobra 1945. na naslovnim strana stavile naslov "Na današnji da Crvena armija oslobodila Beograd". 20. oktobra 1946. "Na današnji dan Crvena armija oslobodila Beograd". 20. oktobar 1947. "Na današnji dan Crvena armija i partizani oslobodili Beograd". 20. oktobar 1948. "Na današnji dan partizani oslobodili Beograd". Kasnije, nakon dnevnih novina, reviziji i samohvali, pristupili su državni istoričari. Danas, mladi ruski istoričar, Aleksej Timofejev, koji je završio Lomonosov, a pre izvesnog vremena odbranio doktorat na filološkom fakultetu u Beogradu radi na razbijanju ovog modernog mita koji se ukorenio na ovim prostorima.--Svift (razgovor) 11:10, 11. novembar 2010. (CET)

Još nešto, ta "strategija čekanja" kod Draže je prvi put navedena na suđenju od strane tužioca Miloša Minića, kasnije je bilo obavezno navoditi u literaturi da je Draža čekao, čekao i čekao. Na stranu to što su partizani i četnici bili gerilski pokreti a lica koja su završili vojne nauke znaju šta gerile mogu u ratu, a laici se bave mitomanijom. Ovde možeš pročitati stav profesora Jovanovića o mogućnostima gerile, koja je i kraća analiza oba pokreta tokom rata [17].

Takođe, ovde možete čuti tonske zapise Draže i Minića sa suđenja. Originalni Dražin govor je sačuvan, a nakon par minuta uvoda na video klipu koji je postavljen na jutjubu čuće se Minićevi napadi i Dražina odbrana u atmosferi sovjetskog Beograda[18] -) --Svift (razgovor) 12:15, 11. novembar 2010. (CET)

Samo jedno pitanje: otkud to da je vecina naroda bila antipartizanski nastrojena? Drugo, gde je poginulo koja hiljada partizana kod BG? Partizani nisu mogli da osvajaju velike gradove jer nisu imali tehniku za to, niti su bili obučeni. -- Bojan  Razgovor  12:35, 11. novembar 2010. (CET)

Više uzoraka govore da narodi nisu bili za partizane, u Srbije tokom većeg dela rata partizanska aktivnost je bila beznačajna, u Hrvatskoj njihovo ogorčeno savezništvo sa Nemcima na Sremskom frontu, kao i to da u Slavoniji i Zagorju su partizani bili malobrojni, a među muslimanima je postojao takođe jak otklon prema tom pokretu. Stvari se menjaju na kraju rata, tada se menja i strana, više zbog gole egzistencije nego zbog vere u taj pokret. Nakon ulaska Crvene armije pristupilo se obaveznoj mobilizaciji, tako da je pitanje da li su od oktobra 1944. poginuli bili partizani ili mobilisani. Prva veća mobilizacija u Srbiji je izvršena u oktobru, a naredna veća ovog puta za Sremski front izvršena je u decembru 1944. A da je neko odbio da pristupi, popio bi metak dok kažeš keks. Ne samo partizani, nego sve gerile u Evropi nisu bile u mogućnosti da se bore protiv konvekcionalnih armija, odnosno da zauzimaju gradove i dr. Sve ja to razumem samo nisam za glorifikaciju bilo čega, pokreta, ideje, partije ili događaja.--Svift (razgovor) 12:59, 11. novembar 2010. (CET)

Kojih uzoraka? Aktivnosti drugih pokreta su bile još slabije u Srbiji, mada sam davno čitao da južna pruga bila dosta aktivna. -- Bojan  Razgovor  13:14, 11. novembar 2010. (CET)

E ovako, navedi mi jednu nemačku vojnu operaciju protiv partizana u Srbiji od 1942. do 1944? Takođe, u Centralnoj Bosni, Vojvodini, Slavoniji, bugarsku operaciju u Makedoniji. Jedine partizanske teritorije koje se mogu tako smatrati tokom većeg dela rata su bile Kozara, Grmeč, Kordun i Gornja Lika. U isto vreme četnička gerila se protezala na teritorijama, u planinskim predelima NDH (Bosne), od planine Majevice do Motajice na zapadu, Manjače i Vučjaka na jugozapadu i Trebave i Ozrena na severu. Na Tromeđi (Bosna, Lika, Dalmacija). U Istočnoj Bosni i Hercegovini od Romanije preko donjeg toka Drine, Nevesinja na istoku i Trebinja. Neko ko poznaje Bosnu zna da istinu zborim.--Svift (razgovor) 13:39, 11. novembar 2010. (CET)

Ne mogu da navedem, nemam knjigu i ne znam gde sam pročitao. Glavnina partizana iz Srbije su se posle Uzicke republike povukla u Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru. Mogu ti navesti primer za Vojvodinu: Srem (Fruška gora) je bio aktivan, dok su se u Bačkoj i Banatu zbog ravničarskog terena sve svodilo na ilegalce. Okupator protiv njih nije vodio veće akcije od policijskih racija. To nedostatak većih akcija ne znači da nije bilo aktivnosti. Koje akcije i bitke Nemci vodili protiv četnika od 1942 pa do leta 1944, kada se ishod rata već nazirao? -- Bojan  Razgovor  13:52, 11. novembar 2010. (CET)

Bokice, ovo nije stranica za razgovor već starnica na kojoj Korisnik:Svift vodi monolog sam sa sobom, a ponekad mu se pridruži i neko od istomišljenika. To što on priča bi jedino mogao da potvrdi Milosav Samardžić, jer je Svift koristi samo njegovu literaturu i feljtone koje piše u Presu. Što se tiče Srbije, posle povlačenja glavnine partizanskih snaga, aktivnost je bila vrlo živa na jugu Srbije, ali u Šumadiji ne preterano jer je ona bila prešuštena četnicima, koji su harali na ovom terenu. Mada nije da i nije bilo akcija. Što se tiče Crvene armije, ona je ušla i prošla samo kroz jedan deo Jugoslavije, to jest Srbije. A sve ostalo smo uradili mi sami, delom uz pomoć Bugraskih i Albanskih snaga. Bugrai su učestvovali po dogovoru s Rusima, da bi se opravdali za kolaboraciju s Nemcima i da nebi ispalo da se uopšte nisu borili protiv nemaca, pa su poslali deo snaga na sremski front. Da li bi Beograd bio oslobođen bez Rusa? Da, ali bi borbe trajale mnogo, mnogo duže i žrtve bi bile ogromne. Jer NOVj nije raspolagala tehnikom - artiljrijom, tenkovima i avijacijom. --Pinki (razgovor) 14:08, 11. novembar 2010. (CET)

I jedno pitanje za Svifta pošto četniči pokret sebe naziva Jugoslovenskom vojskom u otadžbini - gde su mu pripadnici drugih naroda osim srpskog u ovom „jugoslovenskom pokretu“. Šta se dešavalo sa četničim pokretom i da li je postojao u Makedoniji i Vojvodini? --Pinki (razgovor) 14:16, 11. novembar 2010. (CET)

Hajde da ne koristimo ovu stranicu kao forum. Meni je samo zapalo za oci ono sto sam komentarisao u prvom javljanju ovde. Uzimanje zadravo za gotovo stvari koji se ne mogu objektivno proveriti ne koriste ni diskusiji na stranicama za razgovor, a posebno clancima. -- Bojan  Razgovor  14:27, 11. novembar 2010. (CET)

Za administratora Bokicu. Ja ni jednog trenutka nisam tvrdio da partizana nije bilo na Fruškoj Gori, kao i na Papuku u Slavoniji, ali to ne znači da je celo stanovništvo Srema i Slavonije bilo za partizane, ovo se odnosi i na druge delove Juge. Prihvatam da se ova stranica ne koristi za forum, ali sam samo želeo da odgovorim kolegi iz Hrvatske, Pozdrav--Svift (razgovor) 14:46, 11. novembar 2010. (CET)

Volio bih nastaviti diskusiju na nekoj od korisničkih stranica za razgovor, prvo jer imam ponešto i za primjetiti oko gore iznesenih stavova i tvrdnji, a potom uvijek me zanima tuđi pogled na pitanja kojima znam biti preokupiran. Pa kako ovo mjesto nije primjereno jer spamamo temu, predlažem da raspravu negdje preselimo... Kolpo sa hr.wiki

eto ako se nađe još tko zainteresiran za ovu temu o ulozi Istoka i Zapada u oslobađanju Jugoslavije može se pridružiti na ovoj stranici za razgovor... --95.178.205.43 (razgovor) 18:12, 11. novembar 2010. (CET) Kolpo (od sada i na sr.wiki :-))

POV

Zbog čega je skinut {{POV}}--Pinki (razgovor) 22:11, 28. april 2011. (CEST)

Zbog toga što je ovaj članak neutralan, odnosno ne vređaju se partizani, druge nacije i sl. Tako da nema razloga da se više ta oznaka tu nalazi. Inače, glavni razlog je to što je oznaka POV zastarela, odnosno od kada je stavljena, ovaj članak se za 90 odsto izmenio, tako da je to sada sasvim drugi članak!--Svift (razgovor) 22:24, 28. april 2011. (CEST)

Molio bih da se ova oznaka ne skida. Članak premalo mjesta daje kritici i drugom mišljenju, dok s druge strane obilno hvali dotičnu osobu.--V i k i v i n dbla bla 22:34, 28. april 2011. (CEST)

Jel misliš na ovaj članak "Josip Broz"?

Vojna unapređenja, vojni i civilni položaji u toku Drugog svetskog rata

Mislim da bi vojnu i civilnu karijeru u toku Drugog svetskog rata trebalo jasno odvojiti u poseban odeljak, uključujući tu i vojna unapređenja :

• VOJNI ČINOVI
• - ........................... [ovde treba prvo navesti razna unapređenja od početka karijere u vojsci]
• - Pukovnik, 6. septembar 1935. [zadnje predratno unapređenje, čin na početku rata]
• - Brigadni general, 7. decembar 1941. (ukazom Kraljeve Vlade)
• - Divizijski general, 19. januar 1942. (ukazom Kraljeve Vlade)
• - Armijski general, 17. jun 1942. (ukazom Kraljeve Vlade; trenutno je naveden pogrešan datum u članku)

• VOJNI POLOŽAJI
• Načelnik štaba Vrhovne komande, 10. jun 1942. - 24. avgust 1944. godine.
  • Ukazom Kraljeve Vlade Vrhovna komanda je preneta iz Kaira (Egipat), gde se nalazila od kraja Aprilskog rata, nazad u zemlju. Mihailović je 27. juna 1942., u skladu sa svojim unapređenjem od 10. juna, zvanično pretvorio svoj štab u Vrhovnu komandu. Vrhovna komanda je ukinuta dekretom Kralja Petra II Karađorđevića 24. avgusta 1944. godine (označava kraj Mihailovićeve zvanične pozicije u odnosu na Kralja i izbegličku vladu u Londonu).

• MINISTARSKI POLOŽAJ
• Ministar vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva, 11. januar 1942. - 1. jun 1944. godine.
  • Mihailović je bio ministar vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva u svim vladama u navedenom periodu (od vlade Slobodana Jovanovića do kabineta Purića), a zvanično je smenjen uspostavljanjem vlade Šubašića 1. juna 1944. godine.

Trajan (razgovor) 06:56, 17. jul 2011. (CEST)

Pomoć oko uređivanja jednog pasusa o suđenju Draži

Hteo bih da dodam neke prave, istinite podatke o suđenju Draži u članku o Milošu Miniću, koji je bio tužilac na Dražinom suđenju. Njega je postavio partijski vrh kao istaknutog "druga", a inače se slabo i bavio pravnom praksom. Tek, nije mi cilj da popljujem tog Minića, nego da se tamo nađu istinite informacije. Problem je što taj članak nadgleda komunistička klika sa naše Vikipedije i oni brišu sve izmene koje im se ne sviđaju.

Molim vas da se uključite u razgovor o tom članku i malo pomognete oko uređivanja. Pozvao bih i ljude koji uređuju članke Beogradski proces i Proces rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, ali ne znam kako jer tamo nisu otvorene stranice za razgovor. Ako neko zna kako, molim vas da stavite obaveštenje i tamo i još negde ako mislite da bi bilo korisno.

Pozdrav, Veselin Marković (razgovor) 22:28, 30. avgust 2012. (CEST)